Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici i poslanice, danas u Skupštini stavljamo u fokus vrlo značajne predloge zakona, među kojima su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda.

Naime, ova dva predloga zakona su do sada već bila definisana važećim Zakonom o patentima i Zakonom o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda. Međutim, izmene i dopune ovih postojećih zakona omogućavaju stvaranje mnogo povoljnijeg poslovnog okruženja i pravne zaštite patenata, kao i topografija poluprovodničkih proizvoda kako za strane investitore, tako i za domaće privredne subjekte koji posluju na teritoriji Republike Srbije.

Predložene izmene i dopune Zakona o patentima, kao zakona iz oblasti intelektualne svojine omogućavaju direktan uticaj na pravnu sigurnost u domenu inovativnih aktivnosti, privrednih subjekata tako što će se na mnogo precizniji i jasniji način urediti odnosi između poslodavaca i zaposlenih na poslovima stvaranja inovacija.

Povećanjem efikasnosti u ovom domenu možemo očekivati da će strani privredni subjekti biti motivisaniji za ulaganje u istraživanja i razvoj na teritoriji Republike Srbije, čime će se stimulisati razvoj tržišne konkurencije.

Ove dopune i izmene utiču isključivo na one privredne subjekte koji stvaraju inovacije u okviru radnih odnosa. Sa jedne strane poslodavci će biti stimulisani da ulažu u istraživanja i razvoj, a sa druge strane zaposleni će raditi na unapređenju procesa rada, jer će za to dobijati zasluženu novčanu naknadu. Obzirom da su kriterijumi za određivanje novčane naknade definisani ovim izmenama i dopunama zakona, zaposleni će za svoj radi dobijati adekvatnu naknadu. Na ovaj način se doprinosi uređenju međusobnih prava i obaveza poslodavca i zaposlenog u slučaju kada zaposleni stvara inovacije u radnom odnosu.

Definisano je i pre stvaranja samih pronalazaka u radnom odnosu, koja su i kakva prava i obaveze zaposlenog u vezi sa istim, a takođe će i poslodavac imati razloge da podstiče kvalitetno radno okruženje, omogući korišćenje određenih resursa, informacije za jednostavniji i svrsishodniji rad zaposlenih, kao i obuke zaposlenima.

Poslodavac će zaštitom na svoje ime, iskorišćavanjem pronalazaka uvećati dobit preduzeća. Prava na zaštitu, iskorišćavanje pronalaska stvoreno u radnom odnosu, regulišu se ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca. Međutim, ukoliko ovakve odredbe ne postoje, primenjuju se predložena rešenja ovog Zakona o patentima.

Predložene izmene i dopune po pitanju zaštite pronalaska nastalih u radnom odnosu rešavaju odnos investitora prema ulaganju u inovativnu aktivnost u svojim kompanijama koje posluju u našoj državi.

Obezbeđivanjem dobrog balansa između interesa poslodavca i zaposlenog, kada je reč o iskorišćavanju pronalaska stvorenog u radnom odnosu stvara zdravo inovativno raspoloženje privrednih subjekata u našoj zemlji i razvoj konkurentnosti privrednih subjekata na domaćem i stranom tržištu.

Zbog svega ovoga moram da pohvalim navedene izmene i dopune postojećeg zakona, jer na jedan sveobuhvatan i precizan način uređuje mnoge nedovršenosti postojećeg zakona. Uz sve ovo, velike su nade i očekivanja da će broj prijava patenata od strane privrednih društava da će se znatno povećati, jer će od sada i poslodavac i zaposleni imati potpunu pravnu zaštitu u vezi sa raspolaganjem i iskorišćavanjem patenata koji su nastali u radnom odnosu. Ovaj način predstavlja direktan uticaj na napredak jednog društva zasnovanog na znanju kome teži naše društvo u ovom informatičko-tehnološkom dobu u kome živimo.

Takođe, nimalo manje važne i objedinjujuće su izmene i dopune Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda, koje zapravo predstavljaju konkretne osnove tehnološkog razvoja današnjeg društva, jer primena topografije poluprovodničkih proizvoda se može sagledati od proizvodnje najjednostavnijih aparata za domaćinstvo do najsavršenije tehničke opreme.

Predložene izmene i dopune omogućavaju proširenje obima u kome topografija može biti predmet zaštite, zatim definišu subjekte zaštite, tj. pravo na zaštitu, kao i radnje koja je nosilac prava iz priznate topografije može da zabrani trećim licima da preduzimaju bez njegovog ovlašćenja.

