Poštovani poslanici, primili ste Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu, kao i Predlog zaključka Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova od 10. septembra ove godine.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192, 193. i 238. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu sa Predlogom zaključka Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova od 10. septembra 2019. godine.
Dajem reč Brankici Janković, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Izvolite.

Uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici i poslanice, pred vama je Deveti redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti iza koga stoji još jedna godina kontinuiranog i intenzivnog rada.
Raduje me što se ovaj Izveštaj razmatra u plenumu na Prvoj sednici jesenjeg zasedanja i na međunarodni dan starih koji danas obeležavamo zajedno ovde, u 14.00 časova, otvaranjem izložbe o međugeneracijskoj solidarnosti.
Naš Izveštaj sadrži pregled stanja u oblasti zaštite ravnopravnosti i preporuke mera za unapređenje stanja i otklanjanje nejednakog tretmana zasnovanog na nekom ličnom svojstvu svih građana i građanki Republike Srbije.
U toku 2018. godine postupali smo u 1.407 predmeta, od čega 947 pritužbi, 300 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti, jedna tužba sudu za zaštitu od diskriminacije, četiri predloga Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti, tri krivične, jedna prekršajna prijava, 17 upozorenja za javnost i 24 saopštenja.
Za 88 slučajeva predloženo je pokretanje postupka mirenja. Upućeno je devet inicijativa za izmenu propisa, kao i 37 mišljenja na nacrte zakona i druge akte. Nažalost, veliki broj je išao po hitnom postupku i nisu nam dostavljani na mišljenje i dobro je što se ove godine prestalo sa takvom praksom.
Po našim preporukama u pojedinačnim slučajevima diskriminacije postupljeno je u 78,2%. Što se tiče tzv. opštih preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti koje su upućene organima javne vlasti i drugim licima, postupljeno je u 98,2%.
Međutim, ono što moram reći, zabrinjava što neki mediji i pojedine javne ličnosti ne postupaju po našim preporukama, i to kada je u pitanju diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije, dok se po preporukama koje se, primera radi, odnose na osobe sa invaliditetom postupa u potpunosti.
Najviše pritužbi podneto je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, više od četvrtine, zatim starosnog doba, pola i rođenja, pa na osnovu zdravstvenog stanja, a ispod 6% pritužbe zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti, bračnog i porodičnog statusa, seksualne orijentacije.
U pogledu oblasti društvenih odnosa u kojima se najčešće podnose pritužbe, na prvom mestu, skoro trećina se odnosila na pružanje javnih usluga ili korišćenje objekata i površina, na drugom mestu je oblast rada i zapošljavanja, a zatim slede postupci pred organima javne vlasti, oblast socijalne zaštite, a zatim javno informisanje i mediji. Kao i prethodnih godina, najveći broj pritužbi podnet je protiv organa javne vlasti.
Invaliditet kao osnov diskriminacije već se godinama nalazi u vrhu po broju podnetih pritužbi. Sva istraživanja, pa i naša praksa, pokazuju da su osobe sa invaliditetom najčešće diskriminisane u pogledu pristupačnosti javnih objekata, površina, usluga, informacije, komunikacija.
Jedan od razloga za povećanje broja pritužbi je istraživanje organizacije civilnog društva o pristupačnosti biračkih mesta na teritoriji nekoliko opština. Na naš predlog postupak je uspešno okončan medijacijom i zajedničkim dogovorom o pristupačnosti na sledećim gradskim izborima.
Među izazovima mogu se izdvojiti i problem potpunog rešenja poslovne sposobnosti, zapošljavanje, pristup obrazovanju, usluge zdravstvene i socijalne zaštite, a nedovoljno pažnje se posvećivalo reproduktivnom zdravlju, ali i pravu na roditeljsto i porodicu.
Starosno doba je na drugom mestu po broju pritužbi, a najveći broj se odnosio na diskriminaciju dece, posebno nedostatak ličnih pratilaca i pedagoških asistenata, odnosno pružanja adekvatne podrške u sistemu obrazovanja.
Na povećanje broja pritužbi zbog diskriminacije dece uticala je primena novog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, zbog čega smo nakon analize podneli više inicijativa za izmenu, kao i predloge za ocenu ustavnosti i zakonitosti, jer je ovo sistemski važan zakon za populacionu i socijalnu politiku.
Pojedine odredbe otežale su položaj porodica sa decom sa invaliditetom, kao što je primera radi ostvarivanje prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta i prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica.
Pored toga, pokrenuli smo i pitanje ustavnosti odredaba koje se odnose na položaj zaposlenih žena koje su pre korišćenja porodiljskog odsustva imale veće zarade i u vezi sa položajem poljoprivrednicima. U međuvremenu nam je iz Vlade stigao odgovor da je formirana Radna grupa i da se radi izmenama ovog zakona.
Građani preko 50 godina navodili su u pritužbama da su diskriminisani u postupku zapošljavanja i rada, tako što su raspoređivani na niža radna mesta, da im je otkazan ugovor o radu ili da nije zaključen samo zbog godina života i nedopustivog odnosa prema tzv. starijim radnicima.
Uputili smo i inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o socijalnoj zaštiti koja se odnosila na relaksiranje uslova za ostvarivanje prava naših najstarijih sugrađana na materijalnu podršku u ruralnim, odnosno seoskim područjima, imajući u vidu da zbog propisanog ograničenja u pogledu površine zemljišta od 0,5 pa do jednog hektara, u zavisnosti od pojedinačnog slučaja, veliki broj ne može da ostvari pravo na novčanu, socijalu pomoć ili im je ostvarivanje ovog prava otežano, a pomoć im je neophodna, čime su posebno pogođena staračka domaćinstva.
Nažalost, naši najstariji sugrađani uprkos brojnim problemima najređe se obraćaju, tako da da verujem da bi smo zajedničkim delovanjem, posebno sa vama, narodnim poslanicima, mogli da u narednom periodu radimo na poboljšanju njihovog položaja, s obzirom na našu nepovoljnu demografsku strukturu, ali i iskazanu posvećenost i brigu svih vas, bez obzira na političku pripadnost.
Pol kao osnov diskriminacije nalazi se godinama u vrhu po broju, najčešće su se obraćale žene ukazujući da su nakon povratka sa porodiljskog odsustva dobijale otkaz ili su raspoređivane na niža druga radna mesta ili nisu mogle da napreduju.
Kod žena u javnom upravi ovo odsustvo, odnosno materinstvo je uticalo na njihov pravni status. Analiza je pokazala da primena Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru daleko više pogađa žene jer u ovom sektoru radi neuporedivo veći broj žena. Ovim povodom obraćali su nam se i sindikati ukazujući na nedovoljan broj zaposlenih u javnim službama, naročito u sistemu socijalne i zdravstvene zaštite i zbog toga je vrlo važno što su naše inicijative da se ovaj zakon stavi van snage dobile pozitivne odgovore iz Vlade da se na tome radi.
Kada se radi o diskriminaciji žena problem je i porodično i partnersko nasilje i pored primene Zakona o zaštiti od nasilja u porodici i efekata koji daje u praksi.
U izveštajnoj godini ukazivali smo da nasilje i diskriminaciju podstiče i govor mržnje, kome su najčešće izložene žene i pripadnici LGBT populacije, zbog čega smo izdali više upozorenja.
Drago mi je što će se o temi seksizma, uznemiravanja i nasilja nad ženama implementarkama uskoro govoriti ovde na najvišem mestu na predstojećem zasedanju Skupštine interparlamentarne unije, čiji ste domaćini, na čemu vam čestitam.
Peti osnov diskriminacije je zdravstveno stanje, a pritužbe su se odnosile na nejednak tretman u vezi sa odnosom i lečenjem dece sa autizmom, položaj osoba koje boluju od melanona, hepatitisa, osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om.
Za građane koji boluju od teških i neizlečivih bolesti uputili smo preporuku mera Ministarstvu za rad i Ministarstvu za zdravlje koja se odnosi na unapređivanje palijativnog zbrinjavanja upravo zbog kvaliteta života pacijenata i očuvanja dostojanstva u poslednjim danima života.
