Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa pitam – da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Red je sada dati odgovore na pitanja narodnih poslanika i poslanica. Neka ću zbirno koja su bila ista ili su se odnosila na neku istu oblast i naravno pojedinačno za ono što su bila konkretna pitanja.
Narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević, ostala sam dužna u prvom delu, izvinite, nije bila namera. Samo sam ispustila pitanje da li se radi o diskriminaciji ono što se dešava sa Srpskom listom na Kosovu. Da, radi se o nedopustivom kršenju ljudskih prava Srba na Kosovu i radi se o nejednakom tretmanu jedne političke liste, ali to samo mogu dati kao konstataciju.
Narodni poslanik Predrag Jelenković je imao nekoliko pitanja koja se odnose, ne vidim da li je narodni poslanik tu, ali ću odgovoriti. Iz regiona južne i istočne Srbije u 2018. godini pritužbe su najviše podnosila fizička lica i najviše su se odnosile na oblast rada i zapošljavanja i postupke pred organima javne vlasti. Dakle, region južne i istočne Srbije u potpunosti odražava isto stanje po pitanju broja pritužbi i oblasti, kao što ste imali priliku da vidite i u izveštaju.
Pitanje istog narodnog poslanika koje se odnosi na oblast obrazovanja i stručnog osposobljavanja, u kome je podneto 50 pritužbi, pretežno se odnose na oblast obrazovanja, i to na različita postupanja, odnosno propuštanja predškolskih ustanova ili osnovnih škola, dok se najmanji odnose na oblast visokoškolskog obrazovanja.
Narodni poslanik Jelenković pitao je šta znači preporuka broj 16. Odnosi se na potrebu osnivanja socijalnih i zdravstvenih ustanova, kao i razvijanje međusektorskih usluga, imajući u vidu da Zakon o socijalnoj zaštiti predviđa upravo ovakve usluge.
Tražio je pojašnjenje naše preporuke broj 19 – koje su to aktivnosti koje je potrebno kontinuirano sprovoditi na podizanju svesti o prepoznavanju obaveznosti prijave nasilja, naročito u sistemu zdravstvene zaštite. Dakle, mislili smo pre svega na edukaciju zdravstvenih radnika i uvećanje njihovog kapaciteta za prepoznavanje i reagovanje na nasilje i njihovu saradnju sa drugim sistemima kao što su policija, socijalna zaštita i tako dalje.
Što se tiče rada na izvesnoj promociji značaja eliminisanja govora mržnje, pitao je da li smo posebna sredstva odvojili. Ne. Čuli ste da nismo u mogućnosti. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je deo državnog i društvenog uređenja Republike Srbije i kao što važe sve mere štednje za druge organe, to važi i za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, tako da nismo predviđali u budžetu posebna sredstva.
Zahvalila bih se narodnoj poslanici gospođi Ivković i gospodinu Miletić Mihajloviću na pohvali, zaista konstataciji da je izveštaj iscrpan, da sada ne ponavljam, tu nije bilo konkretnih pitanja, ali što ste zapravo izneli koliko je značajno da imamo jedan sveobuhvatan pregled stanja.
Što se tiče pitanja narodnog poslanika gospodina Miladina Ševarlića da li bi trebalo osnovati mušku parlamentarnu mrežu, ne znam, zaista, moja puna podrška osnivanju ženske parlamentarne mreže, zbog toga što ne postoji nikakva dilema. Evo, danas smo tek na broju od 90 narodnih poslanica. Narodna poslanica gospođa Malušić, sa čijim sam izlaganjem u potpunosti saglasna, upravo ističe da su narodne poslanice značajno izmenile taj javni diskurs, dale ozbiljan doprinos da danas imao jednu drugačiju sliku u društvu. Mislim da nam mnogo više solidarnosti na svim poljima, a posebno ove ženske, nimalo neće faliti. A da li će se ovde i narodni poslanici odlučiti na formiranje mreže, to nije zabranjeno i neće biti nikakav vid diskriminacije.
Što se tiče položaja Srba na Kosovu, naravno da nije moguće da Poverenik sam rešava ta pitanja. Potpuno sam saglasna sa vama da se radi o ozbiljnim kršenjima prava. Vi vrlo dobro znate da je to poseban položaj, pitanje koje traje više decenija i da mi svakako ne možemo sami ovo pitanje rešavati. Dajemo punu podršku Vladi Republike Srbije i pozdravljamo sve napore i Vlade Republike Srbije i predsednika Republike Srbije koji su se posebno fokusirali na poboljšanje položaja i rešavanje brojnih problema Srba na Kosovu.
Što se tiče pitanja koje se odnosi na to kako izgleda prevod srpski za LGBT zajednicu, dakle, nije to izmislio Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, koristi se već od kraja 20. veka i prevod je - lezbejke, gejevi, biseksualci i transrodne osobe.
Na pitanje zašto samo srpski poglavari mogu biti izvrgnuti ruglu i plakat koji ste mi dostavili na kojem se nalazi vladika crnogorsko-primorski Amfilohije Radović, mi nismo imali pritužbu. Inače, apsolutno je nedopustiva slika koja svakako šalje potpuno pogrešnu sliku o našem društvu i nedopustivo je ponašanje i odnos prema vladiki. Inače, i u javnosti je postojala informacija da je vladika Amfilohije Radović podneo krivičnu prijavu, a postupak se nalazi pred sudom. Prema članu 36. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne može postupati.
Želim da se zahvalim narodnom poslaniku gospodinu Rančiću na jednom posebnom sagledavanju nasilja i ukazivanju na sve aspekte, posebno sa aspekata profesije kojom se dugo godina bavio, i još jednom čestitke što je Gadžin Han prošle godine osvojio prvo mesto za opštinu-grad jednakih mogućnosti.
Što se tiče pitanja narodne poslanice gospođe Danice Bukvić oko rodne ravnopravnosti u lokalnim samoupravama, dakle, to je više bila konstatacija, ali mi smo potpuno saglasni da se tom pitanju treba posebno posvetiti pažnja.
