Poštovane narodne poslanice i poslanici, ja ću sada kratko ipak dati nekoliko sekvenci nakon ovih vaših uvodnih izlaganja, pa ću naravno posle odgovarati na pojedinačna pitanja poslanika.
Sada bih želela, pre svega, da se zahvalim, nije tu, gospođa Karanac, na konstataciji da je Izveštaj sveobuhvatan i detaljan i da sadrži jedno realno stanje, i što je većina poslanika saglasna i sa preporukama, ali i sa drugim delovima izveštaja.
Upravo ovo mi je prilika, s obzirom da je narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević i naglasila nekoliko stvari i rekla da su se u međuvremenu neke preporuke ispoštovane, što je tačno, ali morate uzeti u obzir da je sada 1. oktobar, i da ćemo mi tek iduće godine dati presek stanja za ovu godinu.
Ima puno preporuka koje se moraju kontinuirano ispunjavati, neki problemi kao što je i većina narodnih poslanika govorila u ovom uvodnom delu, tu je i konstatovano stanje i mnogo toga što je urađeno, ali je i konstatovano šta valja raditi u narednom periodu.
To mi je i prilika da kažem da pritužbe Povereniku svakako jesu jedan od pokazatelja prisutnosti diskriminacije u društvu, ali ne i jedini. I mi zbog u Izveštaju uvek dajemo kratak pregled svih relevantnih i dostupnih istraživanja i drugih podataka od značaja za sagledavanja stanja, jer svi ti faktori koji utiču su zapravo društveni, kulturni kontekst i odnos društva prema diskriminaciji, i građanska svest o neophodnosti i značaju poštovanja ljudskih prava, poštovanja propisa, spremnost da se prijavi njihovo kršenje, stepen tolerancije prema različitostima, poverenje u rad i institucija, poznavanja osnova i oblika diskriminacije i aktivnosti civilnog društva u zaštiti ljudskih prava.
Dakle, sve to utiče i mi zbog toga dajemo čitav taj pregled stanja kako bi vama, narodnim poslanicima, bio upravo od koristi kada vi ovde, u krajnjem slučaju, kreirate javne politike.
Htela bih da se osvrnem na izlaganje narodnog poslanika, gospodina Torbice, jer sam potpuno saglasna da je tačno da je zadatak svih nas da se zajedno borimo, za jedno bolje društvo u kome svi želimo da živimo.
Da pojasnim konstataciju, kasnije je i gospođa Jevđić, ali i gospođa Maraš, naglašavala najveći broj pritužbi koje se odnose na osobe sa invaliditetom, mada sam to rekla u ovom uvodnom izlaganju, ipak kažem da povećanje broja pritužbi ne znači nužno pogoršanje stanja. Naprotiv, može značiti da su građani ohrabreni da prijave, uostalom, mi ih i sami pozivamo kao institucija koja postoji i koju ste vi formirali zbog toga što je ona besplatna zaštita građanima od diskriminacije i oni treba da se obraćaju i treba da rešavamo svaki pojedinačni slučaj, jer svaki pojedinačno rešen slučaj znači dobrobit za društvo.
U tom smislu sam htela da kažem da to zapravo i ne treba da vidimo kao problem jer je gospođa, narodna poslanica Nataša Mihajlović Vacić, takođe rekla da je možda zabrinuo taj veći broj. To nije razlog za zabrinjavanje. Konkretno kada su u pitanju osobe sa invaliditetom, organizacija civilnog društva je sprovela opsežno istraživanje. Zbog toga se povećao broj pritužbi jer se odnosio na pristupačnost biračkih mesta, na šta je malo pre ukazala pred pauzu narodna poslanica Macura i da valja raditi na daljoj pristupačnosti.
Ono što je dobro je što su sve opštine protiv kojih je bila podneta pritužba, prihvatile medijaciju, obavezale se i što niko nije imao lošu nameru. Neko je konstatovao da ne postoji namera. Tačno. U većini slučajeva nije postajala namera koja nije relevantna za davanje našeg mišljenja da li je došlo ili nije do diskriminacije, ali postoji spremnost da se polako barijere otklanjaju.
Ono na šta sam htela da se osvrnem u izlaganju narodnog poslanika Torbice je pitanje koje je vezano za postupanje centara u postupcima davanja mišljenja za poveravanje dece i vršenja roditeljskog prava i da sam negde potpuno saglasna.