Za stratešku parnicu koju smo pokrenuli pre dve godine zbog diskriminacije po osnovu zdravstvenog stanja za ženu koja boluje od leukemije još uvek nemamo pravosnažnu sudsku odluku.
Diskriminacija po osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla je šesti osnov, što je manje nego ranijih godina, što govori o poboljšanju položaja nacionalnih manjina i spremnosti na kontinuirano unapređenje njihovog položaja.
Naravno, ne sporimo postojanje pojedinačnih kršenja prava i pojedinačne incidente koje osuđujemo kao nadležni organ jer ne treba da dozvolimo kao odgovorno društvo bilo kakvo stavljanje nacionalnih manjina u nejednak položaj.
I dalje je najveći broj pritužbi zbog diskriminacije romske nacionalne manjine, posebno dece u obrazovanju, ali i zapošljavanje.
Slede pritužbe podnete zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije i već godinama se najveći broj odnosi na oblast javnog informisanja i medija, a pritužbe pretežno podnose organizacije civilnog društva. Analiza ukazuje da su u medijima i u javnom prostoru i dalje prisutni senzacionalizam, diskriminatorni stavovi, govor mržnje i uvredljivo izveštavanje.
Pritužbe po osnovu članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama podnose pre svega sindikalne organizacije, zbog položaja i neostvarivanja prava njihovih članova. Prilikom izvođenja dokaza u nekim postupcima ili prilikom podnošenja pritužbi uočeno je da ponekad podnosioci ili svedoci ističu veliki problem davanja prednosti prilikom zapošljavanja članovima vladajućih političkih stranaka navodeći da osećaju strah od posledica prijavljivanja, zbog čega odustaju od daljeg vođenja postupka ili ne podnose pritužbe.
Ovakvu praksu potvrđuje i relevantna istraživanja tako da bi je valjalo izmeniti u narednom periodu s obzirom da veliki broj mladih ljudi nažalost ne želi da se bavi politikom.
Zakonom o zabrani diskriminacije definiše se i imovinski status kao osnov za diskriminaciju. Siromašni građani su u istraživanjima takođe percipirani kao jedne od tri najviše diskriminisane društvene grupe, ali je broj pritužbi po ovom osnovu zanemarljivo mali, tako da i ovde vidim vas, narodne poslanike, koji su često u susretu sa građanima, kao najvažnije partnere u borbi za njihov bolji položaj i kvalitetniji život.
Prošle godine održali smo skoro 800 obuka, seminara, konferencija, debata, okruglih stolova i radionica za inspektore rada, policijske službenike, zaposlene u lokalnim samoupravama, ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite, u obrazovnom sistemu, za novinare, sudije.
Nastavili smo praksu sprovođenja različitih istraživanja, te su ove godine sprovedena dva – odnos predstavnika organa javne vlasti prema diskriminaciji u Srbiji i odnos medija u Srbiji prema diskriminaciji. Opširnije podatke možete naći u izveštaju.
Kada je u pitanju naša saradnja sa državnim organima u Narodnoj skupštini prošle godine predstavili smo naš izveštaj na Odboru za ljudska i manjinska prava. Na našu inicijativu održana je sednica Odbora za rad i socijalna pitanja uz prisustvo civilnog sektora na kojem je ključna tema bila postojeća praksa lišenja poslovne sposobnosti.
Naša praksa predstavljena je na Konferenciji ženske parlamentarne mreže u okviru Panela – diskriminacija na tržištu rada.
Ustanovili smo prošle godine godišnju nagradu za jedinice lokalne samouprave – opština, grad jednakih mogućnosti. Prvi dobitnici ove nagrade su prvo mesto - opština Gadžin Han, drugo mesto - grad Novi Sad, treće – Svrljig.
Po četvrti put dodeljena je nagrada za najbolje medijske tekstove i priloge na temu promovisanja ravnopravnosti i tolerancije.
Takođe, na našu inicijativu, a uz podršku Ministarstva prosvete u svim našim osnovnim i srednjim školama povodom Međunarodnog dana tolerancije održan je prvi čas posvećen toleranciji, međusobnom poštovanju i razumevanju.
Na međunarodnom planu nastavljena je unapređenja saradnja sa međunarodnim organizacijama, a naročito Evropskom mrežom svih tela za ravnopravnosti Ekvinet i Ekriem. Nastavili smo aktivnosti u okviru regionalne saradnje koju smo inicirali pre skoro četiri godine kada je u Beogradu potpisana izjava o saradnji devet organa za zaštitu ravnopravnosti u Jugoistočnoj Evropi.
U 2018. godini nastavili smo projekte: „Živa biblioteka“, Nacionalno takmičenje studenata svih pravnih fakulteta u Srbiji kroz simulaciju suđenja u oblasti diskriminacije, učešće na Beogradskom maratonu kroz podršku osobama sa invaliditetom pod nazivom „Ravnopravno do cilja“ i postavili smo platformu za organizovanje panela mladih srednjoškolaca iz naše države.
Zakonom o budžetu za 2018. godinu opredeljena su nam sredstva za program „Unapređenje i zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda“ u iznosu od 91.264.000 dinara. Uključivanjem nepotrošenih sredstava iz prethodne godine, raspoloživa sredstva u budžetu za ovaj program iznosila su 112.734.320 dinara. Utrošili smo 79% raspoloživih sredstava, a inače i prethodne tri godine smo imali uštede koje smo postigli brižljivim raspolaganjem bez smanjivanja kvaliteta rada.
Za kraj, na osnovu postupaka po pritužbama i relevantnih podataka, dali smo 97 preporuka, ali ih neću, zbog vremena, sve pojedinačno navoditi, jer mi se čini da su sve bitne, samo ću ih kratko predstaviti nekoliko. Neke se odnose na potrebu donošenja strateških dokumenata, poput Strategije za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, mentalnog zdravlja, prevencije i zaštite dece od nasilja i druge, a jedan broj odnosi se na neophodnost sprovođenja mera u cilju smanjenja siromaštva, unapređenja ravnopravnosti, zadržavanja mladih u zemlji, poboljšanja položaja starijih, promovisanja kulture, tolerancije, rodne ravnopravnosti i međugeneracijske solidarnosti.
Potrebno je raditi na smanjenju govora mržnje u javnom prostoru, uz uključivanje svih društvenih aktera, a posebnu pažnju potrebno je posvetiti odgovornom medijskom izveštavanju.
Potrebno je preduzimanje mera za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, poput izmene propisa koji uređuju lišenje poslovne sposobnosti, obezbeđivanje adekvatne podrške i razvoj usluga na lokalnom nivou, obezbeđivanje uslova za dostupnost osnovnog, srednjeg ali i visokog obrazovanja, naročito dece iz osetljivih društvenih grupa, preduzimanje mera da sastav organa javne vlasti odgovara nacionalnom sastavu stanovništva na određenim područjima.
Potrebno je unaprediti sistem socijalne zaštite i finansijske podrške porodici sa decom u cilju savladavanja životnih teškoća, stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba najsiromašnijih pojedinaca i porodica i obezbeđivanje ravnomernog učešća žena u svim oblastima i na mestima odlučivanja, posebno na lokalnom nivou sa posebnim akcentom na ekonomsko osnaživanje žena i njihovu zaštitu od diskriminacije na tržištu rada, uz mere za usklađivanje rada i roditeljstva.
Kao što ste mogli da sagledate iz podataka u izveštaju i koje smo predstavili, u predstojećem periodu pred nama su različiti izazovi koje kao društvo zajednički treba da prevaziđemo. Koristeći zakonom propisana ovlašćenja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti kao nadležna državna institucija za zaštitu prava na ravnopravnost koje je u temeljima svakog demokratskog društva i uslov ostvarivanja svih drugih ljudskih prava, nastavlja svoj rad na zaštiti diskriminacije svakog pojedinca i društvenih grupa, a verujemo da jaka i posvećena nacionalna institucija za ravnopravnost koja radi svoj posao uprkos ponekada osetljivosti ovog pitanja i bez kalkulisanja koga štiti, naravno uz podršku Narodne skupštine, poštovanje i saradnju, svakako jeste najbolji put ka ravnopravnosti svih građana i građanki naše države.
Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima Jasmina Karanac, predsednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana Poverenice gospođo Janković, poštovani članovi tima Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, poštovani narodni poslanici Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova je i ove, kao i prethodnih godina, razmatrao godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Redovan godišnji izveštaj za 2018. godinu razmatrali smo na sednici održanoj 10. septembra i utvrdili Predloge zaključaka koji su danas ovde pred nama.

