Zahvaljujem.

Reč ima koleginica Ljiljana Malušić.

Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvažena gospođo Janković sa saradnicom, dame i gospodo poslanici, danas pred nama razmatranje redovnog godišnjeg izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu.

Ovo je prvi put da se u parlamentu razmatra izveštaj jednog nezavisnog državnog organa, i ne samo vašeg, nego je bio i tu Ombudsman, a bio je i Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, što samo govori o velikom stepenu demokratije koja trenutno vlada u Srbiji, o otvorenosti, o harizmi našeg predsednika koji prosto dozvoljava nešto što nikad nije bila praksa, što je, po meni, potpuno normalno i treba pohvaliti tako nešto.

Pročitala sam vaš izveštaj i fokusiraću se na jedan od razdela, to je diskriminacija na osnovu pola. Čujem da dobacuju. Naravno, ovo je prvi put da se tako nešto dešava, ja se ponosim što mogu danas da govorim o ovome.

Potvrda ovog što sam rekla, danas u parlamentu ima više od 90 poslanica. Počeli smo sa 30% žena. Neko je rekao – kvota. Pa, nije kvota, to su pametne, sposobne, obrazovane žene koje su došle da pokažu šta znaju.

Porazio me je podatak da u od 150 lokalnih samouprava samo 7,6% su na čelu žene, predsednice žene. To nije dobro. Mislim da taj procenat treba da se poveća, a ono šta ste vi ovde naveli je malo poražavajuće za sve ljude koji žive u ovoj Republici, a naročito za muškarce.

S obzirom da je ovo jedna patrijarhalna sredina, svaka peta žena ovde po izveštaju je fizički ili seksualno maltretirana. Strašno. Nemam komentar. Prosto apelujem na te muškarce. Lepo reče moj uvaženi kolega, gospodin Rančić, to je izgleda želja za moći. Sramotno je to. Ovo je 21. vek. Imaju li ti muškarci ćerke? Imaju li majke? Imaju li žene?

Poražavajuće je, takođe, što su zlostavljane žene, većinski procenat, znači, najveći procenat, posle 65 godine i više od 65 godina imaju žene koje su zlostavljane. Nonsens. Nedopustivo. Pa, to su naše majke, to su naše bake. One su nas odgajile. Meni samo treba da se pokaže koji je to monstrum koji svoju majku zlostavlja, svoju baku zlostavlja. Tako nešto ne sme da se događa u Srbiji.

Meni je drago da sve propise koji se nude Republici Srbiji smo usvojili. Pre svega Istambulsku konvenciju. Bravo. Pa, onda, Rezoluciju 1325 – Žene, mir i bezbednost. Onda, preporuke. Jedino tako možemo da se izvučemo iz ovog sivila.

Prosto, ja ne znam koji su ovo podaci koji govore da je svaka peta žena zlostavljana fizički. Naravno, uz to ide i psihičko zlostavljanje i svaka peta žena silovana. Ljudi moji, dajte da se produhovimo, dajte da radimo nešto na sebi. Ovo je strašno. Ovo je nedopustivo.

Interesuje me samo - koji su to podaci i da li je moguće da je svaka peta žena zlostavljana fizički? Tako nešto se nikada ne sme ponoviti. Nadam se da će društvo silnim edukacijama, jer žene ne znaju kakva su njihova prava… S obzirom da živim na opštini Voždovac, zaista smo se potrudili da edukujemo žene, da znaju koja su njihova prava. Zato svuda podvlačim da je neophodno da se napravi protokol o saradnji u lokalu. To znači da s umreži MUP, opština, centar za socijalni rad, dom zdravlja i sudstvo.

Bez toga mislim da situacija u Srbiji neće biti sjajna. Videla sam da je 30 žena ubijeno u 2018. godini. To nije dobro i sigurna sam da će sledeće godine, ako budemo imali silne edukacije, ako budemo razgovarali sa ljudima koji su prosto talog ovog društva, jer ne mogu da shvati da neko siluje nekog ili da neko naudi detetu, majci, baki, da ćemo silnim edukacijama sa tim ljudima, koji su negde na margini, prosto nije im dobro, reče moj uvaženi kolega, želja za moći, rekla bih da tu ima i silnih devijacija i nadam se da ćemo se sa tim izboriti.