Predloženim izmenama i dopunama zakona propisano je da organ nadležan za donošenje podzakonskog propisa…

(Predsedavajući: Pričajte, pričajte koleginice, slobodno.)

Samo sam želela da ministar sasluša. Hvala.

Zavod vodi registar topografija, umesto dva registra kao što je do sada bio slučaj. Od sada će svi podaci koji se unose, koji se odnose na prijave topografije, kao i na priznate topografije biti upisane u jedinstven registar, registar topografija, kako bi se u jednom registru nalazili svi podaci koji su vezani za određenu topografiju. Do sada je bio slučaj da su se u registru prijava topografija upisivali podaci koji su se definisali do priznanja topografija, a u registar topografija su se tek upisivali podaci o priznatim topografijama.

Ono što se zapravo želelo postići ovakvim izmenama i dopunama Zakona jeste adaptacija sa međunarodnim propisima i standardima u ovoj oblasti propisanim od strane Evropske unije, na bazi čega se stvara ujednačen pravni sistem na nivou većeg broja država, što može uveriti svako strano lice da će u Republici Srbiji ostvariti punu pravnu zaštitu i da je njihovo ulaganje na našoj teritoriji sigurno. Obezbeđivanjem zaštite ovakve industrijske svojine podstiče se razvoj topografija poluprovodničkih proizvoda, odnosno celokupan privredni razvoj, što direktno utiče i na pojačanje zdrave tržišne konkurencije.

Ove dve predložene izmene i dopune Zakona čine jedan zdrav osnov za razvoj naučno-tehnološke oblasti u jednom društvu, kroz pružanje mogućnosti razvoja inovativnih aktivnosti i zaštite prava intelektualne i industrijske svojine. Ono što je važno napomenuti je da za sprovođenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima, kao i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda nije potrebno obezbediti sredstva iz budžeta Republike Srbije.

Zbog velike ozbiljnosti u pristupu izrade ovih predloženih zakonskih rešenja, poslanička grupa SPS će podržati oba predloga zakona. Hvala.

Hvala, gospođo Dinić.

Reč ima narodni poslanik Miljan Damjanović. Izvolite.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Jedna stvar koja je vrlo bitna jeste, a koju mi svi nekako ovde zaboravljamo, odnosno poslanici vladajuće većine, i ovaj set zakona, kao i svi prethodni pokazuju političku scenu Srbije. Jedna politička scena kojoj pripadaju sa leve strane vladajući poslanici, to su poslanici koji podražavaju po svakom osnovu Evropsku uniju. Razlike između onih koji ne dolaze i njih po tom ideološkom smislu nema. I Dragan Đilas i SNS i SPS i svi ovi njihovi koalicioni partneri zapravo su za Evropsku uniju, jedino je SRS protiv ulaska u Evropsku uniju. I koliko sada smešno deluje, na primer, ovaj zakon, izmene zakona, dopuna o autorskim i srodnim pravima jeste činjenica da je u Evropskom parlamentu donet novi zakon i vi sada raspravljate i hoćete da ga usvajate, a za nedelju dana, mesec ili dva ponovo ćete morati da vršite izmene i dopune.

Šta je sada interesantno? Ja bih možda kritikovao ministra Šarčevića, ali kad pogledamo istorijat, ministar Šarčević nije ni bio ministar kada je bila prva javna rasprava o ovom zakonu, još pre pet godina u parlamentu, tada je to organizovao Odbor za kulturu. Je li tako, pre pet godina prva javna rasprava je bila ovo? I sada umesto da ministarstvo koje je započelo neki posao nastavi sa radom, ping-pong, hajde da preskačemo. Posle te prve javne rasprave, pre godinu dana formirana je radna grupa, o čemu je govorila Nataša Jovanović, gde su pripadnici Sokoja učestvovali, onda zaobiđeni. Zašto? Zato što vi morate da usaglasite ovaj zakon sa principima Evropske unije po strategiji koja govori od 2018. do 2022. godine o potpunoj usklađenosti i pošto tu ima nekih stvari koje nisu dobre, vi ste potpuno izbegli ona stručna lica koja kažu – pa, čekaj nije sve dobro što valja u Evropskoj uniji.