Poverenica Brankica Janković koja je prisustvovala sednici upoznala je članove Odbora sa ključnim nalazima i preporukama iz Izveštaja.

Izveštaj je omogućio Odboru uvid u stanje u ostvarivanju ravnopravnosti gde je postignut napredak, ali i kompletan uvid u to sa kojim problemima se naši građani susreću, kada je reč o ostvarivanju prava na jednakost.

Polazeći od nalaza utvrđenih ovim izveštajem, Odbor je u Predlogu zaključaka dao preporuke u kojim oblastima treba da kao država reagujemo, kako bismo dalje radili na unapređenju stanja u oblasti ravnopravnosti naših građana i građanki, odnosno kako bismo sprečili situacije u kojima neko lično svojstvo dovodi do nejednakog postupanja prema određenim licima ili grupama, odnosno diskriminacija.

U Predlogu zaključaka posebno smo istakli sledeće preporuke. Polazeći od toga da je isteklo važenje pojedinih strategija i akcionih planova koji se odnose upravo na zaštitu ljudskih prava pojedinih osetljivih grupa, važno je da Vlada i nadležna ministarstva što pre pristupe, odnosno okončaju rad na izradi ovih strateških dokumenata i pratećih akcionih planova.

Ovo je naročito važno imajući u vidu da je reč o strategijama koje se odnose na zaštitu od diskriminacije, unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, zaštitu dece od nasilja, zaštitu i brigu o starijim osobama. Reč je o posebno osetljivim grupama naših građana i jasno definisanje ciljeva, prioriteta i aktivnosti kojima bismo odgovorili na izazove u ostvarivanju njihovih prava i unapređenju njihovog položaja, svakako treba da budu u vrhu naših prioriteta.

Narodna skupština je i do sada kroz zakonodavne aktivnosti nastojala da unapredi položaj ovih lica, ali imajući u vidu kompleksnost pitanja, neophodno je da sve institucije i svi nivoi vlasti zajednički i koordinirano doprinose boljem položaju naših građana.

Posebno smo želeli da ukažemo na pitanja koja se odnose na položaj dece i mladih, ali takođe smo želeli da istaknemo i potrebu unapređenja položaja starijih osoba i s tim u vezi značaj međugeneracijske solidarnosti. Vrednosti kao što su tolerancija, razumevanje, solidarnost i nediskriminacija treba da se neguju od najranijih uzrasta kako bismo sprečili negativne pojave u našem društvu, kao što je vršnjačko nasilje koje upravo proizilazi iz netolerancije i diskriminacije.

Posebno smo ukazali na položaj dece iz osetljivih grupa, kao što je Romska zajednica, gde su deca izložena raznim kršenjima dečijih prava. To su pre svega dečiji rad ili rani brakovi. Ukazali smo i na problem odlaska mladih iz Srbije i potrebu da se unaprede aktivnosti koje će omogućiti mladim, obrazovnim ljudima da se ostvare u svojim profesijama i da sa druge strane, svojim znanjem i veštinama doprinesu razvoju svoje zemlje.

Srbija nije jedina zemlja koja se susreće sa ovim problemom. Sve zemlje regiona se bore sa odlaskom mladih u inostranstvo. Zato veoma ohrabruje najava da će Vlada predložiti mere, kako bi se unapredilo zapošljavanje mladih, a pre svega najava premijerke Ane Brnabić da će Vlada Narodnoj skupštini predložiti set mera koje podrazumevaju izmene zakona o poreske olakšice za zapošljavanje mladih.

Kada govorimo o zabrani diskriminacije, ne možemo, a da ne pomenemo naše starije građane. Posebno bih na današnji dan, Međunarodni dan starijih osoba, želela da se osvrnemo na položaj starijih osoba, uz želju da se u narednom periodu još više pažnje posveti ovoj kategoriji naših građanki i građana.

Iako smo svesni da je našim najstarijima potrebna podrška i pomoć u problemima koje starenje neminovno nosi, mi ne smemo starost posmatrati kao problem, već moramo prepoznati doprinos starijih osoba, koristiti njihova znanja i iskustva i obezbediti njihovo veće uključivanje u društveni život, čime će nje doprineti kvalitetu njihovog života, ali i unapređivanju njihovih ljudskih prava.

