Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno je važna tema na dnevnom redu, potvrđivanje Sporazuma o ukidanju vize sa više zemalja od kojih, moram da naglasim to, većina nije priznala lažnu državu Kosovo.
Ovo svakako predstavlja unapređenje saradnje Srbije sa ovim zemljama, jačanje bilateralnih odnosa i doprinosi jačanju međunarodnog ugleda Srbije i poslanička grupa, u skladu sa tim, SNS će svako podržati ove sporazume.
Ova sednica, nažalost, ponovo protiče bez prisustva jednog dela opozicije koji se nalaze u tom takozvanom bojkotu, čime na najbolji način pokazuju da ih ne interesuje ni međunarodni položaj Srbije, ni bilateralni odnosi sa drugim zemljama, ni položaj Srbije kada je reč o KiM, ni koliko je država povuklo priznanje lažne države Kosovo, niti bilo koja druga tema od interesa za građane Srbije.
I, naravno da ih to ne interesuje, jer je za njihovo vreme, dakle, od trenutka jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, pa do 2012. godine, 87 zemalja je priznalo Kosovo, a od 2014. godine pa do danas je 15 zemalja povuklo ili suspendovalo priznanje lažne države Kosovo. To je konkretan podatak i to je ako hoćete konkretan rezultat, prvenstveno zahvaljujući Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije, dakle, ovde mislim na celu Vladu da mi neko ne zameri da se oseti uvređenim.
Sada, zamislite da su za vreme njihove vlasti uspeli makar jedan delić rezultata oni da ostvare u tom smislu, da makar jednu državu ubede da povuče priznanje Kosova ili da ne prizna lažnu državu Kosovo, zamislite koliko bi nam lakša situacija bila, zamislite, koliko bi nam lakša situacija bila, zamislite koliko bi nam time olakšali poziciju, ali njih tada nije to interesovalo, dakle, nisu ni pokušavali i ništa pod milim bogom nisu uradili po tom pitanju.
Dakle, ništa nisu uradili da spreče jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, da spreče ocepljenje Crne Gore ako želite ili bilo šta drugo kada je reč o srpskim nacionalnim interesima. Ali, ne bih više o njima, neki od njih su i danas bili u Skupštini ovde uprkos tom njihovom bojkotu, ali nisu bili u sali. Držali su nekakve konferencije za novinare, iznosili svakakve gluposti i neistine i onaj Zoran Živković i Marinika Tepić. Znate, to im je najlakše, ne žele da uđu u salu, pa da ovde suprotstavimo stavove da suočimo argumente, lakše im je da zakažu konferenciju za novinare tu u holu i tamo se nalupetaju, i Živković i Marinika Tepić. Od tog Živkovića samo to i navikli, njegova uloga je da dođu na konferenciju za štampu, izvređa nas onako brutalno sve, na to smo i oguglali, a Marinika Tepić, verovatno ne zna u kojoj stranci je ove nedelje, pošto je toliko stranaka izmenila da bi teško bilo da objasni u kojoj je stranci ove nedelje.
Ali, ja vas molim da ipak imate razumevanje i za njih, njima je tako naređeno. Njihov šef Dragan Đilas, njima naredi šta kog dana, ko od njih da uradi i oni moraju da izvrše zadatak koji su dobili od svog šefa, koji inače ovih dana pokazuje neverovatnu nervozu, koja je posledica određenih istraga, određenih malverzacija, finansijskih malverzacija u kojoj je do guše upleten. Kako te istrage budu napredovale tako će i Đilas biti sve nervozniji i nervozniji, a sve to zbog činjenice da ne ume da da odgovor na jedno vrlo jednostavno pitanje, a to je kako je uspeo da sa prijavljenih 74 hiljade evra, koje je navodno zaradio u Češkoj, kako je uspeo da sa 74 hiljade evra dođe do 25 miliona evra lične imovine po zvaničnim pokazateljima. To su zvanični podaci.
Kako baš njegove firme, u vreme baš njegove vlasti ili vlasti stranke u kojoj je bio, da ostvare zaradu koja se meri u stotinama miliona evra? Dakle, to su vrlo jednostavna pitanja na koja on nikako da nam pruži odgovor. Sad, kada se postave ta pitanja, kada nadležni organi krenu da rade svoj posao i kada otpočnu istrage u tom pravcu, pa onda neko bude i uhapšen, neko bude priveden na informativni razgovor, onda kreće histerija i kampanja najmonstruoznijih optužbi i napada i na Aleksandra Vučića i članove njegove porodice i na Nebojšu Stefanovića i na sve ostale iz SNS. To sve preko navodno neslobodnih medija, ugnjetavanih medija, cenzurisanih medija, i „N12“, i „Nova“, i razne lokalne televizije, i „Blic“, i „Danas“, „Vreme“, „NIN“, „Nedeljnik“ verovatno ću nekoga i propustiti, a onda će mi to zameriti, dakle toliko su ugušeni mediji da svaki dan po ceo dan imamo samo napade, optužbe i izmišljene afere protiv svih iz SNS, protiv Vlade Srbije, protiv Aleksandra Vučića.
Onda, kada im ne prođe ni lansiranje izmišljenih afera, ni lansiranje lažnih izmišljotina, onda proglase bojkot izbora, onda je to njima rešenje. Nema veze što nikom živom ne mogu da objasne kako je moguće bojkotovati redovne izbore, dakle redovne lokalne, pokrajinske i parlamentarne izbore, izbore koje zakon propisuje da moraju da se održe u određenom roku, u redovnom roku. Mislim da ne postoji zabeležen slučaj u svetu da je neko bojkotovao lokalne izbore. Na stranu što nemaju apsolutno nikakvu argumentaciju u tom smislu, na stranu što nemaju ni jedan jedini argument. Dakle, prvo izađu sa nekakvim zahtevima, sa nekakvim uslovima, onda mi kažemo – evo, spremni smo da prihvatimo sve te vaše uslove u skladu sa zakonom, sve smo spremni da prihvatimo. Onda ni to ne valja, onda promene i uslove, promene zahteve, promene sve, sve tako redom do ovog njihovog poslednjeg zahteva, a to je da se napravi nekakva prelazna Vlada, nekakva tehnička vlada u koju će naravno oni da uđu. Aleksandar Vučić je bio vrlo jasan i glasan po tom pitanju, ja ovom prilikom ne bih ponavljao kakva je poruka bila njima u tom smislu.
Dakle, ovde je jasno da oni pošto poto hoće samo vlast bez izbora, da ih to jedino zanima i da su svesni da i građani Srbije apsolutno ne podržavaju u tome i zato su i proglasili taj bojkot kao alibi, unapred pripremljen alibi za debakl koji ih čeka na izborima. Zahvaljujem.