Posebno je bila konstatacija, što je bilo i njeno delimično pitanje, ali i prethodno narodnih poslanika, u vezi sa diskriminacijom na osnovu zdravstvenog stanja, šta je zapravo bilo u pitanju. Pritužbe su se odnosile i postupljeno je po našim pritužbama na dostupnost lekova. Moram ovom prilikom javno da pohvalim Republički fond za zdravstveno osiguranje koji je postupio po svim našim preporukama, što u mnogim slučajevima nije bilo jednostavno, tako da je mnogim našim građanima omogućeno bolje lečenje i lekove najnovije generacije.
Ostala sam dužna, ali sada više narodna poslanica Tatjana Macura nije tu, ali pitala je da li smo nešto preduzeli za obolele od multipla skleroze. Ove godine smo imali sastanak sa udruženjima obolelih i rekli su nam da će uskoro poslati nešto što će pre ličiti na inicijativu nego na pritužbu, jer smo na taj način mnogima, recimo, obolelima od osteoporoze, obolelima od melanoma, zahvaljujući takvoj jednoj dobroj saradnji omogućili, zajedno sa Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja i Ministarstvom zdravlja, kvalitetnije lečenje i rešili probleme bubrežnih bolesnika otvaranjem posebnog odeljenja za dijalizu u Vrnjačkoj Banji.
Što se tiče pitanja narodne poslanice Dragane Kostić, koji se odnosio na rodno budžetiranje da nismo pažnje posvetili. Nismo, možemo jedino na zahtev Narodne skupštine, a možemo i sami da pravimo poseban izveštaj o diskriminaciji na osnovu pola ili, recimo, položaju žena.
Inače, citirali smo Izveštaj UN dimena, agencije UN za rodno ravnopravnost, dakle to je iz njihovog izveštaja, ali mi nismo ni radili punu analizu svih lokalnih samouprava, pa nismo ni mogli da je sadržimo, jer prosto nije moguće. Mi smo uradili analizu broja žena u svim organima javne vlasti na lokalnom nivou, ali prosto, ne možete sve te poslove koje bismo i mi sami želeli da završimo.
Zato, kao što sam vam i rekla predstavljamo, dajemo relevantna istraživanja sva u našem izveštaju da vi imate, da vam bude od pomoći u vašem radu, jer nisu pritužbe kao što sam naglasila jedini pokazatelj prisutnosti diskriminacije.
Što se tiče konstatacije, da nismo reagovali na uvredu na račun predsednice parlamenta, evo možete videti na našem sajtu, 4. decembar 2018. godine, možda je slučajno ispušteno. Znate kako, neka naša upozorenja i saopštenja naiđu na mnogo veći odjek u javnosti, neka ne, ali zato možete svako naći na našem sajtu gde, evo, piše, samo ću prvi pasus da ne čitam celo saopštenje: „Poverenica za zaštitu ravnopravnosti osuđuje uvrede koje na račun predsednice Narodne skupštine Maje Gojković izneo glumac Sergej Trifunović putem društvenih mreža…“ i da vam ne čitam zaista dalje saopštenje.
Zahvaljujem se narodnoj poslanici Stefani Miladinović na pohvali ovog izveštaja i podržavam tu konstataciju, zapravo na neki način kritiku zajedničku svima nama ovde što o ovim životnim temama ne razgovaramo mnogo više i opet, kažem, vrata su potpuno otvorena da tu komunikaciju poboljšamo. Dobra je ideja da o nekim pojedinačnim slučajevima razgovaramo i mnogo ranije i da možda u nekim formatima analiziramo neke slučajeve kako bi neke probleme mogli da zajednički rešavamo.
Želim samo da kažem, da se zahvalim, takođe, narodnom poslaniku Miliji Miletiću i još jednom čestitke opštini Svrljig, vode i žene i nalaze se na ključnim pozicijama što jeste bio jedan od kriterijuma kada je opština Svrljig osvojila treće mesto na našim konkurs u opštini grad jednakih mogućnosti. Naravno, ne jedini, jer one nisu tu samo zato što su žene, već su značajan doprinos dale.
Konstatujem da je tačno da smo saglasni sa vama oko položaja dece na selu i položaja žena na selu. Videli ste da veliki deo našeg izveštaja upravo sadrži preporuke za njihovo poboljšanje.
Dali smo inicijativu za dopunu Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju radi utvrđivanja podsticaja za mlade žene i druge osetljive grupe stanovništva u ruralnim područjima. Imate na strani 130, da sada ne bi zadržavala i čitala vam čitavo obrazloženje. Dakle, u potpunosti podržavamo sve ono što ste naveli u vašem izlaganju i saglasni smo da smo našim selima svi dužni da posvetimo mnogo više pažnje.
Hvala narodnoj poslanici, Jeleni Vujić Obradović što naglašava kako vidi Izveštaj kao vrlo značajan za sve građane i građanke, ujedno hvala svima koji ga tako vide kao nešto što je važno za sve nas.
Zahvaljujem se gospodinu Nemanji Šaroviću, narodnom poslaniku na iznetoj kritici. Potpuno sam saglasna sa stavom gde vladaju stereotipi i predrasude, tu nema ravnopravnosti, sigurno.
Što se tiče konstatacije kršenja Ustava člana 21. treba ga pogledati malo bolje i videti da tu nikakvog kršenja sa naše strane nema, već naprotiv, da upravo radimo u skladu sa članom 21. Tačno je da mi je jako važno šta o Srbiji misle svi i naravno, šta misle međunarodna zajednica. Potpuno je tačno da mi je stalo i da se trudim da Srbiju reprezentujem na najbolji mogući način.
Što se tiče konstatacije o upotrebi rodno senzitivnog jezika i ugrožavanja prava na abortus, da se ne vraćamo, u sekularnoj državi sam već odgovorila, tako da se ne bi vraćala jer sam već dala odgovor na to pitanje.
Što se tiče vaše konstatacije na moj odgovor dnevnom listu „Kurir“ potpuno ste u pravu. Izvinjavam vam se zbog toga što je „Kurir“ pogrešno potpuno preneo samo polovinu moje izjave, tako da imate potpuno pravo da vam kažem da su oni skratili prvi deo moje izjave.
Ja imam dokaz da sam upravo poslala odgovor da ja za „Kurir“ kažem da mi ne raspolažemo relevantnim informacijama o navedenom događaju, tako da bi svako komentarisanje slučaja gospodina Šarovića bilo neozbiljno i neodgovorno, a da kao Poverenik kontinuirano ukazujemo da se u svakom pojedinačnom slučaju, bez obzira da li je u pitanju javna ličnost mora voditi o interesima i pravima deteta.
U ovakvim situacijama kada se dovede u pitanje bezbednost deteta moralo bi postojati dovoljno svesti kod bračnih partnera da se nesuglasice ostave po strani, da je interese deteta iznad svega, naprotiv, samo smo dali potpunu konstataciju.
