Hvala.
Stavljam na glasanje vaš predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12 narodnih poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zoran Despotović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako imamo u vidu trenutnu demografsku situaciju u svim delovima Srbije, bez obzira da li su to ruralna ili gradska područja, Srbija nažalost ostaje godišnje bez jedne opštine otprilike 35 do 40 hiljada stanovnika. Sela nam ostaju prazna, a staračka populacija je negde u proseku od 70 i više godina.

Srpska radikalna stranka je i ovog puta, kao i više puta, pri predlogu dopune dnevnog reda predlagala da se nađe Predlog zakona koji se tiče podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Prihvatanjem ovog predloga značajno bi se poboljšao položaj našeg poljoprivrednog proizvođača, a i razvoj ove privredne grane. Time bi pokazali da je Vladi Republike Srbije, kao i resornom ministarstvu stalo do našeg poljoprivrednog proizvođača i poljoprivrednih proizvoda, koji su sigurno po kvalitetu zdraviji od proizvoda zemalja koje nam nameće Poglavlje 11, a i manje, uvozom takvih i sličnih proizvoda odagnaćemo sumnju u sam kvalitet i prisustvo kako hemijskih, tako i genetski modifikovanih organizama.

Ovim predlogom želimo da poljoprivredni proizvođač smanji troškove proizvodnje, a tržišni položaj poboljša. Time što će se donja granica količine mleka po kvartalima na koji se ostvaruje premija smanjiti sa dosadašnjih 1.500 litara na 1.000 litara, kako bi poljoprivredni proizvođač sa otežanim uslovima proizvodnje, na primer, gde je skupa hrana i mehanizacija, mogli da ostvare pravo na premiju.

Takođe, u članu 15. stav 4. Zakona o podsticajima predlažemo da se premija za mleko poveća sa dosadašnjih sedam dinara na deset dinara. Zatim, u članu 18. stav 1. Zakona o podsticajima u ruralnom razvoju da se menja iznos osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju, tako što se postojeće rešenje koje predviđa da iznos podsticaja po hektaru iznosi najviše 6.000 dinara poveća na minimum od 9.000 dinara.

Prihvatanjem ovog predloga poljoprivredni proizvođači bi imali i veću volju i želju da što više ulažu u poljoprivrednu proizvodnju, a time i svoj materijalni položaj poprave. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 15 narodnih poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Sreto Perić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pravično i efikasno izvršenje za SRS je u nivou principa, odnosno načela. Da je to tako, mi smo pokazali da taj način što smo više od deset puta podneli Predlog zakona za stavljanje van snage Zakona o obezbeđenju i izvršenju.

Znači, od 15. oktobra prošle godine smo prvi put podneli Predlog zakona za stavljanje van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju i pošto to nije urodilo plodom, pošto vladajuća većina nije bila spremna da prihvati ovaj zakon, pravni tim SRS, uvažavajući sudsku praksu, uvažavajući ono što smo mogli da čujemo od građana Republike Srbije na terenu, uradili smo Predlog zakona o obezbeđenju i izvršenju koji će se uskoro naći u proceduri.

Negde pre letnje pauze bio je na dnevnom redu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o obezbeđenju i izvršenju koji je podnela Vlada Republike Srbije, gde se intervenisalo u 177 članova, a mi smo sada predložili novi zakon koji ima ukupno 270 članova, gde se na jedan pravičan način pokušavaju zaštititi i dužnici i oni koji su poverioci. Znači, SRS u svom predlogu nema nameru da abolira dužnike, nego samo ima nameru da na pravičan i pošten način pokuša da zaštiti dužnike koje javni izvršitelji vrlo često smatraju i stavljaju ih u ravan sa kriminalcima, što ni u kom slučaju ne može da bude tačno i da bude tako.