Zbog toga je poverenik, a to nemate sada u ovom izveštaju, jer je ta naša preporuka mera centrima za socijalni rad bila u 2017. godini. Kada smo upravo notirali da postoji problem i dali preporuku mera centrima za socijalni rad da u svakom pojedinačnom slučaju, kada odlučuju, kada zapravo daju mišljenje i učestvuju u postupku poveravanja deca, da ne donose tu svoju odluku na osnovu uvreženih predrasuda o rodnim ulogama majki i očeva, odnosno muškaraca i žena, već upravo dase u svakom pojedinačnom slučaju rukovode najboljim interesom deteta.
Sada nije trenutno u sali, ali bih želela da se posebno zahvalim narodnoj poslanici Mariji Jevđić, ne samo zbog pohvale izveštaja, nego zbog toga što nam je ukazala na nešto čime se i naša institucija nije u dovoljnoj meri bavila pa nam je i ovo prilika da čujemo, a to je da nije bilo dovoljno posvećeno pažnje nejednakom tretmanu i diskriminaciji žena u sportu i da bismo to pitanje trebali da stavimo na dnevni red, uprkos tome da ne postoji nikakva dilema da su po propisima stavljeni u jednak položaj i da je Ministarstvo sporta zaista u velikoj meri uvažavalo preporuku i da je tačno da su naši paraolimpijci stavljeni u potpuno jednak položaj kao olimpijci, da su nagrade za osvojena najbolja mesta na svim sportskim takmičenjima jednako tretirana, ali da tu ipak ima puno prostora.
Takođe, narodna poslanica Nataša Mihajlović Vacić je konstatovala da mi nemamo dovoljnu komunikaciju. Ja sam sa time saglasna, ali ako tu sada uopšte treba, ali nismo ovde da utvrđujemo krivicu zbog čega. Očigledno postoji želja i volja da se više sarađuje, zbog toga što ovo jesu pitanja gde bi mogli da razgovaramo mnogo češće i mnogo više, ali dobro sada imamo i predsedniku Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova koja je odmah sazvala sednicu, nakon imenovanja. Čini mi se da možemo da mnogo češće komuniciramo, ne samo kada je raspravljanje o izveštaju u plenumu, nego da tu postoje različiti odbori koji se bave, poput Odbora za rad i socijalna pitanja sa kojim sarađujemo, Odbor za prava deteta, ali naravno i u svim drugim vidovima i postoje razne platforme.
Što se naše institucije tiče kucate na otvorena vrata, jer mislim da ima ovde narodnih poslanika koji imaju pozitivno iskustvo. Ispraviće me narodni poslanik Vladimir Orlić ako grešim, ali gde je u svakoj platformi u kojoj je zatraženo neko mišljenje, pomoć naše institucije priprema za odlazak na neki od međunarodnih skupova, gde valja predstaviti Republiku Srbiju. Svako od nas ima obavezu da je predstavi u najboljem mogućem svetlu, da se naš izveštaj koristio, i kada je u pitanju Ženska parlamentarna mreža pomagali uvek i dostavljali sve relevantne podatke. U krajnjem slučaju to je i naša obaveza, a mi institucija koja je izabrana od strane Narodne skupštine. Posebna vrsta, na kraju, pomoći Narodnoj skupštini u vršenju svih njenih funkcija.
Potpuno smo saglasni, a ne vidimo kao problem da li će se broj pritužbi povećavati. Desiće se ponekada, kao što je to bilo ove godine, prošle godine izvinite, gde je broj pritužbi povećan upravo zbog ovog istraživanja organizacije civilnog društva. Imali smo završetak medijacijom. Sve su gradske opštine u Beogradu i gradska izborna komisija prihvatile da se ti uslovi poboljšaju.
Recimo, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom čija primena je dovela do velikih problema u praksi, pa nam se u jednom danu obratilo 500 i nešto žena koje su bile nezadovoljne primenom, odnosno nejednako tretirane, što ne znači da iduće godine možda nećemo imati takvu jednu situaciju. Tačno je i gospođa Marjana Maraš narodna poslanica, malopre je naglasila da kada pričamo o starijima i narodni poslanik Torbica naglasio da možda tu nemamo i realno stanje.
Imamo, zato što smo pored pritužbi sagledavajući da nam se najstariji sugrađani vrlo retko obraćaju uradili dva istraživanja sa Crvenim krstom, o njihovom položaju kako u gradu, tako i u selu. Upravo zbog toga da bi mogli vama narodnim poslanicima da predstavimo ovde stanje, da ukažemo na neke probleme i da kasnije zajedničkim radom uradimo svako u meri svojih moći i u okviru svojih nadležnosti da se ta situacija poboljšava na terenu. To što smo nezavisni državni organi, u s mislu, toga da organi izvršne javne vlasti ne treba da se mešaju u donošenje odluka, to nikako ne znači da ne treba da sarađujemo i da zajedno radimo na dobrobit svih naših građana.
