Zahvaljujem koleginice Radeta.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Siniša Mali.
Izvolite ministre.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, po pitanju e-faktura, mislim da je uvođenje e-faktura jedan veliki iskorak za privredu Srbije. Kako bi razjasnio vaše nedoumice, dakle, uvodimo e-fakture i njihova obaveza primene će biti od 1. januara 2020. godine. Dakle, ostavljamo dovoljno vremena da se privredni subjekti usaglase, a papiri koji prate fakture ostaju. Dakle, otpremnice, privremene situacije koje ste vi najavili, dakle ostaju i dalje u papirnom obliku, pa da vidimo kako ćemo i sa njima u nekom narednom periodu.
Ono što je važno je da svaku promenu koju uvodite da promena ni na koji način ne napravi diskontinuitet. E-fakture su nešto što najveći broj zemalja u Evropi, sada i u svetu, koristi već. Dakle, tu zaostajemo i želimo da taj gep smanjimo kako bi u što kraćem vremenskom periodu uveli uz sve koristi koje samo njihovo uvođenje, naravno, ima i o čemu smo razgovarali, ali da razjasnimo bilo kakvu nedoumicu. Dakle, otpremnice i ostala papirologija koja prati te fakture koje se prave ostaje za eventualnu kontrolu, ukoliko do takve dođe.
Pitanje oko Zakona o reviziji i direktiva. Dakle, 2013. godine taj zakon je bio u skladu sa direktivama EU. U junu 2014. godine donesena je nova uredba i nova direktiva i mi jednostavno prateći te direktive, prateći te promene koje su vezane za standarde EU u ovom zakonu i to primenjujemo. Naravno, život ide dalje, privreda ide dalje i te njihove direktive mogu da se promene u godinama koje dolaze, onda ćemo i mi, naravno, naše zakonodavstvo usaglasiti.
Ono što je važno u ovom trenutku, u potpunosti bi donošenjem ovih zakona ispoštovali sve direktive EU i naše standarde uskladili sa njihovim, što je naravno veoma važno i zbog predvidivosti i zbog transparentnosti upravo privrednih subjekata i stranih investitora koji dolaze i investiraju ovde.
Po pitanju Komisije za državnu pomoć. Ono što je važno da svi razumemo način na koji ta Komisija sada funkcioniše. U ovom trenutku u toj Komisiji imate predstavnike onih ministarstava koji su i najveći davaoci državne pomoći. Dakle, u toj Komisiji sede predstavnik Ministarstva građevine, predstavnik Ministarstva ekologije, privrede, finansije i ispada da ta Komisija sama sebe kontroliše, a sama takođe i odobrava davanje državne pomoći. Upravo smo to želeli da izbegnemo, da napravimo neku super reviziju ili tu mogućnost da postoji savet i komisija koji nadziru davanje državne pomoći. To je, inače, bila i najveća zamerka Evropske komisije na postojeći Zakon o državnoj pomoći, s obzirom da ni na koji način ne daje mogućnost ili umanjuje mogućnost objektivne kontrole samog procesa davanja državne pomoći.
Mislim da su vam ovo bila tri najvažnija pitanja ili sugestije na koje sam odgovorio. Hvala puno.

Zahvaljujem, ministre.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice.

Hvala, ministre.

Da, odgovorili ste na ono što sam postavila kao dilemu, ali sad samo da razjasnimo do kraja. Nemamo mi ništa protiv e-fakture, to sam rekla više puta, niti imamo protiv digitalizacije svega što je moguće u Srbiji, naprotiv, to apsolutno podržavamo, ali samo govorimo o tome da moraju neke stvari da se urade pre, kako naš narod kaže i malopre sam rekla, ne može zec u šumi, a ražanj da se seče. Prosto, da se obrne situacija. Sami ste sad objasnili uz e-fakturu ići će i otpremnica u papiru.

