Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.
Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, svi poslanici JS se pridružuju svim kolegama i koleginicama koje su u svojim izjavama osudili i sa gnušanjem konstatovali da ovo što se neposredno pre par dana i danas sam pročitao, pojavilo u štampi u napadima na porodicu Aleksandra Vučića, predsednika države.

To je dokaz onome što je i juče predsednik JS gospodin Dragan Marković Palma tražio od ministra policije, da konačno počne u Srbiji da se primenjuje zakon prema svima podjednako. Ovde ne treba samo policija da ima posao, ovde bi posao morale da imaju i drugi pravosudni i tužilački organi, kao i neke lekarske ustanove.

Naime, ako je neko bolestan treba ga lečiti, ako je neko umno poremećen, za to u Srbiji postoje ustanove gde se takvi ljudi smeštaju na duži vremenski period. Sticajem okolnosti znam za dve, jedan je u Pčelicama kod Kragujevca, jedna je u Topolnici kod Niša i ovakve koji pišu ovakve gnusne stvari treba smestiti tamo na jedan duži vremenski period od 15, 20, 30 godina, možda nikad neće da izađu i ne treba da izađu, jer to ne mogu nikad da budu korisni članovi društva.

Onaj ko je smogao snage i pameti, ako je uopšte ima, da napadne nečiju porodicu, da napadne maloletnu decu, žensku posebno, a još ako je to porodica i deca predsednika republike, šta komentarisati o takvom čoveku, o takvim licima, o takvim ljudima? Treba komentarisati i videti ko su im nalogodavci, gde su te nevladine organizacije, udruženja raznorazna da se sada čuju, da osude? Nema ih nigde, osim pojedinih časnih izuzetaka.

Nažalost, izgleda da u Srbiji, u jednom manjem delu Srbije i to je na našu radost, a kad kažem nažalost, postoji jedna izreka da u Srbiji sve mogu da ti oproste, ali uspeh nikako. Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije i sve političke snage u ovoj državi koje podržavaju ovakvu politiku predsednika republike i politiku Vlade, znaju svoj put, znaju da Srbija ide pravim putem, znaju da se u Srbiji iz dana u dan živi bolje, da je u Srbiji sve više zaposlenih, a sve manje nezaposlenih, znaju da će plata u Srbiji vrlo brzo dostići prosek preko 500 evra, znaju mladi da treba da ostanu u ovoj zemlji i da svoju budućnost i formiranje svoje porodice traže ovde.

Istovremeno pozivam prvenstveno sve mlade ljude i sve druge u ovoj državi da stanu na put ovakvim bolesnim umovima koji nalaze za shodno da leče neke svoje frustracije time što će preko društvenih mreža objavljivati ovakve gadosti i slično.

Još jednom kažem, svi poslanici i svi članovi JS sa gnušanjem osuđuju sve ovo što se moglo pročitati, a verovatno i mnoge stvari koje ne mogu da se pročitaju i tražimo još jednom od svih nadležnih institucija, ne samo od ministra policije i tužilaštva i pravosudnih organa da odlučno krenu i svi skupa krenemo u borbu protiv ovakvih pojava, protiv ovakvih pojedinaca i da ih smestimo tamo gde im je mesto, a u svom izlaganju sam rekao gde je takvim ljudima mesto, pa neka uživaju tamo sa svojim istomišljenicima i nek pišu šta hoće.

Još jednom, poslanička grupa JS se pridružuje osudama i učinićemo sve koliko je u našoj moći da pomognemo da Srbija više ne doživljava ovakve stvari. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević.

Hvala, gospodine Arsiću.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, pretpostavljam i verujem da svi koji sedimo u ovoj sali, bar iz većinskog dela vladajućeg i oni koji nisu u sali, da smo jedinstveni u osudi ovakve jedne gnusne stvari.

Verujem da su sve kolege, koje su dosad govorile, u pravu kada su u pitanju institucije kojima je u nadležnosti borba protiv ovakvih stvari, apostrofiraju u MUP. Jako mi je drago i mislim da smo u tome složni, da je u borbi protiv ovakve, rekao bih pošasti, jako bitno da mi svi, odnosno javnost celokupna osudi i pokrene se protiv ovakve pojave i trenda, koji je narastajući.