Što se tiče nekoliko konstatacija narodne poslanice Vjerice Radete, pre svega hvala i na konstruktivnim nekim kritikama, dobra je prilika čuti i neko drugačije mišljenje zato što smatram da je jako važno da čujemo drugačija mišljenja i onima sa kojima nismo saglasni, jer je to dobro i za rad institucija, ali i za razvoj društva.
Drago mi je što je i naš izveštaj detaljno pročitan, ali jedan broj zamerki se odnose na nešto što zapravo nije deo naših nadležnosti, za koje Poverenik nije nadležan.
Onaj deo koji se odnosi na dodelu novinarske nagrade i konstataciju dodele nekim novinarima i novinarkama, nagradu ne dodeljujem ja lično, već žiri koji je sastavljen od svih novinarskih udruženja, OEBS i jednog predstavnika Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Dakle, tu su svi profesionalci i tačno je da je taj pomenuti tekst iz 2015. godine, mada raspravljamo o izveštaju za prethodnu godinu, dodeljen upravo za tekst koji se odnosio na nasilje nad ženama u vreme kada nije postojao Zakon o zaštiti od nasilja u porodici, jer treba naglasiti da je Vlada Republike Srbije upravo bila izuzetno posvećena ovom problemu i donela jedan zakon koji je na sveobuhvatan način rešio pukotine u sistemu koje su postojale u smislu nedostatka koordinacije, odgovornosti itd.
Međutim, bez obzira na očigledno donet zakon, mi se suočavamo sa problemom nasilja, između ostalih sa problemom. Sada je taj problem drugačije rasvetljen jer se nasilje sve više prijavljuje, što je i logično, jer ako smo o tome pričali, doneli zakon i pozivali žrtve nasilja da se jave, da prijave, da ćemo danas imati situaciju gde možemo konstatovati da se nasilje povećalo. To ne mora da znači uopšte da je tačno, pokazuju relevantni podaci da se ponekad nasilje prijavi tek nakon 10 godina, da su žene trpele po 10-15 godina. Govorim žene, što ne znači nikako da nema muškaraca žrtava nasilja, ali da su žene bile češće žrtve i da su češće prijavljivale nasilje.
Mi imamo danas jednu potpuno drugačiju situaciju. Danas se o tome otvoreno govori, jer mi kao ozbiljna država i društvo ne treba da zatvaramo oči pred problemom, kao što nadležni organi nisu ni zatvarali, nego su rešavali taj problem.
Takođe, što se tiče novotarije rodno-senzitivnog jezika i konstatacije, odnosno zapravo kritike da se nezakonito potpisujem, da poslanike ženskog roda nazivam poslanicama, podsećam da Zakon o zabrani diskriminacije, usvojen 2009. godine, u članu 2. koji propisuje da svi pojmovi koji se koriste u muškom rodu obuhvataju isto tako nazive za ženski rod, a da je nacionalna strategija o rodnoj ravnopravnosti, kao i strategija prevencije i zaštite od diskriminacije, upravo koju je usvojila Vlada Republike Srbije, da je jedan od ciljeva koji je postavila je upotreba rodno-senzitivnog jezika. Svi smo ovde svedoci da se, naravno, jezik odražava stvarnost u društvu i da se svašta nešto rečima može uraditi i kada se izgovore i kada se ne izgovore.
Takođe, Vesnik srpske crkve iz 1896. godine, gde su uz kraljicu Nataliju potpisane predsednica, kasirka, delovotkinja i brojne članice, dakle 1896. godina, tako da bi smo mogli reči da se ovde radi i o srpskoj tradiciji, jer rado imam Vesnik ispred sebe i rado ću ga podeliti sa svim narodnim poslanicima koji žele da vide da je zapravo rodno-senzitivni jezik i deo naše tradicije.
Narodna poslanica Vjerica Radeta, pomenula je i naše obuke kompanijama i preduzećima koje se odnose na kodeks ravnopravnosti, koji je deo kompanija usvojio.
Moram da kažem da su nas jednako obradovale, potpuno jednako, i američke i ruske i kineske i sve ostale kompanije kod kojih rade naši radnici, radnici državljani Republike Srbije i da je to aktivnost koja zapravo doprinosi njihovom boljem i ravnopravnijem položaju na tržištu rada i da nam je zapravo važna svaka kompanija, a ne samo američka, niti američka privredna komora, a jedna od prvih kompanija koja je potpisala našu Povelju ravnopravnosti je NIS.
