Hvala, gospođo Gojković.

Sada reč ima ministar Zoran Đorđević. Izvolite.

Dobar dan.
Prvo želim da odgovorim, odnosno da postavim par pitanja pošto ni meni nije jasno.
Pričamo o patentima koji nastaju iz radnog odnosa i ovde jeste ideja da neke manjkavosti koje postoje do sada kada je su pitanju pronalasci i odnos poslodavca i onog pronalazača da se urede kako bi došlo do, da kažem, stimulacije svih onih koji rade upravo na pronalascima da to rade i da nemaju bojazan da iz radnog odnosa mogu da dobiju manje naknade ili da se neko njihovo pravo njima uskrati.
Vi pričate o pronalascima van radnog odnosa. Pretpostavljam, sad ne znam da li imate vi odgovor na to pitanje, ali treba siguran sam da u to vreme i ko nije radio u „Galenici“ imao je neki ugovor sa „Galenikom“ o nekoj obligaciji koja postoji s obzirom da oni rade na nečemu zajednički sa „Galenikom“. Oni su taj svoj odnos uredili nekim ugovorom. Taj ugovor ili postoji ili važi i danas bez obzira na to ko je vlasnik „Galenike“. Ukoliko se promenio vlasnik taj ugovor i dalje važi i isto ono što se obavezala „Galenika“ u to vreme, ona je dužna i danas da ispuni.
Tako da samo da preciziramo šta je, da ne pričamo hipotetički, ti podaci nama nedostaju. Hvala vam.

Hvala, ministre Đorđeviću.

(Nataša Sp. Jovanović: Povreda Poslovnika.)

Reč ima sada, dugo čeka, doktor profesor Marko Atlagić. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, pošto me gospođa Maja Gojković spomenula dozvolite da dam dve rečenice samo. Potpuno je upravu i ona i ministar Đorđević, da je Nikola Tesla ostao u svom rodnom mestu ne bi ostvario ono što je ostvario.

Neko ga je spomenuo, dozvolite da kažem dve rečenice da je ono 1. i 2. juna 1892. godine posetio Beograd, kako znate. To za one koji kažu da on nije Srbin, on je beogradskim studentima rekao, citiram – ja sam kao što vidite i čujete ostao Srbin i preko mora gde se ispitivanjima bavim, to isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu. Ovo je odgovor onima koji su ovih dana i u štampi pitali i jutros na jednoj televiziji, šta je Nikola Tesla.

Svakako da su uslovi jako bitni. Da, imaju pravo oni čiji su uslovi. To nije uopšte sporno i upravo ovaj zakon ide u tom smislu, da su ostali raniji zakoni, nema šanse ni u uslovima gde sam ja živeo, i gde je živeo Nikola Tesla, nema šanse da bi ostvarili, ovo što je Nikola Tesla ostvario ili ja da bih postao profesor u mom rodnom mestu ili da bih ja ostao profesor u svom rodnom mestu i Nikola Tesla, ne bi ostvario to što je ostvario da je ostao u Lici. Hvala vam.

Hvala vam, profesore Atlagiću.

Poštovani narodni poslanici saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.

Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine sada određujem pauzu koja će trajati do 13,00 časova. Dakle, u 13,00 časova nastavljamo sa radom i zapamtio sam, odmah po nastavku, daću vam povredu Poslovnika, gospođo Jovanović. Hvala vam.

(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Gospodine ministre, drago mi je da ste se vratili u toku ove rasprave zato što i treba da je usmerimo u pravom toku, kako ovaj zakon i ovaj predlog nalaže, a to je Zakon o izmeni i dopuni Zakona o patentima, jer pred ovu pauzu koja je usledila, došlo je do zaista nekih pojmova koji su, da tako kažem, pobrkani i netačnih informacija iz nekog ranijeg perioda, kako su se ljudima priznavali patenti u radnom odnosu. Član na koji smo mi podneli amandman, se upravo na to odnosi.

Zbog javnosti, a i zbog vas koji ste čovek, kao i profesor Obradović, koji se školovao u to vreme, eto i neki od vaših saradnika, imam slobodu da kažem kao, na kraju krajeva, i ljudi iz moje generacije, moram da kažem da nije tačno da su ljudi i u vreme sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina, koji su pronalazili i izumeli određene patente, koji se primenjuju u industrijskoj i drugoj proizvodnji bili samo plaćeni na svom radnom mestu u tim fabrikama, a nisu dobijali naknadu za svoj patent.

