Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Kostić.
Reč ima narodna poslanica Stefana Miladinović.
Izvolite, koleginice Miladinović.
...
Socijalistička partija Srbije

Stefana Miladinović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala vam kolega Marinkoviću.

Poštovana Poverenice, poštovane saradnice u instituciji Poverenika, uvažene koleginice i kolege u nekoliko minuta bih se ja u ime SPS obratila povodom ovog izveštaja koji je po svemu sadržajan i moram da priznam iz svega što smo čuli danas i od vas, imali prilike da pročitamo u samom izveštaju, ali i čuli od većine mojih kolega, možemo da vam čestitamo. Ovo je deveti izveštaj po redu, ovo je 10 godina rada ove institucije i verujem da ćemo u narednom periodu možda raditi neki novi zakonodavni okvir u smislu unapređenja i Zakona o zabrani diskriminacije, ali i usvojiti novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Narodna skupština jeste ponosna i na saradnju koju ima sa nezavisnim telom i mogu slobodno da kažem da procena većine nas jeste da ste uspeli u okviru zakona i zakonskih odredbi uvedete neke prakse, obezbedite kontinuitet rada same institucije, i ono što je možda najvažnije, a najveći izazov sa sve predstavnike nezavisnih institucija, da obezbede svoju nezavisnost u radu, te stoga vam u ime poslaničke grupe čestitam.

Puno toga je rečeno. Osvrnula bih se u nekoliko sekundi na ove predmete o kojima smo govorili. Znači, vi ste u 2018. godini imali preko 1.400 predmeta, najviše pritužbi, ali i svega pratećeg, od preporuka, mišljenja i reakcija samih kao institucije. Slažem se da ne znači nužno povećanje slučajeva, već svest građana da mogu da se obrate instituciji i da ta institucija ipak čuje i u skladu sa zakonom reaguje na pritužbe.

Kao i prethodnih godina, najveći broj pritužbi podnet je prtiv državnih organa, odnosno organa javne vlasti, a to je gotovo 50,5%, nakon toga slede pravna i fizička lica. Govorim upravo o ovom podatku zato što on može da bude alarmantan, a treba biti upozoravajući i za nas kao narodne poslanike, budući da mi ipak imamo zakonodavnu ali i kontrolni funkciju u ovom parlamentu, možda se bliže upoznajemo sa pojedinačnim slučajevima kako bi znali da u razgovoru i razmatranju izveštaja nadležnih ministarstava možda ukažemo, ipak razgovaramo sa predstavnicima ministarstva o određenim pitanjima.

Podjednako merljiv i vidljiv rad institucije jesu istraživanja koja sprovodite, analize koje se objavljuju.

Ono što poverenica treba da zna, a verujem da ima iskustvo i sa izvršnom vlašću u pogledu izrade podzakonskih akata, vrlo su dragocena vaša mišljenja i preporuke koje imate u pogledu predloga određenih zakona koje stižu u proceduru u Narodnu skupštinu.

Za rad javnosti koja gleda ovaj prenos želim da ukažem i na dva izuzetno značajna istraživanja koja ste prošle godine izvršili u cilju sagledavanja stanja u oblasti zaštite od diskriminacije, a to su odnos medija u Srbiji prema diskriminaciji i odnos predstavnika organa javne vlasti prema diskriminaciji u Srbiji.

Jasno je da se diskriminacija dešava i posredno i neposredno ali svesno i nesvesno i kroz sve ove publikacije i slična istraživanja mogu biti od pomoći svakom od nas, da možda osvestimo neke skrivene stereotipe ili predrasude.

Pohvalila bih priručnik za situaciono testiranje diskriminacije, gde se prikazuje saradnja i moguća dalja saradnja sa udruženjima koja se bave upravo ljudskim pravima.

Za mene značajna su tri fokusa koja bi pomenula, a tiču se rada vaše institucije. To jeste nedvosmislen stav kada su u pitanju žene i diskriminacija žena.

Drugi važan pravac, odnosno vaš fokus koji treba pohvaliti jeste pitanje trans zajednice, odnosno učestvovanje u razbijanju stigme vezane za trans zajednicu kao možda najosetljiviju grupu unutar LGBT populacije. Slobodno mogu da kažem da ste u jednom trenutku čak bili i medijatori između organa javne vlasti i te zajednice i to jeste bilo nešto što je dalo rezultate.

