Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Molim vas da najpre saslušamo himnu Republike Srbije.
(Intoniranje himne.)
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 106 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 130 narodnih poslanika i da imamo uslove za početak rada.
Prelazimo na rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije, a ona će proceniti koje će ministarstvo dati odgovor, mislim da se konkretno odnosi na Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali jednim delom i na Ministarstvo prosvete.

O čemu se radi? Mi smatramo da je Srbija, zapravo Srbija i jeste slobodna i demokratska država, u kojoj svako ima pravo da protestuje, u kojoj svako ima pravo da donese odluku o bojkotu, da na taj način izražava svoj politički stav, sve dok takva vrsta protesta ili takva vrsta bojkota ne ugrožava pravo drugih i ne ugrožava funkcionisanje države.

Svakako ja ne sporim da jedan deo opozicije može da ima politiku oličenu u mržnji, u nasilju, u pretnjama, ali sa druge strane ta njihova politika nikako ne sme, ne može i ne treba da postane osnovni modalitet društvenog ponašanja u Srbiji.

O čemu se radi? Mislim konkretno na tri stvari. Prva stvar, sloboda medija, sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja su osnovni postulati jednog demokratskog društva kakva Srbija i jeste. Mediji imaju autonomno pravo da se bave uređivačkom politikom.

Upravo taj deo opozicije je i izradio i definisao strategiju o privatizaciji medija. Da li je normalno da lideri jednog dela opozicije dozvole sebi da prete glavnom i odgovornom uredniku jednog dnevnog lista i njegovim novinarima samo zato što im se ne sviđa način na koji oni izveštavaju i na koji rade svoj posao?

Da li novinari treba da brinu za svoju bezbednost, naročito nakon dešavanja ispred televizije „Pink“? Podsetiću vas, gde su pristalice jednog od tih lidera opozicije i fizički nasrnule na novinarku. Da li je logično da lideri te opozicije vrlo otvoreno na konferenciji za novinare, kaže, parafraziraću – ja vam obećavam kada dođem na vlast, bukvalno vaša televizija neće postojati?

Da li je to ta demokratija na delu za koju se zalažu? Na njihovu veliku žalost ni u daljoj ni u bližoj budućnosti to se neće desiti. Samo pre nekoliko dana, podsetiću vas, jedan od dnevnih listova je na svojoj naslovnoj strani objavio da su Aleksandar Vučić i Ivica Dačić partneri ratno-huškačke politike. Pa da li je neko iz SNS i SPS odreagovao na način kako je odreagovao ovaj deo opozicije, da li je pretio bilo kojem novinaru, da li je ušao u bilo koju redakciju? Naravno da nije, jer poštujemo slobodu medija.

Ja samo insistiram da nadležni organi i nadležne institucije rade svoj posao, jer smatram da mediji moraju biti nezavisni, moraju biti slobodni i moraju biti oslobođeni svake vrste pritiska.

Druga stvar, da li je logično da 15 studenata blokira rad jednog Rektorata, da 15 nazovite studenata ne dozvoli rektorki univerziteta da obavlja svoj posao? Da li je to akademsko ili političko pitanje?

Koliko je meni poznato, ministra u Vladi Republike Srbije biramo mi poslanici, a nas poslanike biraju građani, a ti koji su bili, njih 15 ili koliko ih je već bilo, su građani, predstavnici jedne od političkih opcija. I opšte je poznato i dobro je poznato koje političke opcije. Dakle, klasična zloupotreba dece u političke svrhe i to je nešto što smo već videli, znate? To je bleda kopija onog nekadašnjeg DOS-a.

I na kraju da li je logično da oni koji protestuju dođu ispred kuće nekoga ko samo obavlja svoj posao, bez obzira iz koje političke partije dolazio? Ne dolazi iz SPS, dolazi iz SNS, reč je o zameniku gradonačelnika Goranu Vesiću. Da li je logično i normalno da dođu nekome ispred kuće i da mu prete? Pa šta je to što mi svi treba da očekujemo u narednom vremenskom periodu, da nam dođu na prag, da nam uđu u kuće? Pa da li naša deca mogu da se osećaju sigurno?

Dakle, na osnovu svega ovoga mi samo insistiramo na reakciji nadležnih organa i nadležnih institucija. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Svako od nas voli da bude u pravu, ali ponekada postoje situacije kada više volimo da ne budemo u pravu i u sličnoj poziciji sam i ja svojevremeno bio kada sam ovde u ovoj sali ukazivao na skandalozan čin da se u crkvi u Noterdamu u Parizu, uoči proslave Dana pobede, našla zastava tzv. „republike Kosovo“ zajedno sa zastavama drugih zemalja, pobednica.