Drugačiji je bio postupak i drugačije je to bilo pravno regulisano. Ja sam jedno vreme radila kao saradnik na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu i mi smo tada kao platformu postavili, u stvari, tadašnji profesor akademik Dušan Simić i grupa naučnika sa tog fakulteta i Instituta „Zastava“ automobili, platformu za novi automobil „Jugoflorida“. On nije baš slavno prošao na tržištu, kasnije se strmoglavila proizvodnja u čitavoj „Zastavi“ zbog sankcija i rata koji je usledio.

Pamtim da u tom periodu kada je prvi projekat počeo, ljudi Zastavinog instituta su i te kako bili nagrađivani i od strane Mašinskog fakulteta i od same grupacije „Zastava“ za svaku komponentu koju su oni izumeli, a da to ranije nije postojalo na onim ranijim modelima koje je „Zastava“ proizvodila na tom modelu.

Nije bio samo slučaj to, nego već i u drugim velikim firmama širom Srbije, pa i u kragujevačkoj „Zastavi“, fabrici „Filip Kljajić“, pa i u „21. oktobru.“ Jednostavno, ovaj zakon sada i ovo vreme koje je došlo, pre svega zbog tehnološkog razvoja, a naročito zbog razvoja ovog IT sektora, dovodi do toga da ljudi moraju da pronađu način, ako to poslodavac naravno prepoznaje kao nešto što su oni ostvarili da zaštite svoj patent, jer na taj način jedino mogu na tržištu da ga eksploatišu iz radnog odnosa.

Mi smo zbog toga reagovali u ovom članu, jer smatramo da nije dovoljno precizno definisan i da se ne štite baš na precizan način prava onih koji treba da zaštite svoj patent iz radnog odnosa, jer poslodavac njemu može da da tu mogućnost, odnosno da mu da poziv da krene u postupak. Znate, to nije ni jednostavno. Da biste vi nešto što ste izumeli kao novo, kao proizvod koji će da se primenjuje u privredi, da od toga dobijate određenu korist, put do toga nije ni jednostavan, ni lak, počev od prijave, počev od toga da Zavod za intelektualnu svojinu i drugi nadležni organi utvrđuju da li je to nešto zaista potpuno novo, pa do toga da vi to plasirate na svom tržištu. Zato smo reagovali da bude precizniji ovaj član.

Saglasni smo sa tim, gospodine ministre, da svako bude upoznat u trenutku sklapanja ugovora o radu, da je to nešto što mu daje mogućnost iz radnog odnosa. Opet ponavljam, to je i ranije postojalo u onoj bivšoj Jugoslaviji, ali je bilo regulisano na drugačiji način. Dakle, nije tačno da su ljudi radili samo za platu.

Sad, dolazimo do toga da li država dovoljno podstreka daje onima koji se upuste u to? To zaista jeste ozbiljan i veliki posao, da dođe do sertifikata da je ono što su oni izmislili patent, jer svaki čovek koji je uložio određeni intelektualni rad, ako smatra da je to nešto novo i ako je naučnik iz te i te oblasti, ako to nije zaštitio, onda on ima samo određeno autorsko pravo ili intelektualnu svojinu nad tim, a patent je nešto drugo i mi o tome raspravljamo.

Mnogi su se usudili u Srbiji da to urade, a nikad ih niko nije ni pominjao sa ove skupštinske govornice. Dozvolite mi zbog toga da i neke ljude koji su to uradili u proteklih 10, 20 i 30 godina, ovde apostrofiramo, koji su sami, najčešće iz nekih svojih malih radionica, iz kućnih radinosti izumeli projekte koji se i te kako primenjuju, ne samo u Srbiji, nego u čitavom svetu.

Dobro vam je poznat i gospodin Predrag Pešović koji je one čuvene nautilus baterije patentirao sa ekološkim gumicama koje su zaštićene još u 30 zemalja.

