Kolega Markoviću, nastavite slobodno, ima prenosa.

A nema ni poslanika u sali, pa ne znam kome da se obraćam.
Gospodin Dačić, sve ovo što ću ja da pričam, on zna i moji koalicioni partneri. Ako nije problem, mislim, ne uslovljavam, ali vas molim.

Sačekajte samo trenutak da proverimo šta je u vezi prenosa.

Još pet minuta i kraj, odnosno osam minuta, jer stvarno nemam kome da se obratim, osim zapisničari koji će da ubacuju u zapisnik.

Kolega Markoviću, ima odloženog prenosa, tako da se u svakom slučaju obraćate građanima Republike Srbije, a potpuno ste ravnopravnim sa ostalim šefovima poslaničkih grupa koji su govorili po ovoj temi, takođe nisu bili u direktnom prenosu, pa ako želite zatražite reč, ako ne – kada bude bilo prenosa, dobićete reč, a mi ćemo nastaviti sa daljim radom.

Ja sam navikao da govorim ispred mase, pa mi malo neobično, ali nema veze.

Gospodine ministre, JS, kao i SPS, podržaće ovaj predlog zakona. Želim na početku da vam kažem i da vam čestitam, i vama predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, za sve ono što ste uradili u međunarodnim odnosima kada je u pitanju Srbija.

Ne bih govorio samo o povlačenju priznanja 15 država koje su povukle priznanje o nezavisnosti KiM, već bih govorio o drugim rezultatima i onome što je ekonomski interes države Srbije, a to je da poslednjih godina, od kada ste vi ministar inostranih poslova, veliki broj stranih investitora dolazi u Srbiju, da Srbija ima ogromno poverenje i da vi predstavljate Srbiju na pravi način, ono što govorite u Srbiji, to govorite i u belom svetu.

Više puta kada odem u neku državu citiraju vas šta ste govorili za vreme dok ste boravili u toj državi ili tim državama i da Srbija nikada nije bila popularnija u međunarodnim odnosima nego poslednjih godina, da ste vi jedan dobar tandem – predsednik Republike Aleksandar Vučić i vi kao ministar inostranih poslova. Za vas postoji jedna definicija, a to je fleksibilnost, rezultat, mudrost i ono što želite vi kažete, a da se niko ne uvredi u međunarodnim odnosima, osim onaj Pacoli, kome ste vi noćna mora. Siguran sam da vas svake noći sanja, jer on ide pre vas da lobira da ne povlače priznanje ove države, a kada vi odete, džabe je on nosio i pare i torbičiće itd, bude onako kako vi predstavite i kako vi zahtevate od te države.

Bili smo u Grčkoj pre šest, sedam dana, na zatvaranju kancelarije JS, odnosno kraj sezone, i bilo je preko 5.000 ljudi skoro iz svih gradova iz Srbije. Vaš govor nije bio sa političkim porukama i da vi sada govorite o politici. Vaš govor je bio posvećen jednoj pesmi „Tamo daleko“, a ja sam bio prijatno iznenađen jer su svi prisutni građani pevali tu pesmu „Tamo daleko od mora, tamo je Srbija“ itd. i da se i dan danas prepričava da to jedinstvo, nacionalno, koje se desilo preko granice u Grčkoj, ne pamti se u istoriji da se u Srbiji desilo tako nešto. Ti ljudi koji su bili prisutni tamo nisu članovi ni SPS, ni JS. To su članovi svih partija, iz pozicije i opozicije. Tako da, eto, poslali smo jednu poruku.

Šta je još najvažnije? Da ste rekli građanima Srbije - ne idite tamo gde se plašite i gde vas tuku, nego idite tamo gde vas vole. Svi su razumeli šta ta poruka znači.

Onda sam čitao, ne znam, jedan od pet miliona onih tviteraša, kaže – e, sada oni pevaju, Srbi, naterao ih Dačić da pevaju. Ali, vi i zahvaljujući vama, kada je bio Makron u Srbiji, poštovane dame i gospodo poslanici, slušajte ovo, Marijane, slušaj, ovo je mnogo bitno za tebe i za poljoprivrednu proizvodnju, znači, Makron je pevao na srpskom „Tamo daleko“. To je budući lider EU. To je umeće. To je umeće i svaka vam čast.

Ali, želim da istaknem da ste vi počeli da vraćate zemlje koje su bile veliki prijatelji Jugoslavije i za vreme Tita. Evo, Egipat, npr, Egipat je velika zemlja i Egipat je zamrzao svoje odnose kada je u pitanju priznavanje nezavisnosti KiM. I ja sam bio u Egiptu, u Hurgadi i tamo me je primio gospodin guverner Crvenog mora. Šta sam još uradio? Napravili smo voštanu figuru generala Sisija, sadašnjeg predsednika Egipta. Da podsetim građane Srbije da je general Sisi bio načelnik Generalštaba Egipta kada su izvršili puč, kada je na vlasti u Egiptu bila teroristička organizacija „Muslimanska braća“. Napravili smo velike prijateljske odnose, zahvaljujući, naravno, vama i predsedniku Srbije, ali i moja malenkost je nešto uradila kada je u pitanju prijateljstvo sa Egiptom.

