Izvolite.
Molim vas, privodite kraju.

Juče je objavljena informacija, posle polemike na austrijskoj televiziji, doskorašnjeg austrijskom ministra unutrašnjih poslova, Herberta Hickela, da je sa Srbijom potpisan ugovor da sve migrante koji ne dobiju azil u Austriji vrate nazad u Srbiju.
Molim vas, da li je to tačno?
Ako je tačno, gde se može dobiti na uvid taj međudržavni ugovor? Taj ugovor ili dogovor nije verifikovan u Skupštini, koliko ja znam od 2016. godine pa na ovamo, a noviji je datum.
Dalje, nije mi odgovoreno na pitanje koje sam postavio u vezi sa sredstvima od 300 evra po migrantu, o čemu je bila polemika na internetu. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Siguran sam da ćete dobiti odgovor, gospodine Ševarliću.
Zahvaljujem.
Ministre, da li želite reč? (Da.)
Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, iskoristiću ovu priliku, mada je tema vezana za alternativne fondove i investicione fondove, samo par naznaka oko pitanja koje smo imali priliku da čujemo.
Dakle, rebalansom budžeta koji diskutujemo ovih dana, ukupan budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede iznosi tačno 5% od ukupnog budžeta, upravo kako je zakonom i predviđeno. Dakle, tačno 5,00% i to je prvi odgovor na prvo pitanje.
Po pitanju procenta izvršenja, i to je bilo pitanje, ako se ne varam, dakle, procenat izvršenja Ministarstva poljoprivrede i njihovog budžeta je bio 2014. godine 99,3%, pa 93,7%, pa 95,8%, 2017. godine 98,9%, 2018. godine 94,9%. Videćemo koliki će biti 2019. godine. I to je bilo pitanje. Naravno, sve su ovo javni podaci, ali nije problem da podelimo dva broja, pa da i ovu informaciju damo.
Treće pitanje je bilo oko Uprave za agrarna plaćanja. To je veoma važan podatak, da vidite kako iz godine u godinu raste budžet za subvencije i za podsticaje poljoprivrednih proizvođača.
Godine 2016. taj budžet je iznosio 23.670.621.000 dinara. Već sledeće godine, 2017, dakle sa 23 na 26, 26.278.803.000 dinara, 2018. godine 29.208.636.000. Dakle, iz godine u godinu za po tri milijarde dinara više. Ove 2019. godine, 36.343.814.000 dinara. Dakle, za sedam milijardi dinara više nego prošle godine. Ove cifre i ove brojke najbolje pokazuju našu posvećenost razvoju poljoprivrede.
Dakle, ovo nije celokupan budžet, ovo je samo Uprava za agrarna plaćanja, koja je upravo usmerena ka tome da se pomogne i podstakne razvoj poljoprivrede. Dakle, sa 23,6 milijardi 2016. godine, na 36,4 milijarde 2019. godine.
Pitanje je, takođe, bilo i o Pravilniku o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla. Po tom Pravilniku država Srbija daje podsticaje za kvalitetna priplodna grla i ovi se podsticaji obračunavaju i isplaćuju prema priplodnom grlu poznatog porekla. Tačnije, kvalitetne priplodne mlečne krave i tovne krave i bikovi, kvalitetne priplodne ovce i ovnovi, koze i jarčevi, kvalitetne priplodne krmače i nerastovi, roditeljske kokoške lakog i teškog tipa, roditeljske ćurke, kao i kvalitetne matice riba šarana i pastrmke.
Iznosi podsticaja, pošto je i to bilo pitanje, su sledeći. Kvalitetne priplodne mlečne krave - 25 hiljada dinara po grlu. Kvalitetne priplodne tovne krave - 25 hiljada dinara po grlu. Kvalitetne priplodne ovce i ovnovi - 7 hiljada dinara po grlu. Kvalitetne priplodne koze i jarčevi - 7 hiljada dinara po grlu. Kvalitetne priplodne krmače i nerastovi - 15 hiljada dinara po grlu. Roditeljske kokoške teškog tipa - 60 dinara po grlu. Roditeljske kokoške lakog tipa - 100 dinara po grlu. Roditeljske ćurke 300 dinara po grlu. Kvalitetne priplodne matice riba šarana - 500 dinara po grlu. Kvalitetne priplodne matice riba pastrmke - 300 dinara po grlu.
Iznos podsticajnih sredstava, odnosno uslov za ostvarivanje prava na ova sredstva je da podnosilac zahteva u svom zapatu ima minimum 30 kvalitetno priplodnih ovaca, a za marginalna područja, područja sa otežanim radom u poljoprivredi minimum 10 kvalitetnih priplodnih ovaca ili ovnova.
Krajnji cilj unapređenja stočarske proizvodnje u Srbiji jeste da se stvore veliki robni proizvođači koji će moći da obezbede održivu proizvodnju adekvatne količine proizvoda, namenjene širokoj potrošnji i izvozu.
Dakle, upravo su ove mere koje je Vlada Republike Srbije definisala usmerene ka tome da dođe do ukrupnjavanja stada, jer samo tu imate veću produktivnost, veću efikasnost. Na kraju krajeva, veće prihode.
Pri tome, po osnovu Pravilnika o podsticajima za podršku investicijama u primarnu poljoprivrednu proizvodnju, proizvođači mogu ostvariti bespovratna sredstva i za nabavku kvalitetnih priplodnih grla u iznosu od 50, pa sve do 65% čak od iznosa investicije, u zavisnosti od toga da li korisnici sredstava pripadaju području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi ili ne.
Dakle, nadam se da sam vam pokazao kroz tačne cifre, prvo, da je učešće budžeta poljoprivrede u ukupnom budžetu tačno 5% za 2019. godinu, da nam je procenat izvršenja veoma približan izvršenju od 100%, što je sasvim prihvatljivo za Vladu Republike Srbije. Pokazao sam da je od 2016. godine budžet Uprave za agrarna plaćanja sa 23,7 milijardi dinara porastao na 36,4, što jasno pokazuje usmerenje Vlade Republike Srbije ka tome da se podstaknu proizvođači, poljoprivredni primarni proizvođači.
Čuli ste i oko mera koje Vlada Republike Srbije primenjuje kako bi se unapredila prevashodno stočarska proizvodnja i ostala proizvodnja koja je neophodna kako bi naša primarna poljoprivredna proizvodnja rasla iz godine u godinu. Hvala puno.

