Zahvaljujem kolega Orliću.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Mladen Šarčević.
Izvolite ministre.

Ja radi ukupne javnosti da kažem samo par onih teza. Postoje nezavisna tela. Zato se zovu nezavisna, što ih ne kontroliše izvršna vlast.

Kada su u pitanju emiteri, naravno da REM ne postavlja Ministarstvo obrazovanja i nauke, niti pomenuta Agencija i ljudi koji sede ovde sa mnom, odnosno Zavod. Savet REM-a se bira u Skupštini, tako da je to nešto što može da se reguliše ovim telom, kada je u pitanju emitovanje onih koji nemaju pravo za to.

Ja navijam da se to sve uredi da bi umetnici dobili više para i to je vrlo jednostavno. Pojam ovih zakona jeste intelektualna svojina, a ne neka druga prava iz radnog odnosa. Znači, i baletski umetnici i ostali mogu da regulišu svoja prava kroz druge zakone, to je pravo za beneficiran staž i drugi benefiti.

Mi ovde u stvari podižemo i njima priliku da zarade više, jer oni spadaju u kategoriju interpretatori. Isto kao i glumci, kao i svi drugi. Tako da je ovde to regulisano članovima 116, 117. Mislim da se sa strane intelektualne svojine njima popravlja status, ali su i druga ministarstva i drugi zakoni jako važni da se time bave.

Inače, kada su u pitanju zakoni o patentima, tu postoje rešenja koja prethode prvo dogovor između poslodavca i radnika, pa tek onda dalje zakonska regulativa.

Zahvaljujem ministre.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, najpre jedno obaveštenje, da u vremenskom periodu od 14 časova i 15 minuta do 15 časova, a potom i od 18 časova do 21 čas nećemo imati direktan prenos sednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Sada, obzirom da je uskoro 14 časova i 15 minuta, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15 časova i 15 minuta.
Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite gospodine Markoviću.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću. Uvaženi ministre, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno, rekao bih, važne tačke su na dnevnom redu, tri zakona iz domena intelektualne svojine koji imaju za osnovni cilj da se ove oblasti usaglase sa zakonodavstvom EU.

Čuli smo u dosadašnjoj raspravi i od vas, ministre, kao i od ovlašćenog predstavnika SNS, uvaženog kolege Orlića, sve one najbitnije elemente koji se menjaju u ovom predlozima i kada je reč o patentima i kada je reč o intelektualnoj svojini i svim onim kreativnim rešenjima kojima dopunjujemo postojeće praznine u ovim oblastima, a koji su do sada bili deo, da kažem, zakonske regulative kada je reč o navedenom.

Meni što je najzanimljivije, to je odnos nekih poslanika, odnosno nekih poslaničkih grupa prema ovoj temi. Dakle, neki ponovo iz nekih njihovih razloga nisu došli na ovo zasedanje, oni to pravdaju nekakvim bojkotom, neki su došli, ali samo do skupštinskog hola. Pa, su ovde držali neke konferencije za štampu i juče i danas. Neki su bili jutros i u ovoj sali, ali samo u delu sednice kada su se postavljala poslanička pitanja. Dnevni red ih očigledno ne interesuje, ono što je na dnevnom redu njih ne zanima ili nemaju šta da kažu. To najbolje govori, gospodine ministre, o tome da su ovi predlozi zakona kvalitetni, čim mi nismo čuli ni jednu suštinsku zamerku na njih do ovog trenutka, dakle u ovom delu rasprave.

Bio je onaj Živković, Zoran, juče ovde, mislim kada kažem ovde, mislim u holu skupštinskom, održao je konferenciju za novinare, i jedino što je rekao za ovu sednicu i za ove tačke dnevnog reda, bilo je - a zašto nije spojena sa prošlonedeljnom sednicom? Čemu posebna sednica, zašto posebna sednica?

Pazite koliko je to licemerno, najglasniji su bili u zahtevima da se ne spajaju tačke dnevnog reda koje nisu srodne međusobno, a juče se na konferenciji za štampu žali, zašto nismo spojili ovu sednicu sa prošlonedeljnom, dakle zašto sve to nismo lepo objedinili sa prošlonedeljnom sednicom kada su na dnevnom redu bili međunarodni sporazumi? Ali, to vam je njihova politika, kada ni sami ne znaju šta hoće i zašta se zalažu, da li su za izbore, nisu za izbore, da li su za bojkot itd? Pa, u skladu sa tim, non-stop i menjaju svoje zahteve i svoje uslove. Jedne nedelje im smetaju izborni zakoni, iako su to njihovi izborni zakoni. Oni su doneli te izborne zakone koji im danas smetaju. Pa im jedne nedelje smeta birački spisak, onda sledeće nedelje oni to promene, pa im smeta finansiranje, odnosno način na koji je regulisano finansiranje predizbornih aktivnosti, i sada im u poslednje vreme smeta Vučićevo pojavljivanje u medijima. Oni bi sada voleli da zabrane Vučiću da se pojavljuje u predizbornoj kampanji.