Ono što je još vrlo važno istaći je da ova zemlja je preživela sve i svašta, od ratova devedesetih, pa recesiju. To je deo opravdanja, ali ipak nemam opravdanje za ove silovatelje. Tačka sa njima. Doneli smo silne zakone i mislim da treba da budu još rigorozniji. Zahvaljaujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan deo godišnjeg izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu bavi se problemom diskriminacije na osnovu starosne dobi i ono što svakako moram istaći jeste da je ovaj oblik diskriminacije čest u našem društvu.

Demografska slika kako u svetu, tako i kod nas se menja. Tako da većinsko stanovništvo čine starije osobe. Takva je situacija i u Srbiji gde naše stanovništvo spada među najstarije populacije sa prognozom daljeg intenzivnog starenja. To je uzrokovano različitim faktorima, poput niskog nataliteta, fertiliteta i većeg odliva mladih iz Srbije koji zbog nezaposlenosti ili nemogućnosti nalaženja posla u struci posle završenih studija ili zato što su nedovoljno plaćeni za taj posao u struci napuštaju zemlju.

Status starijih osoba u Srbiji je nepovoljan i starije osobe se svakodnevno suočavaju sa brojnim problemima kako ekonomskim, tako socijalnim i problemima u oblasti zdravstvene zaštite i kada je reč o diskriminaciji na osnovu starosne dobi može se zaključiti da je u Srbiji ovaj vid diskriminacije jedan od češćih i da su starije osobe izložene kako u samoj porodici diskriminaciji, tako i u svim segmentima života.

Ova diskriminacija se može pratiti kroz različite domene, kako u domenu rada, stručnog usavršavanja, pružanja zdravstvenih usluga, usluga u oblasti socijalne zaštite.

Videli smo iz samo izveštaja da se više organizacija u Srbiji bavilo ovim problemom u društvu i možemo videti da se broj pritužbi koje su upućene Povereniku u 2018. godini povećao u odnosu na prethodne godine i navedeno je da se radi o 166 pritužbi kada je u pitanju diskriminacija na osnovu starosne dobi.

To je nešto što svakako nije dobro i može se reći slobodno da je i alarmantno ako se uzme u obzir da je sigurno mnogo veći broj starijih lica koja su izložena diskriminaciji koja zbog straha ili zavisnosti od mlađih članova porodice, ali često i zbog neupućenosti i nemogućnosti to zlostavljanje i diskriminaciju ne prijavljuju.

Ovaj vid diskriminacije i to je nešto što moramo istaći, predstavlja potencijalni rizik od zlostavljanja i to svakako utiče i na fizičko i na mentalno zdravlje starijih osoba. Takođe, vidimo da je Poverenik dao mišljenje na set propisa iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, i iskoristili bi priliku da Povereniku postavimo nekoliko pitanja upravo na tu temu.

Kada je u pitanju poštovanje ljudskih prava starijih, ono u mnogome zavisi od toga da li se radi o uslugama u lokalnim zajednicama ili o korišćenju usluga u državnim ustanovama za smeštaj starih ili privatnim ustanovama. Konkretna pitanja tiču se ustanova za smeštaj, tzv. domova za stare.

Naime, pored državnih ustanova za smeštaj starih lica u kojima su uslovi potpuno drugačiji, koji su pristojni i dostojni čoveka u odnosu na privatne kojih je sve više, jer zbog nedovoljnog kapaciteta državnih domova sve više se otvaraju privatni domovi za stara lica. Pošto postoje određeni uslovi i parametri za otvaranje ovakvih domova, oni se u startu, odnosno do dobijanja dozvole poštuju, ali kasnije se ta slika drastično menja. Ne kažem da je u svim privatnim domovima stanje loše, ali smo svedoci da je to česta pojava.

Naime, uglavnom u ruralnim delovima grada, dalje od očiju javnosti u domovima za stare, umesto tačno predviđenog broja korisnika, u dom se smeštaju stara lica preko samog kapaciteta te ustanove, pa je npr. umesto 30 korisnika za koje su dobijene dozvole, smešteno je 40 i više korisnika. Šta se u tom slučaju dešava? Stara lica koja tu borave, ne pruža im se adekvatna medicinska nega, nemaju uslove za život kakve bi trebalo da imaju i često dolazi do zanemarivanja korisnika, odnosno pacijenata od strane zdravstvenih radnika koji su tu zaposleni, koji ili ne mogu, a često i neće da se posvete maksimalno tom korisniku.