Ali, ja bih hteo da ukažem na nešto što ovde nije pomenuto kada su ovakve stvari, i to ću početi podsećanjem svih vas na incidentne dve situacije koje smo imali pre četiri, pet godina, ne znam tačno kad je, ali u to vreme je predsednik države bio gospodin Tomislav Nikolić, a predsednik Vlade je tada bio gospodin Aleksandar Vučić.

Imali smo situaciju da je prvi put, prvo gospodin predsednik tadašnji, obavestio javnost da je tajno prisluškivan, a nakon nekoliko meseci to isto je javnost čula i od tadašnjeg predsednika Vlade, gospodina Aleksandra Vučića. Tada je kompletna javnost, pogotovo mediji su urlali par nedelja na to ko je to uradio.

Ključno pitanje nije bilo ko je to uradio, ključno pitanje je bilo kao i danas što je to, i ja ću o tome nešto malo reći, ključno pitanje je kako je to moglo i smelo da se desi? A znate zašto? Mi pominjemo ovde danas i apostrofiramo u ovoj stvari ulogu MUP-a, i ono ima ulogu u tome, makar kao neko, kao institucija koja treba takve stvari da tera bez obzira da li je u pitanju napad na porodicu, građanina ili predsednika države.

Ali, mi imamo instituciju, Ustavom postavljenu u državni sistem, a to je kontraobaveštajna zaštita funkcionera i institucija. Prema tome, postoji kontraobaveštajna služba, koja je konstantno prvi zadatak ima i najznačajniji da štiti predsednika države, a kad štiti predsednika države ili bilo kog funkcionera, podrazumeva se i zaštita porodice.

Mi nismo, posle četiri, pet godina, dobili nikakav odgovor ni sa jedne strane, da li je tada pronađen akter i otkriven način kako su uspeli da prisluškuju predsednika države i predsednika Vlade, i u ovom slučaju me ne interesuje ko je. Ali, mi nismo obavešteni ni u Skupštini, ni kao građani da je to služba završila i uradila. Zato imamo dalju eskalaciju i imaćemo je u takvoj situaciji i nadalje, to vam sad potpisujem, bez obzira koliko se mi i javnost protiv toga borila, i to ima svoj značaj i ulogu, ali struka, služba koja se tim bavi, mora da se bavi i da zaštiti predsednika.

To sam hteo da kažem i reći ću vam na kraju nešto. Vi znate otkad sam u Skupštini, da ja uvek govorim sedeći, jer mislim inače, usput da kažem, da bi svi poslanici trebalo da govore sedeći zato što ova tehnika nije napravljena za govor stojeći, jer se gubi i često ne čujemo ljude.

Ali, bez obzira što uvek sedim, ja ću iz poštovanja ustati i u ime grupe poslanika PUPS-a zamoliti predsednika države gospodina Vučića, da ne bude više tako tolerantan u smislu - ja ću da trpim sve i da sa time izlazi u javnost. Nema pravo zbog nas koji mu dajemo, koji stojimo, ogromne većine, iza njega, da miri sa tim i da dozvoljava da trpi takve stvari. Time što neće iskazivati, ja znam da on to iz najpozitivnijih namera radi, iskazivati tolerantnost, on će pomoći nama svima u borbi protiv toga, jer neće takvim nastupanjem kao što je do sada, ohrabrivati ovakve lopuže, gadove, monstrume, ne znam kako da ih nazovem, vi ste ih dosta izdevali imena.

Toliko od nas. Poslanička grupa PUPS-a, da to kažem i decidno, apsolutno na najoštriji način, jedinstveno osuđuje sve ovo o čemu ste vi govorili, da ne ponavljam. Hvala vam lepo.

Reč ima narodni poslanik, Igor Bečić.
Izvolite.