Dolazak i Kine i 60.000 ljudi koji su zaposleni u nemačkim fabrikama. Isto tako, veoma je važno ono što ste vi radili, jer Srbija je postala ekonomski stabilna, politički sigurna, bezbedna i da 60.000 građana Srbije radi u nemačkim firmama.

Moram isto tako da kažem da smo vi i ja presekli 2008. godine da se napravi proevropska vlada i nismo tada pogrešili. Od tada su počeli da dolaze investitori u Srbiju i od tada se promenilo vreme, u smislu da više ništa nije isto kao što je bilo od 2000. do 2008. godine. Naravno, nismo pogrešili i kada smo napravili vlast sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. I tu se javio ogroman i veliki rezultat. Siguran sam da u narednom vremenskom periodu naša koalicija, koju vi vodite, daće ogromnu podršku, i ne samo da će dati ogromnu podršku, vi ste jedan od ministara koji ima rezultat toliko veliki da svi ministri u poslednjih dvadeset godina inostranih poslova ne mogu da se pohvale takvim rezultatom u međunarodnim odnosima.

Ako Srbija i građani Srbije mogu da putuju u 93 zemlje bez viza, onda je to jedan veliki rezultat. Znamo kako je pre bilo, kada su građani Srbije trebali da vade vizu da putuju u neku državu. Vi ste uštedeli, kada su u pitanju evropske zemlje, a poznato je da u dijaspori ogroman broj Srba radi. Viza je koštala 150 evra da se ide u Nemačku, Austriju, Francusku, Grčku itd, i plus dva dana mora da odredi, da izgubi na šalterima ovih ambasada. To moramo da pričamo građanima i da građani znaju da smo mi pomogli da građani Srbije bez viza putuju u zemlje EU.

Isto tako, evo, zašto EU, Amerika ne skine vizni režim kosovskim Albancima, odnosno tzv. samostalnom nezavisnom Kosovu? Ja sam siguran da i gospodin Vučić i vi nemate ništa protiv toga. Pa, to bi najviše voleli kosovski Albanci, ali se oni boje da kosovski Albanci ne odu u evropske države i da te evropske države imaju sa jednim militantnim narodom, koji pravi problem ma gde se našao.

Želim isto da kažem, juče sam čuo, odnosno danas, da se zabranjuje predsedniku Srbije da ode na Kosovo kao predsednik Srbije, koji želi da se obrati građanima, Srbima na KiM. Aleksandar Vučić ne šalje militantne poruke. On ide na Kosovo i Metohiju da kaže Srbima i onima koji žive da ćemo voditi miroljubivu politiku, da je Srbija za kompromis itd.

Zašto gospodin Palmer sada ćuti? Zašto on istog trenutka ne izda jedno saopštenje i da kaže – morate da pustite predsednika Srbije, jer još uvek je Rezolucija 1244 na snazi, gde je Kosovo sastavni deo Srbije? Isto tako, u Briselskom sporazumu ne stoji ni u jednom članu da treba saglasnost samozvanih kosovskih funkcionera da bi neko iz Srbije otišao na KiM.

Ja sam konstatovao i pre da je to okupirana država i da sve vreme tu okupaciju podržavaju neke države koje su navodno prijatelji sa Srbijom.

Jednostavno, moja poruka gospodinu Palmeru je da ne bude on kao i svi dosadašnji predstavnici, kada dođu, mi kažemo - aha, oni su naši prijatelji, a rezultata nema.

Bojim se da se globalna politika tih država ne menja personalnom promenom i da vi to vrlo dobro znate.

Želim i da vam čestitam kada ste na Savetu bezbednosti odbrusili onoj dami, kada ste rekli po srpski ono što ste trebali da kažete i da je to prihvaćeno u narodu, da ne možete više, bre, da nas ubijate kad smo na podu, a da niste u pravu.

Prekršeno je međunarodno pravo. Kako to, poštuje se međunarodno pravo gde god se desi neki teroristički akt u bilo kojoj državi EU, a kada se desi na Kosovu i Metohiji, onda je to ekstremizam. To je pojedinačno i nemoj da gledamo u celini - kaže Haradinaj, onaj ratni zločinac - nemoj da gledamo u celini, ne misli tako kosovski narod.

