Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Macura.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 12, protiv – niko, uzdržan – niko, od 143 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Tatjana Macura, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović, Ljupka Mihajlovska i Nenad Božić, 17. avgusta 2018. godine.
Da li narodni poslanik Tatjana Macura želi reč?
Izvolite, koleginice Macura.
...
Stranka moderne Srbije

Tatjana Macura

Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
Još jednom zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege, Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi usvojen je davne 1994. godine i od tada nije pretrpeo nikakve izmene.

Šta je problem sa ovim zakonom? Dakle, procedura po kojoj građani imaju mogućnost da podnose narodne inicijative i da uopšte pitaju Narodnu skupštinu i skupštine u Srbiji šta o njihovim inicijativama misle.

U međuvremenu, mi smo svedoci da je došlo do modernizacije Srbije, ma koliko se neki možda među nama tome protivili i da je ono što je bilo karakteristično za vreme kada je ovaj zakon usvajan, a to je jedna velika država, ona značajno smanjena.

Procedure u okviru ovog zakona ostale su identične. I dalje je potrebno 30.000 potpisa građana u periodu od sedam dana da se prikupi kako bi se pokrenula rasprava u Skupštini, ali i dalje o aktuelnom zakonu nemamo tačno rešenje koliko je vremena ostavljeno Narodnoj skupštini da se o predlozima koji dolaze od strane građana izjasni.

Često sam kada sam najavljivala ovaj predlog izmene i dopune zakona koristila inicijativu koju je pokrenula Fondacija Tijane Jurić, u vezi sa izmenama Krivičnog zakonika, jer je to u tom trenutku bilo aktuelno. To jeste jedan primer inicijative građanske, bez obzira šta mi o takvom predlogu zakona mislili. Ta inicijativa je prikupila 160.000 potpisa građana i dugo je dugo čekala u skupštinskoj proceduri dok nije došla na dnevni red Skupštine.

Takvih inicijativa u Srbiji ima jako mnogo. Poslednja među inicijativama jeste inicijativa za praktično zabranu ili uskraćivanje rijaliti sadržaja u periodu kada to ne bi trebalo da bude dostupno deci i mladima u Srbiji.

Dakle, bez obzira kakva su naša razmišljanja o tom predlogu izmene i dopune zakona, prosto je nepoštovanje prema građanima, preko 40.000 građana je potpisalo ovu inicijativu i traži od nas da se mi o toj inicijativi izjasnimo. To nužno ne znači da ćemo se mi pozitivno odrediti prema takvoj inicijativi ili negativno, ali jeste sramota i izraz velikog nepoštovanja prema građanima da Narodna skupština odćuti na jednu takvu inicijativu.

Između ostalog, u predlogu koji ja predlažem Narodnoj skupštini stoji i to da Narodna skupština ima obavezu da se u narednih 60 dana od trenutka kada primi narodnu inicijativu u skupštinsku proceduru izjasni o predlogu koji je primljen.

Dakle, ja vas molim, kolege, da podržite moj predlog izmene i dopune zakona u skladu sa modernim vremenom u kojem živimo.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - pet, protiv – niko, uzdržan – niko, od 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o genetički modifikovanim organizmima i proizvodima od GMO, koji je podneo Narodnoj skupštini 5. maja 2017. godine.
Da li narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić želi reč?
Izvolite, profesore.

Miladin Ševarlić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Zahvaljujem.

Dozvolite mi da na početku izrazim zahvalnost i priznanje dr Dragani Đorđević, mladoj koleginici iz Instituta za fiziku Univerziteta u Beogradu, koja je u petak izabrana za člana Evropske asocijacije mladih i time stekla priznanje najizvrsniji istraživač u Evropi. Mislim da ona zaslužuje jedan aplauz narodnih poslanika u Skupštini, jer pored sportista, o kojima je malopre govorio kolega Bojić, i naučnici značajno doprinose podizanju ugleda Republike Srbije.