Ono što je posebno značajno da je danas Međunarodni dan starih. Imate jedno istraživanje koje je iz ove godine i koje treba pohvaliti, tiče se starih žena, žena od 65+ godina. Možda da u narednoj godini organizujete, odnosno da sprovedete istraživanje kada su u pitanju muškarci, mislim da bi to bilo korisno.

U svakom slučaju, jasno vam je da je ovaj Izveštaj za nas izuzetno kvalitetan i da ćemo ga podržati. Hvala vam.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala vam, gospođo Miladinović.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite, kolega Miletiću.
...
Srpska napredna stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažena poverenice za zaštitu ravnopravnosti sa saradnicama, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. U skupštini sam bio na listi SNS i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku. U poslaničkom klubu kome ja pripadam to je … Narodna seljačka stranka – Ujedinjena seljačka stranka. Do sada smo uvek govorili o problemima, iznosili probleme i uvek smo podržavali sve ono što je kvalitetno i dobro.

Ja ću sada govoriti o vašem Izveštaju pošto ja dolazim iz jedne male opštine u kojoj vladaju žene. Najveću odgovornost u opštini imaju žene. Predsednik opštine je žene, predsednik skupštine je žena, načelnik opštine je žena, načelnik za finansije je žena, i niz njih koje vode odgovornu opštinu Svrljig.

Inače, u vašem Izveštaju govori se o svim tim problemima gde govorimo o problemima naših žena.

Ja uvek potenciram jugoistok Srbije, brdsko-planinska područja, potenciram sela, ljude na selu, kako naše žene na selu, ubrzo će biti svetski Dan žena na selu, a to je 15. oktobar, gde te naše žene stvarno imaju veliki problem u tim našim selima zato što nemaju iste uslove života, njima je teže i one rade celog dana, od jutra do sutra.

Prema tome, u okviru vašeg izveštaja vidi se taj problem, na tome moramo svi zajedno raditi, ali to kažem, potenciram, vrlo je bitno da se zna da je mnogo veći problem u opštinama jugoistoka Srbije, brdsko-planinskim područjima, u opštinama koje su demografski najugroženije. Te naše žene u našim selima jesu stub tih naših kuća, domaćinstava, ali njima moramo posvetiti mnogo veću pažnju ne samo ovako govorom, nego i konkretno finansijski, da naša žena na selu ima veću mogućnost da dobije sredstva kojima može da ostvaruje određena prava. Ukoliko se rodi dete na selu, da ta žena, ta porodilja ima najmanje 50% više sredstava u okviru onih žena koje rode u gradu ili u nekim opštinama koje su razvijene.

Inače, nekada sam i ja bio predsednik opštine, 2014. godine, mi smo izdvajali iz našeg budžeta sredstva, gde se uvek izdvajalo 50% više za one žene, za onu decu koja se rode na selu, žene koje rađaju na selu u odnosu na one žene koje žive u Svrljigu. Nama je to bio interes da se vidi ta razlika, zato što se u selima mnogo teže živi.

Uvek kad govorim o našim selima o brdsko-planinskim područjima, o jugoistoku Srbije, uvek sam govorio da je potrebno da se više izdvoje sredstva za sve tamo ljude koji tamo žive, koji tamo žele da stvaraju svoje porodice, kroz programe bračnih zajednica, za novorođenu decu, za nezaposlene porodilje. Uvek moramo dati veću podršku takvoj sredini, tim ljudima, jer smo svedoci da osim toga što su te opštine stare, demografski najugroženije, gde u nekim našim selima je prosečna starosna granica preko 70 godina, neke opštine su stare u proseku možda i 68 godina.

Prema tome, tim ljudima, u okviru vašeg izveštaja vidi se da ima, da postoje, ali moramo svi ovako ne samo deklarativno da govorimo, nego stvarno moramo i konkretno određenim zakonskim predlozima da potpomognemo tim ljudima da tamo ostanu da žive, da tamo ostanu da prave bračne zajednice, da rađaju decu i da normalno tamo mogu da rade i od svog rada finansiraju sebe i svoju porodicu.

