Dame i gospodo narodni poslanici, i gospodine ministre, evo poštovani građani Srbije, ministar se vratio. Jedno vreme smo tu imali ministra koji nije resorni i koji, kako je i sam rekao, se ne razume previše, u jednom trenutku je čak rekao da mu mnogo toga nije jasno. Ali, dobro, nadamo se da će sada gospodin Šarčević, kada je zauzeo svoje mesto početi u mesto u telefon malo da gleda i u poslanike i što je još bitnije da učestvuje u diskusiji i da odgovara na pitanja poslanika.

Vi govorite kako vam je Zakon o autorskim delima, odnosno o autorskim i srodnim pravima izuzetno važan, međutim, izostaju vaši odgovori u diskusiji. To je ono što je karakterisalo i prethodnu diskusiju, kao i diskusiju po svim prethodnim zakonima. To možda jeste i najbolja slika srpskog društva, jer smo mi zemlja u kojoj se stalno otvaraju nekakve afere, ali se nikada nijedna afera, gospodine Šarčeviću ne zatvara. Vi znate koliko je plagijata pominjano tokom prethodnih godina.

Mislim da je sa tom inicijativom među prvima, još u onoj staroj Jugoslaviji krenuo Vojislav Šešelj. U poslednje vreme najpoznatija afera bila je svakako, verujem, sada sa već bivšim profesorom Pravnog fakulteta univerziteta u Beogradu, Stevanom Lilićem za koga je pouzdano utvrđeno da je izvršio plagijat, ali na žalost, nikada nije snosio bilo kakve ni krivične ni akademske sankcije i sve ostalo je na tim moralnim kritikama koje su pre svega iznosili srpski radikali.

Moje pitanje je - šta ćete vi učiniti kao čovek koji je nadležan za prosvetu, za obrazovanje, za visoko školstvo u Srbiji, da se sa takvom praksom konačno prekine? Dajte da jedanputa vidimo kraj bilo koje afere, ali da taj kraj bude jasan, precizan, čist i da nakon toga ne ostane više bilo kakva sumnja za sve one o kojima se govori da su plagijatori, da li jesu ili nisu.

Hvala, kolega Šareviću.
Reč ima ministar, gospodin Mladen Šarčević.
Izvolite, ministre.

Samo da ne ostane nedorečeno. Ja sigurno spadam u ministre koji komuniciraju sa poslanicima kada ima smisla i potrebe.

Ali, nadležne su uglavnom sudovi, to da znate. Kada je visoko obrazovanje, to profesor Atlagić takođe zna, autonomija, visoko obrazovanje ima svoje procedure. Kada bi se izvršna vlast umešala u njih, onda bi bila optužba da se krši autonomija, visoko obrazovanje.

Upravo istražujem sa celim kabinetom i pravnim timom, koliko se puta u novije vreme, bar zadnjih 20 godina to prekršilo i gde je izvršna vlast ušla kao slon u staklenu radnju i davala dekrete. Upravo zbog kritizera sadašnjih događaja režima. Ja zaista pokušavam da se ponašam u skladu sa mojim zakonskim ovlašćenjima koje imam. Nemam ovlašćenja da bi ja to mogao da rešim.

Podsetiću ovaj veliki dom kada smo donosili zakone o prosveti, uspeli smo da ubacimo da je ministar vidljiv, pa je bila čitava halabuka. Posle toga, dve i po godine, niko nije rekao – da, minisar je prekršio to što piše u zakonu. Nije, ni jednom, čak ni u prosveti.

Kada govorimo o autonomiji visokog obrazovanja, gde god je došlo do drastične povrede zakona, gde sam ja mogao da reagujem sa inspekcijom prosvetnom za visoko, što je jedini alt koji imamo, smo reagovali. U slučaju dva rektora, od šest državnih, smenili silne direktore i nevoljnika koji su to radili u visokom obrazovanju, gde smo imali zakonske osnove. Tako da, Ministarstvo nikada nije prećutalo, ni jedan slučaj, ali ono što je autonomija Univerziteta, i što je malo pre gospodin Marijan govorio.

