Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana Poverice, dobrodošli u dom Narodne skupštine. Za ove tri i po godine mog mandata nismo imali prilike da se susretnemo u plenarnom delu zasedanja. Jako mi je drago što se danas predstavili vaš izveštaj. Neću se toliko baviti tehničkim detaljima ovog izveštaja zato što su sve kolege pre mene jako dobro to ponovo iznele nakon vašeg izlaganja pa ne bih da trošim ni vaše vreme, niti da dodatno umaramo npr. građane Srbije koji prate ovo zasedanje.

Volela bih da se osvrnemo zajedno na nekoliko pitanja za koja smatram da jesu važna i koja se naslanjaju na probleme koje imamo iz 2018. godine, a imamo ih i u 2017. godini, 2016. godini i sve su prilike da se sa tim problemima susrećemo i danas u 2019. godini i da ćemo ih teškom mukom rešavati u nekom budućem periodu.

Krenuću polako po nekim grupama za koje mislim da su u ovom trenutku u Srbiji najugroženije. Pre svega bih se osvrnula na položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji. Tu bih se u najvećoj meri osvrnula na problem pristupačnosti institucije i zgrada, fizičke pristupačnosti što se njihovog problema tiče.

Nisam imala prilike da se ranije upoznam sa tim misleći da postoje neke institucije i neke ustanove u ovoj zemlji koje su apsolutno pristupačne svim osobama sa invaliditetom. Međutim, silom prilika nedavno sam se susrela sa tom situacijom da čak i naše bolnice nisu u dovoljnoj meri pristupačne i čini mi se da bismo trebali da na ovaj problem i te kako stavimo akcenat i kada kažem da nisu pristupačne, one nisu pristupačne do najbanalnijeg nivoa, počevši od toaleta, prilaza ordinacijama, posete pacijentima, pružanja usluge osobama sa invaliditetom u oblasti zdravstvene zaštite.

Ovaj problem je nešto što zaista nosimo iz prošlosti i ovim problem bismo trebali svi zajedno da se pozabavimo i vi kao neko ko vodi nezavisnu instituciju sa vaše strane, mi sa ove strane kao narodni poslanici i najveća odgovornost najviše leži na onome ko je u ovom trenutku na poziciji izvršne vlasti.

Druga stvar, što se tiče pristupačnosti, tiče se jednog, sada da kažem jedne okolnosti koja nas očekuje na proleće 2020. godine, a to je prilika da osobe sa invaliditetom glasaju u Srbiji. Dakle, birački spisak nije uređen na taj način da se u njemu može videti da li su osobe sa invaliditetom, ukoliko ih neko od najbližih ne prijavi za glasanje. Akcenat je na pristupačnosti samih prostorija gde se vrši glasanje, da li se one fizički nalaze na nekom spratu zgrade itd, gde se osobe koje se kreću pomoću kolica ili ortopedskih pomagala teže dolaze do svog mesta gde mogu da biraju i drugi problem sa kojim se sreću, to su osobe koje su slepe i slabovide za koje ipak u ovom trenutku mora još uvek da glasa neka druga osoba tj. da izrazi njihovu biračku volju.

Dakle, ovaj problem postoji i može da se reši. Ja se nadam da će i vaša kancelarija razumeti problem i koliko smo i mogli da pročitamo iz izveštaja, vi i o tome govori. Dakle, da nekako izvršimo pritisak, s obzirom da je sada takva situacija u državi i vreme političke krize u kojoj se najviše govori o izbornim okolnostima, dakle, to jeste tema broj jedan, trenutno u državi, pa kroz tu temu bi bilo dobro da se pozabavimo i problemom osoba sa invaliditetom koji bi želele da ostvare svoje Ustavom garantovano pravo.

Što se tiče osoba sa invaliditetom tu ste najviše, čini mi se vi govorili. Rekli ste da ima najviše pritužbi i da one u najvećoj meri dolaze upravo zbog loše primene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom u kojem su, naravno, pogođene majke dece, koje su rodile decu sa invaliditetom. Jako često o tome govorim, gotovo da 90% svojih izlaganja u stvari posvećujem temi izmeni Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i zaista želim da izrazim jednu zahvalnost i u svoje lično ime i u ime inicijative koju vodim i u ime Stranke moderne Srbije, što ste i vi predložili Ustavnom sudu da razmotri ovaj zakon, odnosno da ga proglasimo u određenim odredbama neustavnim i konkretno o ovoj meri, dakle, jedan ozbiljniji akcenat.

Mi smo kao inicijativa, dakle, inicijativa „Mame su zakon“ i Stranka moderne Srbije zajedno sa 30 kolega ovde koji sede sa nama u parlamentu, predložili takođe Ustavnom sudu stavi na razmatranje ovaj zakon. Ustavni sud nije toliko agilan koliko smo mi, slobodno mogu da kažem, dakle, još uvek nije došao na razmatranje. Ja sam tokom leta tražila uvid u ovaj predmet i da vidim dokle se stiglo, nije se mnogo postiglo u vezi izmena ovog zakona. Ustavni sud je uputio zahtev Skupštini Srbije, a onda Skupština Srbije, Vladi Republike Srbije da se izjasni o tome i čini mi se da je taj put suviše dug, da bi mogao da bude mnogo brži, posebno kada se konkretno o ovoj odredbi ovog zakona tiče.

Dakle, radi se o jako malom broju dece koja su pogođena primenom ovog zakona i zaista je samo pitanje volje, dobre volje Ministarstva za rad i Vlade Republike Srbije da se ovo pitanje reši. Niti to u nekoj velikoj meri opterećuje budžet Republike Srbije, niti će bilo koji građanin da ima bilo šta protiv ukoliko se porodicama koje imaju decu sa invaliditetom na ovaj način izađe u susret.

Osvrnuću se, naravno i dalje na Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, on je u većoj meri diskriminatorski nego što je samo ova jedna odredba. Vi ste pomenuli i u izveštaju i u vašem izlaganju problem koji imaju poljoprivrednice, problem imaju i preduzetnice. To je nešto sa čime se, čak neka mnoga pitanja se tek primenom zakonom možemo videti u stvari kako se otvaraju, koji su to problemi.

Dakle, na primer, jedna od stavki koja se u međuvremenu otvorila, za koju i ja kada smo usvajali taj zakon nisam znala, iako sam u velikoj meri upućena u taj zakon, dakle, da preduzetnice ne mogu da prebace porodiljsko odsustvo na svog supružnika, za razliku od drugih žena. Eto i to se na kraju pokazalo kao jedna diskriminatorska odredba sa kojom bi trebalo da se svi zajedno pozabavimo.