Što se tiče konstatacije našeg nereagovanja na štampanje udžbenika za srpsku decu u Hrvatskoj, ja moram reći da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije nema nadležnost da deluje van teritorije naše države. Moram reći da mi pratimo i, kao što ste videli i naglasila sam u uvodnom izlaganju, insistiramo na regionalnoj saradnji, na kojoj insistira i Vlada Republike Srbije i vi ovde, narodni poslanici, i predsednik Republike Srbije, kao vrlo važnu za naš dalji razvoj, a to je da mi pratimo i mi imamo dobru saradnju sa svih devet institucija za ravnopravnost u jugoistočnoj Evropi. Videli smo, a imali smo i tu saradnju, da je Hrvatska, pučka pravobraniteljica Republike Hrvatske, upravo naglasila u svoja prethodna dva izveštaja da Srbi predstavljaju najdiskriminisaniju društvenu grupu.
Što se tiče konstatacije da se ne bavimo položajem naših najdiskriminisanijih društvenih grupa koji su u najtežem položaju, među kojima i stariji, konstatacija da se ne bavimo dovoljno primanjima, nedovoljnim primanjima i naših penzionera, ali i minimalnim platama, to svakako može biti, ja naravno čujem drugačije mišljenje, ali to može biti lična opservacija, jer u našem izveštaju je najveći deo posvećen upravo, što su malo pre konstatovali drugi narodni poslanici i poslanice koji su učestvovali u diskusiji, vezano za položaj naših najstarijih, gde posebno insistiramo na njihovom teškom položaju i da se valja u narednom periodu posebno posvetiti nedostatku usluga.
Jedna od naših najvažnijih inicijativa, na kojoj smo se posebno posvetili, je relaksiranje imovinskih uslova za ostvarivanje novčane socijalne pomoći za najugroženije u ruralnim područjima.
Naravno, nije sve naša nadležnost. I mi bismo mnogo voleli da su i plate i penzije veće, ali to zahteva vreme i dalji nastavak rada na poboljšanju naše ekonomije, daljem radu na boljim investicijama, kako bi jednog dana svi imali mnogo više šansi za bolji položaj na tržištu rada, a to kasnije znači i bolji položaj za vreme trajanja penzija, u onom trećem životnom dobu.
Narodna poslanica Tijana Macura je konstatovala i pohvalila naš rad upravo na nekoliko inicijativa koje smo podneli Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za izmenu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i našu inicijativu za ocenu ustavnosti. Međutim, da bi vi, narodni poslanici, bili obavešteni da mi nismo čekali da se zakon donese i da nismo preduzeli ništa, jer je to naša obaveza, mi smo kada nam je dostavljen nacrt zakona na mišljenje dali dva puta negativno mišljenje i konstatovali da će ove odredbe izazvati problem u praksi.
Međutim, za razliku od većine zakona gde smo negde imali razumevanja i gde je većina ministarstava odnosno ovlašćenih predlagača zakona uvažavala te primedbe, ovde prosto nismo imali takvu situaciju i došlo je do problema sa primenom u praksi, zbog čega smo pokrenuli inicijativu za ocenu ustavnosti ovog zakona povodom nekoliko odredaba, a posebno prvu, naravno, ne mislimo da su bilo koje druge manje važne, koja se odnosi na položaj dece sa invaliditetom, jer su njihovi roditelji bili prinuđeni da biraju između dva prava. Vi svi znate o čemu pričam - onaj koji se odnosi na pravo na tuđu negu i pomoć i da bi se morali odricati prava na odsustvo sa rada radi nege deteta, da bi ostvarili pravo na ovu vrstu pomoći.
Dobro je što je u međuvremenu, kao što sam vam i rekla u izlaganju, od resornog ministarstva i od Vlade stigao pozitivan odgovor da se pripremaju izmene i dopune zakona, i da ne moramo čekati odluku Ustavnog suda, jer je ovo jako bitno, da se unapredi položaj i reše problemi porodica sa decom sa invaliditetom.
Kasnije ću odgovarati na vaša pojedinačna pitanja, ali sam samo prosto smatrala da ne bi sada čekali do kraja, želela da vam se zahvalim na pohvali rada na našem redovnom izveštaju, jer, zaista, iza njega je predan i kontinuirani rad svih zaposlenih mojih koleginica i kolega u stručnoj službi Poverenika. Hvala vam na pažnji.

