Zahvaljujem se, predsedavajući.
Uvažena poverenice za zaštitu ravnopravnosti sa saradnicama, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. U skupštini sam bio na listi SNS i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku. U poslaničkom klubu kome ja pripadam to je … Narodna seljačka stranka – Ujedinjena seljačka stranka. Do sada smo uvek govorili o problemima, iznosili probleme i uvek smo podržavali sve ono što je kvalitetno i dobro.
Ja ću sada govoriti o vašem Izveštaju pošto ja dolazim iz jedne male opštine u kojoj vladaju žene. Najveću odgovornost u opštini imaju žene. Predsednik opštine je žene, predsednik skupštine je žena, načelnik opštine je žena, načelnik za finansije je žena, i niz njih koje vode odgovornu opštinu Svrljig.
Inače, u vašem Izveštaju govori se o svim tim problemima gde govorimo o problemima naših žena.
Ja uvek potenciram jugoistok Srbije, brdsko-planinska područja, potenciram sela, ljude na selu, kako naše žene na selu, ubrzo će biti svetski Dan žena na selu, a to je 15. oktobar, gde te naše žene stvarno imaju veliki problem u tim našim selima zato što nemaju iste uslove života, njima je teže i one rade celog dana, od jutra do sutra.
Prema tome, u okviru vašeg izveštaja vidi se taj problem, na tome moramo svi zajedno raditi, ali to kažem, potenciram, vrlo je bitno da se zna da je mnogo veći problem u opštinama jugoistoka Srbije, brdsko-planinskim područjima, u opštinama koje su demografski najugroženije. Te naše žene u našim selima jesu stub tih naših kuća, domaćinstava, ali njima moramo posvetiti mnogo veću pažnju ne samo ovako govorom, nego i konkretno finansijski, da naša žena na selu ima veću mogućnost da dobije sredstva kojima može da ostvaruje određena prava. Ukoliko se rodi dete na selu, da ta žena, ta porodilja ima najmanje 50% više sredstava u okviru onih žena koje rode u gradu ili u nekim opštinama koje su razvijene.
Inače, nekada sam i ja bio predsednik opštine, 2014. godine, mi smo izdvajali iz našeg budžeta sredstva, gde se uvek izdvajalo 50% više za one žene, za onu decu koja se rode na selu, žene koje rađaju na selu u odnosu na one žene koje žive u Svrljigu. Nama je to bio interes da se vidi ta razlika, zato što se u selima mnogo teže živi.
Uvek kad govorim o našim selima o brdsko-planinskim područjima, o jugoistoku Srbije, uvek sam govorio da je potrebno da se više izdvoje sredstva za sve tamo ljude koji tamo žive, koji tamo žele da stvaraju svoje porodice, kroz programe bračnih zajednica, za novorođenu decu, za nezaposlene porodilje. Uvek moramo dati veću podršku takvoj sredini, tim ljudima, jer smo svedoci da osim toga što su te opštine stare, demografski najugroženije, gde u nekim našim selima je prosečna starosna granica preko 70 godina, neke opštine su stare u proseku možda i 68 godina.
Prema tome, tim ljudima, u okviru vašeg izveštaja vidi se da ima, da postoje, ali moramo svi ovako ne samo deklarativno da govorimo, nego stvarno moramo i konkretno određenim zakonskim predlozima da potpomognemo tim ljudima da tamo ostanu da žive, da tamo ostanu da prave bračne zajednice, da rađaju decu i da normalno tamo mogu da rade i od svog rada finansiraju sebe i svoju porodicu.
Uvek kad smo imali sastanak Odbora za prava deteta, koji smo i jutros imali, uvek sam govorio i potenciram i tražim da kada se govori o problemima naše dece da se stavi kategorija dece koja žive na selu. Kategorija dece koja žive na selu to su deca koja nemaju istu mogućnost kao deca koja žive u gradu. Ta deca nemaju obdaništa, ta deca nemaju prodavnice, u nekim selima nema vode. Kada se takvo dete rodi, ta žena i to dete, ta porodica mora da imaju mnogo veća izdvajanja, ne samo iz lokala, već i država iz budžeta Republike Srbije.