Poštovane kolege, ja sam 22 godine u ovom visokom domu i nisam mogao da pretpostavim, a siguran sam ni mnoge moje kolege, da će doći vreme kada će predstavnici bivšeg režima toliko nisko pasti da im je jedini politički program nasilje i mržnja, da jedino misle da mržnjom mogu da pobede predsednika Vučića, koji je zaustavio pljačku i propadanje Srbije.

Pitao bih Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Boška Obradovića i mnoge druge iz bivšeg režima, kako se oni osećaju u trenucima kada se preti deci silovanjem, kada ih proglašavaju mrtvima? Kako bi se osećali da se to dešava njihovoj deci? Da li bi to mogli mirno da gledaju i dalje daju naloge svojim jurišnicima da to rade?

Da li imaju bar malo ljudskosti u sebi? Da li mogu da znaju da to građani Srbije ne zaslužuju, da zaslužuju upravo ono što se radi, što sadašnja Vlada, što predsednik Republike radi trasirajući put boljem kvalitetu života građana.

Jedan od kolega je rekao da oni to podržavaju i ćute. Ne, oni to ne podržavaju i ćute, oni daju naloge da se to radi. Oni svakodnevno svojim jurišnicima govore i kreiraju politiku u Srbiji, da politika bude samo mržnja, mržnja prema predsedniku Vučiću, prema SNS. Da li ovi razni, nezavisni mediji, koji takođe svakodnevno propagiraju to, „N1“, „Danas“, koji svojim tekstovima, crtanjem mete na čelu predsednika Republike i porodicama njegovih saradnika?

Kako smo se svi osećali kada smo videli da jednu ženu, bebu u kolicima prate nepoznati ljudi i ulaze za njom u haustor? Da li ta žena može i dan-danas da izađe na ulicu, posle te traume koju je doživela? Da li ćemo u Srbiji da dozvolimo da na ovakav način bude predstavljanje političkog programa i priprema za ono što misle da zaslužuju, a to je da vrše javne funkcije?

Ja sam već to govorio u svojim izjavama i pre mesec dana, o planovima koji su napravljeni, o nalozima koji su dati i o svemu onome što će se dešavati i što se dešava ovih dana. I zato sada dajem pravo sebi, kao predsedniku Odbora za kontrolu službi bezbednosti, da tražim od Ministarstva unutrašnjih poslova, od Odeljenja za visokotehnološki kriminal, od bezbednosnih službi, da ne samo otkriju, jer to je već urađeno, počinioce koji na ovakav način monstruozno čine da jedno dete ne može da izađe na ulicu. I već smo govorili ovde, ne samo zato što se to radi o detetu, o deci, o maloj Milici i Danilu predsednika Republike, nego to možemo da očekujemo svi ovde mi i svi ljudi koji pokušavaju danas da nešto promene u Srbiji, jer neki drugi koji misle da nisu dovoljno opljačkali i uništili Srbiju misle da mogu ponovo da dobiju poverenje da to rade.

Jednostavno tražim od njih da ne samo sankcionišu i da više nikome ne padne na pamet da ovako nešto čini prema deci, prema političkim neistomišljenicima, prema ženama, i u ovom parlamentu, i to smo doživljavali, da se jednoj premijerki preti silovanjem, da se predsednici parlamenta upada u kabinet, da je napadaju, da joj prete, i svim ovde ženama, koji pokušavaju da kažu i da izreknu kroz ono što se zaslužuje, na koji način je bivši režim uništavao Srbiju. Da oni moraju i bezbednosne službe i Ministarstvo unutrašnjih poslova da pokažu da to nije nešto što se može raditi u Srbiji, i da ne samo oni koji to čine, nego oni koji im daju naloge, oni koji dobijaju novac za ono što govore svojim jurišnicima, oni mediji, nazovi nezavisni mediji, i oni lažni predstavnici elita koji svakodnevno pokazuju, jer misle da je mržnja jedini način da pobede SNS i predsednika Vučića. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite, kolega Miletiću.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Ja bih, kao i moje kolege prethodnici, kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, kao čovek, kao sin, kao otac, kao brat, osudio sve ono što se radi protiv dece, osudio sve ono što se piše o toj deci, pa bilo čija da su, a posebno deci našeg predsednika Srbije gospodina Vučića, zato što on kao čovek vodi Srbiju, zalaže se za Srbiju i kao čovek je dobio najveću podršku građana na izborima.