To je ujedno i dokaz da Univerzitet u Beogradu, bez obzira na pojedine situacije koje mogu da budu tumačene na jedan ili drugi način, nije prćija nikakvih partija itd, nego je institucija u kojoj su okupljeni brojni mladi, srednjovečni i stariji istraživači koji su međunarodno priznati.

Druga informacija odnosi se na, pre 10 dana bio sam učesnik obeležavanja jubileja 75 godina Volgogradskog državnog agrarnog univerziteta, čiji sam počasni profesor, i tom prilikom, odnosno neposredno pre toga poslao sam tri kopije na platnu, tri slike Miroslava Radovića, iz „Triptiha“, posvećenih Prvom svetskom ratu.

Ujedno sam poslao i monografiju dvojezičnu, srpsko-rusku, na temu - Istorija Srbije i Rusije u Velikom ratu i time su Rusi pokazali da su veći Srbi od Srba, jer su u Centru nacionalnih kultura ceo jedan zid oslobodili i postavili slike Miroslava Radovića, Triptih - Plava grobnica, Tamo daleko i Pukni zoro. Iznad je i zastava Republike Srbije. Hvala za ono što ovde nije moglo da dođe do izražaja u prošloj godini.

Kada se radi o Predlogu deklaracije protiv genetičkih modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, već tri godine bezuspešno pokušavam da promovišem potrebu da se u Republici Srbiji usvoji ta deklaracija koja je jednoglasno usvojena u 136 opština i gradova od oko 7.000 odbornika. Da li je Narodna skupština reprezent građana Srbije ili glasa protiv njih? Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, profesore.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržan – niko, od ukupno prisutnih 146 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje Predlog dnevnog reda u celini,
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 130, protiv – niko, uzdržanih – dva, nije glasalo 16 od ukupno prisutnih 148 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini, u celini.
D n e v n i r e d:
1. Razmatranje Redovnog godišnjeg izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu sa Predlogom zaključka Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova od 10. septembra 2019. godine;
2. Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Prva tačka dnevnog reda - RAZMATRANjE REDOVNOG GODIŠNjEG IZVEŠTAJA POVERENIKA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI ZA 2018. GODINU, KOJI JE PODNEO POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI (BROJ 02-467/19 OD 15. MARTA 2019. GODINE), SA PREDLOGOM ZAKLjUČKA ODBORA ZA LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I RAVNOPRAVNOST POLOVA OD 10. SEPTEMBRA 2019. GODINE
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je pozvana da sednici prisustvuje Brankica Janković, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovani poslanici, primili ste Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu, kao i Predlog zaključka Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova od 10. septembra ove godine.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192, 193. i 238. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu sa Predlogom zaključka Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova od 10. septembra 2019. godine.
Dajem reč Brankici Janković, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Izvolite.

