Ono što je nama srpskim radikalima najspornije ne samo kada je u pitanju donošenje Predloga ovog zakona, nego i većina predloga, to je što se usklađuje sa evropskim zakonima i evropskim standardima.
Kada su u pitanju autorska prava, intelektualna svojina, generalno gledajući, ako možemo da kažemo da je nešto loše, negativno, onda su to evropski zakoni i evropska praksa. Zašto? Zato što je osim one opasnosti koja preti za ugrožavanje autorskih prava i zloupotreba autorskih prava od pojedinaca, postoji jedna generalna velika opasnost, a to je globalizam.
Globalizam je taj sistem koji, jednostavno, ne poznaje to pravo svojine, intelektualne svojine. Ne priznaje autorsko pravo jer globalistima je stalo da to sve bude jedno sivilo u kome će svako moći da krade intelektualnu svoju, da zloupotrebljava, da koristi tuđe patente, tuđa saznanja i to je cilj globalizama. Globalizam se zasniva na tome da u svakoj državi, pa samim tim i u Srbiji, jednostavno unese takve standarde da nije bitno da li je u pitanju doktorski rad, da li je u pitanju diplomski, da li je u pitanju maturski rad, da li se ti radovi zasnivaju na plagijatima. Bitno je da se napravi jedna hiperprodukcija visokointelektualaca, čije će krajnji rezultat njihovog rada biti ravan nuli, jer kada dođete do tog efekta onda možete da manipulišete ne samo sa državom, nego sa čitavom jednom nacijom.
Evropa se zasniva upravo na principima globalizma. Vi imate u evropskoj praksi da je sasvim svejedno da li je onaj, primera radi, u Holandiji prepisao onoga iz Engleske ili onaj… Doduše, nije dobar primer Engleske, jer napušta to, ali Nemačka i tako dalje.
Srbija ide tim putem i sada je prilika bila, po nama, srpskim radikalima, da se što rigoroznije sankcionišu sve krađe, pogotovo intelektualne. Autorska prava da se zaštite. Ako neko ima tradiciju u toj borbi za zaštitu intelektualne svojine, onda mi, srpski radikali, možemo da kažemo da imamo tu dugogodišnju tradiciju.
Predsednik naše stranke zbog napada na jedan plagijat osamdesetih godina osuđen je na kaznu zatvora, jer je prvi u tadašnjem sistemu Jugoslavije, kako se tadašnja država zvala, napao čoveka koji se zvao Brano Miljuš, koji je posegao sa plagijatom, za interes nekog ko je tada bio vrhuška, politička vrhuška, a ovde kao da se vraćamo na taj period, kao da je vreme stalo ili vremeplov da se okrenuo, pa ponovo mi, po ugledu na Evropu, šta nas boli briga, može da prepisuje ko god koga hoće.
Vi imate, ministre, vi to dobro znate, čitave univerzitete, doduše privatne, gde je kompletan profesorski kadar ljudi koji su plagirali, ukrali intelektualnu svojinu i niko na to ne obraća pažnju. Pa, šta će biti krajnji rezultat? Pa, oni će proizvoditi takve studente. Njima će potpuno svejedno biti. Kako mogu iz moralnih razloga, što vi kažete, etički sud, kako mogu iz etičkih razloga da ospore nekome, kada su oni stekli tako diplomu? To vi dobro znate, vi vodite tu borbu.
Malopre ste kolegi Šaroviću rekli da je nadležan sud, ali ovo je prilika, izmena i dopuna zakona još rigoroznija. Neće Evropa zameriti pitanje da li će Srbija ikada ući u Evropi. Neće zameriti, ali zaštitićemo sebe. Zaštitićemo interese ove države i ove nacije. To je suština, da tu hiper produkciju…
(Predsedavajući: Hvala.)
Po amandmanu je.
(Predsedavajući: Znam, ali isteklo je vreme vaše poslaničke grupe.)
Jao, ja sam zahvalan, gospodine Marinkoviću, i ovo što ste dozvolili. Hvala vam puno.