Dame i gospodo narodni poslanici, ja nemam ništa protiv amandmana SRS i glasaću za taj amandman, ali ću glasati i za zakon ukoliko ne bude prihvaćen.

Zašto? Razlog su marsovci. Dakle, svima vama je poznato da je polovinom 19. veka kapetan Miša darovao svojoj otadžbini jedno lepo zdanje u kome je smešten Rektorat koji ovih dana od grupe huligana koji se predstavljaju kao studenti to zdanje zauzeto i ako ga je kapetan Miša namenio i poklonio u obrazovne svrhe.

Zamislite koliko jednom marsovcu treba da dođe na predavanje sa Marsa do beogradskog univerziteta, a pri tome svrati malo i do predsedništva, pa poruši neke ograda, preskoči, malo se potuče sa kobrama, malo hoće da uđe kod predsednika u kasnim večernjim satima, zamislite tu vrstu huligana koji je star 31. godinu, i ukoliko tako mladom studentu ograničite pravo da samo još dve godine može da studira, zamislite koje sve posledice mogu nastati, a to gospodin Rančić zna, za psihološko stanje, tako nežnog ali vremešnog studenta.

Tog studenta marsovca podržala je Jasmina Vujić. To je onaj profesor sa Berklija, Jasmina Vujić. Mislim da je ona veća CIA od CIA, mislim da je morala proći sve profesore CIA da bi se kvalifikovala i bila upućena kao nuklearni fizičar u Srbiji, ne da pomogne u tome da se razreši misterija osiromašenog uranijuma, nego da se kontroliše jedna politička stranka.

Ovih dana je ona, ne kao potpredsednik stranke, već kao profesor sa Berklija iz Kalifornije podržala ovu grupu huligana, vremešne studente koji su okupirali Rektorat beogradskog fakulteta. Da li se Jasmina Vujić stidi Boška Obradovića, kada se nije predstavila svojim punim zvanjem u Srbiji, a to je, političar, potpredsednik Sprskog pokreta Dveri, kako se već ta stranka zove? Ona je sve više antisrpska, a ne srpska, ali u nazivu ima tu reč - srpski pokret dveri, pa da uzmemo da je to nekada bilo tačno, a posle dolaska Jasmine Vujić, to svakako nije tačno.

Moramo voditi računa i o tome ko sve predaje, koliko brzo studenti mogu da steknu znanje, pa i zvanje, recimo ako im predaje Janko Veselinović. Zamislite koliko godina treba da se taj profesor uopšte shvati. Zamislite ako im predaje, recimo Boris Tadić, njega niko ne razume, dakle pod uslovom da je on neki predavač i to će kolega Rančnić, verovatno bolje objasniti.

Verujem da veliki deo profesora ne bi položio prijemni za svoj fakultet, neki od njih, ja verujem, imajući ovde iskustva sa nekim intelektualnim gromadama, da mnogi od njih ne bi položili ni prijemni ispit za srednju školu. Nudim da Ministarstvo jedne godine pokrene neku aktivnost i da vidimo testiranje, da se izvrši, da vidimo koliko profesori u Srbiji, koliko njih može da položi prijemni ispit za fakultet na kome predaju. Ja smem da se kladim u glavu da polovina taj prijemni ispit ne bi položio.

Zamislite gospođu Danicu Popović, zamislite kada ona predaje za platu od 200.000 do 300.000, a prepisala je udžbenik mrtvog profesora i prikazala kao svoje autorsko delo i za to autorsko delo, krajem 2018. godine, je naplatila 1.400.000 dinara.

Zamislite kad studenta koji je shvatio taj njen plagijat prevoda, koji je shvatio i redakturu da je prepisana, ona proganja i ako on ima prosek 10? Dakle, nije joj palo na pamet da proganja ove marsovce i loše studente, već joj je palo na pamet da progoni studente koji su veoma uspešni i imaju ocene 10.

Zamislite Jovu Bakić, zvanog dugocevac. Ja žalim studente kojima on predaje i ne znam kakvo je to znanje koje on može da prenese ukoliko se u javnom životu zalaže za proganjanje ulicama, ukoliko se zalaže da politički protivnici plivaju Savom i Dunavom, ukoliko se zalaže da se u centralnu nacionalnu informativnu kuću upadne sa dugim cevima. Zamislite šta ti studenti mogu da nauče od nekog bivšeg docenta koji je biran tri puta, iako je maksimalno mogao za docenta da bude biran dva puta?