Što se tiče direktiva EU tu se nikada nećemo složiti i to je očigledno. Srpska radikalna stranka je apsolutno protiv ulaska Srbije u EU, čak smo potpuno sigurni da nikada nećemo ni ući u EU i tim pre mislimo da ne treba po svaku cenu da preuzimamo svaku direktivu, sve ono što tamo neki činovnici propisuju. Tačno znam, vi ćete sad da kažete – mi ne radimo u interesu EU, već u interesu naroda i države, itd., ali ne morate slepo da se držite svake. Oni izmene direktivu, a vi – ajde da menjamo zakon.

Imamo čak i zakone, pre nekoliko dana je usvojen zakon o kojem smo ovde dva dana razgovarali, a primenjivaće se kad Srbija uđe u EU, što znači nikada.

Što se tiče Komisije, pa, ministre, sami ste rekli, postojao je očigledno neki, ajde uslovno rečeno, problem u sastavu Komisije. Zašto vi onda, umesto da promenite sastav Komisije, da tu Komisiju koja će biti pod kontrolom Ministarstva, da angažujete ljude iz drugih oblasti, iz ministarstava, iz, ne znam nekih drugih javnih ustanova, itd. Umesto toga vi menjate Komisiju samo zato da biste nekoga postavili za direktora te Komisije. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Siniša Mali.
Izvolite, ministre.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, usklađivanje sa evropskom regulativom na neki način jeste vezano za naše opredeljenje da jednog dana, uz poštovanje vašeg stava, i budemo deo EU, ali, po meni, u ovom trenutku je mnogo više vezano za sam privredni ambijent u našoj zemlji.
Mi smo usmereni ka investitorima ili ka spoljno-trgovinskoj razmeni sa EU. Dakle, naši najveći spoljno-trgovinski partneri su iz Nemačke i iz Italije. Naši najveći investitori dolaze iz zemalja EU. Oni jednostavno i žele, ukoliko ulažu svoj novac, da imaju predvidivost onog dela zakonodavstva koje se odnosi na poslovanje, na poslovanje njihovih preduzeća. Dakle, nema veze sa politikom, koliko ima veze sa privredom. Jednostavno, da međunarodni računovodstveni standardi budu primenjeni i u Srbiji kako bi znali da je dva dinara u Srbiji isto kao i dva dinara u Nemačkoj, da bi jednostavno to bilo uporedivo i da bi na kraju, ako pogledate, oni konsolidovali svoje bilanse, s obzirom na to da osim u Srbiji, verovatno, posluju i u Africi i u Americi i u Aziji.
Ti međunarodni računovodstveni standardi, standardi koji se odnose i na reviziju, takođe, jednostavno su usklađeni u celom svetu, jer to garantuje sigurnost investicije, transparentnost i jednoobraznosti finansijskih izveštaja koje privredni subjekti prave i koje neko na kraju i gleda. Inače, kako bismo mi uporedili, ili neko ko investira novac uporedio, finansijske izveštaje iz Singapura, iz Kenije, iz Argentine i iz Srbije? Teško, osim ukoliko nemate jedinstvene međunarodne standarde, jedinstvenu metodologije pripreme finansijskih izveštaja i revizije istih.
Po pitanju Komisije, nije tu pitanje sastava Komisije. Možda se nismo razumeli. Dakle, kako definiše postojeći zakon, sastav Komisije je takav, nego samog funkcionisanja gde želite da je proces kontrole i supervizije davanja državne pomoći odvojen od procesa odlučivanja kome ide ta državna pomoć. To je po meni jednostavno taj dvostepeni nivo odlučivanja, koji je neophodan u ovoj oblasti koja je veoma osetljiva i tu nemamo velike margine za grešku.
Tako da, nije samo pitanje sastava Komisije, niti imenovanje direktora ili predsednika Komisije, kako god da je, nego samog funkcionisanja da nešto što radi u zemlji, malopre sam rekao kako to radi i koliko Nemci daju državne pomoći ili Mađari ili Francuzi, da tu neku strukturu koja je očigledno prihvatljiva i pokazala se kao najboljom da primenimo i mi kako bi naše davanje državne pomoći koja je, kažem, potpuno legitimno, bila u skladu sa tim normama i merilima koje su uspostavljene i u ostalim razvijenim zemljama. Hvala puno.