Uvek kad smo imali sastanak Odbora za prava deteta, koji smo i jutros imali, uvek sam govorio i potenciram i tražim da kada se govori o problemima naše dece da se stavi kategorija dece koja žive na selu. Kategorija dece koja žive na selu to su deca koja nemaju istu mogućnost kao deca koja žive u gradu. Ta deca nemaju obdaništa, ta deca nemaju prodavnice, u nekim selima nema vode. Kada se takvo dete rodi, ta žena i to dete, ta porodica mora da imaju mnogo veća izdvajanja, ne samo iz lokala, već i država iz budžeta Republike Srbije.

Uvek sam o tome govorio i to tražim zato što znam da opštine koje su na jugoistoku Srbije, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Merošina, Boljevac i veliki broj takvih opština, u tim opštinama je mnogo teže da se živi, opštine se prazne, mladi ljudi idu u beli svet da rade, da zarađuju, ostaju njihovi roditelji. Zbog toga današnji dan je dan starih.

Mi našim starim ljudima isto moramo obezbediti bolje uslove. Opštine, kao što je moja opština, nemaju mogućnost, mi nemamo, recimo, internistu. Treba da se obezbedi da sve te male opštine, kao što je Svrljig, da ne ponavljam koje su to opštine, da imaju usluge, da mogu u svakom trenutku da obiđu svako domaćinstvo, da obiđu tog starog čoveka. Jer, ti naši ljudi, oni su stvarali ovu zemlju, oni su čuvali ovu zemlju, mi njima moramo obezbediti sigurniju budućnost.

Evo, mi smo sada, kad govorim o svom kraju, imamo potencijal, veliki broj starih ljudi i potrebu za gerontološkim centrom. Imamo mogućnost. Jedan gospodin je kupio objekat i želeo da pravi starački dom. To nije dobra budućnost za takve opštine, ali mi moramo obezbediti sigurnu budućnost i za našu decu, za decu naše dece, za naše žene na selu, za ljude na selu, za sve koji žive u malim opštinama, ali moramo obezbediti sigurniju budućnost za te naše stare ljude koji stvarno imaju velikih problema.

Ja sam kao terenac, kao veterinar, obilazio sela gde taj domaćin, taj čovek koji živi sam, on ne želi svoje domaćinstvo da da nekom drugom da bi sutra koristio sredstva preko Centra za socijalni rad. Ti ljudi, to su pravi domaćini, oni vole svoju zemlju, vole svoje ognjište. Tako je i moj deda učio mog oca i moj otac je prešao da živi na selo zato što je penzioner i ja očekujem da ću nastaviti svoj život kad dođe vreme da pomažem ocu i da ostanem da živim na selu. Zato što je moj deda govorio mom ocu, a moj deda je živeo, dao Bog, 94 godine, govorio je – sine, nemoj da gasiš svoje ognjište.

Zato, zbog takvih ljudi mi moramo čuvati te naše stare ljude, njima pomagati kroz programe koje daje država Srbija, kroz programe pomaganja, kroz geronto-domaćice, uslovi u kući i svega onoga što je potrebno. Brdsko-planinska područja, velika teritorija tih opština, veliki problem je da se dođe kada je veliki sneg, kada je zima, kada su velike vrućine, zbog toga uvek govorim i govoriću, govorim iz srca jer znam i osećam probleme tih naših ljudi koji žive na jugoistoku Srbije u brdsko-planinskim područjima.

Tim ljudima moramo obezbediti bolju mogućnost tamo da žive i obezbediti elementarne životne uslove i da se tim ljudima i deci na selu i ženama na selu, bračnim parovima koji žive na selu, mora se obezbeđivati više sredstava iz budžeta i Republike Srbije i samih lokalnih samouprava, da se tamo stavi veća pažnja.

Ukoliko to ne uradimo, te opštine su već prazne, gase se i ako to ne uradimo, vrlo teško da će neko da se vrati sutra.