Pozdravljam jedan od ciljeva koji je naveden u vašem izveštaju, a to je ekonomsko osnaživanje žena. Nadoknade koje dolaze po osnovu primene ovog zakona idu i u tom pravcu, za ekonomsko osnaživanje žena, posebno u državi kakva je naša, gde na sva usta govorimo o demografskim problemima i populacionoj politici, a u suštini ne bavimo se tim bazičnim stvarima, kako će ta žena kada poželi da se ostvari kao majka i kada želi da koristi sve ono što je u međuvremenu stekla u ovoj državi, da se uopšte motiviše da to do kraja i učini, ako zna da država pravi prepreke na svakom koraku.

Na kratko bih se osvrnula, mada je o tome bilo danas ovde reči, o situaciji i poziciji u kojoj se nalazi pripadnici različitih seksualnih orijentacija u Srbiji. Jako sam zabrinuta zbog govora koji se plasira u javnosti i načina na koji se različite policijske organizacije ovim pitanjima bave.

Konkretizovaću šta pod ovim mislim. Dakle, svake jeseni imamo prilike da vidimo da se paralelno sa "Paradom ponosa" u Beogradu, a sada i u nekoliko gradova širom Srbije, održavaju i neke druge parade koje nose naziv "Parada ponosa", roditeljstva itd. Da ne dođemo u situaciju da se pogrešno razumemo, Ustavom je garantovano pravo svima da se okupljaju i da iskažu svoje stavove. Razlika između organizovane "Parade ponosa" koja se održava u Beogradu i kažem širom Srbije, je da ona sa sobom nosi i spisak određenih zahteva koju ova grupa ljudi ima. Između ostalog, da se zakonski reši pitanje njihovih bračnih i vanbračnih zajednica, pravno imovinska pitanja itd.

Dok sa druge strane, s obzirom da se dešava istovremeno kao nekakav pandan ili revolt grupe građana koji ne podržavaju osobe drugačije seksualne orijentacije, organizuju se neka druga okupljanja bez jasnog cilja zašto se oni okupljaju. Dakle, nema zahteva ispred takvog organizovanja na ulicama Srbije, a sa željom da se istakne da su oni samo protiv LGBT populacije.

Dakle, mislim da je na svima nama jako velika odgovornost da se objasni, da se doedukuju građani Srbije, da razumeju da "Parada ponosa" nije provokacija, već legitimno pravo korišćeno po Ustavu Republike Srbije da se ljudi okupe i da traže neke izmene zakonskih propisa kojima su njihovi životni izbori praktično ugroženi. Dakle, nemam neku posebnu zamerku, obzirom da se vi aktivni po pitanju ljudskih prava koja se tiču osoba drugačijih seksualnih orijentacija, ali bih iskoristila priliku da apelujem na građane da se o ovim temama mnogo bolje informišu i na javnost i medije koji imaju priliku da informišu građane, da iskoriste tu mogućnost da edukuju građane da između sebe ne stvaramo veću mržnju nego što je možda ima, već da prosto jedni druge razumemo u zahtevima koje ispostavljamo.

Jako sam zabrinuta u 2019. godini što se prava određenih nacionalnih manjina i te kako ugrožavaju. Pre svega mislim na Romsku populaciju i u 2019. godini, pre možda samo par nedelja imali smo situaciju kada su dva udruženja građana desničarski orijentisani, vrlo jasno desničarski orijentisani, uzeli pravdu u svoje ruke i pokušali da rade ono sve što bi trebala jedna država da radi. Ja ću da ih imenujem i mislim da bi trebalo njima da se pozabavimo, dakle, apelujem na njih da više to ne rade. Radi se o Udruženju "Levijatan" koje zvanično u svojim ciljevima ima proklamovanu brigu o životinjama i o Udruženju "Srbska čast" za koje zaista ne znam ni da li je formalna organizacija. Oni su pre nekoliko nedelja, pod pritiskom, da kažem na svoju ličnu inicijativu, pod pritiskom iznudili priznanje od jednog maloletnog Roma koji je tukao na nekim snimcima koji su mogli da se vide u javnosti, tukao je svog konja i umesto da su se obratili institucijama koje se na nivou države bave brigom o životinjama, oni su tu pravdu uzeli u svoje ruke. Praktično su zastrašili tog mladića, iznudili njegovo nekakvo priznanje i obećanje da on to više neće raditi, a onda su nakon nekog vremena sveli tu svoju aktivnost na izvinite, šalili smo se.

Dakle, apsolutno je neprihvatljivo da se pripadnici jedne nacionalne manjine za koju znamo da jeste značajno ugrožena u odnosu na sve druge građane u Srbiji, još stvara ovakav dodatni pritisak, jer mi imamo institucije u ovoj zemlji. Kao što je potrebno osnažiti instituciju vašu koju vi danas predstavljate, tako je isto potrebno da se osnaže i neke druge institucije na nivou zemlje koje se bave nekim drugim pitanjima, kao i samo sudstvo kao takvo koje bi trebalo u ovom slučaju da reaguje.

Jako sam zabrinuta takođe i zbog strahovitog govora mržnje koje može da se čuje i u medijima i na žalost ovde u parlamentu. Nešto je bolja situacija u poslednjih nekoliko meseci, ali za ovih tri i po godine mandata ja bih sigurno mogla da kažem da jedno tri godine smo bili izloženi strašnim govorima mržnje i netrpeljivosti i da se to prosto moglo i videti kako se širi među građanima Srbije, prihvata kao jedan model ponašanja koji je svima prihvatljiv.

Pre svega ću zaista da apelujem na kolege, posebno kolege, ne koleginice nego kolege, koji koriste svaku priliku da ovde tokom plenarnog zasedanja napadaju svoje druge koleginice koje nemaju iste političke stavove, nazivajući ih najprostačkijim mogućim imenima.

Među napadnutim koleginicama nalazile su i koleginica Marinika Tepić, i koleginica Aleksandra Jerkov i gospođa Sanda Rašković Ivić, i ja između ostalog. To su sve žene koje su u ovom parlamentu, ima ih još nažalost, koje su izložene strahovitim napadima i pritiscima koji se sa ovog prostora, dakle, iz plenarnog zasedanja, jako lako širi u javni prostor putem medija, na koje mi ne možemo da utičemo. Zaista apelujem na sve kolege i na koleginice da vodimo računa da poštujemo neistomišljenike, da ne koristimo priliku da se u javnom prostoru jedni drugima na takav način obraćamo.