S obzirom da se radi o većini dementnih starijih osoba, koje svojoj porodici nisu u stanju da kažu šta im se dešava konkretno u tim ustanovama, ovo pitanje ostaje nerazjašnjeno, o tome se mnogo ne govori. Zato bi pitala Poverenika koliko sarađuje sa centrima za socijalni rad, sa svim onim inspekcijama koje su zadužene za obilazak ovakvih ustanova?

Takođe, koliko je pritužbi bilo kada je u pitanju zanemarivanje, diskriminacija i slobodno možemo reći, često zlostavljanje starih lica u ovim institucijama? Koliko ste preporuka i mišljenja dali u konkretnim slučajevima diskriminacije na osnovu starosne dobi i koje ste, zakonom utvrđene mere tom prilikom izrekli?

Zatim, kao jedan od problema takođe se javlja i kada su u pitanju samohrane starije osobe koje imaju potrebu za uslugom pomoć u kući. Ova usluga je često nedostupna u manjim lokalnim sredinama upravo zbog malog broja geronto domaćica. To je veliki problem i to je nešto na šta takođe treba da reagujete.

Zatim, prilikom smeštaja u ustanove za stare, velika je mogućnost zloupotreba kada su u pitanju osobe koje pate od demencije ili drugih duševnih oboljenja. Svi smo svedoci priče koju je prenela unuka osobe koju je trebalo smestiti u jednu od ovih ustanova. Naime, od dementne stare osobe je traženo da potpiše ugovor o doživotnom izdržavanju sa ovom ustanovom, da bi nakon njene smrti ta nekretnina ostala samom domu.

S obzirom da ste kao kadar DS bili direktor jednog geronto centra do 2012. godine, sigurno ste upućeni u ovu problematiku u čudi nas da ovom problemu niste posvetili više pažnje, jer sigurno znate i sami za mnoge slučajeve zloupotreba.

Međutim, kada je u pitanju konkretan slučaj ove stare žene, dementne, kojoj je direktor doma hteo da otme nekretninu, izostala je vaša reakcija. Kao što je izostala kada su pojedini izdajnici i strani plaćenici dr Vojislava Šešelja nazvali ratnim zločincem. Umesto da reagujete, vi ste na ovakve pojave ostali nemi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Studenka Kovačević.
Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, u ovom izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti navedeni su neki ključni problemi u ostvarivanju ravnopravnosti i zaštiti od diskriminacije. Data su istraživanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Vidimo da je jedno od istraživanja rađeno sa predstavnicima medija, kao kategorijom koja direktno može uticati na zastupljenost ove teme kroz svoje izveštavanje.

Ono što u ovom izveštaju obeshrabruje, to je broj pritužbi na diskriminaciju po osnovu invaliditeta. Iako postoji veliki napredak u obezbeđivanju uslova za nesmetano funkcionisanje osoba sa invaliditetom, jasno je da se u toj oblasti još dosta toga mora uraditi.

U jednom delu izveštaja stoji da je potrebno stvaranje takvog kulturnog obrasca i društvenog diskursa u kome se diskriminacija osuđuje, a ravnopravnost poštuje i podržava. Mislim da naše društvo ima takav jedan obrazac i jeste na tom diskursu, samo je pitanje u kojoj meri. Realno, to nigde u svetu i verovatno nikada i neće biti 100%, jer će negativnih pojava u društvu uvek biti, ali je činjenica da se moramo truditi za zaštitimo ugrožene kategorije u što većoj meri.

Ono o čemu takođe moramo voditi računa, jeste da ne dođe do zloupotreba i da percepcija ravnopravnosti ne bude iskrivljena, jer sam potpuno sigurna da svi mi znamo da ravnopravnost ne znači biti iznad nekoga, nego u istoj ravni sa nekim.