Brankica Janković

Uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici i poslanice, pred vama je Deveti redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti iza koga stoji još jedna godina kontinuiranog i intenzivnog rada.
Raduje me što se ovaj Izveštaj razmatra u plenumu na Prvoj sednici jesenjeg zasedanja i na međunarodni dan starih koji danas obeležavamo zajedno ovde, u 14.00 časova, otvaranjem izložbe o međugeneracijskoj solidarnosti.
Naš Izveštaj sadrži pregled stanja u oblasti zaštite ravnopravnosti i preporuke mera za unapređenje stanja i otklanjanje nejednakog tretmana zasnovanog na nekom ličnom svojstvu svih građana i građanki Republike Srbije.
U toku 2018. godine postupali smo u 1.407 predmeta, od čega 947 pritužbi, 300 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti, jedna tužba sudu za zaštitu od diskriminacije, četiri predloga Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti, tri krivične, jedna prekršajna prijava, 17 upozorenja za javnost i 24 saopštenja.
Za 88 slučajeva predloženo je pokretanje postupka mirenja. Upućeno je devet inicijativa za izmenu propisa, kao i 37 mišljenja na nacrte zakona i druge akte. Nažalost, veliki broj je išao po hitnom postupku i nisu nam dostavljani na mišljenje i dobro je što se ove godine prestalo sa takvom praksom.
Po našim preporukama u pojedinačnim slučajevima diskriminacije postupljeno je u 78,2%. Što se tiče tzv. opštih preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti koje su upućene organima javne vlasti i drugim licima, postupljeno je u 98,2%.
Međutim, ono što moram reći, zabrinjava što neki mediji i pojedine javne ličnosti ne postupaju po našim preporukama, i to kada je u pitanju diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije, dok se po preporukama koje se, primera radi, odnose na osobe sa invaliditetom postupa u potpunosti.
Najviše pritužbi podneto je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, više od četvrtine, zatim starosnog doba, pola i rođenja, pa na osnovu zdravstvenog stanja, a ispod 6% pritužbe zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti, bračnog i porodičnog statusa, seksualne orijentacije.
U pogledu oblasti društvenih odnosa u kojima se najčešće podnose pritužbe, na prvom mestu, skoro trećina se odnosila na pružanje javnih usluga ili korišćenje objekata i površina, na drugom mestu je oblast rada i zapošljavanja, a zatim slede postupci pred organima javne vlasti, oblast socijalne zaštite, a zatim javno informisanje i mediji. Kao i prethodnih godina, najveći broj pritužbi podnet je protiv organa javne vlasti.
Invaliditet kao osnov diskriminacije već se godinama nalazi u vrhu po broju podnetih pritužbi. Sva istraživanja, pa i naša praksa, pokazuju da su osobe sa invaliditetom najčešće diskriminisane u pogledu pristupačnosti javnih objekata, površina, usluga, informacije, komunikacija.
Jedan od razloga za povećanje broja pritužbi je istraživanje organizacije civilnog društva o pristupačnosti biračkih mesta na teritoriji nekoliko opština. Na naš predlog postupak je uspešno okončan medijacijom i zajedničkim dogovorom o pristupačnosti na sledećim gradskim izborima.
Među izazovima mogu se izdvojiti i problem potpunog rešenja poslovne sposobnosti, zapošljavanje, pristup obrazovanju, usluge zdravstvene i socijalne zaštite, a nedovoljno pažnje se posvećivalo reproduktivnom zdravlju, ali i pravu na roditeljsto i porodicu.
Starosno doba je na drugom mestu po broju pritužbi, a najveći broj se odnosio na diskriminaciju dece, posebno nedostatak ličnih pratilaca i pedagoških asistenata, odnosno pružanja adekvatne podrške u sistemu obrazovanja.
Na povećanje broja pritužbi zbog diskriminacije dece uticala je primena novog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, zbog čega smo nakon analize podneli više inicijativa za izmenu, kao i predloge za ocenu ustavnosti i zakonitosti, jer je ovo sistemski važan zakon za populacionu i socijalnu politiku.