E sad, da biste shvatili u šta ste se upleli, taj zakon koji je donela Evropska unija u članu 11. i članu 13. stvoriće potpuni mrak na internetu kada je onlajn sfera u pitanju, internet sfera. Hoćete li i to prepisati sada? Da li znate u čl. 11. i 13. tog zakona vi ćete morati sad usklađivati odmah posle ovog donošenja, govori da će biti selektivni pristup informacijama koje će moći da idu na internet? Pošto ste govorili toliko o medijima danas, da li ćemo i to doživeti da jedna Evropska unija, koja sebe naziva demokratskom, donosi zakon koji kaže – od danas pa u buduće i na Fejsbuku i na Jutjubu i svuda biće selektivno puštanje i informisanje, odnosno šta sme da se deli, šta ne. To je problem što ste vi pre nego što ste pročitali šta su oni doneli došli pred nas narodne poslanike sa predlogom koji ćete ponovo morati da dopunjujete.

Drugi problem je što ste vi preko 30% ovog zakona vršili izmene i dopune. Onda je trebalo praviti novi zakon. Samo da biste shvatili koliko je poguban put taj ka Evropskoj uniji koji vi vodite i zastupate, nažalost, u članu 11. stoji da će autorska prava, kada se vidi, videćete to, dobićete uskoro ili ste i čitali, faktički će moći da zaštite samo velike kompanije, po tom novom zakonu Evropske unije, koja je predlagač, i prošlo je. Te kompanije će moći da svaki pojam kroz zaštitu svoju uvuku u cenzuru, pored tolike cenzure u medijima unazad godina, 30 godina nema slobode medija u Srbiji, nekad je bilo više, nekad manje, ali uglavnom je nema. Podeljeni ste vi sad vladajući na vaše medije sa ovim potpunim izdajnicima sa desne strane sa njihovim medijima. Dokaz je to što okruglih stolova više nema, što najjača poslanička grupa u parlamentu u opoziciji, predstavnici vladajuće većine nikad nisu smeli da izađu na TV duel.

Šta će tu najviše stradati? Stradaće društvene mreže, stradaće autori, fizička lica koja ukoliko ne budu imali u nekoj produkciji zaštitu svojih autorskih prava kada okače na neku društvenu mrežu, društvena mreža poput Fejsbuka ili nekih drugih imaće pravo da skine, iako je to njegova autorska, na primer, pesma, delo, likovno delo, koje god hoćete. To su vam zakoni Evropske unije. Hoćete li i to usaglašavati, pošto kažete, po ovome, da vam je obaveza, jer ste se povinovali jednoj organizaciji koja Srbiji ne misli dobro i nastavili put Dragana Đilasa, pokojnog Zorana Đinđića, Vojislava Koštunice i mnogih drugih, mada se Koštunica u poslednjem trenutku opametio pa je pokušao nešto, ali je bilo kasno.

E sada, gospodin koji se prepoznao pre sat i po vremena kao gospodin sve i svašta hteo je nešto da pomene, nekakav Stari grad, ako se nisam varao, mislim da sam dobro čuo. I govorio je, izdržao do devete minute svog izlaganja da ne spominje njegovog koalicionog partnera Dragana Đilasa i tek u 12 da hvali svog lidera.

Gospodin sve i svašta treba da zapamti da mi nismo lakomisleni i da tek tako lako je zaboravljamo. Gospodin sve i svašta slavobitno se radovao kada je jula meseca 2012. godine zajedno sa DS, zapamtite, pazite, DS i G17 napravio vlast u opštini Rakovica. Tada je sadašnji državni sekretar Miličko bio predsednik opštine koga su izglasali odbornici DS Dragana Đilasa, znači Dragana Đilasa, kao tadašnjeg gradonačelnika i predsednika stranke i G17 Mlađana Dinkića. I tada su odbornici SNS izglasali jednoglasno Branislava Vujovića prvog na listi DS koji je odbornik, za predsednika skupštine opštine Rakovica, a onda su čak medijski, preko čuvenog Javnog servisa pozvali, poput „Blica“ i mnogih drugih, pozvali, čak sugerisali nekim svojim odborima pa vidite kako smo dobru koaliciju napravili, napraviti svuda sa njima. Pa su takvu koaliciju napravili u Lazarevcu. Zašto? To je i bio i logičan splet okolnosti. Koga napravi DS onda je i logično da ga ona podrži. S druge strane logično je jer su samo promenili određene kadrove kada je DS pala sa vlasti.