Da vidimo dokle će ti kosovski Albanci da donose neke odluke koje štete Srbiji a da, sa druge strane, ne stoji ni u jednom aktu, ni u jednom sporazumu. Oni to vešto rade. Svaku novu stvar koju uvedu protiv Srbije, mi zaboravimo onu prethodnu i zaboravimo zajednicu formiranja srpskih opština, evo, sada, poslednje, takse, pa, ne znam, pretili su nam da ne možemo sa srpskim pasošima da uđemo na Kosovo i Metohiju, pa su tukli direktora Kancelarije, itd, itd. Te zemlje koje su prijatelji Srbije, ne tražimo mi sada da Nemačka povuče priznanje o nezavisnosti KiM, ili, ne znam, Amerika i ove druge zemlje, jer, oni su bombardovali Jugoslaviju i zato hoće da opravdaju svojim postupcima da su trebali da bombarduju Jugoslaviju. Ali, demantuje ih knjiga Dika Martija, pa ih demantuje Karla del Ponte, koja sada priča drugačije nego što je pričala kao glavni tužilac Haškog tribunala. I mi sada treba da koristimo te bivše, koji govore pozitivno o Srbiji.

Kada sam bio u Americi na inauguraciji Donalda Trampa, primio me je Stiven Mer, bivši zamenik direktora CIA zadužen za Balkan. Sedeli smo u jednom velikom restoranu i on kaže - slušajte vi, Srbi, vi sada trebate sve ono što je potpisano u Briselu da bacite u korpu i kažete da to više ne važi. A ja kažem - a zašto vi to niste rekli kada ste bili zaduženi za Balkan? Kaže - drugo je vreme bilo onda. Znači, trebalo je vreme da prođe, da vide zašto su bombardovali Srbiju i Jugoslaviju, koja nikada ne može da se oporavi od NATO agresije i da za pad nataliteta u Srbiji nije glavni krivac samo ekonomsko stanje, koje se poboljšava iz godine u godinu, nego upravo te bombe, kasetne bombe sa osiromašenim uranijumom, koje su padale i da danas svaka četvrta žena u Srbiji, tadašnja devojka ili dete, ne može da ostane trudna ili da iznese trudnoću.

Mi moramo da istrajemo i da naša komisija malo brže radi. Ne mora, ako smo joj dali rok dve godine, jel toliko beše, šta ima da radi dve godine, ako su neke zemlje koje su članice NATO pakta tužile NATO pakt zato što su njihovi tadašnji vojnici umrli od karcinoma, i to vojnici koji su ubijali srpski narod i rušili mostove i rušili Srbiju. Mi da ubrzamo malo taj postupak i da kažemo - evo, Komisija je napravila zapisnik, toliko tona bombi je palo, toliko je nastradalo, toliko ljudi u tim krajevima, povećana je bolest od karcinoma, itd.

Ne kažem ja da vi to ne govorite, ali, zvanično, treba svi da stanemo i da postoji nacionalno jedinstvo. Ovde nacionalno jedinstvo postoji samo za pare narodnih poslanika, ovih iz opozicije, kada idu na šalter. Samo tu nacionalno jedinstvo postoji. Svi na šalter. A nema nacionalno jedinstvo kada je u pitanju problem Kosova i Metohije i da vidimo šta to mi zajednički možemo da uradimo. Neka se mi ne slažemo oko politike, ali da vidimo kako da sačuvamo teritoriju, prostor, Kosovo i Metohiju i da zajedno izađemo sa platformom, kao što su se kosovski Albanci homogenizovali. Oni sada, u izbornoj kampanji, svi isto misle. I da pitamo taj sud za ratne zločine za UČK, koji je napravljen u Hagu, zašto je taj sud pustio Haradinaja? Pa, nije Haradinaj ukrao biciklu iz srpskog dvorišta u Peći ili ne znam gde, nego je ubijao srpski narod, srpsku decu, itd. Branio se ćutanjem. Pa, gde to ima? Jel postoji uopšte to međunarodno pravo? Kako nije sramota te sudije koji donose takvu odluku? I on se vratio, dobio određeni broj političkih poena, Tači isto, onaj Ljimaj isto i ponovo će da naprave vlast, gde će globalna nacionalna politika biti još i gora prema Srbiji.

Zato nama nedostaje jedinstvo, konsenzus svih političkih partija. Evo sada, stalno neki sastanci, traži opozicija, blokada medija ili već ne znam šta. Pa, što niste došli danas da pričate? Jel vam neko brani? Ali, šta je problem? Problem je što oni van parlamenta, opozicija, ucenjuje opoziciju iz parlamenta da opozicija iz parlamenta izađe. Ovi mora da izađu, jer sami ne mogu da pređu cenzus. I nije tu problem Vučić i blokada medija i ne znam šta, oni su međusobno problem.

Mi jednostavno treba da kažemo toj opoziciji i građanima Srbije - mi se zalažemo za nešto drugo, nešto što je interes Srbije, borba protiv bele kuge, dolazak stranih investitora, međunarodna popularnost. Pa, kada je toliko državnika bilo u Srbiji pre 15 godina? Oni pre samo da smene Miloševića, sve će biti u redu, pa ja sam bio mali kada su smenili Miloševića, sada sam deda i još čekam da uđem u EU. Gde su te pare koje su uzeli ti koji nisu danas ovde? Gde su? U čijem su džepu završile?