Uvek sam o tome govorio i to tražim zato što znam da opštine koje su na jugoistoku Srbije, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Merošina, Boljevac i veliki broj takvih opština, u tim opštinama je mnogo teže da se živi, opštine se prazne, mladi ljudi idu u beli svet da rade, da zarađuju, ostaju njihovi roditelji. Zbog toga današnji dan je dan starih.
Mi našim starim ljudima isto moramo obezbediti bolje uslove. Opštine, kao što je moja opština, nemaju mogućnost, mi nemamo, recimo, internistu. Treba da se obezbedi da sve te male opštine, kao što je Svrljig, da ne ponavljam koje su to opštine, da imaju usluge, da mogu u svakom trenutku da obiđu svako domaćinstvo, da obiđu tog starog čoveka. Jer, ti naši ljudi, oni su stvarali ovu zemlju, oni su čuvali ovu zemlju, mi njima moramo obezbediti sigurniju budućnost.
Evo, mi smo sada, kad govorim o svom kraju, imamo potencijal, veliki broj starih ljudi i potrebu za gerontološkim centrom. Imamo mogućnost. Jedan gospodin je kupio objekat i želeo da pravi starački dom. To nije dobra budućnost za takve opštine, ali mi moramo obezbediti sigurnu budućnost i za našu decu, za decu naše dece, za naše žene na selu, za ljude na selu, za sve koji žive u malim opštinama, ali moramo obezbediti sigurniju budućnost za te naše stare ljude koji stvarno imaju velikih problema.
Ja sam kao terenac, kao veterinar, obilazio sela gde taj domaćin, taj čovek koji živi sam, on ne želi svoje domaćinstvo da da nekom drugom da bi sutra koristio sredstva preko Centra za socijalni rad. Ti ljudi, to su pravi domaćini, oni vole svoju zemlju, vole svoje ognjište. Tako je i moj deda učio mog oca i moj otac je prešao da živi na selo zato što je penzioner i ja očekujem da ću nastaviti svoj život kad dođe vreme da pomažem ocu i da ostanem da živim na selu. Zato što je moj deda govorio mom ocu, a moj deda je živeo, dao Bog, 94 godine, govorio je – sine, nemoj da gasiš svoje ognjište.
Zato, zbog takvih ljudi mi moramo čuvati te naše stare ljude, njima pomagati kroz programe koje daje država Srbija, kroz programe pomaganja, kroz geronto-domaćice, uslovi u kući i svega onoga što je potrebno. Brdsko-planinska područja, velika teritorija tih opština, veliki problem je da se dođe kada je veliki sneg, kada je zima, kada su velike vrućine, zbog toga uvek govorim i govoriću, govorim iz srca jer znam i osećam probleme tih naših ljudi koji žive na jugoistoku Srbije u brdsko-planinskim područjima.
Tim ljudima moramo obezbediti bolju mogućnost tamo da žive i obezbediti elementarne životne uslove i da se tim ljudima i deci na selu i ženama na selu, bračnim parovima koji žive na selu, mora se obezbeđivati više sredstava iz budžeta i Republike Srbije i samih lokalnih samouprava, da se tamo stavi veća pažnja.
Ukoliko to ne uradimo, te opštine su već prazne, gase se i ako to ne uradimo, vrlo teško da će neko da se vrati sutra.
Još jednom, ja ću kao čovek, kao poslanik i kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati vaš izveštaj. Normalno, uvek govorim ovo što sada govorim i da mi niko ne zameri, jer ovo što govorim znam i osećam pored sebe. Mi smo takvi ljudi, dobri domaćini, ali verujte mi, tamo je mnogo teško, u takvim opštinama, takvim ljudima. Moramo naći načina da im pomognemo, da mladima obezbedimo sigurniju budućnost, a da starijima olakšamo starost.
Još jednom, hvala još jednom uvažena Poverenice. Mislim, vi ste bili kod nas zajedno sa onim gospođama iz ambasada, nekoliko ambasadorki, gde smo mi na dan 15. oktobar, Dan žena na selu dobili sredstva kojim smo obezbedili 40 žena, dobili su za rasad, dobili su mogućnost da sutra kroz plasteničku proizvodnju, da sutra mogu da obezbede svoju egzistenciju.
Hvala još jednom.
Ja vas pozivam da radite i oštrije i brže i jače, što se kaže, za te ljude i da zajedno rešavamo problem koji je stvarno veliki u takvim područjima iz kojeg ja dolazim. Hvala još jednom.