Još jednom, ja ću kao čovek, kao poslanik i kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati vaš izveštaj. Normalno, uvek govorim ovo što sada govorim i da mi niko ne zameri, jer ovo što govorim znam i osećam pored sebe. Mi smo takvi ljudi, dobri domaćini, ali verujte mi, tamo je mnogo teško, u takvim opštinama, takvim ljudima. Moramo naći načina da im pomognemo, da mladima obezbedimo sigurniju budućnost, a da starijima olakšamo starost.

Još jednom, hvala još jednom uvažena Poverenice. Mislim, vi ste bili kod nas zajedno sa onim gospođama iz ambasada, nekoliko ambasadorki, gde smo mi na dan 15. oktobar, Dan žena na selu dobili sredstva kojim smo obezbedili 40 žena, dobili su za rasad, dobili su mogućnost da sutra kroz plasteničku proizvodnju, da sutra mogu da obezbede svoju egzistenciju.

Hvala još jednom.

Ja vas pozivam da radite i oštrije i brže i jače, što se kaže, za te ljude i da zajedno rešavamo problem koji je stvarno veliki u takvim područjima iz kojeg ja dolazim. Hvala još jednom.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, kolega Miletiću.
Reč ima Jelena Vujić Obradović. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Jelena Vujić-Obradović

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, uvažena poverenice, gospođo Janković sa saradnicima, na dnevnom redu današnjeg skupštinskog zasedanja nalazi se izveštaj za prethodnu godinu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Vaš izveštaj, pre svega, želim da pohvalim. Vrlo je dobar, opširan i koncizan. Tema je vrlo iscrpna za diskusiju, vaš izveštaj takođe i lično bih volela da imamo što manje osnova za diskriminaciju i što manje pritužbi u svakom smislu, ali vi ste tu kao Poverenik da pružite građansko-pravnu zaštitu i da date upute građanima Srbije za prekršajno-pravnu i krivično-pravnu zaštitu.

Jedinstvena Srbija na rad Poverenika za zaštitu ravnopravnosti gleda vrlo korisnim i značajnim za građane Republike Srbije i njihovu sigurnost. Postupanje po prigovorima građana i preporuke koje nam dostavljate ocenjujemo visokom ocenom. Samim tim, želim da pohvalim vaš rad i rad vaše kancelarije, kao i saradnju sa odborima, koleginica i ja smo u Odboru za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku i vrlo često dobijamo vaše izveštaje, kao i saradnju sa Narodnom skupštinom.

Jedinstvena Srbija uključena je u sve parlamentarne i lokalne programske društvene tokove na planu i unapređenju ravnopravnosti i podršci socijalne i ekonomske sigurnosti građana.

Takođe, smatramo da podizanje svesti stepena anti-diskriminacionog zakonodavstva u Srbiji postiže viši nivo unapređenja ravnopravnosti i suzbijanja diskriminacije. Rodna ravnopravnost svakako je u fokusu, ali na njoj treba još uvek puno raditi.

Mi smo danas ovde po izveštaju razmatrali po osnovu različitih vidova diskriminacije. Govorili smo o zdravlju, diskriminacije u oblasti sporta, starijih sugrađana. Zatim, kada su u pitanju osetljive društvene grupe i kategorije Roma.

Ali, ono na šta ja posebno želim da se fokusiram jeste unapređenje i poboljšanje položaja mladih, naročito da se baci akcenat na smanjenje visoke stope nezaposlenosti i to u manjim lokalnim sredinama, tako da je neophodno stvoriti uslove u okruženju u kojem će se mladi osećati sigurno, bezbedno i ravnopravno.

Treba uskladiti potrebe tržišta rada i obrazovnog sistema kako bi se smanjila visoka stopa nezaposlenosti.

Takođe, pohvalna je i vaša reakcija na Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, naročito kada su u pitanju roditelji dece sa posebnim bolestima, koje nisu obuhvaćene prethodnim zakonom, i dece sa autizmom. Očekujem da će se ovaj zakon naći u proceduri Narodne skupštine.

Treći fokus pažnje na koji želim da skrenem jeste položaj žena, gde je, da kažem, ostvaren veliki napredak u ostvarivanju rodne ravnopravnosti položaja žena, a bez žene ne može celokupnog razvoja svake zemlje pojedinačno, ni regiona u celini.