Sad i mi dalje čekamo, to ste vi, Ivice, dobro rekli u Sloveniji, kaže Ivica u Sloveniji, tako obećavali, obećavali nešto u Srbiji, otac da kupi detetu i umre, kaže, taj čekajući, ali, kaže, ovaj iz Turske, siguran sam, onaj što je potpisao status kandidata za ulazak u EU je umro, nije više živ, a mi hoćemo da budemo živi, i mi, i naša deca, da dočekamo i da kažemo – evo, mi koji se bavimo politikom to i to smo uradili, a ne da nam kažu naši prijatelji – treba EU, prvo, da izvrši reforme unutar EU. Šta si došao to da pričaš ovde? Idi tamo, pa pričaj onima. Kada dođeš u Srbiju, kaži – Srbija je ispoštovala sve svoje međunarodne obaveze, svaka vam čast, doneli ste 97% zakona, onih koji su evropski zakoni. Mi donosimo evropske zakone da stvaramo sebi kontingente sutra, koliko će seljak da proizvodi rakiju, mleka, koliko ćemo da proizvodimo gvožđa, koliko cementa itd, jer ćemo nekoj od država EU da smetamo, bićemo joj konkurencija na tržištu.

Zamerili su nam onda što smo doveli Kineze. Kako što smo doveli? Interes države. Zašto se vi niste javili na tender? Što vi niste kupili Smederevo „Železaru“? Zašto smo ih doveli u RTB Bor? RTB Bor propao, neko je nudio da se proizvode čačkalice i hoklice, stolice za mužu krava, a zaboravio da su sada aparati za mužu krava. Retko ko sad sedi na hoklici da muze kravu.

Gospodine Dačiću, ne u ime naše koalicije SPS-JS, nego u ime građana Srbije, ja živim u centralnoj Srbiji, da znate, ja kontaktiram sa ljudima svakog dana i podržavaju ono što vi radite i ono što radi predsednik Republike Srbije, ali Ministarstvo inostranih poslova razlikuje se od drugih ministarstava, razlikuje se u pozitivnom smislu. Kada je Srbija bila predsedavajuća OEBS-om, 1700 delegata iz celog sveta je došlo u Srbiju, 44 visokih državnika. Ono nije bilo ni kada je Tito pravio Samit nesvrstanih. Stvarno je to bilo impresivno. Tamo je bio i predsednik Srbije i vi.

Ti ljudi su tada upoznali Srbiju i da Srbija nije ono što su jaki lobisti protiv Srbije prikazivali na svetskim velikim medijima, nego su rekli - vi Srbi ste pravi domaćini, vi niste ni koljači, ni militantan narod i niste vodili ratove koji su otimali nečiju teritoriju, osvajačke ratove, nego ste vodili odbrambene ratove. I od tada je počela politika da se menja u pozitivnom smislu.

Vi treba da nastavite i da ukinemo vize svim prijateljskim državama Srbije, ko god ko želi da bude prijatelj Srbiji, a pogotovu afričko-arapske države, koje su ogromne, da sa njima sarađujemo, jer oni i neke države nisu ni znali gde je Srbija, ni šta se Srbiji dešavalo, ali zahvaljujući i vama…

Pre neki dan avion je udario grom da ste jedva ostali živi. To u istoriji se nije desilo da vam kažem, da grom udari u nešto i da taj pretekne. Znači, bila bi vam prva subota, u subotu hvala Bogu nije, znači Ivicu Dačića ni grom neće, ljudi. Ne zato što je on naš, nego što treba celom svetu. On je najbolji mirotvorac i kao takav je doneo rezultat i hvala predsedniku Srbije što je izabrao Dačića za prvog saradnika.

Jedinstvena Srbija u danu za glasanje, glasaće i podržaće ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Dušica Stojković. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Poštovani ministre sa saradnicima, drage koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam odlučila da svoje današnje izlaganje počnem jednim citatom iz knjige „Putevi srpske diplomatije“ od Mihaila Vojvodića, koji u uvodnom delu ove knjige u samom predgovoru govori o tim istorijskim prilikama koje su vladale u mladoj Srbiji koja se borila za svoju nezavisnost u 19. veku.

Citat kaže sledeće - Srbija je potpuno tokom više decenija 19. veka uspela politički i u svakom drugom pogledu da se izgrađuje, da svoje oslobođenje rešava u etapama i da 1878. godine dobije međunarodno priznanje, dobije nezavisnost. To znači da je skoro svaka generacija, jedna od etapa završavala sa uspehom.