Mi smo u našem Predlogu zaključaka, pored preporuke da se što pre donese nova strategija o starenju, posebno ukazali na položaj starijih osoba koje žive u ruralnim i nepristupačnim područjima, a koji se susreću sa brojnim problemima. S toga bih, kao što je Poverenik i naveo u svom izveštaju, trebalo dalje raditi na povećanju dostupnosti usluga zdravstvene i socijalne zaštite, kao što su kućno lečenje i nega, jačanje patronažnih službi za obilazak i pomoć starima, dalji razvoj i unapređenje sistema, savetovanje putem telefona, uvođenje mobilnih usluga koje odgovaraju na specifične potrebe starijih.

Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, naročito kada je reč o učešću u političkom životu i odlučivanju sastav Narodne skupštine i činjenica da se žene nalaze na najodgovornijim mestima, kako u Narodnoj skupštini, tako i u Vladi, svakako govore u prilog tome da ima značajnih pomaka.

Naravno postoji veliki prostor za dalje unapređivanje u različitim oblastima, kao što su žensko preduzetništvo i položaj žena na tržištu rada i u radnom odnosu u smislu jednakih uslova za napredovanje i jednaku zaradu.

Očekujemo da će novi zakon o rodnoj ravnopravnosti unaprediti zakonski okvir u ovoj oblasti, ali isto tako je važno da se doneti zakoni primenjuju.

Kada je reč o položaju žena, ono što predstavlja najtežu posledicu neravnoteže moći i rodno zasnovane diskriminacije je svakako nasilje nad ženama u porodici i partnerskim odnosima. Država je svesna problema i preduzeti su značajni koraci, naročito nakon usvajanja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Ali, nasilje se na žalost i dalje dešava.

Mislim da celo društvo treba da se bori protiv ovog velikog problema, pre svega kroz prevenciju, a tu spadaju ono o čemu sam na početku govorila, jačanje svesti o toleranciji i jednakosti od najranijeg uzrasta. Jedna od preporuka koju je Odbor predložio u predlogu zaključaka jeste dalje jačanje koordinisanog odgovora svih nadležnih institucija na pojave nasilja, kao i veća podrška žrtvama kroz razvoj servisa podrške.

Ova pitanja bi trebalo da budu i predmet regulisanja u budućem zakonu o rodnoj ravnopravnosti kako bismo se u potpunosti uskladi sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju nasilja u porodici Istambulskom konvencijom.

U našem predlogu zaključaka dali smo i druge preporuke koje se tiču naših građana i građanki kao što su osobe sa invaliditetom i ukazali smo na potrebu donošenja nove strategiju za zaštitu osoba sa invaliditetom.

Kada je reč o nacionalnim manjinama došlo je do unapređenja zakonskog okvira, i ono što treba da kao Narodna skupština pratimo kroz ostvarivanje kontrole funkcije jeste njegova efikasna primera.

Pitanju nacionalnih manjina Srbija posvećuje veliku pažnju. To proizilazi iz činjenice da smo u pregovorima sa EU usvojili poseban Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Pitanja na koje je Poverenik ukazao u svom izveštaju se odnose na ravnomernu zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u sastavu državnih organa, organa lokalne samouprave i drugih organa javne vlasti i i na položaj Roma i Romkinja, te je Odbor u svom predlogu zaključaka podržao ove preporuke.

Ukazali smo i na položaj LGBT populacije i konstatovali da i ovoj oblasti treba raditi na sprečavanju diskriminacije i bilo kakve vrste nasilja i unapređivanju njihovih ljudskih prava.

Na kraju bih konstatovala da izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti nama narodnim poslanicima daje uvid u stanje ljudskih prava, kada je reč o pravu na jednakost i verujem da će predlog zaključaka i preporuke i mere koje u okviru tog akta budemo usvojili u Narodnoj skupštini biti primenjene od strane nadležnih organa, o čemu bi Narodna skupština i ovaj Odbor trebalo da budu redovno obaveštavani. Verujem da ćemo kao najviše zakonodavno telo, ali i telo koje vrši parlamentarnu kontrolu nad radom Vlade svojim aktivnostima, u okviru obe ove funkcije doprineti daljem unapređivanju svih ljudskih prava uključujući i prava na jednakost. Hvala.

Hvala gospođo Karanac.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica. Izvolite kolega Torbica.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući, cenjena Poverenice sa saradnicima, kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalazi, ako se ne varam deveti redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o kom načelno mogu reći samo reči hvale.

Ono što bih pre svega želeo da naglasim jeste činjenica da je ovo još jedan u nizu izveštaj nezavisnih regulatornih tela o kome u poslednjih par meseci ovaj visoki dom raspravlja, što je za svaku pohvalu.

Kada govorimo o samom izveštaju moram napomenuti da je izveštaj celovit, detaljan, iscrpan, upravo onakav kakav jedan izveštaj treba i da bude. U potpunosti je obuhvatio sve segmente delatnosti, odnosno nadležnosti u kojima Poverenik za zaštitu ravnopravnosti postupa, tako da on u suštini na najbolji mogući način prikazuje sve kako se to iz njega može i videti, intenzivne aktivnosti koje su poverenice i njeni saradnici preduzimali po pitanju sprečavanja i zaštite od diskriminacije, kao i aktivnosti koje su preduzimali po pitanju unapređenja, poštovanja principa ravnopravnosti.

Ono što je izuzetno bitno da danas kažemo jeste činjenica da je načelo jednakosti i zabrane diskriminacije jedno od osnovnih načela ljudskih prava, koje se ogleda u tome da su svi ljudi jednaki pred zakonom, odnosno da svi mogu na isti način da ostvare zaštitu svojih prava pred državnim organima.

Iz ovog univerzalnog prava proističe i obaveza svih nas da poštujemo načelo jednakosti. S druge strane, postoji opšta obaveza, uzdržavanje od vršenja diskriminacije koja se sama može ispoljiti na mnogo različitih načina i zato je sam pojam diskriminacije teško definisati, ali hajde usudiću se da pojam diskriminacije maksimalno uprostim i kažem da je diskriminacija u suštini pravljenje razlike, tj. nejednako postupanje onih koji se nalaze u istoj ili u sličnoj situaciji.

Realno gledajući, ni jedno društvo i ni jedna država nije u potpunosti otporna na određene vidove diskriminacije, pa tako ni Srbija. S tim što moramo napomenuti da je jedan od osnovnih zadataka svih nas, kako poslanika u parlamentu, tako i vas kao institucije koje se bave ovim problemom, ali svakog građanina ponaosob, kao što rekoh, zadatak svih nas i zadatak svakog od nas je da se u najvećoj mogućoj meri bori protiv svakog oblika diskriminacije, kao i da se bori za što veći stepen ravnopravnosti svakog pojedinca.