Znači, ljudi su skloni da izađu pre u medije, nego da sednu i da kažu - zašto okrivljujemo studenta, kada sam ja isto plagirao? Zašto ne dozvole da se formira nezavisna komisija etička, neki fakulteti je nemaju, ali imaju zato rektore. Rektori su šefovi dekanima.

Zaista je kod nas je vreme da se preispita ta hijerarhija, jer mnoge države su drugačije uredile visoko obrazovanje. Kod nas je od prevelike autonomije otišlo u mnoge druge krajnosti.

I, ako vam kažem da mi, evo već godinu i po dana, poštujući upravo autonomiju, radimo na zakonu o finansiranju visokog, jer tu najviše problema ima upravo kroz uredbe koje su do sada godinama bile, a onda nailazite na čitave blokade, saradnje svega toga. Tu mora da se ta priča istera do kraja.

Opet kažem za ranije periode, baš zbog tih doktorata, dela i diploma, nadležni su bili univerziteti. Univerziteti su nadležnost imali do uvođenja Bolonje. Ko nije bio zadovoljan odlukom univerziteta, išao je na sud direktno, znači ministarstva nije bilo ni tada, još to govorimo o pre 20 godina. Posle Bolonje, mi smo donekle bili nadležni kroz priznavanje diploma, stečene na stranim univerzitetima, kroz ENIK-NARIK centar.

Donošenje zakona o okviru kvalifikacija, postoji nezavisna agencija za kvalifikacije, koja je od 1. aprila, potpuno telo koje to mora da radi.

Zato kažem, izvršna funkcija ministarstva, u okviru Vlade, nema sve te ingerencije. Hvala.

Hvala, ministre Šarčeviću.

Gospodin Nemanja Šarović, po kom osnovu?

(Nemanja Šarović: Replika.)

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Replika. Izvolite.

Dakle, gospodine ministre, nažalost, ti pojmovi i autonomiju Univerziteta i samostalnosti u vršenju nekih funkcija se konstantno u našem društvu pogrešno shvataju.

Neki su još tokom 1990. godine i početkom 2000. godine, mislili da autonomija Univerziteta znači to da policija ne sme tamo da uđe, kao da je to država u državi, kao da je to Vatikan, pa imaju svoju vojsku i policiju, a ne shvataju da se to radi o autonomiji, pre svega intelektualnoj, dakle, vezano za njihov naučni rad i za neke druge stvari.

Vi prepoznajte, gospodine ministre, određene probleme u sistemu i ja bih razumeo to da ste vi ministar od juče, ali niste. Vi ste ministar već duži niz godina, mogu slobodno reći duži niz godina, tri godine, i vi ste imali više nego dovoljno vremena, pogotovo, imajući u vidu da kada smo dobili vašu biografiju, vas su nahvalili kao čoveka sa velikim životnim iskustvom u toj oblasti i vi niste, za razliku od nekih ministara kakvih ima, vi znate veoma puno, u vašoj Vladi koji su jadni tek kad postanu ministri u određenom resoru pokušavali da se upoznaju sa materijom kojom treba da se bavi. Mi smo valjda jedina zemlja na svetu u kojoj postoje ministri opšte prakse, pa si u jednom mandatu ministar energetike, u drugom mandatu si ministar saobraćaja, pa malo turizma, pa potpredsednik Vlade, dakle ljudi genijalci u ozbiljnim zemljama teško je naći dovoljno stručno lice i za jednog ministra, a kod nas vi imate ljude koji su bogom dani da vrše, valjda, posao ministra u svakom resoru.

Dakle, ministre, kada ćete krenuti sa izmenama sistema? Ne valja sistem, postoje problemi, vezane su vam ruke, ne možete da utičete, u redu, obezbedite zakonske uslove da ne biste prali ruke tako što kažete - ne mogu ja, drugi je odgovoran.

Hvala, gospodine Šaroviću.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, nekoliko mojih kolega iz SRS vam je reklo da ste trebali da donesete novi zakon o autorskim pravima. Evo, ja ću reći zbog čega to, dodatne argumente.