Pojedine odredbe otežale su položaj porodica sa decom sa invaliditetom, kao što je primera radi ostvarivanje prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta i prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica.
Pored toga, pokrenuli smo i pitanje ustavnosti odredaba koje se odnose na položaj zaposlenih žena koje su pre korišćenja porodiljskog odsustva imale veće zarade i u vezi sa položajem poljoprivrednicima. U međuvremenu nam je iz Vlade stigao odgovor da je formirana Radna grupa i da se radi izmenama ovog zakona.
Građani preko 50 godina navodili su u pritužbama da su diskriminisani u postupku zapošljavanja i rada, tako što su raspoređivani na niža radna mesta, da im je otkazan ugovor o radu ili da nije zaključen samo zbog godina života i nedopustivog odnosa prema tzv. starijim radnicima.
Uputili smo i inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o socijalnoj zaštiti koja se odnosila na relaksiranje uslova za ostvarivanje prava naših najstarijih sugrađana na materijalnu podršku u ruralnim, odnosno seoskim područjima, imajući u vidu da zbog propisanog ograničenja u pogledu površine zemljišta od 0,5 pa do jednog hektara, u zavisnosti od pojedinačnog slučaja, veliki broj ne može da ostvari pravo na novčanu, socijalu pomoć ili im je ostvarivanje ovog prava otežano, a pomoć im je neophodna, čime su posebno pogođena staračka domaćinstva.
Nažalost, naši najstariji sugrađani uprkos brojnim problemima najređe se obraćaju, tako da da verujem da bi smo zajedničkim delovanjem, posebno sa vama, narodnim poslanicima, mogli da u narednom periodu radimo na poboljšanju njihovog položaja, s obzirom na našu nepovoljnu demografsku strukturu, ali i iskazanu posvećenost i brigu svih vas, bez obzira na političku pripadnost.
Pol kao osnov diskriminacije nalazi se godinama u vrhu po broju, najčešće su se obraćale žene ukazujući da su nakon povratka sa porodiljskog odsustva dobijale otkaz ili su raspoređivane na niža druga radna mesta ili nisu mogle da napreduju.
Kod žena u javnom upravi ovo odsustvo, odnosno materinstvo je uticalo na njihov pravni status. Analiza je pokazala da primena Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru daleko više pogađa žene jer u ovom sektoru radi neuporedivo veći broj žena. Ovim povodom obraćali su nam se i sindikati ukazujući na nedovoljan broj zaposlenih u javnim službama, naročito u sistemu socijalne i zdravstvene zaštite i zbog toga je vrlo važno što su naše inicijative da se ovaj zakon stavi van snage dobile pozitivne odgovore iz Vlade da se na tome radi.
Kada se radi o diskriminaciji žena problem je i porodično i partnersko nasilje i pored primene Zakona o zaštiti od nasilja u porodici i efekata koji daje u praksi.
U izveštajnoj godini ukazivali smo da nasilje i diskriminaciju podstiče i govor mržnje, kome su najčešće izložene žene i pripadnici LGBT populacije, zbog čega smo izdali više upozorenja.
Drago mi je što će se o temi seksizma, uznemiravanja i nasilja nad ženama implementarkama uskoro govoriti ovde na najvišem mestu na predstojećem zasedanju Skupštine interparlamentarne unije, čiji ste domaćini, na čemu vam čestitam.
Peti osnov diskriminacije je zdravstveno stanje, a pritužbe su se odnosile na nejednak tretman u vezi sa odnosom i lečenjem dece sa autizmom, položaj osoba koje boluju od melanona, hepatitisa, osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om.
Za građane koji boluju od teških i neizlečivih bolesti uputili smo preporuku mera Ministarstvu za rad i Ministarstvu za zdravlje koja se odnosi na unapređivanje palijativnog zbrinjavanja upravo zbog kvaliteta života pacijenata i očuvanja dostojanstva u poslednjim danima života.
Za stratešku parnicu koju smo pokrenuli pre dve godine zbog diskriminacije po osnovu zdravstvenog stanja za ženu koja boluje od leukemije još uvek nemamo pravosnažnu sudsku odluku.