Da li je DS za EU? Jeste. Da li je to gospodin sve i svašta? Nije bio mesec i po dva, bio je član SRS i tada je bio za veliku Srbiju, bio je protiv EU. Kada je promenio člansku kartu, to su ovi moderni političari, onda politički moderno za novac pričate šta god vam se kaže. Ali tu nije kraj. Godine 2013. oni takođe ovako kako su u jeku svog izlaganja iznose jednu vest, koja je valjda trebala da impresionira građane Srbije, a to je da je čak 200 članova DS preletelo u Lazarevcu iz DS u SNS. Valjda ste toliko kadrovski jaki pa isti ti lopovi o kojima govorite su vam onda bili dobri kada su uzeli vaše članske karte, kao što Dragana Đilasa niste napadali godinama. Kada je trebao da postane vaš gradonačelnik, kada je trebalo da vam bude predsednik Košarkaškog saveza.

Kada ste uzeli Jelenu Trivan koja je u ovoj sali o vama govorila najpogrdnije, sada vam je direktor i kažete da je najbolja. Pa, preko Gorana Vesića, Siniše Malog, Mlađana Dinkića, direktora javnih preduzeća u Beogradu. O čemu vi pričate? Ideološki vi ste klonovi DS i nastavljate put razorenog puta posle 5. oktobra 2000. godine. Da, moramo priznati jednu stvar, sa manje verovatno krađa nego što je bilo, sa više malo rada, jer nikakvog rada nije bilo. Apsolutno je netačna informacija da su gospoda u nekakvom sukobu, jer sukoba između njih nema. I tako će se nastaviti, jer su navikli da medijskim putem sto puta izgovorena laž postaje istina, isto tako svoj narod prevari.

Takođe je gospodin sve i svašta govorio o prosečnoj plati od 500 evra i govorio o Medveđi. Evo ja sam kao narodni poslanik bio u Medveđi. Ja bih voleo da me narodni poslanik gospodin sve i svašta povede da vidim barem 5% građana Medveđe koji ima tu prosečnu platu, barem 5%. Nema te prosečne plate. Prosečne plate su u agencijama, koje su formirale SNS i DS, kojih je bilo tridesetak nekada, danas ih ima 330 i tamo su plate od 700 do 2.000 evra.

Kada govorite o povećanju minimalca onda recite još jednu stvar. Tačno je, vama je lako njih da napadate, ne da ništa nisu uradi, oni su razorili Srbiji, a vi ste samo malo nastavili blažim tonom. Koliko su koštali energenti? Kolika je bila cena života u Srbiji i sa kojim platama, i danas kada te plate skaču, koliko skače samo npr. na nedeljnom nivou litar naftnih derivata? Hvala.

Hvala gospodine Damjanoviću.
Pravo na repliku ima dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala lepo.

Pošto je pomenuta SNS i izvesna ideološka rasprava je pokrenuta, ako sam dobro razumeo.

Ideologija SNS je politika desnog centra, realna nacionalna politika. I to je na temu onoga ko u ovoj raspravi je bio pomenut na bilo koji način, a bilo kakvu ideologiju ima. Mi je imamo i naša je jasna i uvek možemo vrlo rado da govorimo o njoj.

Dragan Đilas, nikakvu ideologiju nema, ako ne govorimo naravno o obožavanju novca kao najvećoj vrednosti. To je potpuno jasno. Da li je on proevropski ili antievropski niti njemu bilo šta znači niti bilo kome drugom, može da priča i najbolje i najgore o EU zavisi kako se tog jutra probudi i to je potpuno nevažno i uopšte nije relevantno, bitno je samo da li to njemu donosi novac kao i bilo šta drugo na ovom svetu. Isto je i sa ostacima žutog preduzeća DS i ostalima koji sa njima čine većinu na gradskoj opštini Stari Grad, uključujući i one koji su se živo potresli zbog toga što mi ovde pominjemo opštinu Stari Grad ali čine tu koaliciju sa Bastaćem, dežurnim huliganom koji inače šef za grad Beograd ove Đilasove organizacije koju oni nazivaju strankom, mada je ona sve samo stranka nije. Ti ljudi su lično odgovorni za više od stotinu miliona dinara neposredne štete za građane Starog Grada samo na primeru sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“, a još u dodatnim desetinama miliona dinara po različitim osnovama. Ali, kada se pominju ovde ostale stvari poput medija, vredi znati, da neposredno sarađuju sa ostalim pripadnicima nekadašnjeg jedinstvenog zajedničkog žutog preduzeća, recimo Zelenovićem iz Šapca, njegovu televiziju Šabac ako o medijima pričamo, udomili su na drugom ili na trećem spratu, nek me ispravi onaj ko to zna precizno, opštine Stari Grad, zato što se toliko brinu za slobodu medija, za slobodu misli, zato što toliko imaju neku ideologiju koja nije Đilasova ideologija obožavanja novca koja naravno u slučaju Đilasa dovodi do 619 miliona evra na računima njegovim kompanija.