Znači, 72 člana ste predložili da se menjaju. To je jedna trećina od broja ukupnih članova, to je vreme bilo da se pristupi izradi novog zakona. I, sad, ako govorite o Zakonu o visokom obrazovanju, vrlo jasno se tu prepoznaje šta su ključni subjekti. Kad se donosi zakon, onda treba imati u vidu te subjekte na koji se on odnosi i primenjuje.

Zakon o zaštiti autorskih srodnih prava ili njegova zloupotreba je teža po nama od krivičnog dela zloupotrebe položaja, trgovina uticajem i slično, od krađe intelektualne svojine.

Ovi zakoni treba da budu vrlo praktični i za one na koje se oni ne odnose, odnosno, odnose se, jer oni stvaraju, ali nemaju toliko vremena da se bave procedurama i nekim drugim stvarima koje zaposleni evo malo pre smo rekli o dobrim osobinama zaposlenih u Zavodu za zaštitu patenata, nemaju vremena toliko i treba napraviti efikasne zakone da oni mogu da se snađu, znači žele da imaju autorska prava, da ostvare i onda to da urade.

Član 2. ovog Predloga zakona je definisao šta je autorsko delo i dve komponente koje ga karakterišu kao takvo. Mislim da je tu ova definicija koju ima naš zakon dosta dobra u odnosu na neke druge zakone. U nekim drugim zakonima ide i kvalitet autorskog dela, to je nešto što je subjektivno. Kod nas nije prihvaćena ta komponenta, naravno i to je dobro. Zatim, da je objavljeno pod posebnim nekim uslovima, mnoge zemlje su napustile takav način kvalifikovanja tog autorskog dela.

Amandman koji je Vlada odbila, mi smo predložili da se u stavu 2. člana 1. Predloga zakona tačka 7.) dela arhitekture, pa da se dopune dela arhitekture, skice, planovi, izgrađeni objekti sa područja arhitekture urbanističkog planiranja i pejzažne arhitekture i slično.

Pošto su prethodne oblasti autorskog prava jasno definisane, mi smo i ovde hteli da kažemo šta je to sve arhitektura, jer sigurno i zloupotrebe i krađe, ukoliko ne bude ovako definisano, dešavaće se.

Hvala, kolega Periću.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Tomislav Ljubenović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Ovim amandmanom koji poslanička grupa SRS podnela na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima predložena je izmena člana 1.

Članom 1. predlagač želi da izmeni član 2. stav 2. tačka 1. postojećeg zakona, a SRS predlaže da se ovim stavom izmeni tačka 8) koja bi glasila: „kartografska dela (geografske, topografske, turističke, auto i tematske karte i slično)“.

Srpska radikalna stranka smatra da je amandmansko rešenje preciznije, jer su u postojećem zakonu pojedine vrste karata neopravdano izostavljene. Smatramo da svako autorsko delo mora da uživa pravnu zaštitu i zato je naša poslanička grupa i podnela amandmane sa konkretnim predlozima koje bi, ukoliko budu prihvaćeni, i te kako unapredili tekst ovog zakona.

Ono što SRS zamera predstavnicima vlasti prilikom donošenja ovog Predloga zakona jeste to što navode da se izmene i dopune zakona vrše zbog potrebe da se naš zakon uskladi sa evropskim zakonodavstvom. Navedene su direktive sa kojima se vrši usaglašavanje - broj 2011/77 Evropske unije, Evropskog parlamenta i Saveta od 27. septembra 2011. godine, kojom se menja i dopunjuje Direktiva od 2006/ 116 Evropske unije o trajanju zaštite autorskog i određenih srodnih prava. Zatim, broj 2004/48 Evropskog parlamenta i Saveta od 29. aprila 2004. godine o sprovođenju prava intelektualne svojine i druge.

Mi iz poslaničke grupe SRS smo u svakoj raspravi do sada savetovali predstavnicima vlasti u Republici Srbiji da zakoni koje usvaja Narodna skupština moraju biti u interesu građana Republike Srbije, da interesi građana Srbije moraju biti zaštićeni kroz poštovanje zakona koji se usvaja u Narodnoj skupštini, a ne zbog toga što postoji potreba za usklađivanje sa tuđim zakonodavstvom. Hvala.

Hvala, gospodine Ljubenoviću.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.