Diskriminacija po osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla je šesti osnov, što je manje nego ranijih godina, što govori o poboljšanju položaja nacionalnih manjina i spremnosti na kontinuirano unapređenje njihovog položaja.
Naravno, ne sporimo postojanje pojedinačnih kršenja prava i pojedinačne incidente koje osuđujemo kao nadležni organ jer ne treba da dozvolimo kao odgovorno društvo bilo kakvo stavljanje nacionalnih manjina u nejednak položaj.
I dalje je najveći broj pritužbi zbog diskriminacije romske nacionalne manjine, posebno dece u obrazovanju, ali i zapošljavanje.
Slede pritužbe podnete zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije i već godinama se najveći broj odnosi na oblast javnog informisanja i medija, a pritužbe pretežno podnose organizacije civilnog društva. Analiza ukazuje da su u medijima i u javnom prostoru i dalje prisutni senzacionalizam, diskriminatorni stavovi, govor mržnje i uvredljivo izveštavanje.
Pritužbe po osnovu članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama podnose pre svega sindikalne organizacije, zbog položaja i neostvarivanja prava njihovih članova. Prilikom izvođenja dokaza u nekim postupcima ili prilikom podnošenja pritužbi uočeno je da ponekad podnosioci ili svedoci ističu veliki problem davanja prednosti prilikom zapošljavanja članovima vladajućih političkih stranaka navodeći da osećaju strah od posledica prijavljivanja, zbog čega odustaju od daljeg vođenja postupka ili ne podnose pritužbe.
Ovakvu praksu potvrđuje i relevantna istraživanja tako da bi je valjalo izmeniti u narednom periodu s obzirom da veliki broj mladih ljudi nažalost ne želi da se bavi politikom.
Zakonom o zabrani diskriminacije definiše se i imovinski status kao osnov za diskriminaciju. Siromašni građani su u istraživanjima takođe percipirani kao jedne od tri najviše diskriminisane društvene grupe, ali je broj pritužbi po ovom osnovu zanemarljivo mali, tako da i ovde vidim vas, narodne poslanike, koji su često u susretu sa građanima, kao najvažnije partnere u borbi za njihov bolji položaj i kvalitetniji život.
Prošle godine održali smo skoro 800 obuka, seminara, konferencija, debata, okruglih stolova i radionica za inspektore rada, policijske službenike, zaposlene u lokalnim samoupravama, ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite, u obrazovnom sistemu, za novinare, sudije.
Nastavili smo praksu sprovođenja različitih istraživanja, te su ove godine sprovedena dva – odnos predstavnika organa javne vlasti prema diskriminaciji u Srbiji i odnos medija u Srbiji prema diskriminaciji. Opširnije podatke možete naći u izveštaju.
Kada je u pitanju naša saradnja sa državnim organima u Narodnoj skupštini prošle godine predstavili smo naš izveštaj na Odboru za ljudska i manjinska prava. Na našu inicijativu održana je sednica Odbora za rad i socijalna pitanja uz prisustvo civilnog sektora na kojem je ključna tema bila postojeća praksa lišenja poslovne sposobnosti.
Naša praksa predstavljena je na Konferenciji ženske parlamentarne mreže u okviru Panela – diskriminacija na tržištu rada.
Ustanovili smo prošle godine godišnju nagradu za jedinice lokalne samouprave – opština, grad jednakih mogućnosti. Prvi dobitnici ove nagrade su prvo mesto - opština Gadžin Han, drugo mesto - grad Novi Sad, treće – Svrljig.
Po četvrti put dodeljena je nagrada za najbolje medijske tekstove i priloge na temu promovisanja ravnopravnosti i tolerancije.
Takođe, na našu inicijativu, a uz podršku Ministarstva prosvete u svim našim osnovnim i srednjim školama povodom Međunarodnog dana tolerancije održan je prvi čas posvećen toleranciji, međusobnom poštovanju i razumevanju.