Ne mogu da kažem da li sam imala prilike da vidim da ste u javnom prostoru nešto govorili o diskriminaciji po osnovu zdravlja.

Ono što je u ovoj godini specifično jeste da na primer ja nisam imala prilike da se susretnem sa tim informacijama, i tako sam saznala da postoji grupa ljudi koji su oboleli od određenih bolesti, koje su teške, neizlečive, itd, i koje se nalaze i inferiornom položaju u odnosu na neke druge pacijente koji su oboleli od nekih drugih bolesti zbog toga što im nije dostupna terapija na onaj način na koji bi to trebalo da bude.

Ja želim da informišem javnost da u Srbiji mi imamo jedan od takvih primera, jesu oboleli od multipleskleroze. Dakle, u Srbiji postoji, prema onim informacijama koje su nama dostupne, nema ih naravno Ministarstvo zdravlja još uvek, nadam se da će ih dostaviti, u Srbiji postoji negde oko 9.000 obolelih od multipleskleroze i samo 12% pacijenata ima pravo na terapiju i pritom to nisu najefikasnije terapije koje oni mogu da koriste.

Dakle, postoji ozbiljna diskriminacija i na ovom nivou i mislim da bismo trebali da apelujemo na Ministarstvo zdravlja, a dolazi nam i rasprava o budžetu. Ja razumem da su neke terapije i skupe i da nije lako doći do njih, ali dolazi rasprava o budžetu i čini mi se da bi smo svi mogli da damo svoj doprinos u tome da svi pacijenti koji su u prilici da mogu da se leče ovde u Srbiji to zaista mogu i da ostvare. Dakle, nabavka tih lekova nije nešto što je nemoguća misija za našu državu ili za Ministarstvo zdravlja, meni se čini da bismo mi mogli da uložimo i dodatne napore da se ovo pitanje reši.

Na kratko ću se osvrnuti na položaj starijih sugrađana. Dakle, u prošloj godini mi smo izglasali prestanak važenja Zakona o privremenom oduzimanju penzija. Tu jeste postojala jedna ozbiljna grupa, velika grupa naših sugrađana, koji su se odrekli jednog dela svoje imovine u korist prosperiteta naše države.

Dakle, s obzirom da ovih dana zaista slušamo sve najlepše o ekonomskom razvoju naše zemlje, bilo to utemeljeno ili ne, postavlja se pitanje – da li postoji namera da se ispravi greška koja je napravljena prema penzionerima koji su izdržali taj teret odluke da se donese takav zakon?

Dakle, ne znam na koji način bi mogla vaša nezavisna institucija da pomogne, ali meni se čini da bismo mogli i to pitanje da rešimo. Država ako želi ovo pitanje da reši, moj kolega jeste radio jednu ozbiljniju ekonomsku analizu povodom ovog problema, i postoji mogućnost da se ovo pitanje reši. Opet je pitanje samo političke volje, a ne pitanje toliko da li ova država to može da podnese ili ne.

Ja ću kao predsednica SMS jasno proevropski orjentisane stranke da podržim vaš rad i dalje. Vaš izveštaj u svakom smislu je dobar i kvalitetan. To je poslednji u nizu izveštaja nezavisnih institucija koje ovaj parlament treba da usvoji. Zalagaću se svim silama da se osnaži vaša nezavisnost u radu, jer čini mi se da kada sarađujemo mnogo bolje funkcioniše država i čini mi se da ćemo na jedan pitkiji i bolji način da ukažemo na neke probleme za koje možda po difoltu da su neki drugačiji odnosi, ne bismo mogli da objasnimo kolika je važnost nekih pitanja. Hvala.

Zahvaljujem koleginice Macura.
Dame i gospodo narodni poslanici, sada u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15 časova i pet minuta. Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću, što ste mi dali reč.

Gospođo Janković sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što danas raspravljamo o izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, jer će i narodni poslanici, a i građani koji ovo prate moći da se upoznaju sa rezultatima koji su do sada postignuti u oblastima kojih se tiče izveštaj, ali moramo misliti i na to šta još možemo da uradimo da stepen ravnopravnosti bude veći, odnosno da diskriminacije u našem društvu bude manje. I dalje su pred nama svakodnevni izazovi u ovoj oblasti i to zahteva zaista kontinuirani rad na zakonima koji sadrže norme za suzbijanje diskriminacije, u smislu usaglašavanja sa međunarodnim pravilima i u smislu usaglašavanja sa standardima EU.

Izveštaj jeste zaista sveobuhvatan, pruža uvid u rezultate analiza i istraživanja koje bi svakako trebalo uzeti u obzir prilikom preduzimanja nekih daljih koraka u borbi protiv diskriminacije, ali isto tako moramo znati na koji način je sačinjena ova statistika, da je statistika koja je data u izveštaju urađena zapravo u okviru delokruga rada Poverenika, a to je postupanje po pritužbama. Zato je dobro da čujemo i neke pozitivne stvari, stvari koje su urađene da bi građani imali kompletniju sliku o onome o čemu govorimo.

U vašem izveštaju u 2018. godini najčešće je bila diskriminacija po osnovu invaliditeta, uglavnom zbog nemogućnosti da se pristupi javnim objektima, kako bi se lica informisala ili ostvarila neka svoja prava ili zadovoljila neke svoje potrebe. Naravno, slažem se da i u oblastima zapošljavanja, obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite postoje stvari na kojima tek treba raditi, koje možda treba promeniti ili unaprediti. I na nama narodnim poslanicima je deo posla i deo odgovornosti da prilikom donošenja zakona uzmemo u obzir sva pravila, pa i Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, koja nam takođe može pomoći u kreiranju normi.

Logično je da primenu mera Vlade Srbije prate u ovoj oblasti i jedinice lokalne samouprave. Kao što i mi dobijamo podatke iz vašeg izveštaja, isto tako mislim da je dobro da narodni poslanici vama daju neke podatke, kako biste i vi imali kompletniju sliku u ovom trenutku o našem društvu.

Nakratko ću se osvrnuti na grad Niš iz koga dolazim. Naime, dobro je reći da je 21 milion dinara izdvojen iz budžeta za udruženja osoba sa invaliditetom, grad je bio inicijator dosta stvari, ne samo pokretanja priče o rađanju svesti kod ljudi o problemima koje imaju osobe sa invaliditetom, već i poslova oko afirmacije tih udruženja, čak i uklanjanja nekih fizičkih barijera i pokretanja mnogih usluga. Najvažnija usluga trenutno u Nišu je usluga personalnog asistenta i njih je trenutno u Nišu 36. Možemo reći da je to dobra stvar koja je urađena za naš grad, ako uzmemo u obzir da ih je u Beogradu 50 i nešto, odnosno da ih je u celoj Srbiji 94.