Rekoh već da je u izveštaju sveobuhvatno i detaljno prikazano šta ste vi, kao poverenica zajedno sa svojim saradnicima, tokom 2018. godine učinili po pitanju sprečavanja i zaštite od diskriminacije, kao i po pitanju unapređenja poštovanja principa ravnopravnosti, ali isto tako je jasno prikazano i hvala vam na tome, šta su po tom pitanju u istom periodu konkretno učinili Vlada Republike Srbije, pojedinačna ministarstva, kao i ovaj parlament.

Kao što je to nedvosmisleno u izveštaju i konstatovano, tokom prošle godine je donet značajan broj strategija, akcionih planova, pravilnika, uredbi i zakona, kojima je ova oblast značajno unapređena, a čime su, kako ste to i sami rekli i javno pohvalili, jednim dobrim delom ispunjene preporuke iz vašeg prethodnog godišnjeg izveštaja.

Sve ovo pokazuje jasnu opredeljenost Vlade Republike Srbije kao najvišeg organa izvršne vlasti, a naravno i Narodne skupštine, kao i najvišeg organa zakonodavne vlasti, da se kroz pre svega zakonodavnu regulativu, utiče na što potpunije ostvarenje principa ravnopravnosti i zabrane diskriminacije, ali i da se ta regulativa i u buduće unapređuje i usklađuje sa pravnom regulativom razvijenih demokratskih zemalja.

Imali smo priliku da čitajući ovaj izveštaj, ali i slušajući vaše obraćanje saznamo da je prethodne godine najviše pritužbi i to više od polovine od ukupnog broja, podneto zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta.

Naša država jeste učinila mnogo da omogući što veći stepen ravnopravnosti osobama sa invaliditetom, ali još mnogo toga naročito u oblasti obrazovanja i zdravstvene zaštite moramo učiniti kako bi naši sugrađani sa invaliditetom bili u najvećoj mogućoj meri ravnopravni članovi ovog društva. To je naša dužnost i naša obaveza, ali ujedno i pravo osoba sa invaliditetom da im sve ono što im je potrebno za normalan život bude u potpunosti dostupno, kao i svakom drugom pojedincu.

Pored diskriminacije na osnovu invaliditeta, najviše pritužbi je bilo zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba, naročito dece, zbog čega je potrebno preuzeti konkretne aktivnosti za uređenje svih vidova podrške, naročito deci sa invaliditetom i smetnjama u intelektualnom razvoju, potom podrške deci koje je život naterao da žive i rade na ulici, kao i što veće podrške svoj deci koja su na bilo koji način predmet eksploatacije, zlostavljanja ili bilo kog drugog oblika diskriminacije.

O potrebi ravnopravnosti muškaraca i žena, kao pre svega ekonomskoj ravnopravnosti, tako i svakoj drugoj, lično sam ja i mnoge moje kolege u ovom domu puno puta do sada govorili i naravno da stojimo na čvrstom stavu da žene moraju u svakom pogledu biti ravnopravne sa muškarcima, kao i da moraju biti u potpunosti zaštićene od svakog mogućeg oblika nasilja koje bi mogle da trpe.

Zato ću se ovaj put osvrnuti na jedan drugi problem, ne samo iz razloga da, eto, to nazovem čak i muškom solidarnošću, već iz razloga što taj problem, tačnije oblik neravnopravnosti, stvarno se i jeste pomalo odomaćio kao stereotip kod nas, a to je činjenica da prilikom razvoda brakova centri za socijalni rad u nesrazmerno većem broju slučajeva daju mišljenje da decu u takvim situacijama treba poveriti majkama, čak i kada je očigledno da takva odluka nije u potpunosti u interesu deteta ili dece. Ali, evidentno prisutna stereotipna podela uloga unutar porodice doprinosi ovakvim stavovima centara za socijalni rad, pa smo često u situaciji da otac prilikom razvoda braka može dobiti dete ili decu takoreći samo u slučajevima kada majka izričito ne želi da deca budu njoj poverena.

Mislim da o ovome kao društvo moramo dobro da razmislimo, jer činjenica da, priznali mi to ili ne, ovaj problem postoji u našem društvu. Još mnogo toga je navedeno u delu izveštaja koji govori o opisu stanja u ostvarivanju i zaštiti ravnopravnosti, kao što je na samom kraju izveštaja dato, koliko mi se čini, 29 preporuka za suzbijanje diskriminacije i unapređenje ravnopravnosti.

Pošto smo konstatovali kako je jedan deo preporuka iz vašeg prethodnog izveštaja već ispunjen, ubeđen sam, a i apelujem na to, da se kao predstavnici građana potrudimo da baš u interesu tih istih građana koji su nam dali svoje poverenje da ih zastupamo ovde, ispunimo i preporuke iz ovog izveštaja i time Srbiju učinimo lepšim i boljim mestom za život njenih građana.

Na kraju, pre nego što izgovorim ono što se iz moje dosadašnje diskusije može i naslutiti, a to je da će poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje podržati ovaj izveštaj o radu, želim da vam se zahvalim na jednom ovako kvalitetnom izveštaju i da vama i vašim saradnicima poželim još više uspeha u budućem radu. Hvala.

Hvala, gospodine Torbica.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada reč ima narodna poslanica Marija Jevđić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Janković, na dnevnom redu današnje sednice imamo vaš izveštaj, gospođo Janković, odnosno Izveštaj o zaštiti ravnopravnosti za 2018. godinu.

Kada govorimo o ravnopravnosti, uvek nam je fokus na rodnoj ravnopravnosti i mislim da je ona u javnosti najviše propraćena i da se o njoj najviše i govori. Za Jedinstvenu Srbiju su svi oblici ravnopravnosti bitni i podjednako značajni i mislim da se mnogo radilo u proteklih nekoliko godina upravo na tome.

Možemo za jedan od dobrih primera uzeti upravo i ovaj visoki dom, gde je 2012. godine bila 81 poslanica, dok nas sada ima 90. Upravo ovi podaci su Srbiju rangirali na visoko 22. mesto od 190 zemalja po broju poslanica koje se nalaze u parlamentu. I broj poslaničkih mesta koja pripadaju ženama raste sa izbornim ciklusom. Kada pogledamo 1990. godinu, kada je samo 1,6% žena izabran, već 2008. godine imamo 21,6%, a posle 2011. godine, nakon izmene izbornih zakona, kada je ženama zagarantovana trećina poslaničkih mesta, na izborima 2012. godine povećava se na 32,4%.

Danas, kao što sam rekla, u Skupštini nas ima 90 i pokazale smo da nismo samo broj ili procenat, već je svaka od nas svojim angažovanjem doprinela da žene budu vidljivije ne samo u politici nego da se njihov glas, potrebe i problemi čuju i da se konkretno i donošenjem zakona i raznim aktivnostima poboljša položaj žena u Srbiji.

Puno smo doprineli i kroz rad Ženske parlamentarne mreže da rodna ravnopravnost bude tema u koju će se uključiti sve institucije i želim da iskoristim priliku da pohvalim rad vaše kancelarije i vaš rad, gospođo Janković. Uvek ste bili uz svaki poziv Ženske parlamentarne mreže, podržali ste svaku našu akciju i aktivnost. Ostvaren je veliki napredak i kada govorimo o ravnopravnosti, posebno na polju unapređenja položaja žena u Srbiji, a najviše u pogledu zakonodavnog i strateškog okvira.