Vrlo često su se izvršitelji ponašali kao haračlije. Za građane Srbije je pored ratnih dešavanja, pored elementarnih nepogoda, Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji je prvi put usvojen 2011. godine, a zatim i 2015. godine, ovaj prvi predlog zakona je usvojila vladajuća većina na čelu sa DS. Građani Srbije, a i članovi SRS su očekivali da kada su 2015. godine bile na dnevnom redu izmene i dopune ovog zakona, da će on biti bar približno onakav kakav smo mi danas predložili, ali to nije bilo tako.

Mi smo više od 100.000 potpisa skupili u našim aktivnostima od građana Republike Srbije koji su podržali novi predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju i za nekih 20-ak dana SRS će taj predlog zakona objaviti u specijalnom izdanju „Velike Srbije“ koji će svi oni koji su dali podršku za stavljanje u skupštinsku proceduru ovakvog zakona moći da vide šta to SRS predlaže.

Sve dok ne bude usvojen pravičan i dobar Zakon o izvršenju, mi od toga nećemo odustati. Izvršenje nije samo puka struka i forma, izvršenje je i veština onih izvršilaca koji treba da pokušaju da na najjednostavniji način dođu do izvršenja, da dužnik ispuni svoje obaveze, da poverilac bude obeštećen, ali uz najmanje štete za dužnika. Hvala vam.

Hvala.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 11 narodnih poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Nikola Savić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, radi se o jednoj veoma osetljivoj oblasti u kojoj stanje poodavno nije onako kako bi trebalo da bude i zbog toga smatram da treba pod hitno da se interveniše u ovoj oblasti.

Naime, danas imamo situaciju da udžbenike piše svako, izdaje svako i bukvalno, svako vrši njihov odabir. Monopol na tržištu učenika u Srbiji imaju hrvatske i slovenačke firme, i naravno, nismo mi iz SRS protiv toga, nismo mi za to da jedna izdavačka kuća drži monopol, ma o kome da se radi, ali smatramo da mora da postoji Zavod za udžbenike, i država treba da pomogne toj instituciji koja se u ranijim vremenima dokazala, da ona stane na svoje noge.

Ovo se posebno odnosi na udžbenike koji obrađuju nacionalnu kulturu i nacionalnu istoriju. To su stvari koje su od vitalnog značaja za svako društvo i svaku naciju, pa tako i u našem slučaju. Mi vidimo danas da se otima srpska kulturna baština, da se falsifikuju istorijske činjenice i mnogo toga, a ne smemo to gledati, ovako, mirne glave, jer vreme prolazi i ti pokušaji naših neprijatelja će kad tad dati rezultate.

Videli smo da Šiptari otimaju srpsku crkvu, da je istaknuta albanska zastava na jednoj od najstarijih srpskih crkava u Novom Brdu. S druge strane, Hrvati otimaju kulturnu, istorijsku baštinu Srba, prisvajaju dinarske pesme, dinarska kola itd. To se isto radi i u Crnoj Gori. Imali smo situaciju da je Matija Bećković, jedan od najvećih srpskih pesnika još pre tridesetak godina proročki napisao u jednoj svojoj poemi, kada je govorio o Crnogorcima, kaže - „Gorski vijenac“ smo napamet naučili da ga imamo kada nam ga otmu. Sada vidimo da se upravo to dešava, da se u Crnoj Gori otima sve ono što je srpsko, i naravno, i Njegoš kao izraziti srpski pisac.

Dakle, mora se uvesti red u ovu oblast, jer ne sme svako izdaje udžbenike, i treba oduzeti licencu svima onima koji su do sada izdavali udžbenike u kojima su postojale ove stvari o kojima sam ovde govorio, a imamo i udžbenika ne samo iz nacionalne kulture, istorije kojima se …

Hvala. Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Nikola Savić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog izmena i dopunama još jednog zakona, radi se o Zakonu koji se doslovno i bukvalno tiče svakog građanina Srbije, bez obzira da li je on vozač, pešak, svi smo mi učesnici u saobraćaju na ovaj ili onaj način.