Pun je Beogradski univerzitet, posebno Fakultet političkih nauka, nekih profesora koji, sem pokrića političkim opozicionim strankama, ovog žutog dela, nemaju nikakvo drugo znanje.

Zamislite onog profesora dizajnera što je ovde bio bivši kradulovićev pomoćnik, zamislite njegovo znanje koje je stekao u Soroševom nekom dopisu univerzitetu itd.

Zabrinut sam ja za studente i mislim da treba razmisliti, a ja ću svakako glasati za ovaj amandman, s obzirom na poslednja dešavanja i na to da studenti gube vreme putujući na Mars i nazad, da Jasmina Vujić, veća CIA od sme CIA, podržava takvu vrstu studenata i ja sam zabrinut ne samo za zvanje naših studenata kada će ga steći, već šta će za vreme tog školovanja naučiti.

Bojim se da su seljaci i ovi koji prođu dualno obrazovanje jedini ljudi koji će imati više znanja od stručne spreme.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pa evo na samom kraju rasprave čuli smo gotovo sve moguće argumente koji idu u prilog tome da treba da se produži rok tzv. starim studentima.

Dakle, čuli smo i argumente dela opozicije koji se zalažu za ne ograničavanje nekim određenim rokom u tom smislu. Ja sam siguran da ste, gospodine ministre, vi uzeli u obzir sve moguće argumente kojima ste rukovodili da predložite baš ovakav model, a to je da se ipak ograniči na dve godine i ja mislim da je to dobro i mislim da su svi narodni poslanici imali prilike da pročitaju i mejlove koji su nam slali sami studenti neposredno pred ovo zasedanje. Lično mislim da je ovo optimalna i dobra mera, dakle, da se izađe u susret tim ljudima, da im se produži rok, dve godine u ovom slučaju, da imaju mogućnost da privedu studiranje kraju. Ali, s druge strane, da se i pošalje poruka da jednom mora da se ipak okonča, ne bih upotrebio reč agonija, ali u svakom slučaju da se ne pretvori u ono što niko od nas ne želi, a to je večito studiranje.

Kada kažem da će SNS podržati ovakav model, a imali smo prilike da čujemo i ostale poslaničke grupa, pa i jedan deo opozicije je predložio nešto drugo. Međutim, jedino što nismo čuli jeste šta o ovom misle one poslaničke grupe, odnosno one stranke koje nisu danas na zasedanju, a koje su u tom tzv. bojkotu.

Sada, u skladu s tim, meni je zanimljivo kako je to sve okarakterisao Vladimir Gajić. U pitanju je predsednik, ako se ne varam, pravnog saveta Narodne stranke. To je stranka onog Vuka Jeremića koja je u tom bojkotu, a čiji poslanici ne dolaze na zasedanje Narodne skupštine, pa u pogledu bojkota on kaže – tvrdim pouzdano da nijedna od stranaka i pokreta koja namerava da izađe na izbore nema infrastrukturu da pokrije ni 10% biračkih odbora u Beogradu, a o Srbiji da i ne govorim i ja se potpuno slažem sa njegovom konstatacijom. Kaže – tu se ništa neće promeniti ni za šest meseci. Slažem se i sa tom konstatacijom, tu se ništa neće kod njih promeniti za mnogo, mnogo vremena. Pitanje je da li mogu da popune i listu sa 250 kandidata. I sa tim se potpuno slažem. Jedino s čim se ne slažem, ne bih ja ovo ograničio samo na opozicione stranke koje eventualno nameravaju da izađu, nego mislim da je on imao u vidu upravo svoju stranku i ostale stranke koje su upravo proglasile taj bojkot iz ovih navedenih razloga - niti imaju kandidate s kojim bi izašli na redovne, lokalne, pokrajinske i parlamentarne izbore, niti mogu da skupe potpise, niti imaju infrastrukturu da pokriju biračka mesta, a imali bi priliku. Na tom biračkom mestu na izborima opozicija bi imala apsolutnu većinu u pogledu broja kontrolora, odnosno članova biračkog odbora, ali nemaju ljude, zato što praviti stranku, siguran sam sa ovim će se složiti i kolege iz dela opozicije koja je prisutna na današnjem zasedanju, praviti stranku je mukotrpan posao, težak posao. Treba obići Srbiju, treba graditi infrastrukturu, treba praviti mesne odbore, treba razgovarati sa ljudima, sve ono što oni niti rade, niti im pada na pamet da tako nešto urade. Na delu pokazuju i svoju lenjost.