Onda, imate gospođu Mirjanu i njenog supruga Stevana Oberkneževa iz Novog Sada. Možda niste znali, to su ljudi koji su izumeli patent kako da se na najbolji mogući način, a naročito je važno kada su ove poplave i sve nadaće izvuče vlaga iz zida koji je prečnika do jedan i više metara, da se ne bi uništilo to.

Naravno, moram da pomenem i porodicu Milinković, zbog toga što smatramo, mi srpski radikali, to smo više puta govorili, ali sa ovakvim ministrom kao što je Zorana apsolutno je nemoguće da građevinari razvijaju domaći sektor građevinarstva, porodicu Milinković koji su jedan novi sistem gradnje izumeli i zaštitili svoj patent, a koji, nažalost nije dovoljno, još uvek, primenjen u Srbiji.

Pominjao se ovde i srpski genije na kojeg smo svi ponosni, Nikola Tesla. On nije pokušao, pa zbog toga osujećen da štiti svoje patente i zbog toga izgubio na sudu iz radnog odnosa, nego baš, naprotiv, on je pokušao da ono što je uradio u drugim evropskim zemljama zaštiti i u Nemačkoj. Međutim, Nemačka tada nije bila potpisnica Pariske konvencije i zbog toga mu nije dala pravo prvenstva da to uradi pre onih koji su plagirali njegov naučni rad, a bili su neki naučnici iz Amerike.

Mi smatramo da, zaista, država više treba podstreka da da ovim ljudima. Znate, gospodine ministre, možda će vam reći, ako pogledamo kratko ovo vreme za raspravu, koliko je registrovanih patenata u Zavodu u Srbiji. Nisu oni svi našli svoju adekvatnu primenu. Imate ljude koji su samo ljudi od nauke i dođu do toga, do tog mukotrpnog puta da zaštite svoje patent, ali nisu možda sposobni, kao gospodin Pešović, kao porodica Milinković ili neki drugi, da to plasiraju na nekim drugim tržištima.

Nas su besomučne sankcije zapadnih neprijatelja Srba i otadžbinski ratovi osujetili u nameri da mi dalje neke svoje tehničke i tehnološke procese razvijamo i sada mi moramo da idemo u korak sa onima koji su, dok su nas bombardovali, razvijali svoju ekonomiju i svoju privredu. Ali, zapamtite, ekonomija znanja, a ne stranih investicija, je nešto što je budućnost Srbije.

Zahvaljujem, koleginice Jovanović.
Reč ima predstavnik predlagača Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Izvolite.

Hvala vam puno.

Da se izvinem, ja nisam svojom voljom odsustvovao. U poseti Srbiji je generalni direktor UNESKO. Tema je obrazovanje i nauka, tako da zaista je retka prilika i važno je za zemlju.

Ovo što ste rekli ste upravu. Međutim, ima drugi mehanizam. Ovaj zakon reguliše prava čoveka na patent. Njegove druge menadžerske sposobnosti mogu da dođu u obzir ili ne, ali mi imamo vrlo uspešan jedan fond koji radi dobro, gore u tehnološkom parku. To je Fond za inovacione delatnosti i mladi direktor Ivan Rakonjac je odličan. Tamo postoje grantovi i povezivanje privrednika i istraživača.

Mi smo u poslednje vreme tu vrlo uspešni, tako da su mnogi ljudi sa idejama našli put do ovoga procesa proizvodnje.

Princip otvaranja start-ap kompanija, kao što ste i rekli, recimo, na Mašinskom, Kragujevcu ili bilo gde je to, prosto, normalno. Sledeći korak je kada taj projekat negde proizvede dejstvo. Znači, da se ubrza taj proces akceleracije, kako se moderno zove to po svetu, jeste dalji važna korak da bi se to kroz taj tehnološki razvoj našao u proizvodnji. Taj momenat je mnogo bitan. Znači, ne treba samo ulagati u inovacije i tehnološke parkove, nego mu dati taj pravac i ubrzanje da ga priroda prepozna i tada smo završili celu priču. Otuda onaj poslednji naziv u našem Ministarstvu - i tehnološki razvoj, počinje da prvi put ima smisao na način kako mi to radimo. Hvala.

Zahvaljujem, ministre.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Branimir Rančić. Izvolite.