Nisu o tome odlučivali samo ratni napori. Jedno od glavnih sredstava u toj borbi bili su instrumenti njene spoljne politike. Bilo je i tada, a rekla bih i sada potrebno puno veštine da se zaključe i ostvare razni dvostrani ili višestrani međunarodni ugovori, da se zadobije ili osnaži autonomni status zemlje, da se ukida turska administracija i da se učvršćuje međunarodni položaj zemlje. Najbolje primere takvog vođenja politike pružili su knez Mihailo i knez Miloš, kraj citata.

Imam utisak da posle priznavanja nezavisnosti na Berlinskom kongresu, Srbija se stalno bavila upravo tim političkim i ekonomskim osamostaljenjem političkim i ekonomskim osnaživanjem. Srbija se danas više nego ikada, čini mi se bori da zaštiti svoje vitalne, nacionalne interese, da se politički i ekonomski osnaži, samostalno vodi svoju spoljašnju i unutrašnju politiku, da uspostavlja prijateljstva i partnerstva i na istoku i na zapadu i sa susedima i sa čitavim regionom.

Politika predsednika Aleksandra Vučića je upravo pokazala razliku u odnosu na prethodni režim i mi sada zaista imamo vidno bolju, regionalnu saradnju, formiramo carinsku uniju i zaista dobro sarađujemo sa svim našim susedima u regionu, ali i u čitavoj jugoistočnoj Evropi, sarađujemo sa zemljama EU i sarađujemo sa čitavim svetom.

Upravo je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić povratio međunarodni ugled naše zemlje. Otvorio je vrata za saradnju sa svim vodećim silama u svetu i sa Nemačkom i sa Francuskom, Italijom, Mađarskom, Kinom, Rusijom,

11/2 MG/MP

Amerikom, rekla bih sa čitavim svetom. Nema za nas velikih i malih država, velikih ili malih sinova, zaista vodimo računa da uspostavimo dobre bilateralne odnose sa svim zemljama sveta.

Imamo svoju politiku koju je podržao narod na izborima, koju vodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i koju sprovodi čitava Vlada na čelu sa premijerkom Anom Brnabić. To samo ne može neko ko je maliciozan da vidi i da prizna kao rezultat.

Sada bih htela da ukažem na sledeće stvari. U eri globalizacije, kada dolazi zaista do zgrušavanja vremena, osnovni cilj svakog državnika, svakog diplomate ili poslovnog čoveka je da u budućnosti ostvare uspešnu saradnju sa inostranim partnerima, da rade na uspostavljanju dobrih državnih odnosa, diplomatije, spoljne politike zasnovane na čvrstim temeljima, kako bi se obezbedio dalji razvoj naše zemlje i kako bi se obezbedio dalji napredak svih naših građana.

Sporazume koje danas usvajamo, reč je o četiri sporazuma koji su danas pred nama, idu upravo tome u prilog. I sporazum sa Republikom Mjanmarskom unijom, sa Paragvajem, Surinamom, Dominikanskom republikom. U međunarodnim odnosima, zaključivanje bilateralnih sporazuma kojim se ukidaju vize smatra se najznačajnijim korakom u pravcu stvaranja što povoljnih uslova za dalje unapređenje političkih, ekonomskih odnosa, ali rekla bih i jedne vrste svestrane saradnje u kulturnim, naučnim i drugim odnosima, u međunarodnom interesu i značaja za sve relevantne partnere.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Paragvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih zvaničnih službenih pasoša. Potpisan je, želim da podsetim sve kolege narodne poslanike u Asunsionu 25. marta 2019. godine. Ovi sporazumi će stupiti na snagu nakon što ih Narodna skupština usvoji, njihov glavni cilj je da se stvore što bolji uslovi za intenziviranje dalje saradnje i daljih odnosa između ove četiri države sa Republikom Srbijom.

Kada smo kod diplomatije i diplomatskih odnosa, želim sve građane da podsetim da diplomatija nije nova pojava. Ona postoji od kada postoji i rat i trgovina. Reč diplomatija potiče od grčke reči diploma, a odnosila se na dvostruko presavijenu hartiju koja je služila kao dokaz završnog studija. Kasnije je označavala službena dokumenta, da bi savremeno značenje dobila tek u 18. veku. Moderna diplomatija je proizvod našeg vremena, 21. vek je snažno uticao na dalji razvoj diplomatije i diplomatskih odnosa. Od kada se pojavio internet i globalizacija, diplomatske aktivnosti su doživele i te kako promene, i te kako procvat. To se posebno odnosi na samu organizaciju diplomatije, diplomatske procese, kao i diplomatska sredstva i metode.

Prema pristupu autora Stanka Nika, diplomatija se izjednačava sa veštinom pregovaranja i razvijanja međunarodnih odnosa. Upravo je to nešto što je ključno. Upravo pregovaranje čini glavnu aktivnost svakog dobrog državnika, svakog dobrog diplomate i ona se uvek odnosi na politiku države koju predstavlja. Diplomatija često prevazilazi okvire samog pregovaranja, veštine pregovaranja. Ona je uvek i nešto više od toga.