Zahvaljujem, ministre.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Znala sam da ne možemo da se razumemo, odnosno da se složimo, ali ne znam zašto se ne razumemo.

Nisam ja, kada sam govorilo o Komisiji, mislila na fizički sastav Komisije, ne može Janko, može Marko, nego institucionalno, ali ste to mogli promeniti na nivou Ministarstva ne formirajući novu Komisiju. Dobro, vi ste to izabrali, naravno vi ćete biti i odgovorni za sve poslove koje radite i na osnovu ovog zakona i ostalih zakona.

Što se tiče tog nekog ambijenta o kojem vi svi volite da pričate i od uslova koje vi ovde stvarate tim investitorima koji dolaze iz inostranstva. Prvo, nema EU investitore, nego sami ste rekli, iz Nemačke, iz Francuske, iz odavde ili odande, ali hajde malo za promenu posvetite se domaćim investitorima. Probajte, to što dajete stranim investitorima, još uz to menjate zbog njih propise, sve ste promenili zbog njih, od Zakona o radu, nismo to zaboravili.

Sve ste promenili na štetu građana Srbije. Hajte malo ta podsticajna sredstva dajte privrednicima iz Srbije, pa da vidimo da li će neko ko živi u Srbiji, ko ima državljanstvo Srbije uspeti da rukovodi tim sredstvima i da od 10 radnika za godinu dana dobije 20 ili od 100, 200 itd. Mi mislimo da hoće. Mi mislimo da upravo neko ko je iz Srbije, ko živi ovde, ima mnogo veći interes da razvija tu svoju firmu koju bi mu subvencionisala država, što ne čini, mnogo veći interes nego onaj ko dođe iz inostranstva i koji je ovde onoliko dugo koliko ima ekonomskog interesa. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača ministar Siniša Mali.
Izvolite, ministre.

Hvala puno.
Podržavamo, naravno, i domaće i strane investitore, o tome sam govorio i juče, mogu da vam dam i ponovim podatke koji su za to vezani. Na kraju, potvrda za to je što se naš ekonomski rast zasniva i na domaćim i na stranim investicijama, takođe i na javnim, državnim investicijama. O tome možemo i neki drugi put.
Meni je važno ovo oko Komisije još jedanput da razjasnim. Precizno sam vas slušao, rekli ste: „sastav komisije“, ako se nismo razumeli u redu je. U okviru Ministarstva finansija postoji budžetska inspekcija. Ukoliko biste vi bili u pravu, uz veliko poštovanje, onda može i DRI, Državna revizorska institucija, da ne bude samostalna, nego može da bude u okviru Ministarstva finansija, što ne bi omogućilo DRI da bude samostalan. Ista takva paralela može da se napravi i za Komisiju za državnu pomoć. Ministarstvo finansija, s obzirom da takođe daje državnu pomoć kroz, recimo, poreske olakšice, ako je, i sada jeste deo te Komisije, pa kako ćemo mi onda da kontrolišemo sami sebe? Mislim, možemo, ako verujemo da ćemo to da uradimo na objektivan način, ali se baš nije potvrdilo da to možemo i da radimo stalno, objektivno i nezavisno.
Sa te strane, mislim da je ovo rešenje gde je Komisija pod Narodnom skupštinom isto rešenje koje imamo, ako se ne varam, i za Komisiju za zaštitu konkurencije, koja omogućava nezavisnost, omogućava objektivnost. Na kraju, mislim da je to dobro da i sama Vlada shvata neophodnost nezavisnosti takve jedne institucije, upravo zbog transparentnosti celog procesa davanja državne pomoći. Hvala puno.