U slučaju ovih drugih koji vole da podsećaju, hvala što podsećaju da SNS pobeđuje u svim beogradskim opštinama i ne brinite pobeđivaće i onima u kojima se sada sa Bastaćem tako lepo bahati i tako se lepo novac deli. Nemojte za to da brinete, biće i to uskoro, ali u njihovom slučaju vrhunac političkog domišljaja i verovatno političke koristi, ekonomske koristi, kako god hoćete, trebalo bi da bude učešće u Nadzornom odboru Studiju „B“ u vreme tog Dragana Đilasa. I, ako pričamo o prosečnoj plati koja je danas u Srbiji 470 evra, biće za neki mesec 500, ne brinite ništa, tada su za to primali naknade koje su bile značajno veće od prosečne plate u Srbiji, na čemu od srca čestitam.

Na samom kraju, što pominju društvene mreže to mi je potpuno jasno, reč je o ljudima koji poput Dragana Đilasa, Bastaća i ostalih žive politički samo još uvek na tim nekim tviterima i društvenim mrežama, ali ni to nije neka uteha, jer čak kada bi se i tamo organizovali neki izbori, šta mislite šta bi bilo, opet bi Aleksandar Vučić imao tri puta više glasova nego svi oni zajedno.

Hvala, doktore Orliću.

Pravo na repliku ima Miljan Damjanović. Izvolite.

Hvala vam.

Evo, građani Srbije su mogli da vide kada neko ko ima samo naučen tekst kao papagaj može da ponavlja a ne odgovori ni na šta krucijalno već troši vreme da bi neko zaboravio. Prva stvar je bila oko toga da gospodin sve i svašta treba da objasni kako to da mu je DS bila prihvatljiv koalicioni partner baš u vreme kada je gradonačelnik bio Đilas, pa je sada tada, njihov predsednik opštine, gospodin Miličko, govorio sledeće, oko koalicije koju je sklopio sa DS Dragana Đilasa – veoma brzo smo se složili oko programa koji je u interesu građana. Ponoviću, predstavnik SNS kaže za DS kada pravi vlast – veoma brzo smo se složili oko programa koji je u interesu građana. A onda mu pobratim, ideološki odgovara, pobratim iz DS odgovara naprednjaku i tako sve u medijima – poznat je stav gradonačelnika Đilasa da lokalna politika ne treba da bude opterećena temama koje nisu vezane za bolji život Beograđana. To je ta Srpska napredna stranka.

Drugo pitanje na koje nije odgovoreno - 500 evra. Ja bih prvi voleo da bude hiljadu evra, dve hiljade, tri hiljade. Verovatno bih i ja mnogo bolje živeo i moja porodica i sutra moja deca. Zašto mi niste odgovorili, gospodine "sve i svašta"? Hajmo zajedno u Medveđu, u Babušnicu, gde hoćete, u Aleksinac, Veliku Planu, hoćete bliže negde, hajmo da odemo vi i ja i da mi pronađete te ljude koji rade za 500 evra, a da nisu vaši funkcioneri po određenim opštinama i gradovima i da nisu po agencijama. Prestanite da zamajavate narod.

Znači, nema problema, idemo vi i ja.

Hoćemo dalje? Hoćemo li u razvijena mesta? Hoćemo da idemo do Požege, gde su vaši uhapšeni ljudi, a mi vas podržavamo u toj vlasti? Naši čestiti a vaši pohapšeni. Hoćemo do Arilja? Hoćemo do Ivanjice? Hoćemo da vidimo gde su putevi druge kategorije? Ne postoje.

Tačno je, propalo je zbog nemara onih prethodnih. Ali, nemojte se kititi perjem sa nečim što nema blage veze i ulazite bespotrebno u dijalog koji vam nije potreban.