Vi ste prepoznali važnost uključivanja žena u društveno-politički život i poslali ste niz preporuka za ostvarivanje ravnopravnosti, a u cilju uključivanja žena u politički i javni život gradovima i opštinama i prateći aktivnost mnogih lokalnih samouprava vidi se da su oni ozbiljno pristupili vašim predlozima i da će se u narednom periodu upravo videti i konkretni rezultati tih mera.

Tu svakako ne treba stati. Očekuje nas još dosta posla, naročito na lokalnom nivou i primenu strateških politika sa Republike na lokal, kao i donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti kojim će se, sigurna sam, poboljšati ne samo položaj žena, nego i njihovo učešće u svim sferama društvenog života.

Nisam zagovornik toga da žene treba da dobiju neki posao ili funkciju samo zato što su žene, već zato što svojim radom, iskustvom i znanjem su to zaslužile i to ne sme da im se uskrati samo zato što su žene. Jer, žene predstavljaju osnov za jedno moderno uređeno društvo, odnosno jednu zemlju, a Srbija je upravo takva zemlja.

Treba naglasiti da je Srbija jedina zemlja van Evropske unije koja ima indeks ravnopravnosti i po njemu se Srbija i nalazi na 22. mestu zajedničke liste evropskih zemalja. Srbija je najviše postigla u oblasti uključivanja žena u politički život, ali je i dalje ekonomska ravnopravnost jedan od najvećih problema, odnosno da su žene manje plaćene od muškaraca za isti posao.

Nejednaka primanja između žena i muškaraca je i dalje veliki kamen spoticanja. Na primer, žene u Švedskoj zarađuju 5% manje od muškaraca, dok u Velikoj Britaniji 8%, a kada bi ta primanja bila izjednačena, globalna ekonomija bi mogla biti bogatija za oko 160 milijardi dolara. Zaključak se sam nameće - davanje prostora ženama vodi do bogatijeg društva.

Ohrabrujući je podatak da je Globalni izveštaj o rodnoj ravnopravnosti za 2018. godinu ukazao na sužavanje rodnog jaza i na smanjenje rodne nejednakosti, ti podaci se razlikuju od zemlje do zemlje. Island je zemlja koja je uspela da ukloni 86% razlika između žena i muškaraca. Za mene je iznenađujući podatak bio da Nikaragva i Ruanda spadaju u grupu vodećih zemalja u kojima je najbolje primenjena rodna ravnopravnost i da imaju bolje performanse od mnogih vodećih i razvijenih zemalja.

Posvetila sam dosta pažnje rodnoj ravnopravnosti, ali mislim da je jedan od glavnih problema koji se odnosi na ostvarivanje ravnopravnosti pojedinih društvenih grupa, tu mislim na osobe sa invaliditetom, decu, starije osobe, osobe koje se otežano kreću, a njihova neravnopravnost se ogleda u problemu pristupačnosti objekta, usluga, informacija, zapošljavanja, sporta, kao uslova za ostvarivanje ravnopravnosti sa ostalim građanima. I vi ste u vašem izveštaju, gospođo Janković, ukazali na ovaj vid neravnopravnosti.

Svedoci smo da u svakodnevnom životu vidimo probleme osoba sa invaliditetom. Kada sam spomenula sport, a kao neko ko je ceo svoj život proveo u sportu, želim da ukažem i na tu diskriminaciju i mislim da je tu možda ona čak najviše i izražena. Znamo da sport utiče ne samo na fizičku snagu, nego i na psihičku snagu i koliko znači bavljenje sportom. Uvek sa oduševljenjem pratim i podržavam učešće naših sportista na Paraolimpijskim igrama, jer znam koliko je truda i rada potrebno da bi se pripremilo i učestvovalo na samom takmičenju. Zbog toga su njihovi rezultati još vredniji i značajniji. Ministarstvo za sport radi na ravnopravnosti svih sportista i isto se nagrađuju medalje koje osvajaju naši paraolimpijci kao i ostali sportisti.

Treba raditi na ravnopravnosti kada govorimo i o školskom sportu, omogućiti, odnosno raditi na tome da sport bude ravnopravno dostupan od prvih školskih dana svoj deci. Mislim da to utiče na izgradnju njihove ličnosti i da pomaže da se sutra kroz život i sve ono što život nosi bore lakše, jer imaju izgrađen zdrav takmičarski duh.

Kao društvo moramo da radimo na tome da se osobe sa invaliditetom osećaju kao ravnopravni i jednaki članovi zajednice i smatram da smo dovoljno sazreli, ali kada pročitam Izveštaj imam bojazan da još puno moramo da radimo na osvešćivanju stanovništva i poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom. Njihova volja i, mogu slobodno reći, njihova životna borba da budu ravnopravni članovi zajednice treba da nam bude podstrek da radimo na društvu koje će biti sa jednakim i ravnopravnim šansama za sve.

Kao Poverenik, upravo se susrećete sa najvećim brojem pritužbi koje se odnose na ravnopravnost, a podnete su na osnovu invaliditeta i u Izveštaju ste i naveli koliko je pritužbi bilo. Nadam se da će u vašem sledećem izveštaju, a gledajući koliko Srbija radi na poboljšanju položaja i smanjenju diskriminacije osoba sa invaliditetom, taj broj pritužbi biti manji.

Jedinstvena Srbija će uvek podržavati sve ideje i projekte koji će doprineti ravnopravnosti osoba sa invaliditetom, uopšteno ravnopravnosti u svim segmentima društva. Takođe, za Jedinstvenu Srbiju je bitan položaj svakog čoveka i zato treba ukazati na diskriminaciju na osnovu starosnog doba. U Izveštaju ste naveli da se najveći deo pritužbi, a kada govorimo o starosnoj diskriminaciji, odnosi na lica od 50 do 65 godina i to su najosetljivije kategorije društva, jer tu se najviše i krši ravnopravnost u oblasti rada i zapošljavanja.

Najveći problem se javlja prilikom zapošljavanja, jer zbog godina nisu primamljivi budućim poslodavcima. Ne smemo ih zanemariti i ostaviti da budu prepušteni sami sebi i zato želim da pohvalim vašu inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o socijalnoj zaštiti, koja se odnosila na lakše uslove za ostvarivanje prava starijih građana na materijalnu podršku, kao i preporuku mera Ministarstvu za rad i Ministarstvu za zdravlje koje se odnose na bolju i kvalitetniju socijalnu i zdravstvenu zaštitu starijih osoba.

U Izveštaju ste naveli i u procentima su izraženi svi oblici diskriminacije sa kojima se susrećete. Naveli ste i da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici postigao određene efekte i unapredio koordinaciju između institucija. Godine 2018. sa radom je počela i nacionalna SOS linija kao jedan vid podrške žrtvama nasilja, ali svakako moramo još puno raditi na jačanju te podrške.