Američki Stejt department u 21. veku definiše diplomatiju kao državništvo 21. veka. Ima i različitih stavova i u teoriji i u praksi o tome šta zapravo diplomatija danas jeste i šta bi trebala da bude.

Ja sam najbliža definiciji diplomatije koju daje Barston, koji smatra da je diplomatija vezana za menadžment odnosa između država i drugih aktera i da se odnosi na savetovanje, uobličavanje, sprovođenje spoljne politike. Njena funkcija je upravo da se ubrza komunikacija između država, političkih lidera i drugih učesnika u svetskoj politici. Konceptualno, diplomatija se shvata i kao umeće, znanje, veština, praksa i funkcija institucija i uvek je vezana za dobre državnike, za dobre diplomate.

Srpska istorija je zaista bogata dobrim državnicima, dobrim diplomatama, od Ilije Garašanina, Nikole Pašića, Jovana Ristića, Stojana Novakovića, Jovana Dučića.

Želim sve građane i sve narodne poslanike da upravo na današnji dan pre 120 godina preminuo je Jovan Ristić, jedan od rekla bih sive eminencije naše spoljne politike, čovek koji je jedan od najzaslužnijih za Berlinski kongres i za sticanje nezavisnosti naše države.

Danas se kao narodni poslanici i kao građani zaista suočavamo sa fenomenom obilja informacija, ali i dezinformacija koje se šire sajber prostorom, brzina koje su bile nazamislive kroz istoriju. Upravo za taj 19. vek o kome sam na početku svog izlaganja govorila. Komunikacija je danas postala gotovo trenutka, na klik možemo da saznamo informacije.

Smatra se da savremeni čovek danas samo u jednom danu dobije više od 30 hiljada informacija, rekla bih i dezinformacija. Internet je uveo državu i u velike probleme, jer ne poznaje državne granice, izmenio se taj klasični pojam države koja je nekada bila monopolista na informacijama i danas savremena država se susreće sa brojnim izazovima, jer njeni građani imaju mogućnost i da se obaveste iz drugih izvora i da se suočavaju i sa neistinama u javnom prostoru. Manipulacije podacima, informacijama više nisu lista ista iz jednostavnog razloga, jer na internetu su dostupne o tzv. istine ma ko ih plasirao.

Opasnost po državne tajne mogu izazvati korisnici novih informacionih komunikacionih tehnologija, najbolje je pokazala afera „Vikiliks“, kada su poverljivi diplomatski kablovi američkog Ministarstva spoljnih poslova, postali dostupni javnosti upravo preko interneta. Ni u Srbiji nismo pošteđeni lažnih vesti, svakojakih izmišljotina. Osvrnuću se na najnovije primere plasiranje lažnih vesti, lažne vesti da je predsednik naše države Aleksandar Vučić navodno rekao da Srbiji nisu potrebni stručnjaci, kako je svetski poznat genetičar Miodrag Stojković, što naravno nije istina. To vam je dragi gledaoci, dragi narodni poslanici, drage kolege upravo najbolji primer plasiranja lažnih vesti, štetočinske vesti koji ima za cilj da se na klasičan način zloupotrebi ime jednog šefa države, ime predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića.

Ja zaista verujem u naše nadležne organe, u tužilaštvo, pre svega da će oni ispitati čitav ovaj slučaj. Vidim da je Tanjug reagovao da objava nije njegova, da je agencija Tanjug reagovala da objava nije njegova, da oni to nisu plasirali, ali zaista verujem u tužilaštvo Republike Srbije, da će ispitati, rekla bih, motive koji su doveli do plasiranja jedne ovakve lažne vesti.

Ovo nije jedini primer lažnih vesti u Srbiji. Ja dolazim iz Beograda, iz gradske opštine Rakovica i sećam se da je nedavno bilo informacija da voda za piće u beogradskom vodovodu nije za piće. Takođe, bile su i lažne informacije da je 3.000 mrtvih spaljeno u obrenovačkoj elektrani i mnoge druge gluposti i izmišljotine. Zaista je na potezu poput neke šahovske table u ovom trenutku Tužilaštvo za visoko-tehnološki kriminal, jel su ove i ovakve vesti pogubne za Srbiju i sve njene građane.

Takođe, želim da kažem, mi sa jedne strane imamo hiperprodukciju, rekla bih lažnih vesti, satanizacije javnog prostora sa jednim osnovnim ciljem da se nanese šteta SNS, svih odgovornih ljudi u SNS od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, ministara u Vladi, Ane Brnabić, do svih onih lokalnih funkcionera SNS. Dok sa druge strane želi da se zabašuri nešto drugo, istorijsko bogaćenje na reklamama, na minutima, sekundima reklamnog prostora od strane Dragana Đilasa, koji i dan danas ćuti i nije nam dao odgovore kako je zaradio svoje novce, kako je zaradio nekretnine koje je sam prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije i koji iznose, samo u nekretninama, Đilas je zaradio 25 miliona evra.