Meni je žao zbog toga što je to predstavljeno da je bilo ko osudio vaš slučaj, naprotiv, imam dokaz da nisam dala takav odgovor, ali vam se izvinjavam zbog toga što se može steći utisak da sam ja komentarisala nešto o čemu nisam imala informacije, upravo sam takav odgovor i dala. Nažalost, skraćen je i data je samo druga rečenica koja je tako preneta, izvučena je apsolutno iz konteksta.
Što se tiče konstatacije narodnog poslanika Srete Perića koji konstatuje da je metodologija dobra, da ima primedbu zašto se pominje u inicijativi za ocenu ustavnosti Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Ne pominje se Zakon o ravnopravnosti polova važeći samo kao jedan dodatak u inicijativi za ocenu ustavnosti Zakona finansijskoj podršci porodici sa decom, što upravo govori suprotno onome što je negde konstatacija. Naravno, svako ima pravo na mišljenje, ja jako uvažavam svaku vrstu kritike, a to je da se ne bavimo dovoljno najslabijima. Naprotiv, ceo izveštaj je upravo posvećen našim najosetljivijim društvenim grupama.
Kada je u pitanju položaj građana koji se nalaze na služenju kazni zatvora, to je nadležnost za zaštitnika građana koji predstavlja nacionalni mehanizam za prevenciju torture. Što se tiče potrebe postojanja organa i slabosti naših preporuka, o tome govori 98% postupanja organa javne vlasti po njima.
Što se tiče odgovora na pitanje narodnoj poslanici Ljiljani Malušić, hvala vam na pohvali Izveštaja. Potpuno sam saglasna sa vama o položaju žena.
Pitali ste čije je istraživanje koje smo najavili. Veliko opsežno OEBS-ovo istraživanje emisije OEBS-a o nasilju i seksualnom uznemiravanju.
Tako je, vrlo poražavajuće, izgleda da žene nisu ohrabrene još uvek da o tome pričaju. Ko zna na šta ćemo naići jednog dana, što je pitanje čija je krivica. Tačno je da ja prvi put predstavljam Izveštaj. Znam da nije bila upućena vaša kritika meni. Mi smo svake godine redovno dostavljali, da neko ne pomisli da mi raspravljamo prvi put zbog toga što mi nismo dostavili. Tačno je, prethodna poverenica jeste predstavljala, ja sam prvi put i zbog toga se jako radujem, pogotovo što je to danas na Međunarodni dan starih.
Odgovor narodnoj poslanici Ružici Nikolić koji se odnosi, takođe, izvinjavam se što sam na trenutak izašla, zaista sam morala, nisam želela da time pokažem bilo kakvo poštovanje prema bilo kom narodnom poslaniku.
Sarađujemo puno sa centrima za socijalni rad, upravo zbog toga što najčešće pritužbe stižu za postupke pred organima javne vlasti, često sa centrima koji su spremni da ispoštuju većinu naših preporuka, jer su negde i sami svesni da je teško izdići se iznad sopstvenih predrasuda u vrlo osetljivim postupcima koji se vode pred centrima.
Što se tiče konstatacije da se nisam dovoljno bavila starijima i položaju starijih ustanovama socijalne zaštite, moram priznati da je to apsolutno netačno, jer kao što vidite od 2015. godine od izbora na ovo mesto, ne postoji ni jedna godina u kojoj nije postojalo bar jedno istraživanje o starijima.
Što se tiče konkretnog vašeg pitanja oko zloupotrebe starijih i brojnim vrstama prevara, pa i prinudnim smeštajima i potpisivanjima ugovorima o doživotnom izdržavanju i zloupotrebi starih, imaćete prilike da vidite u izveštaju o radu za 2019. godinu kada sledeće godine budemo predstavljali, jer smo ove godine dali preporuku svim centrima za socijalni rad i svim ustanovama socijalne zaštite upravo oko predrasuda koje oni imaju kada smeštaju starije, znači naše najstarije u dom, zato što smatraju da oni nisu zbog svoje starosti, nisu sposobni da odlučuju o svom životu.
Dakle, to je nešto što je potpuno nedopustivo i sa čime sam potpuno saglasna sa vašim izlaganjem, a inače bila sam, tako je, 12 godina sam provela u sistemu socijalne zaštite, nisam bila kadar ni jedne političke stranke, niti član ni jedne, što ne mislim da je nešto loše u životu, ne znam da li ću to nekada biti, ali samo do sada nisam bila nikada.
Što se tiče pitanja i više konstatacija narodne poslanice Studenke Kovačević, hvala na jednom iscrpnom obrazloženju svega onoga što se radi u našem društvu, pogotovo na onom najtežem poslu, a to je izmena društvenog i kulturnog konteksta. Hvala vam što ste potpuno svesni toga, kao narodna poslanica, i što u vama imamo partnere upravo u toj promeni.
Što se tiče konstatacije da vas obeshrabruje broj pritužbi, zaista nema razloga, ni jednog, zato što mene to lično ohrabruje. Ja imam potpuno drugi pristup tome i moje koleginice i kolege zato što, rekla sam to još jednom, ali da konstatujem, broj pritužbi može i dramatično da se poveća, to nikako ne znači da se povećala diskriminacija. Pa, evo, da li vidite koliki broj prijavljenih nasilja imamo? Ako o tome pričamo i rešavamo probleme broj će se povećavati, možda će se nekada smanjiti sve to zavisi od aktuelnog društvenog konteksta.
Takođe, zahvaljujem se još jednom narodnoj poslanici Milanki Jevtović Vukojičić, koja zaista koristi svaku priliku, ne samo danas u plenumu kada razmatramo izveštaje, nego da konstatuje da je jako značajan u radu i da je iscrpan i detaljan i pruža uvid vama, kao narodnim poslanicima i poslanicama, na najvišem mestu u našoj državi, da realno sagledavaju stanje i pomažu u kontroli izvršne vlasti.
Takođe, na kraju hvala narodnom poslaniku Milanu Ljubičiću na svim ovim pohvalama i konstatacijama.
Hvala vam svima još jednom na pažnji.
Nadam se da sam odgovorila na pitanja svih narodnih poslanika. Ako sam slučajno nešto ispustila nije bila namera da bilo koga ne ispoštujem, jer je u radu institucija na čijem sam čelu izuzetno važno i najvažnije mišljenje Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala još jednom na pažnji.