U 2018. godini je zabeležen i manji broj pritužbi po osnovu diskriminacije i neravnopravnosti nacionalnih manjina. Problemi sa kojima se oni susreću su neadekvatni uslovi za život, obrazovanje, zapošljavanje. Država radi na tome da se ti uslovi poboljšaju i da njihovo učešće u svakodnevnom životu bude vidljivije i što veće.

Jedinstvena Srbija će u Danu za glasanje podržati Izveštaj o zaštiti ravnopravnosti za 2018. godinu, i želimo da zajedno radimo na tome da Srbija bude zemlja sa ravnopravnim šansama za sve.

Na dnevnom redu imamo i Predlog odluke o izboru članova Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja. Iskoristila bih priliku da pohvalim formiranje ove komisije. Smatram da je od suštinskog značaja da se utvrde posledice koje je ostavilo bombardovanje 1999. godine na živote naših građana. Svakako ne smemo zaboraviti sve žrtve i svo stradanje koje je Srbija podnela tokom bombardovanja. Moramo da sačuvamo istinu, i zbog nas i zbog budućih generacija.

Kao što sam i navela, Jedinstvena Srbija će u Danu za glasanje podržati i glasati za Izveštaj o zaštiti ravnopravnosti za 2018. godinu, kao i za Predlog odluke. Hvala.

Hvala.
Sada reč ima Marjana Maraš.
Izvolite, koleginice Maraš.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana poverenice sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, pred nama je 9. Izveštaj o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije za 2018. godinu, u skladu sa mandatom i nadležnostima Poverenika koji proizilaze iz Zakona o zabrani diskriminacije.

Institucija Poverenika ustanovljena je Zakonom o zabrani diskriminacije kao inokosni državni organ, samostalan i nezavistan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste postupanje po pritužbama zbog diskriminacija. Važno je istaći i transparentnost u radu Poverenika.

Uprkos proklamovanju načela jednakosti i zabrane diskriminacije, diskriminacija je još uvek rasprostranjena društvena pojava, zastupljena u svim državama sveta, bez obzira na njihova politička uređenja i na demografske strukture.

Tokom 2018. godine, Poverenik je postupao, kako ste naveli, u 1.407 predmeta, što predstavlja povećanja broja predmeta u odnosu na prethodnu godinu. U skladu za zakonskim ovlašćenjima Poverenik je podneo 947 pritužbi, a po pritužbama Poverenik je dao i 300 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti. Podneo je četiri predloga Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti, tri krivične prijave, jednu tužbu za zaštitu diskriminacije i jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

U toku 2018. godine upućeno je devet inicijativa za izmenu propisa. Najviše pritužbi podneto je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u više od jedne četvrtine ukupnih broja podnetih pritužbi.

Na drugom mestu po brojnosti pritužbi je starosno doba, dok se svaka deseta pritužba odnosila na diskriminaciju po osnovu pola.

Slede pritužbe po osnovu rođenja, zdravstvenog stanja, zatim nacionalne pripadnosti i etničkog porekla, potom bračnog i porodičnog statusa i seksualne orjentacije.

Posmatrajući oblasti diskriminacije u 2018. godini, na prvom mestu se nalazi oblast pružanja javnih usluga ili korišćenja objekata i površina.

Druga oblast je oblast rada i zapošljavanja, što zahteva potpunije mere za podsticanje ravnopravnosti, ali i mnogo veću društvenu odgovornost poslodavaca.

Sledeća oblast u kojoj se podnose pritužbe zbog diskriminacije jesu postupci pred organima javne vlasti, zatim socijalna zaštita, oblast javnog informisanja i medija, obrazovanja i stručnog osposobljavanja.

Najveći broj pritužbi podnet je protiv državnih organa, kako ste naveli, odnosno organa javne vlasti i protiv pravnih, pa potom protiv pravnih lica i fizički lica.

Najveći broj pritužbi primljen je iz beogradskog regiona, zatim sledi region Šumadije, zapadne Srbije, region Vojvodine, južne i istočne Srbije, region KiM.

Po preporukama Poverenika postupljeno je u 61 slučaju, dok u 17 slučajeva nije postupljeno, a u tri slučaja rok za postupanje po preporuci još uvek nije istekao.

Po preporukama mera za ostvarivanje ravnopravnosti organa javne vlasti i drugim licima postupljeno je, kako ste naveli, u 98,3% slučajeva, dok je po preporukama za otklanjanje posledica povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije po osnovu invaliditeta kao ličnog svojstva postupljeno u svim slučajevima. Vidi se da se nastavlja trend postupanja po preporukama, što vodi zaključku da diskriminatorno postupanje nije rezultat namere.

Fizička lica su Povereniku podnela više od dve trećine od ukupnog broja podnetih pritužbi. Žene su se obraćale Povereniku češće nego muškarci. Povećan je i broj građana koji su tražili informacije telefonom i elektronskom poštom. Razlozi su potrebe građana, njihova veća informisanost, brojni problemi i problemi koji su se pojavili kod primene pojedinih zakona. Naravno, i rad Poverenika ima povećanu vidljivost.

Iako Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nastavlja sa radom na zaštiti građana i građanki od svih oblika diskriminacije i unapređivanju ravnopravnosti, društvo se ipak i dalje suočava sa brojnim izazovima na planu unapređenja ravnopravnosti.

Postojećim antidiskriminacionim zakonodavstvom u Srbiji postavljen je osnov za unapređenje ravnopravnosti i suzbijanje diskriminacije, ali taj pravni okvir potrebno je unapređivati i usklađivati sa pravnim tekovinama EU i međunarodnim standardima.

U unapređenju ravnopravnosti i suzbijanju diskriminacije izuzetno važnu ulogu imaju i sudovi. Ako nije sudski procesuirano ne znači da nije bilo diskriminacije u svakodnevnom životu. Ljudi trpe različite posledice zbog različitih razloga i nisu spremni da zatraže sudsku zaštitu.

Diskriminacija na osnovu invaliditeta se kao osnov diskriminacije već godinama nalazi u vrhu po broju pritužbi, a tako je bilo i u 2018. godini.

Osobe sa invaliditetom u Republici Srbiji slično kao i u EU prestavljaju jednu od najugroženijih grupa stanovništva u svim oblastima društvenog života. Oni su najčešće diskriminisani u oblasti pristupačnosti, javnim objektima i površinama, dostupnosti usluga, informacijama i u komunikacijama.

Prema rezultatima poslednjeg popisa u Srbiji živi 571.780 osoba sa invaliditetom. Njihovi problemi mogu se klasifikovati u sledeće grupe: problem izjednačavanja mogućnosti osoba sa invaliditetom, problem ekonomsko-socijalnog položaja osoba sa invaliditetom i problemi delovanja invalidskih organizacija. Smatra se da ovi problemi nisu nestali ni uspostavljanjem novog antidiskriminacionog zakona.