Ali, ipak se slažu svi oni u jednoj stvari, a to je ova najnovija ludorija, da se napravi nekakva prelazna ili predizborna Vlada. Sad, zamislite tu ludoriju, da se napravi nekakva tehnička Vlada u koju će naravno i oni da uđu i faktički bez izbora da preuzmu vlast u državi. Onaj Veseli Boško Obradović, to Veseli, to mu je nadimak koji mu je dao Velja Ilić pre neki dan, ja se lično slažem sa tim nadimkom. Sad, taj Boško Obradović kaže juče u jednoj televizijskoj emisiji, da je odluka o bojkotu doneta na vrlo reprezentativnom uzorku, pa kaže – preko 90% opštinskih odbora Dveri se na nekakvoj anketi izjasnilo za to i to je njemu vrlo reprezentativan uzorak. Napravi čovek nekakvu anketu u svojim opštinskim odborima, inače ih ima pet u najboljem slučaju za njih, i kaže da je to reprezentativni uzorak.

Moram da priznam da ništa smešnije nisam čuo u poslednje vreme. Da nije smešno bilo bi tužno. To je bilo u onom delu emisije pre nego što se bavio nekim rijaliti učesnicima, možda razmišlja o ulasku u neki rijaliti program, ja mu želim svu sreću u tom nekom smislu. Opet, onaj Jeremić priča o nekakvim bitkama, bitkama za dušu opozicije. Valjda planiraju da se biju između sebe, ne znam o kakvim bitkama je reč.

Dakle, sve u svemu cirkus jedan opšti u režiji Dragana Đilasa, koji po svaku cenu želi da stavi sve opozicione stranke pod svoju kontrolu pokušavajući da proglašavanjem bojkota pripremi alibi za izborni debakl. Ali, građani su ga, evo i pre neki dan u Medveđi, ali i u svim drugim mestima, građani su vrlo jasno pokazali šta misle o tome. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Markoviću.
Reč ima Ivana Dinić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici i poslanice, danas u Skupštini stavljamo u fokus vrlo značajne predloge zakona, među kojima su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda.

Naime, ova dva predloga zakona su do sada već bila definisana važećim Zakonom o patentima i Zakonom o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda. Međutim, izmene i dopune ovih postojećih zakona omogućavaju stvaranje mnogo povoljnijeg poslovnog okruženja i pravne zaštite patenata, kao i topografija poluprovodničkih proizvoda kako za strane investitore, tako i za domaće privredne subjekte koji posluju na teritoriji Republike Srbije.

Predložene izmene i dopune Zakona o patentima, kao zakona iz oblasti intelektualne svojine omogućavaju direktan uticaj na pravnu sigurnost u domenu inovativnih aktivnosti, privrednih subjekata tako što će se na mnogo precizniji i jasniji način urediti odnosi između poslodavaca i zaposlenih na poslovima stvaranja inovacija.

Povećanjem efikasnosti u ovom domenu možemo očekivati da će strani privredni subjekti biti motivisaniji za ulaganje u istraživanja i razvoj na teritoriji Republike Srbije, čime će se stimulisati razvoj tržišne konkurencije.

Ove dopune i izmene utiču isključivo na one privredne subjekte koji stvaraju inovacije u okviru radnih odnosa. Sa jedne strane poslodavci će biti stimulisani da ulažu u istraživanja i razvoj, a sa druge strane zaposleni će raditi na unapređenju procesa rada, jer će za to dobijati zasluženu novčanu naknadu. Obzirom da su kriterijumi za određivanje novčane naknade definisani ovim izmenama i dopunama zakona, zaposleni će za svoj radi dobijati adekvatnu naknadu. Na ovaj način se doprinosi uređenju međusobnih prava i obaveza poslodavca i zaposlenog u slučaju kada zaposleni stvara inovacije u radnom odnosu.

Definisano je i pre stvaranja samih pronalazaka u radnom odnosu, koja su i kakva prava i obaveze zaposlenog u vezi sa istim, a takođe će i poslodavac imati razloge da podstiče kvalitetno radno okruženje, omogući korišćenje određenih resursa, informacije za jednostavniji i svrsishodniji rad zaposlenih, kao i obuke zaposlenima.