Takođe, pri kabinetu gradonačelnika formiran je i Savet za rad sa osobama sa invaliditetom. Dobro je to što su članovi tog saveta zapravo i članovi udruženja osoba sa invaliditetom, tako da oni mogu odmah da prenesu probleme koje imaju i potrebe sa kojima se susreću svakodnevno.

Na drugom mestu, kod vas je kao osnov diskriminacije dato starosno doba, uglavnom u kombinaciji sa invaliditetom ili sa zdravstvenim stanjem. Apelovala bih na vas, pošto vidim da radite obuke i istraživanja, da se zaista možda kod našeg naroda malo i promeni svest u tom smislu da kada je neki naš sugrađanin stariji, da ne bude odmah da je star i neproduktivan. U tom smislu se govori i o zdravstvenom stanju, kao jednom od osnova za diskriminaciju, uglavnom kod ljudi koji su bolesni od autizma, od HIV-a itd. Dakle, predrasude i dalje postoje, verovatno u mnogo manjoj meri nego ranije, ali možda bi trebalo prvo raditi na proširenju svesti kod ljudi o tim problemima, pa onda možda na nekim kvalitetnijim zakonskim rešenjima.

Zadržala bih se malo na diskriminaciji na osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla. Vi ste taj osnov diskriminacije u izveštaju za 2018. godinu naveli kao šestu po učestalosti navođenja i da su najčešće pritužbe došle od pripadnika romske nacionalne manjine. Složićete se, u poslednje vreme je dosta stvari učinjeno što se tiče zakonodavnog okvira i što se tiče konkretne podrške Vlade Srbije nacionalnim manjinama, odnosno manjinskim narodima i tu postoje podaci koji govore o tome koliko smo ozbiljno shvatili pitanje unapređenja položaja manjina. Negde moj lični utisak bi bio da je u Srbiji daleko bolji položaj nacionalnih manjina nego u ostalim zemljama u regionu.

Najpre u tom smislu želim da kažem da je dobra vest da postoji budžetski fond za nacionalne manjine za 2019. godinu za projekte u oblasti kulture čija je vrednost 30 miliona dinara. Tu oblast su, inače, izabrali sami saveti nacionalnih manjina, a Sektor za ljudska i manjinska prava i slobode nadgleda sprovođenje tih projekata. Korisnici sredstava su ustanove, udruženja, fondacije, privredna društva i druge organizacije čiji su osnivači upravo saveti nacionalnih manjina, kao i organizacije civilnog sektora koje se bave zaštitom i unapređenjem prava pripadnika nacionalnih manjina.

Dobro je reći da je podršku Vlade dobio čak 91 projekat, od čega se 14 projekata upravo odnosi na unapređenje kulture romske nacionalne manjine, a u 27 drugih projekata koji su multikulturalni zastupljeni su i Romi, pored drugih manjina. Dobar primer kako se unapređuje položaj Roma jeste i projekat Fonda za obrazovanje Roma, koji je podržala Vlada, kojim je organizovana obuka za dve stažistkinje romske manjine, u trajanju od tri meseca.

Ono što bih istakla takođe kao važno jeste prikupljanje podataka o broju podržanih projekata od strane jedinica lokalne samouprave. Mnogo je važno spustiti rešenje nekog problema sa republičkog nivoa na nivo lokalne zajednice. Za sada, 131 jedinica lokalne samouprave dostavila je podatke, od toga 82 već sprovode takve projekte, što je dobar podatak. Takođe, uz podršku Saveta Evrope sprovodi se projekat "Upravljanje ljudskim resursima u jedinicama lokalne samouprave", a tiče se boljeg sagledavanja pripadnika romske manjine prilikom zapošljavanja, što će svakako uticati na to da njihov položaj u našoj zemlji bude bolji.

Svedoci smo pozitivnih makroekonomskih kretanja u prethodnom periodu, što je rezultat dobre politike i odgovarajućih mera koje sprovodi Vlada, sa ciljem rasta privredne i investicione aktivnosti, razvoja preduzetništva, razvoja naučnih tehnologija, naprednih tehnologija, otvaranja novih radnih mesta i pre svega sa ciljem smanjenja stope nezaposlenosti.

Ako posmatramo poslednje tri godine, doći ćemo do informacije da je u jednom trenutku u 2017. godini stopa nezaposlenosti bila 11%, u istom trenutku stopa zaposlenosti je bila 48%. Dakle, sada se nastavlja sa reformom radnog zakonodavstva, unapređuje se rad inspekcijskih službi, radi se na promovisanju investiranja iz subvencija i, sve u svemu, stvara se bolja klima za zapošljavanje. Cilj jeste da stopa nezaposlenosti bude ispod 10%, na čemu radi, između ostalog, i Nacionalna služba za zapošljavanje sa sprovođenjem svojih programa i projekata. Od početka avgusta ove godine, recimo, imamo podatak da je nezaposlenost 10,3%, što je pokazatelj da se mi nalazimo na dobrom putu, ako se malo vratimo unazad, što nije bilo tako davno, i ako se setimo da je 2012. godine nezaposlenost prelazila 25%.

Dakle, u prilog naporima da se smanji siromaštvo i da se popravi životni standard građana ide i plan za jednokratnu isplatu od 5.000 dinara svim penzionerima.

Takođe, u narednim danima nas očekuje i rasprava o rebalansu budžeta gde ćemo moći da čujemo šta se to desilo u prethodnoj godini, odnosno kakva sve povećanja plata i penzija, šta nas očekuje do kraja ove godine, ali ćemo moći da raspravljamo i o nekim stvarima koje nas očekuju u sledećoj godini.

Pred Vladom Srbije su zadaci, pred Vladom Srbije su izazovi da se spreči socijalno raslojavanje, da se spreče negativni trendovi iz prošlosti, da se omogući da Srbija bude socijalno pravednije društvo i da se do kraja sprovedu mere koje će smanjiti siromaštvo i bolje zaštiti najugroženije stanovništvo.

Od značaja je još jedan projekat koji želim da pomenem, nosi naziv - Usluge socijalne zaštite za osetljive grupe, koji podrazumeva saradnju Vlade Srbije i jedinica lokalne samouprave. Radi se o unapređenju usluga socijalne zaštite koje se uprave odnose na osetljive grupe, dakle na osobe sa invaliditetom, decu, žene, starije osobe, žrtve nasilja, uopšte Rome, migrante itd. Jako je važna podrška rešavanju problema u lokalnim zajednicama gde ti problemi i nastaju.