Na drugom mestu prema broju podnetih pritužbi u 2018. godini, nalazi se starosno doba koje se kao osnov diskriminacije često pojavljuje u kombinaciji sa još nekim ličnim svojstvom poput invaliditeta zdravstvenog stanja.

Zakon o zabrani diskriminacije zabranjuje diskriminaciju lica na osnovu starosnog doba i naglašava da stariji imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacija, a posebno pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i javnih usluga.

Položaj starijih osoba regulisan je brojnim međunarodnim dokumentima. Važno je ipak naglasiti da se ovaj vid diskriminacije ne vezuje nužno za starost kao socijalnu kategoriju iako najčešće pogađa ljude u zreloj životnoj dobi.

Upravo danas, 1. oktobra, obeležavamo međunarodni dan starijih osoba. Međunarodni dan starijih osoba uveden je odlukom UN 1990. godine, u nameri da se ukaže na problem sa kojim se stariji suočavaju, ali i na doprinos koji danas imaju u društvu.

U Srbiji, gotovo dva miliona ljudi je starije od 60 godina, tačnije 1,89; skoro 1,3 miliona ljudi je starije od 65 godina; a 106.951 je starije od 85 godina.

Kao i u svetu, i u Srbiji raste procenat starijih i procenjuje se da će 2041. godine, više od četvrtine stanovništva biti starije od 65 godina. Posebno teška situacija biće u seoskim sredinama.

Ovde je dodatni problem što stariji ljudi često ne prijavljuju kada su žrtve diskriminacije jer ih je stid, osećaju se nemoćno, ili nisu dovoljno informisani o tome kako da podnesu zahtev. Prosečna starost stanovnika u Srbiji je 42,7 godina, a po podacima UN tokom protekle decenije stanovništvo u Srbiji ubrajalo se među pet najstarijih na svetu. Stručnjaci podsećaju da sa povećanjem broja starijih lica raste i rizik od njihove socijalne izolacije.

Efikasna borba protiv diskriminacije i nasilja kao i međugeneracijska solidarnost nisu samo obaveza, nego i moralni imperativ u svakom odgovornom društvu. Prema izveštaju Poverenika, osobe između 50 i 60 godina starosti najčešće se susreću sa poteškoćama u postupku zapošljavanja i rada zbog raspoređivanja na niže radno mesto, otkazivanja ili ne zaključivanja ugovora o radu zbog godina života i odnosa prema starim radnicima i predrasuda o njihovoj neefikasnosti i neproduktivnosti.

Pored toga, nepovoljan je i položaj sugrađana starijih od 65 godina života koji se, bez obzira na brojne probleme, prema svim istraživanjima i dalje ređe obraćaju nadležnim organima, tako da nemamo pravi uvid u ovu vrstu diskriminacije. Posebno zabrinjava prognoza daljeg intenzivnog starenja usled niskog nataliteta, fertiliteta i migracije mlađeg stanovništva.

Produžen je životni vek i povećan udeo starijih u stanovništvu, pa se starije osobe suočavaju sa brojnim ekonomskim, socijalnim i zdravstvenim izazovima.

Praksa Poverenika pokazuje potrebu unapređenja palijativnog zbrinjavanja u cilju poboljšanja kvaliteta života pacijenata i očuvanja dostojanstva čoveka u poslednjim danima života.

Svakako, posebno želim da vam se zahvalim za ovo zato što zaista mnogo ljudi ima probleme i neophodno je poraditi kao država na ovom problemu o palijativnom zbrinjavanju pacijenata.

Pol kao osnov diskriminacije zauzima treće mesto. Iako žene i dalje u većem broju podnose pritužbe zbog diskriminacije na osnovu pola, primetno je da sve više muškaraca to čini. Primera radi, oni su podnosioci pritužbe za diskriminaciju bili na osnovu pola u obliku zdravstvene zaštite kada je bilo u pitanju da su bolesna deca i ko od roditelja može da ostane u pratnji u bolnicama.

Radni odnos je jedno od polja u kojima su izuzetno zastupljena neravnopravnost polova, što je posledica duboko ukorenjenog nejednakog vrednovanja rada i društvenih uloga muškarca i žene.

Želim ovde da napomenem da na ovaj problem nejednakog vrednovanja rada muškaraca i žena, ukazao i Ivica Dačić, kao mandatar za sastav Vlade još 2012. godine, u svom ekspozeu. Postoji praksa da su žene diskriminisane prilikom napredovanja zbog činjenice da su odsustvovale sa rada radi nege deteta.

Takođe, primena Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, daleko više pogađa žene, imajući u vidu da u javnom sektoru naročito u javnim službama radi neuporedivo više žena nego muškaraca i ne postoji mogućnost da preraste njihov radni odnos iz određenog u neodređeno. Vidi se i dalje da postoji potreba unapređivanja koordinisanog i efikasnog delovanja u svim institucijama sistema u pružanju zaštite od nasilja u porodici, drugih oblika rodno zasnovanog nasilja.

U cilju ekonomskog osnaživanja žena potrebno je kontinuirano preduzimati mere za podsticanje zapošljavanja i ženskog preduzetništva, kao i za zaštitu žena od diskriminacije na tržištu rada, a posebno radi ostvarivanja ravnopravnosti i pristup radnim mestima, jednakim uslovima za napredovanje i jednakoj zaradi.

Potrebno je preduzimati dalje mere radi usklađivanja ravnoteže između porodičnih, radnih obaveza, odnosno rada i roditeljstva.

Takođe treba podržati i preporuke vaše koje se odnose na preduzimanje mera i aktivnosti kako bi se obezbedilo uključivanje i podsticanje ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca u svim sferama političkog i javnog života. Kada je u pitanju vršenje javnih funkcija, imajući u vidu da rodnu ravnopravnost u praksi je teško ostvariti bez srazmernog i neposrednog učešća žena u procesu donošenja odluka u svim sferama javnog života, na svim nivoima.

Iako je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici postigao određene efekte i unapredio sistem pružanja zaštite od nasilja u porodici, drugih oblika rodno-zasnovanog nasilja, problem nasilja i dalje postoji, neophodno je uz jačanje nadležnih institucija i jačanje sistema podrške žrtvama, unapređivanje i SOS linije za žene žrtve nasilja, što ste naveli u izveštaju.

Sumirajući brojne aktivnosti koje ste imali u 2018. godini, vidi se vaša namera da u budućnosti pružite efikasniju zaštitu od diskriminacije i da dalje radite na unapređivanju ravnopravnosti, a sve u cilju da izgradimo društvo na temeljima tolerancije, ravnopravnosti i poštovanja ljudskih prava svih naših građana i građanki, da stvorimo takav kulturni obrazac za društvo u kome diskriminacija se osuđuje, a ravnopravnost poštuje i podržava, ali i podrazumeva.

Na kraju, želim da istaknem da će poslanička grupa SPS podržati vaš izveštaj, kao i sve predloge zaključaka Odbora za ljudska, manjinska prava i ravnopravnost polova. Hvala.