Istina je sledeća, on se samo smenjivao sa funkcije na funkciju, bio je na čelu direktor Narodne kancelarije, ministar za MIP, nakon toga i gradonačelnik Beograda i mi možemo da vidimo taj razvojni put Dragana Đilasa, kako je išao sa stepenice na stepenicu, sa funkcije na funkciju, i kako je u periodu od 2004. do 2013. godine zgrnuo i obrnuo zaista ogromno bogatstvo.

Istina, na ove istine i na malverzacije oko reklamnog prostora je ukazivala najviše pokojna Verica Barać u izveštaju o stanju u medijima, koja je na jedan najbolji, rekla bih na plastičan način, dokazala na koji način je Dragan Đilas upotrebljavao najviše državne funkcije samo za ličnu korist, za korist svojih firmi koje su poslovale sa državnim preduzećima, a najveću zaradu Đilasove firme ostvarile su upravo u saradnji sa državnim preduzećima, kao državnim javnim servisom kakav je bio RTS i kakav je bio Telekom, kroz račune „Dajrekt medije“, „Multikom grupe“, štamparije „ Big Print“ zavrteli su se milioni, zgrnule su se pare zaista munjevitom brzinom. Prošlo je više od 60 milijardi dinara kroz ruke, kroz račune Đilasovih firmi.

Ja bih zaista želela da pozovem, ja pripadam nekoj mlađoj generaciji ljudi koji žive u Srbiji, znam koliko je teško raditi i zaraditi, platiti porez državi i od tog profita krenuti dalje, želela bih da zaista pozovem tog ekonomskog Hudinija, da nam objasni tu češku arhimiju kako je zaradio novce trgujući u Češkoj žvakama i prava za emitovanje različitih emisija.

Dok danas raspravljamo o važnim međunarodnim sporazumima i uspostavljanju na intenzivnije saradnje sa zemljama koje nisu priznale Kosovo i nisu glasale za prijem samoproglašene države Kosovo u UNESKO, poput Paragvaja ili Mijanmara ili Surinama koji je na primer jedna od 15 država koje su povukle priznanje Kosova.

Hajde nešto da naučimo iz naših istorijskih grešaka. Prilike u svetu se zaista menjaju, niko nas ne može kao Srbe više da voli, ceni nego što mi možemo da se volimo, poštujemo i cenimo kao mi sami. U međunarodnim odnosima poput one stare Čerčilove, ne postoje naši stalni prijatelji ili naši stalni neprijatelji, postoje samo naši stalni interesi, a naši interesi i interesi Republike Srbije, naši nacionalni interesi su očuvanje našeg naroda naše kulture, tradicije, jezika, naših korena. Jer, ako to izgubimo, bojim se da ćemo izgubiti sve.

Videli smo na svojoj koži kako nas to Vuk Jeremić, Tadić, Đilas predstavljaju, zastupaju i na unutrašnjem, ali još gore, rekla bih, na međunarodnom planu, koji su to rezultati njihove pogubne politike. To nije, rekla bih, ni politika, to je politikanstvo, to je strančarenje, daj sve, prodaj odmah ni za šta, za šaku dolara, za šaku ničega. Njima nije bilo do međunarodnog ugleda zemlje, njima nije bilo do zaštite Srba na KiM. Pitam se ko je postavio te administrativne prelaze između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku? Nismo ih postavili mi, postavili su ih oni. Nismo mi ti koji su izbacili rešavanja pitanja KiM iz okrilja UN i uveli EU. Mi smo nasledili od njih ove probleme, a oni sada ne nude apsolutno nikakvu platformu za rešavanje ovih problema, oni nude bojkot izbora u centralnoj Srbiji i Vojvodini, ali su za izbore na KiM 6. oktobra. Pitam sve svoje drage kolege – ko je ovde lud? Znači, podržavaju izbore 6. oktobra na KiM. Imaju svoju listu koju podržavaju, a neće da glasaju i da imaju listu na izborima u centralnoj Srbiji i Vojvodini.

Srbija je zahvaljujući Aleksandru Vučiću zaista ojačala politički, ekonomski i finansijski, ako hoćete u svakom drugom pogledu. Srbija je danas relevantan i pouzdan partner na međunarodnoj sceni. Srbiji se danas veruje. Malo-malo imamo prilike da vidimo u medijima, na srpskim ulicama veliki broj svetskih državnika, predsednika, premijera, velikih sila Kine, Rusije, Francuske, Nemačke.

Rezultat naše spoljne politike je vidljiv. To što je 15 država povuklo priznanje Kosova je pre svega, rekla bih, zasluga jednog čoveka. Ne slažem se sa mojim prethodnim govornikom, gospodinom Markovićem, koji je rekao da je to isključivo zasluga Ivice Dačića. To je zasluga jednog čoveka, predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, koji je povratio međunarodni ugled i kredibilitet naše zemlje i to je za svaku pohvalu.