Rekao sam da jedno poniženje povlači drugo i to drugo se dogodilo već nekoliko dana kasnije, imajući na umu onaj poznati, rekao bih sramni, tretman koji je predsednik Republike Srbije imao na toj zvaničnoj proslavi Dana pobede, odnosno primirja u Parizu.

Nešto slično se ponavlja i sada povodom ovih izbora za kosovske institucije, odnosno izbore u Prištini, vanredni, koji treba da se održe sledeće nedelje, dakle 6. oktobra. Inače, moje pitanje, da ne bude dileme, ide na adresu predsednika Vlade, Kancelarija za Kosovo i Metohiju i predsednika Republike i sadrži jedan jasan apel u vezi sa tim, koji sam već ovde pre par nedelja izneo - dakle, ti izbori, kakvi-takvi, za te kakve-takve institucije u Prištini su od početka imali i sadržali elemente koji su, čak i onih koji su skloni saradnji, čak i onih koji su skloni učešću građana, Srba, u radu tih privremenih institucija, prosto nametali, implicirali nužnost bojkota tih izbora, prištinskih.

Vrhunac je bio, i to je bio plod mog direktnog obraćanja i intervencije ovde, zabrana građanima Srbije da glasaju sa srpskim dokumentima. Na teritoriji Republike Srbije je zabranjeno građanima Republike Srbije da glasaju sa dokumentima Republike Srbije. To je bila odluka njihovog CIK-a, odnosno njihove Centralne izborne komisije.

Na svim dosadašnjim izborima, čak i kada ih je Priština organizovala, kamoli UNMIK i međunarodna zajednica, moglo se glasati sa tim dokumentima. Ja sam tada ovde rekao, skrenuo pažnju na to da to nije tehničko pitanje, da je to prosto simboličko i da zahteva oštru reakciju države i pozvao institucije da pozovu, i Vladu, da pozovu bojkot.

Oni to nisu učinili i onda, kao što rekoh na početku ovog izlaganja, jedno poniženje povlači drugo i sada smo mi bili svedoci da su pre nekoliko dana, da je rečeno iz Prištine kako će biti zabranjeno i uostalom zabranjeno je, ne samo da je rečeno nego je i učinjeno, predstavnicima Vlade Srbije da učestvuju u kampanji i da pređu teritoriju Kosova i Metohije i da učestvuju u nekoj predizbornoj aktivnosti Srpske liste.

Dakle, to jedno poniženje je povlačilo drugo jer se nije reagovalo, a onda kao šlag na tortu i kao vrhunac poniženja sledilo je je ovo juče-prekjuče, čak zabrana spota i kažnjavanje učesnika izbora zbog predizbornog spota u kojem se pominje šta? Država Srbija, odnosno nije čak ni država, nego Srbija. Formulacija u spotu je glasila "Kad Srbija zove, ja dajem svoj glas" i to je zasmetalo tim institucijama i oni su zabranili taj spot, odnosno tražili da se on izmeni.

Dakle, poštovane kolege, koliko god se mi ovde ne slagali, postoji nešto što je više i važnije od nas. Šta god mislili o odnosima vlasti pozicije i opozicije, postoji nešto, postoje neki gestovi, neki šamari koji bole, pogađaju sve nas kolektivno.

Ovo se upravo dešava na teritoriji Kosova i Metohije, ovo se upravo dešava sa ovim odlukama koje povlači svesno, provokativno kosovska CIK i njene institucije. Dakle, od zabrane glasanja srpskim dokumentima, do sada čak zabrane da se pomene reč "Srbija" u nekom predizbornom spotu.

Ja smatram da je te izbore trebalo bojkotovati, ali to je politička stvar. Ovo sada više nije politička stvar, nego je stvar dostojanstva, elementarnog dostojanstva i samopoštovanja države i njenih institucija. Zato pozivam nadležne, još nije kasno, ima sedam dana, odnosno šest dana od tih izbora, da donesu odluku u vezi sa tim i prosto je objave jer postoji poniženje, kao što rekoh, koje svako od nas može da proceni, koja se ne mogu tolerisati. Svako od nas može da proceni da li treba ili ne treba nešto da pretrpi ili proguta, ali ovo je ne poniženje naših institucija, naše države, već rekao bih svih nas kao građana Srbije i predaka i potomaka.

Zato vas molim, imamo šest dana, da ovu farsu, ovu šaradu od tzv. "izbora Kosova" bojkotujemo. Hvala.

Hvala.
Reč ima Milorad Mirčić. Izvolite.

Postavljam pitanje u ime SRS, predsedniku Vlade, Ministarstvu spoljnih poslova i predsedniku Republike.