Vratiću se na kratko na onaj deo o poštovanju. Generalni utisak je da u današnje vreme nedostaje poštovanja, bilo da se ono odnosi na poštovanje ljudi, poštovanje prava ili poštovanje sloboda i često moramo jedni druge podsećati, a neretko i zahtevati poštovanje. Međutim, neretko ga i uskratimo nekom drugom. To je polazna tačka za rešavanje ove vrste problema, učenje o elementarnom ukazivanju poštovanja i smanjenju predrasuda, a to je posao za svakog pojedinca.

Mi imamo zakonodavne i institucionalne okvire i u oblasti zaštite ljudskih prava, imamo i Strategiju za prevenciju i zaštitu od diskriminacije, imamo nezavisne organe, imamo kancelarije koje se bave ovim problemom, ali nas uvek sve vraća na ono što je možda i najteže, a to je promena ugla gledanja i stavova. Promene u životu, promene u društvu su rezultat promene stavova u ponašanju. Na dobrom smo putu kada je u pitanju unapređenje ljudskih prava osoba koje pripadaju osetljivim društvenim grupama.

Kada govorimo o nacionalnim manjinama, tokom 2018. godine usvojene su izmene i dopune Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i izmene i dopune Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Najbrojnije nacionalne manjine u Republici Srbiji kao što je poznato su Mađari koji čine 3,5%, zatim Romi koji čine 2,1% i Bošnjaci koji čine 2%. Sve druge etničke grupe imaju pojedinačne udele niže od 1%. U Boru, Romska nacionalna manjina zauzima 3,61% od ukupnog stanovništva. Mi dosta radimo na njihovoj integraciji u društvu, obzirom na prisutnost problema i neadekvatnih uslova života u neformalnim romskim naseljima, grad Bor je u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva i Kancelarijom za ljudska i manjinska prava sproveo projekat koji finansira EU, a koji podrazumeva unapređenje stambenih uslova romskih porodica. Završena tehnička dokumentacija, odnosno projekat zgrade, urađen je i plan raseljavanja i 60 porodica koje su uglavnom socijalni slučajevi biće useljene u nove stanove.65

Vi ste u ovom izveštaju dobro objasnili da su direktne posledice siromaštva i uslova u kojima Romi žive česte pojave ugovorenih dečiji brakova, što predstavlja veliki izazov za integraciju mladih romske nacionalnosti, koji su posebno u riziku od socijalne isključenosti.

Tu je i nedostatak obrazovanja, što implicira probleme pri zapošljavanju, a ne treba zaboraviti ni nasilje u porodici koje je takođe jedno od posledica tradicionalnog sklapanja brakova maloletnih lica.

U principu, to je uzročno posledična veza i sa tim je prilično teško boriti se, pa ipak ovim projektom im pružamo mogućnost socijalizacije, a na njima je da tu mogućnost iskoriste za integraciju u društvo, naravno uz poštovanje većinskog naroda i ostalih nacionalnih manjina, jer svima nam je interesu da živimo u što boljem i što kvalitetnijem društvu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.

Poštovani predsedavajući, uvažena Poverenice sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, pred nama se nalazi izveštaj za 2018. godinu Poverenice, koji se razmatra ovde u domu Narodne skupštine, za razliku od onih prethodnih godina kada se ovaj izveštaj razmatrao na skupštinskim odborima. Ovo, naravno, doprinosi transparentnosti i većoj informisanosti građana o svim onim aktivnostima sa kojima se Poverenica susretala u svom radu u 2018. godini.

Najpre moram da kažem, što se samog izveštaja tiče, da je on apsolutno urađen u skladu sa metodologijom izrade jednog izveštaja, da je on sveobuhvatan, da taksativno navodi sve one poteškoće sa kojima su se građani susretali, da dajete mišljenje, da dajete preporuke, da pokrećete postupke i ono što posebno želim da naglasim, a što se u vašem izveštaju vidi, da preporuke koje ste dali institucijama i drugima, a tiče se zaštite osoba sa invaliditetom, odnosno pružanjem podrške u ostvarivanju njihovih prava, da su svi ispoštovali u stoprocentnom iznosu. Znači, to pokazuje da smo mi kao društvo osetljivi, da smo mi kao društvo humani, ali naravno pokazuje i to da imamo saznanja i prepoznajemo kada je nešto diskriminacija i u postupanju organa javne vlasti.