Zahvaljujem.
Koleginice Radeta, po kom osnovu?
(Vjerica Radeta: Replika.)
Nemate pravo na repliku, pogotovo ne u ovom delu sednice. Nije vas ni jednom spomenula.
Kolega Ševarliću, vi po kom osnovu?
(Miladin Ševarlić: Replika.) Nemate ni vi pravo na repliku.
Na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika zaključujem jedinstveni pretres.
(Vjerica Radeta: Poslovnik.)
Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Arsiću, povredili ste član 107. Poslovnika Narodne skupštine, kada malo pre niste reagovali dok je govorila gospođa Brankica Janković, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, odgovarajući na pitanje koleginice narodnog poslanika, vezano za glasanje 6. oktobra na Kosovu i Metohiji.

Tim povodom, pet puta je pomenula južnu srpsku pokrajinu i svaki put suprotno Ustavu Republike Srbije je rekla „Kosovo“, „Kosovo“, „Kosovo“.

Gospođo Brankice Janković, izbori 6. oktobra se održavaju u AP Kosovo i Metohija. Za „Srpsku listu“ se glasa na Kosovu i Metohiji.

Dakle, ne možete, ne smete vi javno da govorite. Mi smo vas još danas kritikovali da ne reagujete kad neko drugi krši Ustav, a vi pet puta kao da se inatite Narodnoj skupštini, kao da se inatite narodnim poslanicima, ali dobro, to je vaš obraz i vaš odnos prema Narodnoj skupštini koliko god pokušavate da se tako fino predstavite, a pre svega prema Ustavu Republike Srbije.

Dakle, zapamtite da nikada ne zaboravite, Kosov i Metohija je AP i sastavni deo Republike Srbije. Hvala.

Koleginice Radeta, koleginica Brankica nikako nije mogla da pogreši, jer ako je podnosila izveštaj o Kosovu i Metohiji i raspravljala o njemu, smatra ga sastavnim delom Republike Srbije.
(Vjerica Radeta: Nije ona pogrešila, nego ti što nisi reagovao kada je rekla.)
Tako da, samo vas pitam da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?
(Vjerica Radeta: Ne.)
Ne. Zahvaljujem.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaja na životnu sredinu sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom.
Pre otvaranja jedinstvenog pretresa, podsećam vas da je shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članovima poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izmeni Odluke o izboru članova Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaja na životnu sredinu sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom, koji je podneo narodni poslanik docent dr Darko Laketić.
Da li predlagač, narodni poslanik, Darko Laketić, želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Laketiću.

Zahvaljujem se, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine.

Uvažene kolege narodni poslanici, naime Komisiju za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja izabrali smo svi zajedno ovde prošle godine na predlog predsednika Narodne skupštine, gospođe Maje Gojković.

Na ovaj način nesumnjivo smo izašli u susret narodu i počeli na jedan ozbiljan način ozbiljno da pričamo o temi koja je vrlo bitna. Za razliku od ranijeg perioda kada se o tome uopšte nije pričalo, a još manje činilo, podsetiću vas i da je ova vlast upravo ona vlast koja je po prvi put počela da obeležava stradanje našeg naroda u NATO agresiji.

Pored stradanja našeg naroda u NATO agresiji i takve vrste obeležavanja, po prvi put ova vlast je počela da priča o odgovornosti onih koji su izvršili agresiju, ali i o posledicama, svim onim posledicama koje su izazvali i upotreba municije sa osiromašenim uranijumom, ali što je još značajnije, koji su izazvali svi oni otrovi, toksini, kancerogeni, koji su se oslobodili prilikom gađanja industrijskih postrojenja koja su bila pod ekološkim rizikom i svih onih, da kažem, postrojenja, čije je razaranje dovelo do ekološke devastacije.

Ono što je takođe vrlo bitno, jeste da Komisija ima zadatak da utvrdi istinu upravo o svemu ovome i upravo ova Komisija to jedan značajan vremenski period radi od svog osnivanja.

Podsetiću vas da su članovi Komisije narodni poslanici koji su izabrani od strane građana i koji imaju zadatak da zajedno rade i da u tom radu i istraživanju dođu do rezultata kojeg bi svi zajedno opet razmatrali i doneli određene mere i zaključke.

Osim članova Komisije koji su narodni poslanici, mi smo po Poslovniku Narodne skupštine uključili u rad Komisije i sve relevantne stručne i naučne institucije u našoj zemlji. Osim toga, uključili smo i sve relevantne naučnike koji se bave odgovarajućom problematikom u zavisnosti od potreba i pravaca istraživanja komisije.

Ono što je naš zajednički cilj jeste da u ovom našem mandatnom periodu, dakle, sublimiramo i sumiramo sve naše rezultate do kojih smo došli i da ih prezentujemo u toku naredne godine, dakle, pre završetka ovog mandata.

Podsetiću vas i na to koje je aktivnosti Komisija imala. Naime, mi smo održali do sada sedam sednica. Svaka sednica je brižljivo pripremana, svaka sednica je, na njoj je predočeno i prikupljeno mnoštvo značajnih informacija i dokaza i ono što je jako bitno jeste da, pre svega, taj naš rad je vrlo značajan i taj naš rad već je dao određene rezultate.

Prva sednica Komisije je održana 15. juna 2018. godine. To je bila konstitutivna sednica na kojoj smo odredili metodologiju rada. Na drugoj sednici Komisije, koja je održana 5. i 6. jula 2018. godine kao prvi svedok pojavio se gospodin Đan Pjero Skanu, predsednik Komisije italijanskog parlamenta i savetnik te komisije, gospodin general Amodio Albino.

Ono što je bitno jeste da smo prilikom tog svedočenja, tog prvog svedočenja, imali i prikupili mnoštvo dokaza i informacija, mnoštvo značajnih iskaza, poput iskaza i svedočenja gospodina Đorđa Trente, gospodina Enija Letijerija. Đorđo Trenta podsetiću da je predsednik Nacionalne organizacije za borbu protiv raka Italije. Enio Letijeri je bio vojno lice, zdravstveni radnik, šef inače zdravstvenog sektora italijanskog KFOR-a, i ono što je još bitnije dobili informacije o određenim mehanizmima prilikom kojih je došlo do oboljevanja italijanskih vojnika na Kosovu i Metohiji.

Paralelno sa tim dokazima koje smo dobili od gospodina Đan Pjera Skanua, dobili smo i jedan obiman sudski materijal. Sudski materijal se tiče presuda italijanskih sudova, pri čemu su italijanski vojnici koji su bili u sastavu italijanskog KFOR-a tužili i dobili određene sporove i taj materijal je pohranjen u našoj arhivi.

Naime, italijanski sudovi su ustanovili princip kvalifikovane verovatnoće. Šta to znači? To znači da vojnik koji je oboleo od maligne bolesti, a službovao je na teritoriji Metohije, na Kosovu, on nije veštačen po principu zbog čega se razboleo, već po tom automatizmu je određivan samo stepen telesnog oštećenja i stepen oboljevanja i određivana naknada. To je veliki uspeh italijanske Komisije. Na osnovu izveštaja italijanske Komisije upravo se desio ovaj, rekao bih, presedan.