Govorim ovo sada na ovaj sveti dan, na crveno slovo, na slavu Sveti arhangel Gavrilo, gde veliki broj Srba danas slavi, danas slavi i crkva u selu Pirkovac koja se zove Sveti arhangel Gavrilo, gde dolazi veliki broj vernika.

Ja pozivam sve ljude, sve Srbe, sve pravoslavne vernike, sve one koji žive u Srbiji, u bilo kom delu Srbije, da svi zajedno osudimo ovakve ljude koji na ovakav način govore za decu, za ćerke, posebno za ćerke, sve ono što ne priliči, ono što je ružno, ja o tome neću govoriti, zato što su rekli moji prethodnici.

Još jednom, kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, kao čovek, na ovaj sveti dan, na Svetog arhangela Gavrila, pozivam sve da govorimo jezikom dobrote, poštenja, verovanja u dobro, verovanja u ono za šta radi i naša Vlada i naš predsednik Srbije. Još jednom osuđujem, kao čovek, jezik mržnje, ono što pišu i ono što govore ljudi koji stvarno ne treba da budu tu gde jesu, nego treba da budu, kao što je malopre rekao kolega iz Jagodine, ima institucija i u Nišu koje takve ljude mogu da prime, a ima i u Beogradu još na više mesta.

Još jednom, drage kolege, danas je sveti dan, Sveti arhangel Gavrilo, budimo ljudi, poštujmo sve i osudimo sve one koji govore ovakve stvari koje ne treba pomenuti više nikad.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite, koleginice.
(Aleksandra Tomić: Ja sam se javila pre.)
Sada ću da pročitam redosled, Milanka Jevtović Vukojičić, Aleksandra Tomić, Ljubiša Stojmirović, Ivan Bauer, Ognjen Pantović, Olivera Pešić i Zoran Bojanić.
Zatražite reč, koleginice Vukojičić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, oštro osuđujem ljudsku nakazu oličenu u liku nekog tviteraša koji je na najgrublji mogući način vređao decu našeg predsednika Aleksandra Vučića. Vređajući decu Aleksandra Vučića on je udario na ono što je najsvetije svakom roditelju. Aleksandar Vučić, sem što je predsednik Republike Srbije, svakako je i roditelj sina Danila i dvoje maloletne dece. Oni su udarili, ovaj tviteraš, ova ljudska nakaza, ovo ljudsko dno udarilo je na ono što je najsvetije jednom roditelju, a to su njegova deca.

Pozivati na smrt sina, pozivati na silovanje maloletnog deteta je nešto što može jednom rečju da se iskaže, a to je nečovečnost, ljudska kreatura i ljudska nakaza, to je ono što promoviše Savez za Srbiju, odnosno savez protiv Srbije, oličen u likovima tajkuna, likovima onih koji su donosili bedu, jad i čemer našim porodicama i našoj deci, a to su Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović i njihovi pajtaši, oličeni u liku i nekog glumca koji bi da urinira po grobu predsednika Aleksandra Vučića.

Međutim, Srbija i građani Srbije znaju da vrednosti koje promoviše Aleksandar Vučić će pobediti, da će dobro uvek pobediti zlo, da će normalno uvek pobediti ono što je nenormalno, da će pristojno uvek pobediti nepristojno, da će ljubav uvek pobediti mržnju i da će život uvek pobediti smrt.

Ono što ovoj ljudskoj nakazi ili nakazici, ne znam da li je muškog ili ženskog roda, svejedno kojeg je roda, ali zajedničko je da je ljudska nakaza, ono što joj smeta to je uspeh koji naš predsednik Aleksandar Vučić pokazuje na svim poljima, kao u zemlji, tako i u inostranstvu. Uspeh je izgleda ono što se ne prašta Aleksandru Vučiću, ali narod zna i narod će na izborima dati podršku onom ko Srbiju vodi u prosperitet, a to je Aleksandar Vučić, a ne u bedu i zlo.