U parlamentu danas imamo 94 poslanice i one čine oko 38% celokupnog broja poslanika.

Put rodne ravnopravnosti i osvajanja većih sloboda nije bio ni malo lak. Zahvaljujućim dobrim zakonima i propisima, omogućeno je da se položaj žena suštinski poboljša i da one budu vidljive, zastupljene i mane diskriminisane.

Kada pripada okruženju, koje je jako bitno, u kome osoba obitava i da li će se dogoditi određeni stepen diskriminacije, tako da socijalizacija i društvo, mediji i skretanje pažnje jako su značajni na svaki oblik diskriminacije. Ali, kada ste okruženi sredinom gde sa punim uvažavanjem gledaju na ženu, smatrajući je rodno ravnopravnom, smatrajući je najbitnijom karikom društva, kada ravnopravno sa kolegama učestvuje u svim parlamentarnim raspravama, gde je žena resurs u politici i daje podjednako dobre rezultate kao i muškarac, gde se glas žena čuje u odborima, stranim delegacijama, političkom i društvenom životu i okruženju gde se uvažava ravnopravnost, moralne vrednosti, poštovanje žena i nacionalni interes, sa tog aspekta mogu slobodno reći da poslanička grupa JS na naše društvo gleda sa uvažavanjem i ravnopravnim uključivanjem žena u sve tokove društvenog i političkog života.

Što se tiče vašeg izveštaja, imaćete punu podršku poslaničke grupe JS u danu za glasanje. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

...
Srpska radikalna stranka

Nemanja Šarović

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo, kako za sebe kažete poverenice, a u srpskom narodu se kaže poverenik, ja zaista ni do sada, ni do danas nisam mislio ništa dobro o vašem radu, a moram vam priznati da me ni danas niste ubedili u bilo šta suprotno od onoga što sam do sada mislio. Zapravo ste samo potvrdili moje mišljenje da vi ne razumete suštinu svoga posla, već da, pre svega, robujete određenim stereotipima i predrasudama.

Vama je poznato, odnosno treba da bude poznato da tamo gde caruju predrasude nema ravnopravnosti i da vi zapravo, umesto da se krećete u okviru svojih zakonskih ovlašćenja, vi pokušavate da se dodvorite što stranim ambasadorima, što stereotipima koje nameću određene nevladine organizacije, odnosno organizacije finansirane i instruirane od strane ambasada zapadnih zemalja.

Vaš posao je zapravo da promovišete poštovanje Ustava i zakona Republike Srbije, a vi to ne radite. Svojim stavovima, vi zapravo gazite i osuđujete i Ustav Republike Srbije, kao najviši pravni akt, ali i druge zakone. Evo, pošto vidim da vam možda nešto nije jasno, ja ću se potruditi da vam objasnim.

Vi pričate uporno o nekim narodnim poslanicama i smatrate, valjda naivno, da ćete na taj način doprineti da neko bude poštovaniji u srpskom društvu, na taj način se izrugujući i srpskom jeziku i srpskoj tradiciji. Vama bi trebalo da bude poznato da je SANU, koju nadam se cenite kao instituciju, i njen Odbor za standardizaciju srpskog jezika, da su oni odavno, još 2011. godine, kada je počelo to skrnavljenje, odnosno kada je uzelo maha pod DOS-ovim režimom, da su oni o tome raspravljali i da su doneli određene preporuke i da su utvrdili da ne treba nagrđivati srpski jezik tako što će umesto narodnog poslanika, što je ustavna kategorija, se govoriti – narodna poslanica, poslanica se zna šta je, ili što ćete govoriti psihološkinja, advokatkinja, niti smatram da je to bilo kome pomoglo. Apsolutno nije.

To pokazuje da vi ne razumete suštinu svoga posla, već da se bavite, pre svega, stereotipima i time da ispoštujete one koji na tim stereotipima insistiraju.

Evo šta o tome kaže SANU. Oni kažu – oblike ženskog roda za imenice koje znače profesije treba upotrebljavati tamo gde je njihova upotreba u skladu sa postojećom normom i dobrom jezičkom praksom. Kada je reč o oblicima ženskog roda za označavanje profesija koje nisu normirane ili uobičajene u jezičkoj praksi, ispravno je koristiti generički muški rod, npr. borac, pilot, akademik, jer njegova upotreba nikako ne implicira diskriminaciju žena, već podrazumeva svest o jednakoj društvenoj, ljudskoj vrednosti muškarca i žene.