Mi danas moramo razgovarati sa celim svetom kako bi zaštitili i zadovoljili naše interese, kako bi osnažili našu zemlju, povratili međunarodni ugled, kako bi zaštitili naše građane i na KiM i u centralnoj Srbiji i u Vojvodini, kako bi zaštitili naše manastire, naše crkve, našu kulturnu baštinu, kako bi zaštitili naš jezik.

Sa Srbijom sada svako hoće da pregovara, da posluje, da sedi za istim stolom. Hajde da budemo i dalje privlačni za direktne strane investicije, jer smo po tome lideri i želim da vas podsetim, na osnovu „Financial Times“ Srbija je lider u jugoistočnoj Evropi po privlačnosti direktnih stranih investicija. Upravo ta privlačnost je ta koja je često mnogo lakše doći do postizanja ciljeva, nego uz pomoć prinude kako je pisao čuveni Džozef Naj kada je govorio o nekoj moći do postizanja ciljeva, nego uz pomoć prinude kako je pisao čuveni Džozef Naj kada je govorio o mekoj moći. Meka sila je sposobnost postizanja svojih ciljeva uz pomoć privlačnosti, a ne putem prinude, tj. da drugi rade kako ti hoćeš, a ti ih ne prinuđujueš na to.

Naj tvrdi da je američka moć po svom kontinuitetu i kvalitetu drugačiji od moći koje je Amerika ranije imala i moći koje su imale pređašnje sile.

Takođe, jedno od najpoznatijih dela diplomatije, umeće ratovanja, napisano pre mnogo vekova, govori o tome da ne može da se zapazi da se jedino tehnologija promenila, a da je sve ostalo na međunarodnom planu, vođenju politike, spoljne politike i diplomatije ostalo isto.

Sun Cua misao drevnog i vojnog stratega kaže da je najbolje pobediti bez borbe i danas vredi, danas može da se primeni.

Ja bih želela da kažem da je jako važno da iskoristimo priliku, iskustvo drugih država i da ne budemo ponavljači, kako smo možda nekada bili tokom istorije. Srpski narod je pobednički narod, srpski narod je ponosan narod, bili smo na strani saveznika, sila pobednica u oba svetska rata i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Nekako imam osećaj da smo u diplomatiji i međunarodnim odnosima često kroz istoriju gubili, da nismo dobili dovoljno, koliko nam je možda pripadalo. Hajde da nastavimo da pobeđujemo i na ovim poljima.

Na kraju, time završavam svoje današnje izlaganje, želim da iskoristim priliku da pozovem sve Srbe da izađu i podrže Srpsku listu na izborima na KiM, koji se održavaju 6. oktobra ove godine. Svima nam je jasno da svi koji učestvuju van Srpske liste na nekoj drugoj listi rade isključivo za Albance, a protiv je interesa Srba i srpskog življa na KiM, protiv interesa Republike Srbije, protiv interesa naše zemlje.

Pozivam sve Srbe sa KiM i one koji žive u centralnoj Srbiji, Vojvodini, dijaspori da iskoriste svoje biračko pravo i glasaju i podrže Srpsku listu na vanrednim parlamentarnim izborima 6. oktobra kako bi nastavili sa onim sa čim sam počela današnje izlaganje, a to je reč izgradnja bolje, izvesnije budućnosti za sve na KiM, ali i drugim delovima naše prelepe Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginice Stojković.
Kolega Markoviću, obzirom da sam upravo preuzeo predsedavanje, koliko sam shvatio vi želite repliku na izlaganje koleginice Stojković. Izvolite.

Poštovana gospođo, očigledno vi mene niste slušali. Znači, ja sam govorio da predsednik Vučić ima najveće zasluge, a da mu u tome pomaže Ivica Dačić i da je vica Dačić resorni ministar, i ako pratite sve ono gde sam ja nastupao i govorio, uvek sam govorio šta je sve uradilo predsednik Republike Srbije, ali očigledno vi niste slušali, jer vam je neko pisao govor, pa ste vežbali malopre, da ste slušali sigurno biste znali da sam najmanje šest puta spomenuo predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Isto tako ne može niko da mi oduzme pravo da spomenem ministra inostranih poslova Ivicu Dačića i ne razumem zašto mi da polemišemo sada oko toga da ste vi meni to zamerili, a ja govorio sve vreme o srpskom nacionalnom pitanju, o pozitivnim stvarima, koje radi predsednik Srbije u tandemu sa Ivicom Dačićem. Tako da, jednostavno, niste upravu. Spomenuli ste me, a ja da vam odgovorim i drugi put da vežbate kući, nemojte da vežbate ovde kad vam pišu govor da bi me slušali. Hvala.