Ne zaboravite kako ste nastali.

Ako ćemo ovako, možemo ceo dan, a ja ću vam citirati još sto stvari i dokazati da sam u pravu, za razliku od vas.

Hvala, gospodine Damjanoviću, uz jednu molbu, da se dostojanstveno ophodimo jedni prema drugima. Gospodin Orlić je daleko od toga, nije "sve i svašta" nego uvaženi poslanik, zamenik šefa poslaničke grupe najveće partije u parlamentu. A i da nije, da je iz najmalobrojnije, očekujem da se ophodimo jedni prema drugima sa dužnim poštovanjem.
Izvolite, dr Orliću, imate pravo na repliku.

Nemojte ništa da se brinete, gospodine predsedavajući, ako mene ne sekira, a ja ništa bolje i ne očekujem, ne treba ni vas da sekira.

(Predsedavajući: Samo dostojanstvo, o tome sam dužan da se brinem.)

U svakom slučaju.

Dakle, što se tiče većine koja se formira na bilo kojoj opštini, beogradskoj ili ne, a koju okuplja Srpska napredna stranka, lako je, naravno, podržati kandidata Srpske napredne stranke za predsednika opštine kada se podržava dobra i uspešna politika i to jako dobro znaju, između ostalog i odbornici Srpske radikalne stranke u brojnim beogradskim opštinama, ali ne samo beogradskim opštinama. Primera radi, na Čukarici, sa koje ja dolazim. Može svako slobodno da se raspita kod odbornika Srpske radikalne stranke da li su vrlo lako prihvatili da podržavaju dobru i uspešnu politiku Srpske napredne stranke. Ili na opštini Palilula. Izaberite neku drugu.

Nije to suština problema. Suština problema je u tome što se onog momenta kada odlučite da nešto podržavate vi opredeljujete i za neke vrednosti i neke rezultate ili efekte politike koju ste podržali. Kad podržavate Srpsku naprednu stranku, možete samo zadovoljni da budete. Pokaže se u svakoj opštini u kojoj se staraju naši ljudi da se tu napravi rezultat, da se izbori više nego što je na toj teritoriji bilo pre nego što smo mi počeli da se bavimo problemima i potrebama građana.

Ali, s druge strane, kad podržite nekoga poput ovih Đilasovih lopova, a to radite u Starom gradu, kad podržite Bastaća, onda morate da snosite odgovornost za to i da sa njima delite posledice kao što su sto miliona dinara dubioze, samo na primeru jednog sportskog centra, ili desetine miliona na primeru gerontodomaćica, ili da objasnite kako se to zalažete za slobodu misli, reči, medija, čega god hoćete, time što podržavate Zelenovića koji je onako lepe rezultate napravio za Šabac da eno policija ništa drugo nema da radi ako bi se samo njim bavila. Dakle, to su sve rezultati iza kojih stojite kada takve ljude podržite.

I nema ko šta da se ljuti posle na druge, ponajmanje na nas. Sam je sebi birao društvo i takvo okruženje, kako danas, tako i u ono vreme kada je prihvatio da bude član nadzornog odbora. Neki su drugi bili članovi upravnih odbora ili nadzornih odbora, ali sve Dragana Đilasa, i primali, kako danas naknadu od Bastaća na Starom gradu, tako onomad od Đilasa, koja je bila, ako pričamo o prosečnoj plati, mnogo veća. Ja sam na tome čestitao, ja sam na tome od srca čestitao, svaka čast na tom rezultatu koji ste napravili, za sebe, naravno. Od Dragana Đilasa su direktno dobijali te prihode za sebe.

Prosečna plata, ako se toga prisećamo, bila je na nivou 320 evra u Srbiji. Danas je u Srbiji, čitave godine, čitave 2019, na nivou preko 465, 470 evra. I kažem još jednom, biće jako brzo 500 evra. Pa, ako vodimo računa o tome šta građanima obezbeđujemo, da uporedimo tih njihovih i Đilasovih 320 sa ovih 500 i biće sve i više nego jasno.

Na kraju, da se borimo citatima, nikakav problem nije, da počnem od onoga - mi se zalažemo za ravnopravno članstvo u Evropskoj uniji sa Kosovom i Metohijom u sastavu Srbije - rekao Vojislav Šešelj 2008. godine, na čemu, takođe, čestitam.

Hvala dr Orliću.
Tražio je gospodin Damjanović repliku. Izvolite.