Pa, kaže – gramatička kategorija ženskog roda nije jedino sredstvo za obezbeđivanje vidljivosti žena u srpskom ili bilo kom drugom jeziku, niti pak može uticati na diskriminaciju ili ravnopravnost žena. Ravnopravnost ne zavisi od upotrebe pojedinih gramatičkih kategorija, već od konteksta u kome su one upotrebljene, odnosno od značenja celine teksta. Takođe, tekstovi u kojima se ne koristi gramatička kategorija ženskog roda mogu sadržati stavove koji afirmišu rodnu ravnopravnost. Pozitivan primer predstavlja prevod Povelje UN na srpski jezik. Povelja se zalaže za svaki vid ravnopravnosti, pa i za ravnopravnost polova, ali se u samom tekstu koristi sintagma – prava čoveka, a ne tzv. rodno osetljiva sintagma – prava muškaraca i žena, bez obzira gde se, znači, zalaže za unapređivanje i podsticanje poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda za sve, bez obzira na rasu, pol, jezik itd.

Vi zapravo svojim nerazumevanjem radite upravo nešto što je suprotno i žene koje su u politici svodite isključivo na žene, umesto da ih gledate kao na ravnopravne sebi, kao što i žene u nekim drugim profesijama, umesto da se dokazuju svojom stručnošću, vi svodite samo na ženski pol i zapravo na taj način vi ste ti koji vrše njihovu diskriminaciju.

Slično je bilo i sa tim slučajem kada ste tražili od Nenada Popovića da se izvini. Ja ću to ponoviti. Vi ste pokušali i tu da izbegnete suštinu, da se izvini zbog toga što je rekao da je za njega neprihvatljivo da u udžbeniku za osnovnu školi stoji da neko ima dve majke, odnosno da neko ima dva oca. To je ne samo neprihvatljivo, to je nenormalno i neprirodno.

Ja ne znam, gospođo, da li ste vi majka, ali sam potpuno siguran da nemate pravo da redefinišete pojam majke. Pojam majke označava ženu koja je rodila dete. Ne postoji dete koje su rodile dve majke, kao što ne postoji ni dete koga su napravila dva oca. Uvek je jedna majka i uvek je jedan otac. I to što vi radite, tražeći izvinjenje za tako nešto, je zapravo diskriminacija, diskriminacija većinskog stava u Srbiji i diskriminacija, što je još mnogo bitnije, Ustava i zakona Srbije. Navedite mi u skladu sa kojim to zakonom Republike Srbije može jedno dete da ima dve majke ili dva oca? To ne postoji.

Sličan je primer i vezano za ovu kritiku koju ste izneli na stav SPC i njenog patrijarha. Mi o njemu možemo misliti dobro ili lođe, ali ako krećete od ravnopravnosti, onda je i on, osim što je patrijarh ili neki vladika, oni su i građani Republike Srbije i oni imaju određena građanska prava i slobode govora i slobode misli i imaju pravo da se zalažu za šta god žele.

Niti je to suprotno zakonu, da biste vi reagovali, niti su oni tražili nekakvu nasilnu akciju, niti su je nasilno sprovodili. Dakle, apsolutno nije bilo nijednog jedinog razloga da vi kao Poverenik za zaštitu ravnopravnosti reagujete u tim slučajevima. To je sloboda misli.

Da li se vama ili nekom drugom to sviđa, to je potpuno nebitno pitanje. Suština je potpuno drugačija.