Iz svega što sam navela možemo da zaključimo da je veliki broj preporuka koje možemo da vidimo u vašem izveštaju zapravo ispoštovan, odnosno i da se dalje radi na tome samim tim što se sprovode mere koje su već isplanirane u svakom ministarstvu. Da, postoje pomaci kako na republičkom, tako i na pokrajinskom, ali i na lokalnom nivou jer se pokrenulo rešavanje problema koji su nastali zbog bilo kog osnova za diskriminaciju. Pozitivno je i to što u poslednje vreme sve češće vidimo da se deluje i preventivno, što zapravo i jeste najpotrebnije.

Na primer, jedna od preporuka u vašem izveštaju jeste jačanje kapaciteta centara za socijalni rad. Ovaj izveštaj se odnosi na 2018. godinu. Upravo u 2018. godini je održan niz sastanaka sa direktorima svih centara za socijalni rad i ustanova socijalne zaštite kako bi se utvrdile konkretne mere za unapređenje njihovog rada. I u 2019. godini nastavljena je podrška Vlade centrima za socijalni rad. To se odnosi pre svega na pomoć jedinicama lokalne samouprave upravo kroz namenske transfere i kroz neka projektna finansiranja.

Dakle, moramo imati kompletnu sliku. Da bismo mogli da govorimo o nekoj oblasti moramo da imamo i analize koje ste vi dali u izveštaju, ali i, sa druge strane, moramo da znamo i neke druge stvari na kojima je radila Vlada Srbije i na kojima će se nastaviti sa radom.

Poslanici SNS će u danu za glasanje podržati vaš Izveštaj. Mi ćemo glasati za usvajanje tog izveštaja.

Samo želim da, sa time ću i završiti, želim na kraju nešto da kažem, ne mogu da se otmem utisku kada već govorimo o diskriminaciji, znate da su na Kosovu i Metohiji izbori 6. oktobra, pa kada se vrši pritisak na Srpsku listu da iz predizbornog spota izbaci „Srbija“ i stavi „Država Kosovo“ a radi se o delu Srbije o Kosovu i Metohiji, našoj južnoj pokrajini, želim da vas pitam da li je to diskriminacija? Hvala.

Hvala koleginice Žarić Kovačević.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Izvinjavam se, pre nego što pređemo na ovaj spisak narodnih poslanika reč ima poverenica Brankica Janković.
Izvolite, gospođo Janković.