Đilas je inače kupio stranku na gotovo. Došao čovek i kupio stranku. Tako isto i Vuk Jeremić. Dakle, ne pada im na pamet da se bave time. To je razlog zašto prave taj, da kažem, unapred pripremljen alibi za izborni debakl koji ih očekuje svakako. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Hvala, ministre. Vi ste vaše pošteno odradili.
Želite još nešto da kažete? (Da.)
Reč ima ministar. Izvolite.

Hvala najlepše.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, predsedavajući, poštovani narodni poslanici, da ne bude da sam ostao kratak odgovora, ja uvek odgovorim, nego pošto su bila slična pitanja, sačekao sam da vidim šta je sve tu odgovoru.

Ova priča ima istorijat, bar kada sam ja u pitanju, jer su me studenti koji studiraju po starom programu, ja ih nikad nisam nazvao stari, nikad nisam uvredio nikoga, pa ni njih, tako da se ograđujem od bilo koje insinuacije na moj račun, dočekali bukvalno ispred Ministarstva pre tri godine u avgustu mesecu kada sam krenuo u kabinet. Prve stranke koje sam primio, primio sam te grupe. Mejlove primam evo tri godine. Dali smo u prvoj godini dve godine i rekli – ljudi, ovo je šansa kakva se ne propušta. Kada je prošlo dve godine, sve se ponovilo, pa smo rekli još godinu dana.

Ova mera mora da ima neku pedagošku konotaciju. Ako je neograničeno, onda je, da ne kažem, besmisleno. Pravo na obrazovanje nikome nije uskraćeno. Znači, ne postoji to da bi neko tužeći dobio državu. To pravo nije uskraćeno. Govorim o paralelnom sistemu koji postoji već predugo i uređena zemlja to mora jednog dana da dovede u sklad.

Znači, ja sam takođe izjavio, što niko nije komentarisao, da ćemo uvođenjem JISP-a, jer, pominjao sam i nedostatak ljudi i informacionog sistema koji je jako kilav bio kroz mrežu „Dositej“, koja je sada još uvek na izdisaju, imati sve relevantne podatke.

Ne samo niški Ekonomski fakultet, nego i mnogi drugi fakulteti skoro svih univerziteta su pristali da sarađujemo. Znači, ja sam sa svim rektorima na ovu temu razgovarao i sagledao sam i njihove mogućnosti i kapacitete. Nisam uopšte dao izjavu samo zato što je meni ćef. Znači, osim što damo vreme, sami smo mnogi ovde rekli – pa, pitanje je ko će da ga iskoristi, ali hajde da budemo operativni. Ja po prirodi svojoj imam menadžerski mozak. Znači, gledaćemo da popišemo ljude, gledaćemo šta im fali i gledaćemo da budemo proaktivni.

Studentske organizacije koje sam prozivao 200 puta i privlačio da sarađuju na ovu temu, mislim da su oni najadekvatnija strana. Sada mislim da to mora svi da rade, i dekani, i prodekani i svi ostali i da tačno analiziramo i onda ćemo znati ko će ovo za dve godine da iskoristi, a ko ne. Neko možda neće ni imati nameru.

Država zaista za te dve godine može da uspostavi ukupan sistem, jer šta bi sad trebali da uradimo sa reformom gimnazija? Da prekinemo na pola? Šta bi trebalo sa državnom maturom, da prekinemo na pola? Pa to je uvek rađeno ovde. Ja ne mogu da se vraćam unazad u nedogled do ne znam kog ministra kog ja pamtim kada je nešto početo, pa urađeno do kraja. Ja spadam u ljude koji kada nešto uzmu da rade, urade do kraja.