Ono što je vrlo bitno, vezano za ovo svedočenje, jeste da smo prikupili mnoštvo dokaza od Italijana, dobili celokupan njihov izveštaj koji smo preveli, dobili sva svedočenja, dobili sudske spise, mnogo stvari koje su bile neophodne za naš početak i za naš rad. Ali, tada smo čuli mnoge zlurade komentare, da je ta Komisija italijanskog parlamenta politička, da Italijani nemaju problem.

Reći ću vam i demantovaću takve tvrdnje. Ja sam inače 5. aprila 2019. godine učestvovao na jednoj konferenciji u Rimu. Ta konferencija se zvala „Uranijum“, godinu dana od četvrte Komisije italijanskog parlamenta. Tamo sam imao susret i sa ministarkom zdravlja gospođom Grilo i sa predsednikom Komisije za odbranu ili Odbora za odbranu parlamenta Italije, gospodinom Đanlukom Ricom. I, ono što je suštinska stvar, ta konferencija je držana pred porodicama i rodbinom, najbližom rodbinom preminulih i obolelih vojnika. Sala je bila ogromna, a broj ljudi jako veliki. Ja sam imao susrete nakon toga sa njima.

Dakle, priča da Italija nije imala problema sa oboljevanjem tih vojnika je laž. U ličnom razgovoru sam se uverio, prikupio dokumentaciju tih ljudi.

Dakle, suština je da je Italija ozbiljna država i da je Italija reagovala formiranjem Komisije na problem koji je nastao zbog nastanka malignih bolesti kod te populacije koja je najzdravija, redovno zdravstveno testirana.

Treća sednica Komisije je održana 18. septembra 2018. godine. Na toj sednici smo, opet po Poslovniku Narodne skupštine, predložili uključivanje najeminentnijih institucija u našoj zemlji, da nam pomognu i da zajedno radimo. Uključili smo Institut za nuklearne nauke Vinča, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Agenciju za zaštitu životne sredine, Ministarstvo spoljnih poslova, Biološki fakultet, Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Šumarski fakultet, Institut za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, VMA, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu, Institut za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici, Klinički centar Niš, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Vukan Čupić, Klinički centar Kragujevac. Uključili smo i sve relevantne naučnike i profesore koji su značajni za naš rad. U Komisiju je uključen i Medicinski fakultet u Prištini i njegov rektor prof. Zdravko Vitošević.

Zajedno sa ovim institucijama, zajedno sa značajnim pojedincima, naučnicima, Komisija je već došla do značajnih rezultata.

Četvrta sednica Komisije je održana van sedišta. Održana je u Vranju. Razlog zašto smo održali sednicu u Vranju je taj što je Pčinjski okrug upravo pogođen kontaminacijom sredine od strane projektila koji su spravljeni od osiromašenog uranijuma.

Mi smo imali sastanak ne samo sa zdravstvenim ustanovama na teritoriji Pčinjskog okruga, gde smo prikupili sve relevantne statističke podatke, gde smo imali direktan susret sa ljudima. Imali smo susrete sa ljudima iz sela Bratoselce, Košarno, Reljan itd.

Ono što je za mene bilo upečatljivo jeste da samo tog dana od ljudi iz sela Bratoselce, koje inače broji oko 300 stanovnika, mi smo tog dana na osnovu medicinske dokumentacije evidentirali tri tumora mozga. Ne može značajna statistika i naučni rad da se pravi na tako malom uzorku, ali zar nije to neki signal za sva ova dešavanja i vezano za životnu sredinu i vezano za zdravlje ljudi i stanovnika? Na 300 stanovnika, tri čoveka su imala tumor mozga. I našli smo još dvoje dece sa malignim bolestima krvi, i samo iz jednog sela. Dakle, 1% populacije samo tog dana smo otkrili da ima tu patologiju.

Takođe, imali smo sastanke tog dana sa radnicima JP Vodovod Vranje, koji su radili na izgradi žičane ograde oko kontaminirane zone Pljačkovica, oko releja Pljačkovica, i to neposredno nakon NATO bombardovanja. I to su radnici koji su u radnom odnosu, radnici koji su sada u penziji i razgovore sa porodicama preminulih, kojih je, nažalost, najviše.

Peta sednica Komisije održana je 18. marta 2019. godine. Na toj sednici gost je bila profesorica Darija Kisić Tepavčević, profesor epidemiologije i pomoćnik direktora Instituta za javno zdravlje Srbije Milan Jovanović Batut. Ona je prezentovala jedno značajno istraživanje, koje je radila zajedno sa nama, na kojem smo ispitivali zdravlje dece pomoću jedne jako osetljive metode, a to je ispitivanje generacijskih kohorti. Šta to znači? Nažalost, i deca oboljevaju, ali možemo da izračunamo taj rizik oboljevanja za svaku generaciju dece u određenom uzrastu i taj rizik za različite generacije treba da bude sličan. Svako odstupanje od tih podataka pali lampicu, pali alarm i kod nas lekara izaziva sumnju i bojazan da je neki faktor delovao na tu decu i izazvao oboljenje. Upravo se to desilo u generaciji od pet do devet godina i tu smo dobili naznake statističke značajnosti, što je i profesorica predstavila.

Šesta sednica Komisije održana je 16. aprila u sali Skupštine grada Kragujevca. Tema je bila kontaminacija piralenom. Naime, „Lakirnica Zastave“ je bio pogon u kome su se nalazili veliki, ogromni industrijski transformatori koji su, rekao bih, ciljano gađani od NATO avijacije. Tada je došlo do izlivanja ogromnih količina piralena u reku Ždraljicu, prvo u pogon „Zastave“, nakon toga u reku Ždraljicu koja se uliva u Lepenicu i nakon toga u Moravu.

Mi smo imali sastanak u Skupštini grada Kragujevca, ne samo sa direktorima zdravstvenih institucija koji su doneli statističke podatke vezano za oboljevanje od onih bolesti koji su za nas značajni, za naše istraživanje, već smo imali sastanak i sa ljudima koji su neposredno čistili „Zastavu“, a živi su, i sa najvećim brojem ljudi koji predstavljaju porodice koji su čistili, a oni su preminuli.

Najveći broj lica koji su čistili „Lakirnicu Zastave“ preminuo je od karcinoma pluća. Ti ljudi su goloruki čistili pogon „Zastave“, pogon „Lakirnice“ nakon NATO agresije. Statističke posledice na osnovu ovih podataka su evidentne.