Naime, mi srpski radikali smo više puta iznosili svoje stanovište da je veoma bitna svaka tema o kojoj se razgovara u ovom parlamentu, ali ima jedna tema koja je tema iznad svih tema, ako može da se kaže, ili pitanje svih iznad svih pitanja, pitanje Kosova i Metohije. Zbog toga SRS pita Vladu i predsednika Republike, kao i resorno ministarstvo da li će i kada zvanično Vlada Srbije uputiti inicijativu prema Savetu bezbednosti UN da se otvori rasprava o doslednom sprovođenju Rezolucije 1244, pogotovo u onome delu gde se jasno precizira, definiše šta i na koji način treba vratiti srpsko stanovništvo, odnosno građane koji su živeli u AP Kosova i Metohije, tzv. ili suštinski statusno pitanje?

Da li će i kada će zvaničnici Srbije uputiti zahtev da se u skladu sa Rezolucijom 1244 izvrši povraćaj pripadnika oružanih snaga na teritoriju AP Kosova i Metohije? Mi smo, kao i mnogi građani do sada više puta čuli da nisu stvoreni uslovi za tako nešto da se vodi računa i briga o životima pripadnika oružanih snaga, pre svega, pripadnika policije i onih koji su u Službi očuvanja spoljnih granica Srbije, a zaboravili smo jednu činjenicu da garancija za bezbednost pripadnika policije Srbije na teritoriji KiM, zadužene su UN Savet bezbednosti. Pa zar nisu nas srpske radikale, kada smo bili protiv argumentovano Rezolucija 1244 ubeđivali, neki su i sad ove prisutni da mi nemamo pojma, da u stvari UN garantuju bezbednost svim pripadnicima policije Republike Srbije jel UN su organizacija kojoj pripada i Republika Srbija, a mi srpski radikali smo tada govorili, sad vas samo podsećamo da su to samo prazne priče.

S druge strane, svedoci smo pojedinih ili pojedinačnih nastupa, a u sedištu UN ili na forumima koju obuhvata organizacija UN i videli smo sa kakvom pompom mediji u Srbiji ispraćaju ili prate pojedine nastupe, tako što u hvalospevima gube realnost. Poslednji put je predsednik države nastupao UN i umesto da se pokrene pitanje statusa građana koji su živeli i koji žive na KiM i povratka njihovog na područje KiM. Priča je otišla u potpuno drugom pravcu. Da li predstavnici šiptarske tzv. Vlade poštuju Briselski sporazumom ili ne.

Očigledno, po nama srpskim radikalima, da u vođenju i sprovođenju spoljne politike preovlađuje jedna metoda i jedno mišljenje, ono je prepoznatljivo po ličnosti koja se zove Sonja Liht. Sonja Liht je očigledno model i matrica po kojoj se vodi spoljna politika Srbije, a nju prezentuje samo zvanični predstavnici Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova ili u krajnjem slučaju predsednik Srbije.

To ništa neće dobro doneti nama u Srbiji. Ne zaboravite da poslednjih dana na sva zvona najavljuju otvaranja pitanja AP Vojvodine, jer oni smatraju da se pitanje priznavanja i članstva Kosova tzv. republike Kosova privodi kraju, pa se otvara i najavljuju otvaranja pitanja Vojvodine, a zatim Raške oblasti. Možemo mi da se pravimo nemušti, ali to je pitanje koje muči sve nas u Srbiji.

Vreme. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Radojević.

Zahvaljujem.

Poštovani građani, moje pitanje se odnosi na poslednje kontingente od 1.000 kamera na ulicama Beograda i upućeno je MUP i ministru Nebojši Stefanoviću.

Svedoci smo da je deo tih kamera već postavljen i da, kako je najavio direktor policije Vladimir Rebić, deo tih kamera će imati funkciju da prepoznaje saobraćajne prekršaje, a deo kamera će biti usmeren u funkciji sprečavanja činjenja najtežih krivičnih dela, ubistava i drugih dela koji uznemiruju građane.

Danas u uslovima, da tako kažemo, nedovoljno razvijene tehnološke pismenosti građana i nedovoljne obaveštenosti o zaštiti podataka i privatnosti, a na to uzimajući u obzir i to da će se ovaj video nadzor sprovoditi u saradnji sa kineskom kompanijom „Huavej“, koju je američka administracija označila kao nekog ko špijunira i prikuplja podatke svojih klijenata i uzimajući u obzir da će Srbija biti jedina zemlja, pored Kine, u kojoj će ovakve kamere biti postavljene, a podsećam, ove kamere ne samo da imaju funkciju prepoznavanja registarskih tablica, već prepoznaju i lica vozača, sa opravdanjem imamo strepnju da ovakvi podaci, prikupljeni na ovakav način, mogu biti lako zloupotrebljeni ili da ne upotrebim težu reč, mogu biti korišćeni za špijunažu građana Srbije.