Poslodavac će zaštitom na svoje ime, iskorišćavanjem pronalazaka uvećati dobit preduzeća. Prava na zaštitu, iskorišćavanje pronalaska stvoreno u radnom odnosu, regulišu se ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca. Međutim, ukoliko ovakve odredbe ne postoje, primenjuju se predložena rešenja ovog Zakona o patentima.

Predložene izmene i dopune po pitanju zaštite pronalaska nastalih u radnom odnosu rešavaju odnos investitora prema ulaganju u inovativnu aktivnost u svojim kompanijama koje posluju u našoj državi.

Obezbeđivanjem dobrog balansa između interesa poslodavca i zaposlenog, kada je reč o iskorišćavanju pronalaska stvorenog u radnom odnosu stvara zdravo inovativno raspoloženje privrednih subjekata u našoj zemlji i razvoj konkurentnosti privrednih subjekata na domaćem i stranom tržištu.

Zbog svega ovoga moram da pohvalim navedene izmene i dopune postojećeg zakona, jer na jedan sveobuhvatan i precizan način uređuje mnoge nedovršenosti postojećeg zakona. Uz sve ovo, velike su nade i očekivanja da će broj prijava patenata od strane privrednih društava da će se znatno povećati, jer će od sada i poslodavac i zaposleni imati potpunu pravnu zaštitu u vezi sa raspolaganjem i iskorišćavanjem patenata koji su nastali u radnom odnosu. Ovaj način predstavlja direktan uticaj na napredak jednog društva zasnovanog na znanju kome teži naše društvo u ovom informatičko-tehnološkom dobu u kome živimo.

Takođe, nimalo manje važne i objedinjujuće su izmene i dopune Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda, koje zapravo predstavljaju konkretne osnove tehnološkog razvoja današnjeg društva, jer primena topografije poluprovodničkih proizvoda se može sagledati od proizvodnje najjednostavnijih aparata za domaćinstvo do najsavršenije tehničke opreme.

Predložene izmene i dopune omogućavaju proširenje obima u kome topografija može biti predmet zaštite, zatim definišu subjekte zaštite, tj. pravo na zaštitu, kao i radnje koja je nosilac prava iz priznate topografije može da zabrani trećim licima da preduzimaju bez njegovog ovlašćenja.

Predloženim izmenama i dopunama zakona propisano je da organ nadležan za donošenje podzakonskog propisa…

(Predsedavajući: Pričajte, pričajte koleginice, slobodno.)

Samo sam želela da ministar sasluša. Hvala.

Zavod vodi registar topografija, umesto dva registra kao što je do sada bio slučaj. Od sada će svi podaci koji se unose, koji se odnose na prijave topografije, kao i na priznate topografije biti upisane u jedinstven registar, registar topografija, kako bi se u jednom registru nalazili svi podaci koji su vezani za određenu topografiju. Do sada je bio slučaj da su se u registru prijava topografija upisivali podaci koji su se definisali do priznanja topografija, a u registar topografija su se tek upisivali podaci o priznatim topografijama.

Ono što se zapravo želelo postići ovakvim izmenama i dopunama Zakona jeste adaptacija sa međunarodnim propisima i standardima u ovoj oblasti propisanim od strane Evropske unije, na bazi čega se stvara ujednačen pravni sistem na nivou većeg broja država, što može uveriti svako strano lice da će u Republici Srbiji ostvariti punu pravnu zaštitu i da je njihovo ulaganje na našoj teritoriji sigurno. Obezbeđivanjem zaštite ovakve industrijske svojine podstiče se razvoj topografija poluprovodničkih proizvoda, odnosno celokupan privredni razvoj, što direktno utiče i na pojačanje zdrave tržišne konkurencije.

Ove dve predložene izmene i dopune Zakona čine jedan zdrav osnov za razvoj naučno-tehnološke oblasti u jednom društvu, kroz pružanje mogućnosti razvoja inovativnih aktivnosti i zaštite prava intelektualne i industrijske svojine. Ono što je važno napomenuti je da za sprovođenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima, kao i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda nije potrebno obezbediti sredstva iz budžeta Republike Srbije.

Zbog velike ozbiljnosti u pristupu izrade ovih predloženih zakonskih rešenja, poslanička grupa SPS će podržati oba predloga zakona. Hvala.

Hvala, gospođo Dinić.