Takođe, moram da istaknem da ste izveli mnoge obuke koje se upravo tiču organa javne vlasti, da na adekvatan način i u pravo vreme prepoznaju svako ono postupanje koje može dovesti jedno lice ili više lica u situaciju da može biti diskriminisano.

Naravno, želim da se osvrnem na jednu grupu koju ste vi ovde predstavili, a to su pitanja koja se odnose na stare osobe. Danas je 1. oktobar, Međunarodni dan starih. Ovde u Domu Narodne skupštine, pod pokroviteljstvom predsednice Narodne skupštine Maje Gojković i zajedno sa vama, u maloj sali održan je jedan sastanak koji se tiče međugeneracijske solidarnosti. Sastanak je bio zbilja impresivan. Prisustvovala su deca, prisustvovali su stari, prisustvovali su predstavnici nadležnih ministarstava i zbilja međugeneracijska saradnja i zbližavanje i pokazivanje empatije prema starijima, zbilja je možda jedan od glavnih zadataka našeg društva i na onome što treba da radimo.

Broj podnetih pritužbi koji se tiče starih lica, svakako direktno ne implementira, a njih je mali broj, svakako direktno ne implementira stanje starih uopšte u našem društvu. Međutim, moram da istaknem da od 2014. godine, Vlada je učinila i te kakve pomake upravo u zaštiti starih lica.

Najpre želim da istaknem, kada su u pitanju stari bez porodičnog staranja i bez sopstvenih prihoda, omogućen je smeštaj u privatne domove. Naravno, troškove smeštaja snosi budžet Republike Srbije, a sve u cilju da bi se smanjile liste čekanja i da bi starim licima, koji imaju potrebu za takvom uslugom, pravovremeno i blagovremeno bio pružen takav smeštaj.

Naravno, želim da istaknem da je Vlada mnogo učinila i kada se tiče zdravstvene zaštite starih lica. Smanjene su liste čekanja kada se tiče samog dijagnostičkog postupka. Nekada je to trajalo godinama, danas traje od 30 do 60 dana. Takođe, uveden je elektronski recept, znači stari ljudi ne moraju da idu stalno kod lekara radi prepisivanja svoje terapije i takođe Vlada je puno učinila, sem na izgradnji putne infrastrukture koja se tiče auto puteva, puno su učinile i lokalne samouprave na izgradnji putne infrastrukture od grada prema selu, što skraćuje putovanje starim licima do zdravstvenih ustanova i naravno svih onih ustanova koje su njima neophodne.

Naravno, želim da naglasim da je Vlada za razvoj usluga socijalne zaštite takođe budžetom opredelila namenski transfer za razvoj usluga socijalne zaštite, među kojima spada i kategorija starih i tu pre svega želim da naglasim uslugu u pomoći u kući starim licima, kako bi stara lica kroz adekvatnu podršku ostala u svom prirodnom okruženju.

Stari su kategorija našeg stanovništva od kojih treba mlađi da uče i danas je to u Domu Narodne skupštine na impresivan način i prikazano. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Ljubić.

Izvolite, kolega.

MILAN LjUBIĆ: Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena Poverenice, poštovani narodni poslanici, institucija Poverenika preventivno deluje na polju zaštite od diskriminacije. U izveštaju je ukazano na probleme sa kojim se građani susreću, ukazano je i na rizike koji mogu da prerastu u probleme, ali ukazano je i na postupke u uklanjanju nepravilnosti.

Od velikog je značaja što su u 2018. godini usvojeni određeni propisi za zaštitu od diskriminacije i unapređenje ravnopravnosti u pojedinim oblastima. Tako su realizovane neke odredbe, preporuke Poverenika. Takođe, realizovane preporuke dale su pozitivne rezultate i počele su da deluju.

Naše zakonodavstvo u ovoj oblasti usklađuje se sa evropskim i međunarodnim standardima. To predstavlja jednu osnovu, pravni okvir za dalje razvoj antidiskriminacionog zakonodavstva sa mogućnošću daljeg unapređivanja. Sve to u cilju unapređenja ravnopravnosti i suzbijanja pojava diskriminacije.