Treća stvar, vi kažete, gospođo, kako ste vi reagovali putem javnih saopštenja i putem izjava za medije. Vi ste, između ostalog, sredinom prošle godine dali izjavu koja se odnosi na mene lično. Ja sam na svom slučaju osetio vašu i neprofesionalnost i nerazumevanje suštine posla. Komentarisali ste natpise žute štampe i neistine koje su iznete u toj žutoj štampi, bez ikakvih saznanja, bez ikakvih činjenica. Izneli ste vi nekakvu svoju ocenu nečega o čemu ne znate ništa. To je čist neprofesionalizam, to je sramota za profesiju kojom pokušavate da se bavite. Time ste naneli ogromnu štetu instituciji koju predstavljate i ja od vas zahtevam javno izvinjenje za neistinu koju ste izneli.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima koleginica narodni poslanik Ružica Nikolić.
Narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo poverenik Janković, metodološki posmatrano, ovaj vaš izveštaj je u redu, u skladu je sa metodologijom.

Međutim, kad se pročita njegov sadržaj, onda se vidi da je to okolo jadac a unutra gladac. Ja sam ovo malo obrnuo. Vi ste ovde rekli šta ste sve uradili u 2018. godini. I da sad ne trošimo vreme na elaboraciju šta ste vi sve preduzeli, to je otprilike 0,2% odnosno 0,02% u odnosu na ukupan broj stanovnika u Srbiji - 947 pritužbi, 300 preporuka, četiri predloga Ustavnom sudu. A mogli ste ujedno Ustavnom sudu podneti zahtev za usklađivanje Ustava sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, pošto ste vi citirali tamo neke odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Mene to ne bi uopšte čudilo da ste i tako nešto uradili. Tri krivične prijave, jedna tužba, jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, nešto medijacije, žalite se na javne ličnosti, na medije, pa ste onda vi napravili klasifikaciju tamo po pritužbama, kada su u pitanju lica i klasifikaciju po pritužbama kada su u pitanju oblasti.

Pošto mi, srpski radikali, detaljno analiziramo ovo sve, mi smo morali, naravno, da vidimo i Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o zabrani diskriminacije, da dovedemo u vezu sa ovim izveštajem. Član 1. ovog zakona kaže šta je Poverenik. Poverenik je, dakle, samostalan državni organ, nezavistan u obavljanju svog posla. Ali, ima jedna stvar koja se primećuje u Srbiji - što je više samostalnih, nezavisnih, nevladinih organizacija i drugih faktora u Srbiji, sve manje građani Srbije ostvaruju svoja prava. Mislim da to nije dobro i da bi vi na taj način trebali da delujete.

Zatim, član 28. ovog zakona kaže šta bi Poverenik trebao, koje uslove treba da ispunjava - da ima državljanstvo Republike Srbije, diplomirani pravnik, 10 godina radnog iskustva u oblasti zaštite manjinskih prava, itd. Sve vi ovo verovatno ispunjavate, ali ima jedan momenat, a to je moralni faktor. Imajući u vidu šta ste vi radili, šta ste osuđivali a šta niste osudili, ja moram da konstatujem da vi niste baš najmoralnija ličnost za obavljanje ovog posla.

Imajte u vidu da mi srpski radikali poštujemo sve one koji se zalažu za zaštitu slabijeg, starijeg, onog sa manje prava i to je nešto gde svaki normalni čovek treba da podrži, a suprotno od toga da osudi, ali vi kroz vaše aktivnosti, zajedno sa nevladinim sektorom, vi ovde pokušavate samo na populistički način o tome više da govorite i više vremena da trošite, a suštinski ne bih rekao da ste se dovoljno bavili.

Ja ću vam navesti jedan primer koji ne može ostaviti nikog ravnodušnim. Jedan mlad čovek je imao saobraćajku, negde sa svoje 23 godine života, a onda je odlučio da se počne baviti sportom. On je slabo pokretan, odnosno nalazi se u kolicima. Dogurao je do toga da našu zemlju predstavlja na paraolimpijskim igrama. Njegov dolazak u jednu osnovnu školu u Ljuboviji je obezbedio profesor Aleksandar Renovčević. Zamislite, deca nisu pokazala samo na sportskom polju te rezultate, to je na njih uticalo motivaciono. Oni su rekli, mnogi od nas, deca, učenici osnovne škole - mnogi od nas ne možemo da napravimo tako značajne sportske rezultate, ali možemo u oblasti učenja i znanja da napravimo dobar rezultat i to je imalo zaista onako jedan pozitivan efekat. Vi ste mnogo više trebali da se bavite tim, a ne da osudite nešto što niko normalan ne bi osudio, a preskočite, izostavite ono što bi zaista bilo za osudu.