Na međunarodnom planu nastavljena je unapređenja saradnja sa međunarodnim organizacijama, a naročito Evropskom mrežom svih tela za ravnopravnosti Ekvinet i Ekriem. Nastavili smo aktivnosti u okviru regionalne saradnje koju smo inicirali pre skoro četiri godine kada je u Beogradu potpisana izjava o saradnji devet organa za zaštitu ravnopravnosti u Jugoistočnoj Evropi.
U 2018. godini nastavili smo projekte: „Živa biblioteka“, Nacionalno takmičenje studenata svih pravnih fakulteta u Srbiji kroz simulaciju suđenja u oblasti diskriminacije, učešće na Beogradskom maratonu kroz podršku osobama sa invaliditetom pod nazivom „Ravnopravno do cilja“ i postavili smo platformu za organizovanje panela mladih srednjoškolaca iz naše države.
Zakonom o budžetu za 2018. godinu opredeljena su nam sredstva za program „Unapređenje i zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda“ u iznosu od 91.264.000 dinara. Uključivanjem nepotrošenih sredstava iz prethodne godine, raspoloživa sredstva u budžetu za ovaj program iznosila su 112.734.320 dinara. Utrošili smo 79% raspoloživih sredstava, a inače i prethodne tri godine smo imali uštede koje smo postigli brižljivim raspolaganjem bez smanjivanja kvaliteta rada.
Za kraj, na osnovu postupaka po pritužbama i relevantnih podataka, dali smo 97 preporuka, ali ih neću, zbog vremena, sve pojedinačno navoditi, jer mi se čini da su sve bitne, samo ću ih kratko predstaviti nekoliko. Neke se odnose na potrebu donošenja strateških dokumenata, poput Strategije za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, mentalnog zdravlja, prevencije i zaštite dece od nasilja i druge, a jedan broj odnosi se na neophodnost sprovođenja mera u cilju smanjenja siromaštva, unapređenja ravnopravnosti, zadržavanja mladih u zemlji, poboljšanja položaja starijih, promovisanja kulture, tolerancije, rodne ravnopravnosti i međugeneracijske solidarnosti.
Potrebno je raditi na smanjenju govora mržnje u javnom prostoru, uz uključivanje svih društvenih aktera, a posebnu pažnju potrebno je posvetiti odgovornom medijskom izveštavanju.
Potrebno je preduzimanje mera za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, poput izmene propisa koji uređuju lišenje poslovne sposobnosti, obezbeđivanje adekvatne podrške i razvoj usluga na lokalnom nivou, obezbeđivanje uslova za dostupnost osnovnog, srednjeg ali i visokog obrazovanja, naročito dece iz osetljivih društvenih grupa, preduzimanje mera da sastav organa javne vlasti odgovara nacionalnom sastavu stanovništva na određenim područjima.
Potrebno je unaprediti sistem socijalne zaštite i finansijske podrške porodici sa decom u cilju savladavanja životnih teškoća, stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba najsiromašnijih pojedinaca i porodica i obezbeđivanje ravnomernog učešća žena u svim oblastima i na mestima odlučivanja, posebno na lokalnom nivou sa posebnim akcentom na ekonomsko osnaživanje žena i njihovu zaštitu od diskriminacije na tržištu rada, uz mere za usklađivanje rada i roditeljstva.
Kao što ste mogli da sagledate iz podataka u izveštaju i koje smo predstavili, u predstojećem periodu pred nama su različiti izazovi koje kao društvo zajednički treba da prevaziđemo. Koristeći zakonom propisana ovlašćenja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti kao nadležna državna institucija za zaštitu prava na ravnopravnost koje je u temeljima svakog demokratskog društva i uslov ostvarivanja svih drugih ljudskih prava, nastavlja svoj rad na zaštiti diskriminacije svakog pojedinca i društvenih grupa, a verujemo da jaka i posvećena nacionalna institucija za ravnopravnost koja radi svoj posao uprkos ponekada osetljivosti ovog pitanja i bez kalkulisanja koga štiti, naravno uz podršku Narodne skupštine, poštovanje i saradnju, svakako jeste najbolji put ka ravnopravnosti svih građana i građanki naše države.
Hvala vam na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Jasmina Karanac, predsednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Jasmina Karanac