Sedma sednica Komisije je održana ovde u zdanju ovog parlamenta. Svedok je bio prof. dr Ivan Matić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu u penziji, jedan eminentni stručnjak, koji nam je pomogao i dao mnogo informacija i podataka koji su značajni upravo za Kragujevac i za Šumadiju.

Naime, 2002. godine je EU finansirala jedan projekat koji se sastoji iz sledećeg – analizirati kontaminaciju životne sredine piralenom u slivu reke Lepenice do ušća u Moravu. Da skratim, profesor je uradio istraživanje, materijal je nosio u Češku, poslat je u Češku jer se tamo nalaze referentne laboratorije za piralen i rezultati su katastrofalni. Deset puta je našao veće vrednosti od graničnih u nekim uzorcima, u nekim uzorcima pet puta veće vrednosti od interventnih.

Studija se završila 2005. godine i, na žalost, kao da nije ugledala svetlost dana. Država nije reagovala. Nije bilo nikakve reakcije. Niti je bilo pokušaja da se istraživanje nastavi i da se dobiju nove informacije o kretanjima koncentracije piralena. Na žalost, kažem, zato što je to bio idealan period za analizu, za dalji rad i za reakciju. Na žalost reakcija je izostala.

Mi smo dogovorili sa Ministarstvom životne sredine da se ta studija nastavi i da se uradi ispitivanje životne sredine, odnosno zemljišta na tom potezu i reke u narednom periodu. Ovo je ukratko o onome što smo radili više od godinu dana.

O NATO agresiji je do sada dosta toga rečeno. Dve decenije kasnije mi možemo da sagledamo NATO agresiju kao jednu, rekao bih, zločinačku akciju. Ono što je naročito bitno, mi danas možemo da prezentujemo upečatljive ilustracije o posledicama tog gnusnog čina.

Takođe, taj stravičan i stradalnički događaj u našoj istoriji mi pamtimo i obeležavamo, ali ne smemo samo da pamtimo i da obeležavamo. Mi moramo da ga posmatramo sa ove distance tako da se adekvatno odredimo prema njemu u svim dimenzijama. Zašto to kažem? Zato što je NATO agresija izazvala razvojno zaostajanje naše zemlje. Gađali su namerno industrijska postrojenja. Gađali su vitalna industrijska postrojenja.

Takođe imamo nerešiv kosovski problem. To je posledica NATO agresije, najviše. Imamo mnogo raseljenih, izbeglih i prognanih sa KiM kojima je uništena i devastirana imovina. Imamo zdravstvene posledice, imamo ekološku devastaciju.

Pored toga, mi imamo ozbiljnu pristrasnost i apsolutnu naklonjenost zapadne civilizacije da Albanci dovrše ono što su započeli, a to je etničko čišćenje Srba na KiM. Takođe, NATO agresija je dovela do toga da je stimulisala i pohranila separatističke ambicije određenih grupacija u našoj zemlji. I to je sve činjenica.

Posledice dejstva tih bombi koje su padale na nas, na žalost, mi već osećamo. Isto tako suočavamo se sa jednom, rekao bih, ekološkom i zdravstvenom katastrofom koja će uvek biti i ostati jedna neizbrisiva mrlja na savesti zapadne civilizacije. Mi smo država žrtva, to moramo uvek znati. Plaši me samo da će broj žrtava, nakon NATO agresije, sa protokom vremena biti mnogo veći od broja žrtava koje su nastale direktnom zločinačkom akcijom.

Isto tako neutešno je, bar za mene, što i pored ovolikog protoka vremena ja nisam čuo ikoga od onih zemalja koje su bombardovale Saveznu Republiku Jugoslaviju da je spreman da prihvati makar i deo odgovornosti, a još gore je i to što vidim da im je sada naročito stalo do toga da se dovrši ono prekomponovanje u našem regionu koje su započeli i da ga dovedu do svoje krajnje zamisli.

Na kraju, želim samo da vam kažem da zaista i ja lično i Komisija dajemo sve od sebe da ono što nam je povereno od strane Narodne skupštine Republike Srbije dovedemo do kraja, na nepristrasan i objektivan način. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o Komisiji za istragu posledica NATO bombardovanja sa posebnim osvrtom na posledice bombardovanja od osiromašenog uranijuma. Svi mi koji imamo 30-ak i više godina sećamo se dobro tog neprijateljskog čina i kada se pomene mesec mart, prva asocijacija nam je 24. mart kada je nastupila NATO agresija. Naravno, mesec mart je, hajde da kažem, crnim slovima upisan u istoriju srpskog naroda. Tu imamo još mnogo stvari koje su se dogodile u tom mesecu. Imali smo ubistvo predsednika, odnosno ubistvo Miloševića u Hagu, pa ubistvo premijera, pa čuveni 27. mart, da ne govorim o tome, ali prva asocijacija, ono najvažnije i najteže po Srbiju i srpski narod, je upravo ovaj 24. mart kada je nastupila NATO agresija.

Dolazim iz grada Niša, a poznato je da je grad Niš jedan od gradova koji je pretrpeo najveće posledice ovog neprijateljskog čina. Moje kolege, koji su članovi ove Komisije, a to smo čuli ovde i od gospodina Laketića, govoriće više o konkretnim stvarima, jer su upućeniji u to. Ono što mogu da kažem jeste da široj javnosti nije poznata činjenica da su pripadnici jedne vojne jedinice, gotovo svi pripadnici jedne vojne jedinice iz Niša, da ne govorim o kojoj jedinici je reč, nastradali tj. umrli od posledica NATO bombardovanja. Mislim da tako nešto treba da zna šira javnost i ti naši heroji su imali tu nesreću da su branili onaj deo neprijateljske teritorije na koju je agresor izručio najsmrtonosniji teret u ovom bombardovanju.

Želim ovde da istaknem i da pohvalim da je dobro što je formirana jedna ovakva Komisija i u tom smislu sve pohvale za ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Dokle je stigla ova Komisija sa njenim radom, čuli smo ovde jednim delom od predsednika te Komisije. Nadamo se da će oni ovaj zadatak, težak zadatak koji im je poveren od strane ove Skupštine i države Srbije i srpskog naroda, dovesti do kraja.

Srpska radikalna stranka ima svog predstavnika u ovoj Komisiji, to je profesor Dubravko Bojić i on se, znajući njega, sa najvećim entuzijazmom uhvatio u koštac sa ovim i čuvši od njega neke stvari, mislim da ova Komisija radi dobro svoj posao.