Previše ovde govorimo i zapravo ja nisam siguran da mi možda na takav način i takve odluke šaljući u javnost, odnosno poruke, ne dovodimo možda do ugroženosti ženskih prava. Evo, mi imamo dva člana Srpske radikalne stranke, gospođa Vjerica Radeta koja je potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije i gospođa Smiljana Varga Glamočanin, potpredsednik Skupštine AP Vojvodina. Kad bi jednoj od njih rekli da su na tom mestu samo zato što su žene, ja mislim da bi se one silno uvredile. One tu nisu zbog toga što su žene, one su tu zbog toga što su zaslužile da ponesu takve funkcije, tako odgovorne funkcije i mi te pozitivne primere više treba da afirmišemo nego o nekim drugim pravima i borbama o kojima vi pričate, a u suštini to se ne dešava.

Da li ste se vi, pošto ste dužni da vodite računa o ljudskim, manjinskim i svim drugim pravima, zapitali nekad kakve uslove prilikom izdržavanja kazne zatvora imaju Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović, kao i mnogi drugi zatvorenici? Da li se krše tamo njihova ljudska prava? Da li ste se vi bavili tim problemima ili niste? Ja u to sumnjam, verovatno niste.

Zakon o pomoći podršci porodicama je u manjem broju, verovatno, dobro došao, ali postoji tu veliki broj, vi ste to u svom izveštaju naznačili, porodica, veliki broj žena koje nisu ostvarile ta svoje prava. Jeste li tu intervenisali?

Vaš autoritet treba da crpite iz snage javnih nastupa, mada vi uživate imunitet kao narodni poslanici, imate platu kao sudije Vrhovnog kasacionog suda. To je sasvim dovoljno. Imunitet kao narodni poslanik, a plata kao sudija Vrhovnog kasacionog suda, ali vaši alati, ovo sad nije problem isključivo vaš, kojim vi možete da delujete u javnosti da šaljete poruku nemaju neku ozbiljnu snagu, a to je ona modernizacija koja je zahvatila srpsko društvo, ugledanje na zemlje EU, na neke druge zapadne zemlje.

Preporuka i mišljenje. Vi ste tamo rekli da ste prosledili dva zahteva na određena dva ministarstva. U izveštaju ne piše da li su oni odgovorili. Mislim da ste vi nezadovoljni jer vam nisu odgovorili na one primedbe koje ste vi ukazali. Čim nešto ima snagu preporuke ili mišljenja ono nema dovoljno mogućnosti da bude realizovano i da to neko prihvati ozbiljno i kao obavezu za sebe.

Mene raduje činjenica kao, pretpostavljam, i sve druge kolege gde ste vi tamo rekli, a to prosto nije vaša zasluga, to je takvo stanje, da se smanjio broj, odnosno da se odmah interveniše kada je u pitanju povreda prava osoba sa invaliditetom.

Meni to ukazuje da su građani Srbije dobri ljudi, da oni svoje obaveze završavaju, probleme otklanjaju vrlo brzo. Imajući u vidu da smo mi u suštini takvi, onda bi vi morali da se bavite svojim poslom isključivo u skladu sa zakonom, a ne podržavajući nevladine organizacije i ponašajući se onako kako to oni hoće. Vi znate da je određen broj predstavnika nevladinih organizacija ne samo bio nezadovoljan vašim izborom na tu poziciju, nego je jednostavno sve do 2016. godine imao ozbiljnih primedbi na vaš rad, sve dok vi niste počeli javno da nastupate onako kako su oni želeli.

Još jednom ponavljam, što više nevladinih organizacija i više nevladinog sektora tupi se oštrica državnih organa. Ovde sudovi za sve ovo što se pojavi kao problem, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, odnosno, sad je to u okviru Ministarstva za lokalnu samoupravu i drugi državni organi treba da rešavaju te probleme, a ne vi. Vi možete po neki dobar primer da nađete i da se potrudite na tom. Organizujte porodične radionice, organizujte nešto što je dobar primer, a ne da li će se poslanik zvati poslanica ili slično.