Naime, u članu 47. stav 7. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji reguliše prvenstvo prolaza na raskrsnicama postoje određene kontradiktornosti, nelogičnosti i nedoslednosti, koje dovode do velike zabune kod vozača, a pogotovo dovode do zabune kada se desi saobraćajna nezgoda, gde nadležna i stručna lica bukvalno nisu u situaciji da utvrde vinovnika nezgode. Imamo baš slučajeva gde imamo mnogo takvih primera, stručnjaci iz oblasti saobraćaja ove stvari tumače na jedan način, pravnici, stručnjaci za pravnu nauku, to tumače na drugi način, a u suštini, ovo samo je potrebna jedna manja intervencija da se izmeni stav 7. člana 47. ovog zakona.

Naime, on govori o regulisanju prvenstva saobraćaja na raskrsnicama i tamo se kaže kada ne radi svetlosna signalizacija onda samo važi pravilo desne strane i pravilo levog skretanja i tu ništa nije sporno, ali je sporno nešto drugo. Kada radi žuto treptujuće svetlo, tu dolazi do nedoumice onda je u funkciji, znači, bukvalno svetlosna saobraćajna signalizacija je u funkciji i onda otpada pravilo desne strane i levog skretanja i to su stvari koje treba da se izmene u ovom zakonu.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih - nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Miroslava Stanković Đuričić, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji. Izvolite.

Zahvaljujem.

U ime SRS podnela sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji. Svedoci smo izuzetno loše demografske slike Republike Srbije. Svake godine Republika Srbija izgubi 35 do 38 hiljada stanovnika i ako se ovako nastavi za 40-ak godina imaćemo tri miliona stanovnika manje nego danas. Ako svemu dodamo činjenicu da više od 300 hiljada parova ima problem sa neplodnošću dolazimo do toga da je Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji izuzetno važan, a problem nataliteta je jedan od gorućih problema Republike Srbije.

Oni koji prolaze kroz ovu bitku znaju koliko je teško prikupiti svu potrebnu medicinsku dokumentaciju kako bi se došlo do komisije za ulazaka u proces. Kao neko ko je i sam prošao ovaj proces mogu da kažem da su parovi često neshvaćeni i da se osećaju usamljeno i bespomoćno. Trebalo bi postići da dijagnostika bude jednostavna brza i pristupačna što trenutno apsolutno nije slučaj.

Neophodno je ukinuti starosnu granicu i ostaviti komisiji da proceni u individualnom reproduktivnom potencijalu. Treba omogućiti svakoj ženi koja ispunjava medicinske uslove da pokuša da se ostvari kao majka. Takođe, treba zakonom regulisati pitanje muške neplodnosti, odnosno obezbediti muškarcima da se leče o trošku RFZO. Zatim, povećati broj finansiranih pokušaja biomedicinske potpomognute oplodnje od strane RFZO kao i omogućiti proces biomedicinski potpomognutoj oplodnji sa zamrznutim materijalom parovima koji imaju problem muške neplodnosti kao i parovima koji su zdravstveni materijal zamrzli pre nego su ušli u proces lečenja malignih oboljenja.

Takođe, omogućiti finansiranje troškova RFZO za zamrzavanje i odmrzavanje materijala. Omogućiti biomedicinski potpomognutu oplodnju onim parovima koji su se već ostvarili kao roditelji prirodnim putem. Zašto bi ti parovi bili osuđeni na jedno dete ukoliko se u međuvremenu pojavio problem i ukoliko je jedini način da se opet ostvare kao roditelji upravo biomedicinski potpomognuta oplodnja, a takvih parova nema malo. Ovo pravo je garantovano i Ustavom Republike Srbije, članom 63. Ovaj problem je veoma složen i osetljiv i treba mu temeljno pristupiti i rešavati ga. Predlažem da podržite ovaj predlog izmene zakona zbog alarmantne demografske slike Republike Srbije. Zahvaljujem.