Nažalost, možemo primetiti i neke druge stvari koje ne idu baš u prilog svemu ovome, a to je da u vezi ovoga svega imamo određene opstrukcije, pre svega neformalnih krugova. Svi smo čitali, čuli, slušali izjave dr Danice Grujičić, koja tvrdi, a koja je na najdirektniji način uključena u sve ovo i akter je i svedok svega ovoga o čemu treba da raspravlja i što je zadatak ove komisije, da ima mnogo problema, pa čak i pretnje otkazima, smrću, itd. Tako nešto zaista ni pod kojim uslovima ne sme da se dozvoli. Država Srbija mora da stane u zaštitu svih svojih građana, pogotovo ovakve jedne osobe, koja radi jedan izuzetan posao, posao od vitalnog interesa za državu Srbiju.

Srbija je iskusila mnoge tragedije kroz svoju istoriju, ali ovo je jedna od najvećih. Konačne posledice ovoga nećemo moći sagledati mi koji danas živimo u Srbiji, nego će to biti u prilici tek naredne generacije.

Ako se osvrnemo na svetska zbivanja, trend maltretiranja malih naroda je i dalje prisutan i ako se ovo ovako nastavi i dalje, onda neće tu biti izlaza za ljudsku civilizaciju. Izgleda da veliki ne razmišljaju o sudbinama malih i oni smatraju da su samo oni ti koji treba da uživaju blagodeti ove planete i ovoga sveta, a da za male narode nema mesta u ovom poretku, nego da jednostavno oni moraju da igraju onako kako oni kažu.

Zapadna civilizacija koja personifikuje NATO pakt i koja je personifikacija NATO agresije na našu zemlju je civilizacija koja je izvršila poguban uticaj na sve ostale civilizacije, počevši od američkih indijanaca, afričkih, azijskih, australijskih plemena i, naravno, malih naroda Evrope. Zapadno-evropska civilizacija smatra da oni imaju veće pravo na život od svih ostalih, pogotovo smatraju da imaju veće pravo na bolji život. I zaista to ne vodi ničemu i to će dovesti i celu Evropu i ceo svet, ako se ovome ne stane na put, do određene katastrofe.

Danas mnogi ljudi, pa i ljudi iz tih zapadnih civilizacija, vide da nešto nije u redu, da mnogo toga nije u redu, ali ne mogu ili da shvate šta to zaista nije u redu ili, jednostavno, nisu u stanju, nisu u poziciji da se tome suprotstave, pa onda po sistemu - hajde, valjda će to proći. To je možda stvar koja je trenutna, ali, izgleda da baš i nije tako.

Ni jedna obmana se ne vidi na početku puta, nego se uvek vidi na kraju puta. Tamo gde postoji sila, a danas znamo da u svetu vlada sila, tamo ne može biti reči o nikakvoj slobodi, o nikakvoj pravdi, o nikakvoj demokratiji itd.

Svedoci smo toga da je dosovski režim, tamo, 2001, 2002. godine, kad je već to bilo, povukao tužbe protiv 19 zemalja članica NATO pakta koje su izvršile agresiju na Republiku Srbiju i mi smatramo da je to bila katastrofalna greška. Tako nešto se nije ni po koju cenu smelo dozvoliti i zato ovaj režim koji ipak, moramo priznati, vodi nešto više računa o interesima naroda i države, mora da uzme u razmatranje ovo pitanje i da nađe način da se te tužbe obnove, jer svakom razumnom čoveku na ovoj zemlji i u ovom svetu je jasno da je to bio eklatantan primer i eklatantan čin najbrutalnije agresije.

Uvek postoji način. Srbija je kroz svoju istoriju imala tu nesreću da su mnogi osvajači, mnogi neprijatelji nasrtali na nju. Naš narod i naši preci su se suprotstavljali koliko su mogli, i ne samo koliko su mogli nego i mnogo više od toga i to čini istoriju jednog naroda. Mi svi znamo da se, recimo, i danas kroz istoriju uči kako su se Spartanci u Termopilima, u Termopilskom klancu, suprotstavljali mnogostruko jačem neprijatelju persijskom i to je nešto što je ostalo zapisano u istoriji. Sama ta činjenica govori o veličini toga naroda koji se suprotstavljao tome.

Ako bi sad pominjali ovu NATO agresiju na našu zemlju, to bi zaista moglo, možda nekom ovo izgleda i patetično, ali to bi možda zaista moglo da se uporedi sa tom agresijom u Termopilima od strane Persijanaca, jer istorija nikad nije zabeležila slučaj da je na jedan narod, na jednu zemlju, nasrnula veća sila i da nije bilo neravnopravnijeg odnosa snaga. I ako se ima u vidu taj faktor, taj odnos snaga, materijalni, vojni, ekonomski i svi drugi resursi, u tom smislu mi nemamo čega da se stidimo. Naprotiv, naša tadašnja vojska, naš narod i naše rukovodstvo, uostalom, učinili su i više od onoga što je bilo moguće u tom pogledu, jer znamo da je Amerika, a Amerika je personifikacija NATO pakta, vodila mnogo ratova, bezbroj ratova posle Drugog svetskog rata i svuda gde su oni vodili ratove, nigde nisu bili prinuđeni da potpišu kakav-takav sporazum, nego Kumanovski sporazum. Znači, nisu stupili vojničkom čizmom na naše tle, dok pre toga, na ovaj ili onaj način, da ne ulazim u to, nisu izdejstvovali neki sporazum. U tom smislu to se, s obzirom na odnos snaga, može tretirati i kao naša, u jednom delu, pobeda.

Naravno, niko se ne zalaže za ratnu opciju. Te stvari treba izbegavati. Uvek postoji način da se suprotstavi neprijatelju. Branko Ćopić je jednom rekao u svojoj pesmi da još nije iskovana sablja koja može seći naše mesečine, naše zore i naša svitanja.

Postoji uvek način da se suprotstavimo neprijatelju. On ne mora da bude vojni. Po pravilu je uvek bolje da to ne mora da bude vojni. Zato treba da se suprotstavimo neprijatelju i našom kulturom, istorijom, našim sportistima koji svakako postižu uspehe na svakom koraku i naravno našim mladim studentima i učenicima i našim mladim naučnicima.

Zato želim da još jednom pohvalim da je dobro što postoji ova Komisija i dobro je što ova vlast ulaže sve više u jačanje naše armije jer znamo da onaj koji nema svoju armiju imaće tuđu. Naša armija ne može da se i sada i kada bude najsposobnija nosi sa mnogim armijama, ali u svakom slučaju vidimo da naši bivši susedi i ljudi koji su živeli u zajedničkoj državi na sve moguće načine provociraju, nasrću, traže nešto od države Srbije i vidimo da pokušavaju da tužbama razno raznim pred sudovima, UN izdejstvuju od Srbije ratnu odštetu.