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovana predsedavajuća, poštovana Poverenice gospođo Janković, poštovani članovi tima Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, poštovani narodni poslanici Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova je i ove, kao i prethodnih godina, razmatrao godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Redovan godišnji izveštaj za 2018. godinu razmatrali smo na sednici održanoj 10. septembra i utvrdili Predloge zaključaka koji su danas ovde pred nama.

Poverenica Brankica Janković koja je prisustvovala sednici upoznala je članove Odbora sa ključnim nalazima i preporukama iz Izveštaja.

Izveštaj je omogućio Odboru uvid u stanje u ostvarivanju ravnopravnosti gde je postignut napredak, ali i kompletan uvid u to sa kojim problemima se naši građani susreću, kada je reč o ostvarivanju prava na jednakost.

Polazeći od nalaza utvrđenih ovim izveštajem, Odbor je u Predlogu zaključaka dao preporuke u kojim oblastima treba da kao država reagujemo, kako bismo dalje radili na unapređenju stanja u oblasti ravnopravnosti naših građana i građanki, odnosno kako bismo sprečili situacije u kojima neko lično svojstvo dovodi do nejednakog postupanja prema određenim licima ili grupama, odnosno diskriminacija.

U Predlogu zaključaka posebno smo istakli sledeće preporuke. Polazeći od toga da je isteklo važenje pojedinih strategija i akcionih planova koji se odnose upravo na zaštitu ljudskih prava pojedinih osetljivih grupa, važno je da Vlada i nadležna ministarstva što pre pristupe, odnosno okončaju rad na izradi ovih strateških dokumenata i pratećih akcionih planova.

Ovo je naročito važno imajući u vidu da je reč o strategijama koje se odnose na zaštitu od diskriminacije, unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, zaštitu dece od nasilja, zaštitu i brigu o starijim osobama. Reč je o posebno osetljivim grupama naših građana i jasno definisanje ciljeva, prioriteta i aktivnosti kojima bismo odgovorili na izazove u ostvarivanju njihovih prava i unapređenju njihovog položaja, svakako treba da budu u vrhu naših prioriteta.

Narodna skupština je i do sada kroz zakonodavne aktivnosti nastojala da unapredi položaj ovih lica, ali imajući u vidu kompleksnost pitanja, neophodno je da sve institucije i svi nivoi vlasti zajednički i koordinirano doprinose boljem položaju naših građana.

Posebno smo želeli da ukažemo na pitanja koja se odnose na položaj dece i mladih, ali takođe smo želeli da istaknemo i potrebu unapređenja položaja starijih osoba i s tim u vezi značaj međugeneracijske solidarnosti. Vrednosti kao što su tolerancija, razumevanje, solidarnost i nediskriminacija treba da se neguju od najranijih uzrasta kako bismo sprečili negativne pojave u našem društvu, kao što je vršnjačko nasilje koje upravo proizilazi iz netolerancije i diskriminacije.

Posebno smo ukazali na položaj dece iz osetljivih grupa, kao što je Romska zajednica, gde su deca izložena raznim kršenjima dečijih prava. To su pre svega dečiji rad ili rani brakovi. Ukazali smo i na problem odlaska mladih iz Srbije i potrebu da se unaprede aktivnosti koje će omogućiti mladim, obrazovnim ljudima da se ostvare u svojim profesijama i da sa druge strane, svojim znanjem i veštinama doprinesu razvoju svoje zemlje.

Srbija nije jedina zemlja koja se susreće sa ovim problemom. Sve zemlje regiona se bore sa odlaskom mladih u inostranstvo. Zato veoma ohrabruje najava da će Vlada predložiti mere, kako bi se unapredilo zapošljavanje mladih, a pre svega najava premijerke Ane Brnabić da će Vlada Narodnoj skupštini predložiti set mera koje podrazumevaju izmene zakona o poreske olakšice za zapošljavanje mladih.

Kada govorimo o zabrani diskriminacije, ne možemo, a da ne pomenemo naše starije građane. Posebno bih na današnji dan, Međunarodni dan starijih osoba, želela da se osvrnemo na položaj starijih osoba, uz želju da se u narednom periodu još više pažnje posveti ovoj kategoriji naših građanki i građana.

Iako smo svesni da je našim najstarijima potrebna podrška i pomoć u problemima koje starenje neminovno nosi, mi ne smemo starost posmatrati kao problem, već moramo prepoznati doprinos starijih osoba, koristiti njihova znanja i iskustva i obezbediti njihovo veće uključivanje u društveni život, čime će nje doprineti kvalitetu njihovog života, ali i unapređivanju njihovih ljudskih prava.