Reč ima narodni poslanik Miljan Damjanović. Izvolite.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Jedna stvar koja je vrlo bitna jeste, a koju mi svi nekako ovde zaboravljamo, odnosno poslanici vladajuće većine, i ovaj set zakona, kao i svi prethodni pokazuju političku scenu Srbije. Jedna politička scena kojoj pripadaju sa leve strane vladajući poslanici, to su poslanici koji podražavaju po svakom osnovu Evropsku uniju. Razlike između onih koji ne dolaze i njih po tom ideološkom smislu nema. I Dragan Đilas i SNS i SPS i svi ovi njihovi koalicioni partneri zapravo su za Evropsku uniju, jedino je SRS protiv ulaska u Evropsku uniju. I koliko sada smešno deluje, na primer, ovaj zakon, izmene zakona, dopuna o autorskim i srodnim pravima jeste činjenica da je u Evropskom parlamentu donet novi zakon i vi sada raspravljate i hoćete da ga usvajate, a za nedelju dana, mesec ili dva ponovo ćete morati da vršite izmene i dopune.

Šta je sada interesantno? Ja bih možda kritikovao ministra Šarčevića, ali kad pogledamo istorijat, ministar Šarčević nije ni bio ministar kada je bila prva javna rasprava o ovom zakonu, još pre pet godina u parlamentu, tada je to organizovao Odbor za kulturu. Je li tako, pre pet godina prva javna rasprava je bila ovo? I sada umesto da ministarstvo koje je započelo neki posao nastavi sa radom, ping-pong, hajde da preskačemo. Posle te prve javne rasprave, pre godinu dana formirana je radna grupa, o čemu je govorila Nataša Jovanović, gde su pripadnici Sokoja učestvovali, onda zaobiđeni. Zašto? Zato što vi morate da usaglasite ovaj zakon sa principima Evropske unije po strategiji koja govori od 2018. do 2022. godine o potpunoj usklađenosti i pošto tu ima nekih stvari koje nisu dobre, vi ste potpuno izbegli ona stručna lica koja kažu – pa, čekaj nije sve dobro što valja u Evropskoj uniji.

E sad, da biste shvatili u šta ste se upleli, taj zakon koji je donela Evropska unija u članu 11. i članu 13. stvoriće potpuni mrak na internetu kada je onlajn sfera u pitanju, internet sfera. Hoćete li i to prepisati sada? Da li znate u čl. 11. i 13. tog zakona vi ćete morati sad usklađivati odmah posle ovog donošenja, govori da će biti selektivni pristup informacijama koje će moći da idu na internet? Pošto ste govorili toliko o medijima danas, da li ćemo i to doživeti da jedna Evropska unija, koja sebe naziva demokratskom, donosi zakon koji kaže – od danas pa u buduće i na Fejsbuku i na Jutjubu i svuda biće selektivno puštanje i informisanje, odnosno šta sme da se deli, šta ne. To je problem što ste vi pre nego što ste pročitali šta su oni doneli došli pred nas narodne poslanike sa predlogom koji ćete ponovo morati da dopunjujete.

Drugi problem je što ste vi preko 30% ovog zakona vršili izmene i dopune. Onda je trebalo praviti novi zakon. Samo da biste shvatili koliko je poguban put taj ka Evropskoj uniji koji vi vodite i zastupate, nažalost, u članu 11. stoji da će autorska prava, kada se vidi, videćete to, dobićete uskoro ili ste i čitali, faktički će moći da zaštite samo velike kompanije, po tom novom zakonu Evropske unije, koja je predlagač, i prošlo je. Te kompanije će moći da svaki pojam kroz zaštitu svoju uvuku u cenzuru, pored tolike cenzure u medijima unazad godina, 30 godina nema slobode medija u Srbiji, nekad je bilo više, nekad manje, ali uglavnom je nema. Podeljeni ste vi sad vladajući na vaše medije sa ovim potpunim izdajnicima sa desne strane sa njihovim medijima. Dokaz je to što okruglih stolova više nema, što najjača poslanička grupa u parlamentu u opoziciji, predstavnici vladajuće većine nikad nisu smeli da izađu na TV duel.

Šta će tu najviše stradati? Stradaće društvene mreže, stradaće autori, fizička lica koja ukoliko ne budu imali u nekoj produkciji zaštitu svojih autorskih prava kada okače na neku društvenu mrežu, društvena mreža poput Fejsbuka ili nekih drugih imaće pravo da skine, iako je to njegova autorska, na primer, pesma, delo, likovno delo, koje god hoćete. To su vam zakoni Evropske unije. Hoćete li i to usaglašavati, pošto kažete, po ovome, da vam je obaveza, jer ste se povinovali jednoj organizaciji koja Srbiji ne misli dobro i nastavili put Dragana Đilasa, pokojnog Zorana Đinđića, Vojislava Koštunice i mnogih drugih, mada se Koštunica u poslednjem trenutku opametio pa je pokušao nešto, ali je bilo kasno.