Hvala, gospođo Janković.
Sada reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Dve stvari. Prvo, gospođa Janković me očigledno nije slušala, ili se pravi da nije razumela.

Nisam govorila o udžbenicima za srpsku decu u Hrvatskoj, već sam rekla da se u Hrvatskoj štampaju udžbenici za decu u Srbiji, za školsku decu u Srbiji. To je velika razlika.

Inače, kad ste već pomenuli srpsku decu u Hrvatskoj, nikad vas nismo čuli da govorite o položaju Srba u Hrvatskoj, u Crnoj Gori, gde su nam prava zaista toliko ugrožena da svako ko se bavi javnim poslom bi trebalo o tome da govori i da na to podseća.

Ali ste me podsetili, kada ste pomenuli crkvu, u prethodnom mom izlaganju sam izostavila da kažem da ste vi, gospođo Janković, grubo uvredili Srpsku pravoslavnu crkvu i Njegovu svetost, srpskog patrijarha. Srpska pravoslavna crkva i Njegova svetost, patrijarh srpski Irinej su izdali određeno saopštenje vezano za povećanje nataliteta u Srbiji. Kakav je stav crkve, to je stav crkve. Vi ste se tada oglasili i rekli da je Srbija svetovna država i da crkva ne sme da se meša u takve stvari. To je zaista bilo uvredljivo i za SPC i za sve vernike SPC.

Tačno jeste da je Srbija svetovna država i tačno jeste da crkva ne može i ne treba da se meša u državu, i obrnuto. Ali, kako vi mislite da, iz čega crpite vi svoje pravo da kažete da patrijarh ne može javno da se obrati vernicima, jer to znači to? Ako se patrijarh obraća i kaže da treba da se učini sve da se poveća natalitet, da žene rađaju itd, on se obraća onome ko želi da ga čuje. On se obraća vernicima SPC koji prihvataju stavove patrijarha. Vi ako ne prihvatate, nemate pravo, a rekli ste to, izdali ste saopštenje gde ste zamerili patrijarhu i SPC, rekli ste da ne smeju da se mešaju u ovu vrstu, da kažem, svetovnog dela života u Srbiji.