Uz sva uvažavanja i senzibilitet ove teške priče, ljudi i svega toga, ja svakako sam rekao da je mišljenje Vlade za mene obavezujuće, mišljenje Odbora za obrazovanje i Skupštine takođe obavezujuće. Tako da je jako malo važno šta sam ja rekao lično kao Mladen Šarčević ili kao ministar prosvete. Moja uloga je tu podređenija u odnosu na Vladu i na parlament, te ja ne teram inat ni sa kim, najmanje sa studentima, kojima želim sve najbolje.

Znači, ja volim dobre đake, dobre studente, idemo na kvalitet i hoću da probudim kod njih tu energiju da oni ovo završe. To je dobro za njih. Ako imaju porodice, to je dobro, da primerom pokažu svojoj deci. Ima niz razloga zašto bi sve trebalo pričati u ovom smislu.

Tako da, mislim da preko dve godine je besmisleno, trajno je besmisleno, to je moje mišljenje. Godinu dana, shvatio bi, kao prošli put, jer su me isti ti studenti iz grupe izmolili -dajte samo još godinu dana, evo 99% nas je došlo do kraja. To je bio blef. Ja te mejlove prepoznajem, treći put isti stil.

Znači, ne zameram, ne spočitavam, nemam ja to pravo, ali imam pravo da u ime države i sistema koji vodim i koji uređujemo da ga zaokružimo.

Takođe, ću dati osvrt na Bolonju. Ne može se iščupati nešto tek da bi se reklo – sad ne važi. To je jedan proces. Znači, analiziraćemo, pomenuo sam više puta u ovom domu da radimo ozbiljnu strategiju obrazovanja i nauke do 2030. godine. Tu pozivamo sve. Znači, biće i javnih rasprava, biće mnogo toga. Hoćemo da vidimo da li su ovi univerziteti kakve sada imamo budućnost narednih 10 godina. Oni se na drugi način organizuju po svetu. Da li su slične veličine, snage, kakvi programi trebaju da budu i niz pitanja, znači Strategija 2030 je jedna ozbiljna priča.

Rekao je neko od kolega ovde da su pametni ljudi koji se rukovode nekim fakultetima vrlo kritično prišli tom procesu i sačuvali neke svoje vrednosti, ali mora još strožije. Izvinite, ja sam mogao ceo dan da diskutujem ovde, da se javljam na svaku repliku šta imamo, silne dobiti od tolikih doktorskih studija i tolikih doktoranata. Jesmo li napredniji? Jesmo li to poboljšali društvo? Nismo. Štancovali smo. Hajde da to ne radimo.

Ja sam pooštrio sve priče i ponašam se iako nemam pravo da kritikujem nezavisna tela, ali to radim kao građanin. Vrlo sam kritičan i prema Nacionalnom telu za akreditaciju i tražim strogost, tražim ozbiljne primere. Nećete čuti da je ministar ikada digao telefon i nekom preporukom nešto sredio preko veze. To ne postoji. Upravo suprotno tražim. Gde god čujem da se nešto radi mimo protokola, uspevam da se umešam i da kažem šta mislim.

Oko ovih događaja Univerziteta i svega toga, vrlo malo ljudi iz akademskog sveta je reklo šta misli. Znam šta misli. Većina misli da to nije u redu, da postoje drugi načini da se nađe put da neko iskaže svoje mišljenje. Ako smo ovde doneli sud da je Beogradski univerzitet od nacionalnog značaja, ako je istorijsko zdanje Kapetan Mišino, znači shodno za neku vrstu ovakvog ponašanja, ja to ne podržavam i to ću uvek javno da kažem zato što celog veka imam pravo na svoje mišljenje i neću da ga menjam da bi mi neko rekao – reći ćeš to i to.

Znači, vrlo jasno kažem, ovde je uzurpacija, ovde je mnogo pravnih akata prekršeno i onda se pitam zašto smo sve ovo radili ako neko uleti? Niko nije rekao da je rektorka izabrana na pogrešan način, demokratski, po pravilima. Rektorka koja je izabrana tako što je nogom u vrata ušla i postala rektor posle 5. oktobra je prekršila prvo pravilo autonomije Univerziteta, jer se javila studentima iz zgrade Filozofskog fakulteta i to je kao normalno? Tu niko nije reagovao.

Ja ne znam da li još neko ima svest da kaže imenom i prezimenom kako se neke stvari zovu i šta jesu? I to je istina. Tako učimo mladež, pokazujemo primerom da smo čestiti ljudi. Hvala.