E sada, gospodin koji se prepoznao pre sat i po vremena kao gospodin sve i svašta hteo je nešto da pomene, nekakav Stari grad, ako se nisam varao, mislim da sam dobro čuo. I govorio je, izdržao do devete minute svog izlaganja da ne spominje njegovog koalicionog partnera Dragana Đilasa i tek u 12 da hvali svog lidera.

Gospodin sve i svašta treba da zapamti da mi nismo lakomisleni i da tek tako lako je zaboravljamo. Gospodin sve i svašta slavobitno se radovao kada je jula meseca 2012. godine zajedno sa DS, zapamtite, pazite, DS i G17 napravio vlast u opštini Rakovica. Tada je sadašnji državni sekretar Miličko bio predsednik opštine koga su izglasali odbornici DS Dragana Đilasa, znači Dragana Đilasa, kao tadašnjeg gradonačelnika i predsednika stranke i G17 Mlađana Dinkića. I tada su odbornici SNS izglasali jednoglasno Branislava Vujovića prvog na listi DS koji je odbornik, za predsednika skupštine opštine Rakovica, a onda su čak medijski, preko čuvenog Javnog servisa pozvali, poput „Blica“ i mnogih drugih, pozvali, čak sugerisali nekim svojim odborima pa vidite kako smo dobru koaliciju napravili, napraviti svuda sa njima. Pa su takvu koaliciju napravili u Lazarevcu. Zašto? To je i bio i logičan splet okolnosti. Koga napravi DS onda je i logično da ga ona podrži. S druge strane logično je jer su samo promenili određene kadrove kada je DS pala sa vlasti.

Da li je DS za EU? Jeste. Da li je to gospodin sve i svašta? Nije bio mesec i po dva, bio je član SRS i tada je bio za veliku Srbiju, bio je protiv EU. Kada je promenio člansku kartu, to su ovi moderni političari, onda politički moderno za novac pričate šta god vam se kaže. Ali tu nije kraj. Godine 2013. oni takođe ovako kako su u jeku svog izlaganja iznose jednu vest, koja je valjda trebala da impresionira građane Srbije, a to je da je čak 200 članova DS preletelo u Lazarevcu iz DS u SNS. Valjda ste toliko kadrovski jaki pa isti ti lopovi o kojima govorite su vam onda bili dobri kada su uzeli vaše članske karte, kao što Dragana Đilasa niste napadali godinama. Kada je trebao da postane vaš gradonačelnik, kada je trebalo da vam bude predsednik Košarkaškog saveza.

Kada ste uzeli Jelenu Trivan koja je u ovoj sali o vama govorila najpogrdnije, sada vam je direktor i kažete da je najbolja. Pa, preko Gorana Vesića, Siniše Malog, Mlađana Dinkića, direktora javnih preduzeća u Beogradu. O čemu vi pričate? Ideološki vi ste klonovi DS i nastavljate put razorenog puta posle 5. oktobra 2000. godine. Da, moramo priznati jednu stvar, sa manje verovatno krađa nego što je bilo, sa više malo rada, jer nikakvog rada nije bilo. Apsolutno je netačna informacija da su gospoda u nekakvom sukobu, jer sukoba između njih nema. I tako će se nastaviti, jer su navikli da medijskim putem sto puta izgovorena laž postaje istina, isto tako svoj narod prevari.

Takođe je gospodin sve i svašta govorio o prosečnoj plati od 500 evra i govorio o Medveđi. Evo ja sam kao narodni poslanik bio u Medveđi. Ja bih voleo da me narodni poslanik gospodin sve i svašta povede da vidim barem 5% građana Medveđe koji ima tu prosečnu platu, barem 5%. Nema te prosečne plate. Prosečne plate su u agencijama, koje su formirale SNS i DS, kojih je bilo tridesetak nekada, danas ih ima 330 i tamo su plate od 700 do 2.000 evra.

Kada govorite o povećanju minimalca onda recite još jednu stvar. Tačno je, vama je lako njih da napadate, ne da ništa nisu uradi, oni su razorili Srbiji, a vi ste samo malo nastavili blažim tonom. Koliko su koštali energenti? Kolika je bila cena života u Srbiji i sa kojim platama, i danas kada te plate skaču, koliko skače samo npr. na nedeljnom nivou litar naftnih derivata? Hvala.

Hvala gospodine Damjanoviću.
Pravo na repliku ima dr Vladimir Orlić. Izvolite.