Hvala.
Izvolite.

Kao što sam rekla, nemamo nadležnost van naše države u pogledu položaja Srba koje ste navodili u Hrvatskoj, Crnoj Gori i dalje. Ali, apsolutno je netačno da se ne interesujemo. I upravo sam malopre konstatovala da je pučka pravobraniteljica u Republici Hrvatskoj konstatovala da su Srbi u svom izveštaju jedna od najdiskriminisanijih društvenih grupa. Nažalost, nemamo nadležnost na teritoriji van naše države, pa s tim u vezi to jeste obaveza institucija nezavisnih i samostalnih za ljudska prava, koji treba da štite pravo na ravnopravnost, pa i pravo na ravnopravnost Srba u drugim državama, pa i u našem regionu.
Što se tiče konstatacije da je u bilo kojoj našoj izjavi postojala uvreda srpskom patrijarhu, to je apsolutno netačno.
To, dakle, i nije upozorenje koje se odnosilo u 2018. godini, ali mislim da je to bilo nešto ranije, ali manje je bitno sada, zapravo, datum, u stvari, tačnije, to je 27. oktobar 2017. godine u kome smo mi konstatovali da je Republika Srbija prema Ustavu sekularna država u kojoj svako ima pravo da slobodno odlučuje o rađanju dece i da reproduktivna prava i slobode spadaju u korpus ljudskih prava koja se ne smeju dovoditi u pitanje i da nametanje ženama rađanja kao obaveze i patrijarhalnog obrasca, kao jedino prihvatljivog, je zapravo štetno po celo društvo.
U tom saopštenju, a i sada, ne sporimo da populaciona politika, kao jedna od najvažnijih politika u svim zemljama koje se suočavaju sa demografskim izazovima u kakve, nažalost, spada i naša država, podrazumeva sve mehanizme za podsticanje rađanja, ali koje obuhvataju i žene i muškarce ravnopravno. Zato što se nekako može steći utisak da su zapravo žene te koje su krive za ne rađanje i za ovakvu demografsku strukturu, a to, vi ste svi svedoci, apsolutno nije tačno. Razlozi za ovakvu našu demografsku strukturu su mnogo širi, mnogo dublji, problemi datiraju iz mnogo ranijeg perioda, to nije samo danas. Sve države se suočavaju.
Malopre je neko od narodnih poslanica i konstatovao da je takva situacija i u regionu, ali mi nećemo svakako da brinemo kako je u tim državama, mada bi možda i trebalo razmišljati i videti koji su to zapravo glavni uzroci na jednom širem nivou odlaska mladih u razvijene države, ali i drugi, naravno, uzroci migracije. To bi zahtevalo čitavu jednu posebnu sednicu, jer i socijalna i populaciona politika jesu možda nešto što najviše interesuje i brine naše građane.
Mi smo u tom saopštenju konstatovali da poštujemo autonomiju SPC i drugih verskih zajednica i verska osećanja svih naših građana i građanki, ali da govori crkvenih velikodostojnika treba da ostanu u okviru verskih pitanja i da ne prelaze u pitanja civilizacijskih tekovina demokratskih društava među kojima je jedno od najvažnijih i poštovanje ljudskih prava i sloboda.
Valjalo bi da, naravno, crkva ima pravo, naprotiv, podržavam da u okviru svojih aktivnosti i putem medija iznosi svoje stavove, ali da su izjave nekih, dakle, nekih samo i u pojedinačnim izjavama crkvenih velikodostojnika, bile, nažalost, uvredljive prema ženama i produbljivale su te predrasude i stereotipe koji kasnije mogu dovesti, i u krajnjem slučaju dovode, do diskriminacije žena, jer videli ste u izveštaju da se godinama žene nalaze u samom vrhu po broju pritužbi. Hvala.