Poštovane narodne poslanice i poslanici, ja ću sada kratko ipak dati nekoliko sekvenci nakon ovih vaših uvodnih izlaganja, pa ću naravno posle odgovarati na pojedinačna pitanja poslanika.
Sada bih želela, pre svega, da se zahvalim, nije tu, gospođa Karanac, na konstataciji da je Izveštaj sveobuhvatan i detaljan i da sadrži jedno realno stanje, i što je većina poslanika saglasna i sa preporukama, ali i sa drugim delovima izveštaja.
Upravo ovo mi je prilika, s obzirom da je narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević i naglasila nekoliko stvari i rekla da su se u međuvremenu neke preporuke ispoštovane, što je tačno, ali morate uzeti u obzir da je sada 1. oktobar, i da ćemo mi tek iduće godine dati presek stanja za ovu godinu.
Ima puno preporuka koje se moraju kontinuirano ispunjavati, neki problemi kao što je i većina narodnih poslanika govorila u ovom uvodnom delu, tu je i konstatovano stanje i mnogo toga što je urađeno, ali je i konstatovano šta valja raditi u narednom periodu.
To mi je i prilika da kažem da pritužbe Povereniku svakako jesu jedan od pokazatelja prisutnosti diskriminacije u društvu, ali ne i jedini. I mi zbog u Izveštaju uvek dajemo kratak pregled svih relevantnih i dostupnih istraživanja i drugih podataka od značaja za sagledavanja stanja, jer svi ti faktori koji utiču su zapravo društveni, kulturni kontekst i odnos društva prema diskriminaciji, i građanska svest o neophodnosti i značaju poštovanja ljudskih prava, poštovanja propisa, spremnost da se prijavi njihovo kršenje, stepen tolerancije prema različitostima, poverenje u rad i institucija, poznavanja osnova i oblika diskriminacije i aktivnosti civilnog društva u zaštiti ljudskih prava.
Dakle, sve to utiče i mi zbog toga dajemo čitav taj pregled stanja kako bi vama, narodnim poslanicima, bio upravo od koristi kada vi ovde, u krajnjem slučaju, kreirate javne politike.
Htela bih da se osvrnem na izlaganje narodnog poslanika, gospodina Torbice, jer sam potpuno saglasna da je tačno da je zadatak svih nas da se zajedno borimo, za jedno bolje društvo u kome svi želimo da živimo.
Da pojasnim konstataciju, kasnije je i gospođa Jevđić, ali i gospođa Maraš, naglašavala najveći broj pritužbi koje se odnose na osobe sa invaliditetom, mada sam to rekla u ovom uvodnom izlaganju, ipak kažem da povećanje broja pritužbi ne znači nužno pogoršanje stanja. Naprotiv, može značiti da su građani ohrabreni da prijave, uostalom, mi ih i sami pozivamo kao institucija koja postoji i koju ste vi formirali zbog toga što je ona besplatna zaštita građanima od diskriminacije i oni treba da se obraćaju i treba da rešavamo svaki pojedinačni slučaj, jer svaki pojedinačno rešen slučaj znači dobrobit za društvo.
U tom smislu sam htela da kažem da to zapravo i ne treba da vidimo kao problem jer je gospođa, narodna poslanica Nataša Mihajlović Vacić, takođe rekla da je možda zabrinuo taj veći broj. To nije razlog za zabrinjavanje. Konkretno kada su u pitanju osobe sa invaliditetom, organizacija civilnog društva je sprovela opsežno istraživanje. Zbog toga se povećao broj pritužbi jer se odnosio na pristupačnost biračkih mesta, na šta je malo pre ukazala pred pauzu narodna poslanica Macura i da valja raditi na daljoj pristupačnosti.
Ono što je dobro je što su sve opštine protiv kojih je bila podneta pritužba, prihvatile medijaciju, obavezale se i što niko nije imao lošu nameru. Neko je konstatovao da ne postoji namera. Tačno. U većini slučajeva nije postajala namera koja nije relevantna za davanje našeg mišljenja da li je došlo ili nije do diskriminacije, ali postoji spremnost da se polako barijere otklanjaju.
Ono na šta sam htela da se osvrnem u izlaganju narodnog poslanika Torbice je pitanje koje je vezano za postupanje centara u postupcima davanja mišljenja za poveravanje dece i vršenja roditeljskog prava i da sam negde potpuno saglasna.
Zbog toga je poverenik, a to nemate sada u ovom izveštaju, jer je ta naša preporuka mera centrima za socijalni rad bila u 2017. godini. Kada smo upravo notirali da postoji problem i dali preporuku mera centrima za socijalni rad da u svakom pojedinačnom slučaju, kada odlučuju, kada zapravo daju mišljenje i učestvuju u postupku poveravanja deca, da ne donose tu svoju odluku na osnovu uvreženih predrasuda o rodnim ulogama majki i očeva, odnosno muškaraca i žena, već upravo dase u svakom pojedinačnom slučaju rukovode najboljim interesom deteta.
Sada nije trenutno u sali, ali bih želela da se posebno zahvalim narodnoj poslanici Mariji Jevđić, ne samo zbog pohvale izveštaja, nego zbog toga što nam je ukazala na nešto čime se i naša institucija nije u dovoljnoj meri bavila pa nam je i ovo prilika da čujemo, a to je da nije bilo dovoljno posvećeno pažnje nejednakom tretmanu i diskriminaciji žena u sportu i da bismo to pitanje trebali da stavimo na dnevni red, uprkos tome da ne postoji nikakva dilema da su po propisima stavljeni u jednak položaj i da je Ministarstvo sporta zaista u velikoj meri uvažavalo preporuku i da je tačno da su naši paraolimpijci stavljeni u potpuno jednak položaj kao olimpijci, da su nagrade za osvojena najbolja mesta na svim sportskim takmičenjima jednako tretirana, ali da tu ipak ima puno prostora.
Takođe, narodna poslanica Nataša Mihajlović Vacić je konstatovala da mi nemamo dovoljnu komunikaciju. Ja sam sa time saglasna, ali ako tu sada uopšte treba, ali nismo ovde da utvrđujemo krivicu zbog čega. Očigledno postoji želja i volja da se više sarađuje, zbog toga što ovo jesu pitanja gde bi mogli da razgovaramo mnogo češće i mnogo više, ali dobro sada imamo i predsedniku Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova koja je odmah sazvala sednicu, nakon imenovanja. Čini mi se da možemo da mnogo češće komuniciramo, ne samo kada je raspravljanje o izveštaju u plenumu, nego da tu postoje različiti odbori koji se bave, poput Odbora za rad i socijalna pitanja sa kojim sarađujemo, Odbor za prava deteta, ali naravno i u svim drugim vidovima i postoje razne platforme.
Što se naše institucije tiče kucate na otvorena vrata, jer mislim da ima ovde narodnih poslanika koji imaju pozitivno iskustvo. Ispraviće me narodni poslanik Vladimir Orlić ako grešim, ali gde je u svakoj platformi u kojoj je zatraženo neko mišljenje, pomoć naše institucije priprema za odlazak na neki od međunarodnih skupova, gde valja predstaviti Republiku Srbiju. Svako od nas ima obavezu da je predstavi u najboljem mogućem svetlu, da se naš izveštaj koristio, i kada je u pitanju Ženska parlamentarna mreža pomagali uvek i dostavljali sve relevantne podatke. U krajnjem slučaju to je i naša obaveza, a mi institucija koja je izabrana od strane Narodne skupštine. Posebna vrsta, na kraju, pomoći Narodnoj skupštini u vršenju svih njenih funkcija.
Potpuno smo saglasni, a ne vidimo kao problem da li će se broj pritužbi povećavati. Desiće se ponekada, kao što je to bilo ove godine, prošle godine izvinite, gde je broj pritužbi povećan upravo zbog ovog istraživanja organizacije civilnog društva. Imali smo završetak medijacijom. Sve su gradske opštine u Beogradu i gradska izborna komisija prihvatile da se ti uslovi poboljšaju.
Recimo, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom čija primena je dovela do velikih problema u praksi, pa nam se u jednom danu obratilo 500 i nešto žena koje su bile nezadovoljne primenom, odnosno nejednako tretirane, što ne znači da iduće godine možda nećemo imati takvu jednu situaciju. Tačno je i gospođa Marjana Maraš narodna poslanica, malopre je naglasila da kada pričamo o starijima i narodni poslanik Torbica naglasio da možda tu nemamo i realno stanje.
Imamo, zato što smo pored pritužbi sagledavajući da nam se najstariji sugrađani vrlo retko obraćaju uradili dva istraživanja sa Crvenim krstom, o njihovom položaju kako u gradu, tako i u selu. Upravo zbog toga da bi mogli vama narodnim poslanicima da predstavimo ovde stanje, da ukažemo na neke probleme i da kasnije zajedničkim radom uradimo svako u meri svojih moći i u okviru svojih nadležnosti da se ta situacija poboljšava na terenu. To što smo nezavisni državni organi, u s mislu, toga da organi izvršne javne vlasti ne treba da se mešaju u donošenje odluka, to nikako ne znači da ne treba da sarađujemo i da zajedno radimo na dobrobit svih naših građana.