Mi smo u našem Predlogu zaključaka, pored preporuke da se što pre donese nova strategija o starenju, posebno ukazali na položaj starijih osoba koje žive u ruralnim i nepristupačnim područjima, a koji se susreću sa brojnim problemima. S toga bih, kao što je Poverenik i naveo u svom izveštaju, trebalo dalje raditi na povećanju dostupnosti usluga zdravstvene i socijalne zaštite, kao što su kućno lečenje i nega, jačanje patronažnih službi za obilazak i pomoć starima, dalji razvoj i unapređenje sistema, savetovanje putem telefona, uvođenje mobilnih usluga koje odgovaraju na specifične potrebe starijih.

Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, naročito kada je reč o učešću u političkom životu i odlučivanju sastav Narodne skupštine i činjenica da se žene nalaze na najodgovornijim mestima, kako u Narodnoj skupštini, tako i u Vladi, svakako govore u prilog tome da ima značajnih pomaka.

Naravno postoji veliki prostor za dalje unapređivanje u različitim oblastima, kao što su žensko preduzetništvo i položaj žena na tržištu rada i u radnom odnosu u smislu jednakih uslova za napredovanje i jednaku zaradu.

Očekujemo da će novi zakon o rodnoj ravnopravnosti unaprediti zakonski okvir u ovoj oblasti, ali isto tako je važno da se doneti zakoni primenjuju.

Kada je reč o položaju žena, ono što predstavlja najtežu posledicu neravnoteže moći i rodno zasnovane diskriminacije je svakako nasilje nad ženama u porodici i partnerskim odnosima. Država je svesna problema i preduzeti su značajni koraci, naročito nakon usvajanja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Ali, nasilje se na žalost i dalje dešava.

Mislim da celo društvo treba da se bori protiv ovog velikog problema, pre svega kroz prevenciju, a tu spadaju ono o čemu sam na početku govorila, jačanje svesti o toleranciji i jednakosti od najranijeg uzrasta. Jedna od preporuka koju je Odbor predložio u predlogu zaključaka jeste dalje jačanje koordinisanog odgovora svih nadležnih institucija na pojave nasilja, kao i veća podrška žrtvama kroz razvoj servisa podrške.

Ova pitanja bi trebalo da budu i predmet regulisanja u budućem zakonu o rodnoj ravnopravnosti kako bismo se u potpunosti uskladi sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju nasilja u porodici Istambulskom konvencijom.

U našem predlogu zaključaka dali smo i druge preporuke koje se tiču naših građana i građanki kao što su osobe sa invaliditetom i ukazali smo na potrebu donošenja nove strategiju za zaštitu osoba sa invaliditetom.

Kada je reč o nacionalnim manjinama došlo je do unapređenja zakonskog okvira, i ono što treba da kao Narodna skupština pratimo kroz ostvarivanje kontrole funkcije jeste njegova efikasna primera.

Pitanju nacionalnih manjina Srbija posvećuje veliku pažnju. To proizilazi iz činjenice da smo u pregovorima sa EU usvojili poseban Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Pitanja na koje je Poverenik ukazao u svom izveštaju se odnose na ravnomernu zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u sastavu državnih organa, organa lokalne samouprave i drugih organa javne vlasti i i na položaj Roma i Romkinja, te je Odbor u svom predlogu zaključaka podržao ove preporuke.

Ukazali smo i na položaj LGBT populacije i konstatovali da i ovoj oblasti treba raditi na sprečavanju diskriminacije i bilo kakve vrste nasilja i unapređivanju njihovih ljudskih prava.

Na kraju bih konstatovala da izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti nama narodnim poslanicima daje uvid u stanje ljudskih prava, kada je reč o pravu na jednakost i verujem da će predlog zaključaka i preporuke i mere koje u okviru tog akta budemo usvojili u Narodnoj skupštini biti primenjene od strane nadležnih organa, o čemu bi Narodna skupština i ovaj Odbor trebalo da budu redovno obaveštavani. Verujem da ćemo kao najviše zakonodavno telo, ali i telo koje vrši parlamentarnu kontrolu nad radom Vlade svojim aktivnostima, u okviru obe ove funkcije doprineti daljem unapređivanju svih ljudskih prava uključujući i prava na jednakost. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala gospođo Karanac.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica. Izvolite kolega Torbica.