Hvala, gospođo Janković.
Pravo na repliku ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Najpre, kažete da vi nemate nadležnosti da štitite prava srpskog naroda van države Srbije. Niko vas ne šalje da idete da protestvujete u Vukovaru zato što su tamo skidali ćirilične table, ali morate da vodite računa u svom obraćanju, morate u javnosti da štitite svakog Srbina gde god da živi. To vam je obaveza, kao i meni, kao i bilo kome.

Ne možete vi, kažete, ako nemate prava, da delujete van granica. Pun vam je izveštaj sastanaka sa britanskim ambasadorom, sa američkim, ne znam ni ja, nekim činovnicima, pravite nekakva balkanska druženja, itd. Izmišljate neku novu celinu koja bi trebalo da bude, valjda, neka nova Jugoslavija ili ne znam šta.

Dakle, sve to možete, a ne možete da štitite interes srpskog naroda. Ne možete zato što nećete. Ne možete zato što vi pripadate tzv. civilnom sektoru, koji o svemu vodi računa, samo ne o Srbima i srpskim nacionalnim interesima.

Kažete, govorite o ljudskim pravima, o ustavnim pravima, kada se govori o saopštenju koje sam vam napomenula da ste izdali protiv govora patrijarha srpskog. Zar nije versko pitanje? Kažete da je ustavno pravo pitanje rađanja?

Zar nije versko pravo ustavno pravo? Zar nema pravo patrijarh srpski da se obraća vernicima, ženama koje žele da poštuju ono što patrijarh kaže?

Zar nije uloga SPC da učini sve, pa i između ostalog i obraćajući se javnosti da se poveća broj novorođene dece u Srbiji? Zar ne treba SPC da vodi računa o tome da se što više srpske dece rodi u Srbiji? Treba. Kako će to da kaže, osim na verskoj službi? U javnosti, na svakom mestu.

Zar nema pravo SPC i naš patrijarh da se oglasi u javnosti na svaku temu? Kako vi to uzurpirate ustavna prava samo tamo gde vi mislite da treba da postoji? Da, pravo na rađanje i ženska prava razna jesu ustavna prava, ali i versko pitanje je ustavno pravo i ne možete ni na koji način… Sami ste pročitali delove tog saopštenja i potvrdili, zapravo, ono što smo mi tvrdili.

Hvala, gospođo Radeta.
Gospođo Janković, izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Naravno da ima patrijarh pravo da se obraća vernicima SPC, da iznosi svoj stav. Još jednom, zbog toga što smatram i opet konstatujem da je jako bitno da čujemo drugačija mišljenja, jer treba da razvijemo mnogo bolju kulturu dijaloga, jer samo ona može da doprinese razvoju društva. Još jednom, ono što smo mi osporavali i konstatovali u našem upozorenju, vrlo je važno, je bio deo koji se odnosio samo na svojevrsnu optužbu žena za ne rađanje. Dakle, i pravo na abortus. Samo to i bilo je izneseno u javnom prostoru, a ne u vršenju verske službe.
Moja poslednja konstatacija je da se nadam da nismo ovde da utvrđujemo ko je veći patriota zbog toga što mislim da ne bi valjalo da to pitanje postavljamo. Za sebe mogu odgovorno da tvrdim i za sve zaposlene u ovoj instituciji, ali naravno, pre svega, za sebe, jer ne znam čime bi se merio taj stepen patriotizma. Jedno je sigurno. Tamo gde je moje ime, nije bitno koja je bila platforma, sastanak, konferencija, od najvišeg do najnižeg nivoa, tamo gde je moje ime, institucije koju trenutno vodim, stajalo je Republika Srbija i njena zastava, bila je predstavljena naša država na najbolji mogući način i njeni interesi su štićeni u svakom pogledu, a većina zaključaka koju bih iznela i predstavila Srbiju, kao primer dobre prakse, pa i one, narodna poslanica Žarić Kovačević je pomenula, koja se odnosila na položaj nacionalnih manjina, predstavila kao nešto što je primer kako treba, ali naravno konstatovala i šta je što jeste problem i sa kojim smo spremni da se uhvatimo u koštac. Hvala.

Hvala, gospođo Janković.
Pravo na repliku ima Vjerica Radeta. Izvolite.