Nije u interesu građana da ceo grad bude prekriven kamerama. Slobodni ljudi sa časnim namerama imaju pravo da slobodno šetaju kroz svoj grad, da ne budu nadzirani 24 sata. To je bio motiv nekih distopijskih romana i to je tamo trebalo da ostane.

Ovim putem upućujem pitanje MUP i ministru Nebojši Stefanoviću, a ono glasi – kojim aktima se reguliše ovakav način obrade i prikupljanja podataka? Koje su mere preduzete da bi se ovi podaci zaštitili? I, pošto građani moraju biti obavešteni o tome na kojim mestima, kad ih i ko snima, zahtevamo od Ministarstva da nam se dostave tačne adrese pozicija ovih kamera. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja postavljam kontra pitanje. Šta će nadležno ministarstvo uraditi da se kamerama pokriju sve saobraćajnice, imajući u vidu tragične događaje koji se događaju na našim ulicama? To je veoma bitno i zbog suzbijanja kriminala. Mnogo ubistava je izvršeno na ulicama i verujem da se preko video nadzora to može pomoći, da se počinioci lako otkriju i da se samim tim broj ubistava na ulicama smanji.

Dame i gospodo, postavljam pitanje Ministarstvu prosvete – šta će Ministarstvo prosvete, Vlada i drugi nadležni preduzeti da se povrati narušena autonomija Univerziteta u Beogradu, koja se desila zauzimanjem Rektorata od strane vremešnih studenata, a mislim da ni rektorka nije sveta krava, i to treba reći? Ja ne znam da li je starija rektorka ili studenti koji su taj Rektorat zauzeli, ali u svakom slučaju, smatram da ulaskom političkih lidera, koje ona nije videla ili smatra da politički lideri nisu članovi političkih stranaka, da je narušena autonomija Univerziteta?

S tim u vezi, pitam Ministarstvo – šta će preduzeti da se povrati autonomija Beogradskog univerziteta i da Rektorat više ne bude politički brlog jedne političke organizacije, koja sebe naziva „jedan od pet miliona“.

Sledeće moje pitanje je šta će tužilaštvo, Ministarstvo pravde i nadležni organi preduzeti protiv Rade Trajković, odnosno da se gospođa Rada Trajković sasluša i da pruži tužilaštvu informacije ko joj je i kada i gde nudio snimke ubistva srpskog političara na KiM Olivera Ivanovića? Ovo je veoma bitno, zato što u Srbiji postoje i takve političke snage koje misle da iza ubistva Olivera Ivanovića stoje državni organe Republike Srbije, pri tome ne dozvoljavajući nijedan promil da su Olivera Ivanovića, a ja pretpostavljam opravdano, ubili Albanci, odnosno oni isti koji su ga nekoliko puta pritvarali i protiv njega vodili sudski postupak. Mislim da su oni iza likvidacije Olivera Ivanovića, ili su ga likvidirali ili uz pomoć stranih službi takođe naručili njegovu likvidaciju.

Gospođa Rada Trajković pokušava da surovo ubistvo Olivera Ivanovića na ulici prišije državi Srbiji i državnim organima. S tim u vezi, pitam tužilaštvo, koje jeste samostalno, ali je državni organ, šta će preduzeti da se u ime istine sasluša Rada Trajković i pruži informacija o tome ko je i kada njoj nudio snimke ubistva Olivera Ivanovića i zašto to ranije nije saopštila našim državnim organima?

Poslednje pitanje, a to ću kasnije, vezano za prekogranične televizije. Molim gospodina Atlagića da mi pomogne. Ovo su prekogranične televizije.

Prekogranične televizije imaju pravo na preuzimanje, istovremeno preuzimanje neizmenjenog programa, bez prekrajanja i umetanja. Ovo su tri fotografije, istovremeno snimljene, N1 televizije gde se vidi da nema istovremenog preuzimanja, da se radi o tri različite fotografije i s tim u vezi pitam Ministarstvo kulture – šta će preduzeti, s obzirom da ima sredstva odvojena za nadzor nad sprovođenjem zakona iz oblasti medija, povodom ovog pitanja da se izvrši nadzor nad primenom zakona o lažnim prekograničnim televizijama, koje pripadaju kompaniji SBB, preko kojih oni ispumpavaju novac iz Republike Srbije od pretplate koju uplaćuju korisnici, a radi se o sumi od 500 miliona evra, a koja se preko lažnih prekograničnih kanala ispumpava napolje, a prekogranični kanali ne emituju program u zemlje u kojima su registrovani, nema preuzimanja medijske usluge, nema reemitovanja? Ovo je čist dokaz i s tim u vezi određeni veštak već vrši veštačenje koje ću dostaviti Narodnoj skupštini i Ministarstvu za kulturu. Hvala.