Zbog toga naš je put da se vežemo za one naše istinske vojne prijatelje, a to je, pre svega, Rusija i u poslednje vreme Kina i kroz jačanje svoje armije i svojih resursa, zaštitimo našu teritoriju.

Nadamo se da ove posledice, gde ljudi umiru svakodnevno, neće doseći onaj najtragičniji, najviši nivo, ali treba razmisliti još jednom o tome da se obnovi tužba i da se tuže te zemlje koje su izvršile bombardovanje Republike Srbije i na naš narod. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Danijela Stojadinović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Obratiću se i kao član ove Komisije koja, evo, radi već drugu godinu. Čuli smo izlaganje dr Laketića i sažeto o radu ove Komisije koja je zaista dala sve od sebe. Ovo je vremenski jedan kratak period, a imali smo toliko sastanaka i prikupljeno je do sada toliko podataka.

Podsetila bih da je ova Komisija za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja po zdravlje stanovništva, koja je osnovana prošle godine, osnovana sa jednom dobrom većinom poslanika. Za formiranje ove Komisije je glasalo 152 poslanika i delovalo je da svi imaju zajednički cilj, a to je dokazivanje i predstavljanje istine o posledicama NATO bombardovanja.

Zadatak ove Komisije jeste da utvrdi naučne činjenice koje mogu da se provere i koje mogu da se dokažu i sa tim saznanjima upozna Narodnu skupštinu Srbije. Osnovni motiv jeste da se sazna istina i o tome koliko je zdravlje građana ugroženo i koliko je to posledica NATO bombardovanja.

Prema nekim procenama u Srbiji će zbog NATO bombardovanja sve do sredine sledećeg veka biti povećan broj obolelih od karcinoma. Osim toga, blago raste i broj beba koje se rađaju sa ovim deformitetom. Još jedan pokazatelj direktne posledice NATO agresije jeste karcinom dojke, gde se nalazimo u samom evropskom vrhu. Bolest koje je bila zastupljena kod žena, populacije u poznim godinama, u Srbiji je uzela primat kod devojaka od 20 do 25 godina. Godišnje oko 5.000 žena oboli, a oko 2.000 žena izgubi bitku sa ovom bolešću. Takođe, u Srbiji od kancera svake godine oboli 80% dece više nego u državama EU i to sigurno nije slučajno.

Tokom bombardovanja koje je trajalo 78 dana, gde je izvršeno 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a lansirano je blizu 420.000 projektila, od kojih je preko, prema izveštaju NATO-a, 35.000 sa osiromašenim uranijumom i prema podacima Vojske Jugoslavije, gde ih je bilo preko 50.000, prema nekim ruskim izvorima i preko 90.000. Sve u svemu procenjuje se da je izbačeno čak 15.000 tona osiromašenog uranijuma na jugu Srbije, Kosovu i Metohiji. Ne pričamo samo o materijalnoj šteti koja je naneta tom prilikom.

Srbija je još u toku bombardovanja, 24. aprila podnela tužbu protiv NATO pakta, ali je Međunarodni sud odbacio tužbu, jer Srbija tada nije bila članica UN, dakle, samo iz proceduralnih razloga. Poređenja radi, u Srbiji se pre bombardovanja 1999. godine registrovalo između 15.000 i 20.000 novih slučajeva oboljevanja od kancera, da bi taj broj porastao na čak 40.000 novo obolelih. Osim što su učestaliji, ovi tumori su i agresivniji i prema istraživanjima naša zemlja se nalazi u samom vrhu u Evropi po smrtnosti od malignih bolesti.

Struka smatra i potvrđuje da je dramatičan porast oboljevanja i smrtnosti od raka u Srbiji posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom, dugogodišnje kontinuirane radijacije, ali i bombardovanja industrijskih i petrohemijskih postrojenja tokom kojih se oslobađaju otrovne i kancerogene materije koje su uticale na zdravlje stanovništva, ali i na životnu sredinu.

Tokom bombardovanja oslobođeni su i piraleni iz trafostanica, snažni kancerogeni benzeni, kao i hiljade drugih nus proizvoda i hemijskih supstanci kao posledica bombardovanja fabrika lakova i rafinerija. Ako se ima u vidu da se radi, ne o trenutnom, nego o kontinuiranom, kumulativnom uticaju, onda je opasnost još veća.

Najviše je lokacija bombardovanih osiromašenim uranijumom na KiM i na prostoru južne Srbije i tu postoji mapa lokacija na sajtu NATO pakta. Ove posledice se osećaju, ne samo na tim lokacijama, već i na mnogo širem prostoru, jer su kontaminirani i vazduh i zemljište, a i živi svet, flora i fauna, kao i voda.

Nažalost, stanovništvo sa ugroženih područja nije sistematski zdravstveno kontrolisano, naročito na KiM, gde se pretpostavlja da su posledice najteže i po srpsko i po albansko stanovništvo, jer je na KiM bačeno najviše projektila sa osiromašenim uranijumom.

Problem nesagledivih posledica NATO bombardovanja otvorio je italijanski parlament, jer su italijanski vojnici iz sastava KFOR-a oboleli od raka. Preko 500 italijanskih vojnika je obolelo, a do sada 47 preminulo. Mnogi italijanski vojnici koji su oboleli tužili su za odštetu italijansku državu i svih 19 članica NATO-a. Dobijene su i pravosnažne presude.

Fokus na posledice bombardovanja osiromašenim uranijum treba da postoji, ali ne smemo zanemariti ni posledice po mentalno zdravlje našeg stanovništva koje su posledica bombardovanja. Čak i da ne postoje druge opasnosti po zdravlje, ne smemo a da se ne zapitamo – šta je sa mentalnim zdravljem stanovništva? Šta je sa stresom i postraumatskim sindromom?

Zbog ovakvih nesagledivih i nepredvidivih posledica po zdravlje našeg naroda, a i životnu sredinu u koju će živeti buduće generacije, država mora odgovorno da pristupi utvrđivanju svih posledica NATO bombardovanja, što je i pokušaj i rad ove Komisije.

Zato je neophodno utvrditi istinu o posledicama NATO bombardovanja po našu naciju, po građane i životnu okolinu, ma kakva ta istina bila. Istinu dugujemo građanima Republike Srbije, jer je sa čim se verujem svi slažemo, bombardovanje Srbije bio zločin koji je nažalost ostavio tragične posledice. Važno je da javnost, stručnjaci, narodni predstavnici i državni organi o ovome imaju gotovo ne podeljen stav, a to je pravo na istinu. Hvala.