Što se tiče nekoliko konstatacija narodne poslanice Vjerice Radete, pre svega hvala i na konstruktivnim nekim kritikama, dobra je prilika čuti i neko drugačije mišljenje zato što smatram da je jako važno da čujemo drugačija mišljenja i onima sa kojima nismo saglasni, jer je to dobro i za rad institucija, ali i za razvoj društva.
Drago mi je što je i naš izveštaj detaljno pročitan, ali jedan broj zamerki se odnose na nešto što zapravo nije deo naših nadležnosti, za koje Poverenik nije nadležan.
Onaj deo koji se odnosi na dodelu novinarske nagrade i konstataciju dodele nekim novinarima i novinarkama, nagradu ne dodeljujem ja lično, već žiri koji je sastavljen od svih novinarskih udruženja, OEBS i jednog predstavnika Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Dakle, tu su svi profesionalci i tačno je da je taj pomenuti tekst iz 2015. godine, mada raspravljamo o izveštaju za prethodnu godinu, dodeljen upravo za tekst koji se odnosio na nasilje nad ženama u vreme kada nije postojao Zakon o zaštiti od nasilja u porodici, jer treba naglasiti da je Vlada Republike Srbije upravo bila izuzetno posvećena ovom problemu i donela jedan zakon koji je na sveobuhvatan način rešio pukotine u sistemu koje su postojale u smislu nedostatka koordinacije, odgovornosti itd.
Međutim, bez obzira na očigledno donet zakon, mi se suočavamo sa problemom nasilja, između ostalih sa problemom. Sada je taj problem drugačije rasvetljen jer se nasilje sve više prijavljuje, što je i logično, jer ako smo o tome pričali, doneli zakon i pozivali žrtve nasilja da se jave, da prijave, da ćemo danas imati situaciju gde možemo konstatovati da se nasilje povećalo. To ne mora da znači uopšte da je tačno, pokazuju relevantni podaci da se ponekad nasilje prijavi tek nakon 10 godina, da su žene trpele po 10-15 godina. Govorim žene, što ne znači nikako da nema muškaraca žrtava nasilja, ali da su žene bile češće žrtve i da su češće prijavljivale nasilje.
Mi imamo danas jednu potpuno drugačiju situaciju. Danas se o tome otvoreno govori, jer mi kao ozbiljna država i društvo ne treba da zatvaramo oči pred problemom, kao što nadležni organi nisu ni zatvarali, nego su rešavali taj problem.
Takođe, što se tiče novotarije rodno-senzitivnog jezika i konstatacije, odnosno zapravo kritike da se nezakonito potpisujem, da poslanike ženskog roda nazivam poslanicama, podsećam da Zakon o zabrani diskriminacije, usvojen 2009. godine, u članu 2. koji propisuje da svi pojmovi koji se koriste u muškom rodu obuhvataju isto tako nazive za ženski rod, a da je nacionalna strategija o rodnoj ravnopravnosti, kao i strategija prevencije i zaštite od diskriminacije, upravo koju je usvojila Vlada Republike Srbije, da je jedan od ciljeva koji je postavila je upotreba rodno-senzitivnog jezika. Svi smo ovde svedoci da se, naravno, jezik odražava stvarnost u društvu i da se svašta nešto rečima može uraditi i kada se izgovore i kada se ne izgovore.
Takođe, Vesnik srpske crkve iz 1896. godine, gde su uz kraljicu Nataliju potpisane predsednica, kasirka, delovotkinja i brojne članice, dakle 1896. godina, tako da bi smo mogli reči da se ovde radi i o srpskoj tradiciji, jer rado imam Vesnik ispred sebe i rado ću ga podeliti sa svim narodnim poslanicima koji žele da vide da je zapravo rodno-senzitivni jezik i deo naše tradicije.
Narodna poslanica Vjerica Radeta, pomenula je i naše obuke kompanijama i preduzećima koje se odnose na kodeks ravnopravnosti, koji je deo kompanija usvojio.
Moram da kažem da su nas jednako obradovale, potpuno jednako, i američke i ruske i kineske i sve ostale kompanije kod kojih rade naši radnici, radnici državljani Republike Srbije i da je to aktivnost koja zapravo doprinosi njihovom boljem i ravnopravnijem položaju na tržištu rada i da nam je zapravo važna svaka kompanija, a ne samo američka, niti američka privredna komora, a jedna od prvih kompanija koja je potpisala našu Povelju ravnopravnosti je NIS.
Što se tiče konstatacije našeg nereagovanja na štampanje udžbenika za srpsku decu u Hrvatskoj, ja moram reći da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije nema nadležnost da deluje van teritorije naše države. Moram reći da mi pratimo i, kao što ste videli i naglasila sam u uvodnom izlaganju, insistiramo na regionalnoj saradnji, na kojoj insistira i Vlada Republike Srbije i vi ovde, narodni poslanici, i predsednik Republike Srbije, kao vrlo važnu za naš dalji razvoj, a to je da mi pratimo i mi imamo dobru saradnju sa svih devet institucija za ravnopravnost u jugoistočnoj Evropi. Videli smo, a imali smo i tu saradnju, da je Hrvatska, pučka pravobraniteljica Republike Hrvatske, upravo naglasila u svoja prethodna dva izveštaja da Srbi predstavljaju najdiskriminisaniju društvenu grupu.
Što se tiče konstatacije da se ne bavimo položajem naših najdiskriminisanijih društvenih grupa koji su u najtežem položaju, među kojima i stariji, konstatacija da se ne bavimo dovoljno primanjima, nedovoljnim primanjima i naših penzionera, ali i minimalnim platama, to svakako može biti, ja naravno čujem drugačije mišljenje, ali to može biti lična opservacija, jer u našem izveštaju je najveći deo posvećen upravo, što su malo pre konstatovali drugi narodni poslanici i poslanice koji su učestvovali u diskusiji, vezano za položaj naših najstarijih, gde posebno insistiramo na njihovom teškom položaju i da se valja u narednom periodu posebno posvetiti nedostatku usluga.
Jedna od naših najvažnijih inicijativa, na kojoj smo se posebno posvetili, je relaksiranje imovinskih uslova za ostvarivanje novčane socijalne pomoći za najugroženije u ruralnim područjima.
Naravno, nije sve naša nadležnost. I mi bismo mnogo voleli da su i plate i penzije veće, ali to zahteva vreme i dalji nastavak rada na poboljšanju naše ekonomije, daljem radu na boljim investicijama, kako bi jednog dana svi imali mnogo više šansi za bolji položaj na tržištu rada, a to kasnije znači i bolji položaj za vreme trajanja penzija, u onom trećem životnom dobu.
Narodna poslanica Tijana Macura je konstatovala i pohvalila naš rad upravo na nekoliko inicijativa koje smo podneli Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za izmenu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i našu inicijativu za ocenu ustavnosti. Međutim, da bi vi, narodni poslanici, bili obavešteni da mi nismo čekali da se zakon donese i da nismo preduzeli ništa, jer je to naša obaveza, mi smo kada nam je dostavljen nacrt zakona na mišljenje dali dva puta negativno mišljenje i konstatovali da će ove odredbe izazvati problem u praksi.
Međutim, za razliku od većine zakona gde smo negde imali razumevanja i gde je većina ministarstava odnosno ovlašćenih predlagača zakona uvažavala te primedbe, ovde prosto nismo imali takvu situaciju i došlo je do problema sa primenom u praksi, zbog čega smo pokrenuli inicijativu za ocenu ustavnosti ovog zakona povodom nekoliko odredaba, a posebno prvu, naravno, ne mislimo da su bilo koje druge manje važne, koja se odnosi na položaj dece sa invaliditetom, jer su njihovi roditelji bili prinuđeni da biraju između dva prava. Vi svi znate o čemu pričam - onaj koji se odnosi na pravo na tuđu negu i pomoć i da bi se morali odricati prava na odsustvo sa rada radi nege deteta, da bi ostvarili pravo na ovu vrstu pomoći.
Dobro je što je u međuvremenu, kao što sam vam i rekla u izlaganju, od resornog ministarstva i od Vlade stigao pozitivan odgovor da se pripremaju izmene i dopune zakona, i da ne moramo čekati odluku Ustavnog suda, jer je ovo jako bitno, da se unapredi položaj i reše problemi porodica sa decom sa invaliditetom.
Kasnije ću odgovarati na vaša pojedinačna pitanja, ali sam samo prosto smatrala da ne bi sada čekali do kraja, želela da vam se zahvalim na pohvali rada na našem redovnom izveštaju, jer, zaista, iza njega je predan i kontinuirani rad svih zaposlenih mojih koleginica i kolega u stručnoj službi Poverenika. Hvala vam na pažnji.