Radi se i na unapređenju propisa koji će delovati na ostvarivanju ravnopravnosti. Zato imamo angažovanje relevantnih aktera i organa iz pojedinih oblasti, koji su upoznati sa problematikom i koji daju svoj doprinos u rešavanju ovakvih nepravilnosti i u postupku donošenja propisa.

Tako da se praksa menja na bolje i o tome govore i usvajanje određenih zakona i podzakonskih akata. U tom smislu, u izveštajnom periodu doneti su Strategija podsticaja rađanja, Strategija javnog zdravlja, Strategija bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći kojim se uređuje besplatna pravna pomoć za građane kao njene korisnike. Društvo se i dalje suočava sa brojnim izazovima na planu unapređenja rodne ravnopravnosti.

Invaliditet kao osnov diskriminacije je prisutan. Po preporukama za otklanjanje posledica odredba Zakona o zabrani diskriminacije po osnovu invaliditeta, kao ličnog svojstva, postupljeno je u svim slučajevima.

Što se tiče broja pritužbi vezanih za pol. Žene su podnele veći broj pritužbi. Razlog je što su po povratku sa porodiljskog odsustva dobijale mesta nižeg ranga ili nemogućnost napredovanja, ali i porodičnog nasilja. Poverenik je dao preporuke sudovima, a većina državnih organa je postupila po preporukama. Primer dobre prakse je što su po preporukama Poverenika, probleme građana u 98% slučajeva rešavali organi javne vlasti i to je veoma značajno.

U proteklom periodu država je puno toga uradila na planu unapređenja zakonodavnog institucionalnog okvira za postizanje rodne ravnopravnosti i zaštite o diskriminaciji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena Poverenice, poštovani narodni poslanici, institucija Poverenika preventivno deluje na polju zaštite od diskriminacije. U izveštaju je ukazano na probleme sa kojim se građani susreću, ukazano je i na rizike koji mogu da prerastu u probleme, ali ukazano je i na postupke u uklanjanju nepravilnosti.

Od velikog je značaja što su u 2018. godini usvojeni određeni propisi za zaštitu od diskriminacije i unapređenje ravnopravnosti u pojedinim oblastima. Tako su realizovane neke odredbe, preporuke Poverenika. Takođe, realizovane preporuke dale su pozitivne rezultate i počele su da deluju.

Naše zakonodavstvo u ovoj oblasti usklađuje se sa evropskim i međunarodnim standardima. To predstavlja jednu osnovu, pravni okvir za dalje razvoj antidiskriminacionog zakonodavstva sa mogućnošću daljeg unapređivanja. Sve to u cilju unapređenja ravnopravnosti i suzbijanja pojava diskriminacije.

Radi se i na unapređenju propisa koji će delovati na ostvarivanju ravnopravnosti. Zato imamo angažovanje relevantnih aktera i organa iz pojedinih oblasti, koji su upoznati sa problematikom i koji daju svoj doprinos u rešavanju ovakvih nepravilnosti i u postupku donošenja propisa.

Tako da se praksa menja na bolje i o tome govore i usvajanje određenih zakona i podzakonskih akata. U tom smislu, u izveštajnom periodu doneti su Strategija podsticaja rađanja, Strategija javnog zdravlja, Strategija bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći kojim se uređuje besplatna pravna pomoć za građane kao njene korisnike. Društvo se i dalje suočava sa brojnim izazovima na planu unapređenja rodne ravnopravnosti.

Invaliditet kao osnov diskriminacije je prisutan. Po preporukama za otklanjanje posledica odredba Zakona o zabrani diskriminacije po osnovu invaliditeta, kao ličnog svojstva, postupljeno je u svim slučajevima.

Što se tiče broja pritužbi vezanih za pol. Žene su podnele veći broj pritužbi. Razlog je što su po povratku sa porodiljskog odsustva dobijale mesta nižeg ranga ili nemogućnost napredovanja, ali i porodičnog nasilja. Poverenik je dao preporuke sudovima, a većina državnih organa je postupila po preporukama. Primer dobre prakse je što su po preporukama Poverenika, probleme građana u 98% slučajeva rešavali organi javne vlasti i to je veoma značajno.

U proteklom periodu država je puno toga uradila na planu unapređenja zakonodavnog institucionalnog okvira za postizanje rodne ravnopravnosti i zaštite o diskriminaciji. Zahvaljujem.