Hvala, gospođo Janković.
Sada reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Dve stvari. Prvo, gospođa Janković me očigledno nije slušala, ili se pravi da nije razumela.

Nisam govorila o udžbenicima za srpsku decu u Hrvatskoj, već sam rekla da se u Hrvatskoj štampaju udžbenici za decu u Srbiji, za školsku decu u Srbiji. To je velika razlika.

Inače, kad ste već pomenuli srpsku decu u Hrvatskoj, nikad vas nismo čuli da govorite o položaju Srba u Hrvatskoj, u Crnoj Gori, gde su nam prava zaista toliko ugrožena da svako ko se bavi javnim poslom bi trebalo o tome da govori i da na to podseća.

Ali ste me podsetili, kada ste pomenuli crkvu, u prethodnom mom izlaganju sam izostavila da kažem da ste vi, gospođo Janković, grubo uvredili Srpsku pravoslavnu crkvu i Njegovu svetost, srpskog patrijarha. Srpska pravoslavna crkva i Njegova svetost, patrijarh srpski Irinej su izdali određeno saopštenje vezano za povećanje nataliteta u Srbiji. Kakav je stav crkve, to je stav crkve. Vi ste se tada oglasili i rekli da je Srbija svetovna država i da crkva ne sme da se meša u takve stvari. To je zaista bilo uvredljivo i za SPC i za sve vernike SPC.

Tačno jeste da je Srbija svetovna država i tačno jeste da crkva ne može i ne treba da se meša u državu, i obrnuto. Ali, kako vi mislite da, iz čega crpite vi svoje pravo da kažete da patrijarh ne može javno da se obrati vernicima, jer to znači to? Ako se patrijarh obraća i kaže da treba da se učini sve da se poveća natalitet, da žene rađaju itd, on se obraća onome ko želi da ga čuje. On se obraća vernicima SPC koji prihvataju stavove patrijarha. Vi ako ne prihvatate, nemate pravo, a rekli ste to, izdali ste saopštenje gde ste zamerili patrijarhu i SPC, rekli ste da ne smeju da se mešaju u ovu vrstu, da kažem, svetovnog dela života u Srbiji.

Hvala.
Izvolite.

Kao što sam rekla, nemamo nadležnost van naše države u pogledu položaja Srba koje ste navodili u Hrvatskoj, Crnoj Gori i dalje. Ali, apsolutno je netačno da se ne interesujemo. I upravo sam malopre konstatovala da je pučka pravobraniteljica u Republici Hrvatskoj konstatovala da su Srbi u svom izveštaju jedna od najdiskriminisanijih društvenih grupa. Nažalost, nemamo nadležnost na teritoriji van naše države, pa s tim u vezi to jeste obaveza institucija nezavisnih i samostalnih za ljudska prava, koji treba da štite pravo na ravnopravnost, pa i pravo na ravnopravnost Srba u drugim državama, pa i u našem regionu.
Što se tiče konstatacije da je u bilo kojoj našoj izjavi postojala uvreda srpskom patrijarhu, to je apsolutno netačno.
To, dakle, i nije upozorenje koje se odnosilo u 2018. godini, ali mislim da je to bilo nešto ranije, ali manje je bitno sada, zapravo, datum, u stvari, tačnije, to je 27. oktobar 2017. godine u kome smo mi konstatovali da je Republika Srbija prema Ustavu sekularna država u kojoj svako ima pravo da slobodno odlučuje o rađanju dece i da reproduktivna prava i slobode spadaju u korpus ljudskih prava koja se ne smeju dovoditi u pitanje i da nametanje ženama rađanja kao obaveze i patrijarhalnog obrasca, kao jedino prihvatljivog, je zapravo štetno po celo društvo.
U tom saopštenju, a i sada, ne sporimo da populaciona politika, kao jedna od najvažnijih politika u svim zemljama koje se suočavaju sa demografskim izazovima u kakve, nažalost, spada i naša država, podrazumeva sve mehanizme za podsticanje rađanja, ali koje obuhvataju i žene i muškarce ravnopravno. Zato što se nekako može steći utisak da su zapravo žene te koje su krive za ne rađanje i za ovakvu demografsku strukturu, a to, vi ste svi svedoci, apsolutno nije tačno. Razlozi za ovakvu našu demografsku strukturu su mnogo širi, mnogo dublji, problemi datiraju iz mnogo ranijeg perioda, to nije samo danas. Sve države se suočavaju.
Malopre je neko od narodnih poslanica i konstatovao da je takva situacija i u regionu, ali mi nećemo svakako da brinemo kako je u tim državama, mada bi možda i trebalo razmišljati i videti koji su to zapravo glavni uzroci na jednom širem nivou odlaska mladih u razvijene države, ali i drugi, naravno, uzroci migracije. To bi zahtevalo čitavu jednu posebnu sednicu, jer i socijalna i populaciona politika jesu možda nešto što najviše interesuje i brine naše građane.
Mi smo u tom saopštenju konstatovali da poštujemo autonomiju SPC i drugih verskih zajednica i verska osećanja svih naših građana i građanki, ali da govori crkvenih velikodostojnika treba da ostanu u okviru verskih pitanja i da ne prelaze u pitanja civilizacijskih tekovina demokratskih društava među kojima je jedno od najvažnijih i poštovanje ljudskih prava i sloboda.
Valjalo bi da, naravno, crkva ima pravo, naprotiv, podržavam da u okviru svojih aktivnosti i putem medija iznosi svoje stavove, ali da su izjave nekih, dakle, nekih samo i u pojedinačnim izjavama crkvenih velikodostojnika, bile, nažalost, uvredljive prema ženama i produbljivale su te predrasude i stereotipe koji kasnije mogu dovesti, i u krajnjem slučaju dovode, do diskriminacije žena, jer videli ste u izveštaju da se godinama žene nalaze u samom vrhu po broju pritužbi. Hvala.