Zahvaljujem, ministre.
Pravo na repliku, narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite, kolega.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, ne verujem da je moj računar invalidan i da ne zna da pomnoži dva broja.

Dakle, poreski prihodi po rebalansu iznose 1.092 milijarde i 800 miliona. Kad to pomnožite sa 5%, koliko je propisano Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, dobija iznos od 54 milijarde 640 miliona. Istim predlogom za rebalans budžeta za razdeo 24 predviđeno je 54 milijarde 614 miliona 663 hiljade.

Ovo su podaci iz vašeg predloga zakona o izmeni i dopuni. Dakle, to nije 5%, jer je manjak od 25 miliona 337 hiljada. To ne bi bilo tako značajno i bio bi to i predmet možda tolerantnosti, i ako ne mora da bude, zašto onda postoji zakon koji propisuje 5%?

Ali, problem je u sledećem, gospodine ministre, što vi nećete da priznate da je Srbija jedina država u svetu u kojoj ceo razdeo 24 Ministarstva poljoprivrede tretirate kao Fond za podsticaje i subvencije u poljoprivredi, što ni u jednoj državi u svetu nije tačno. Ne osporavam potrebu da postoje i druge pozicije u okviru razdela 24, one su objektivno nužne, ali ne može to da bude Fond za podsticaje, a to ste izmenili Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju 2016. godine.

Takođe, ne osporavam da ove podatke koje ste naveli o visini podsticaja, to ste preuzeli iz pravilnika, ali tvrdio sam i dalje tvrdim, juče sam proveravao, barem u centralnoj Srbiji, 20% registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, malih, zbog toga što je ove godine povećan limit za dodelu subvencija za grla stoke sa 10 na 30 grla, oko 20% njih izgubili su pravo na podsticaje. Isto je tako i sa gazdinstvima kojima je povećan limit sa dve na tri krave. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Ševarliću.
Reč predstavnik predlagača ministar Siniša Mali.
Izvolite ministre.

Hvala puno.
Dakle, malopre kada smo govorili o ciframa, da bude jasno, učešće budžeta poljoprivrede u ukupnom budžetu Republike Srbije je 4,9999%, što je 5%. Ako je to veliki problem, onda je to stvarno pitanje za neku drugu diskusiju. Ono što je meni posebno važno i na čemu insistiram je da upravo budžet Uprave za agrarna plaćanja raste iz godine u godinu. Malopre sam rekao, sa 23,4 milijarde 2016. godine, na 26,3 2017. godine, 29,2 – 2018. godine i evo ove godine 36,4 milijarde.
Po pitanju subvencija i prijava o kojima ste čuli malopre, ja sam juče rekao, pa ću i ponoviti, dakle, trenutno od 160.000 zahteva postoji oko 960 koja su na dopuni ili se rešavaju po žalbama. To je, ako kalkulator dobro radi, 0,6%. Dakle, govorimo o 0,6% zahteva koji će sigurno biti rešeni u narednih par nedelja. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima ljudi koji su jako zaboravni, a imaju razloga da budu zaboravni, materijalnih razloga. Dakle, agrarni budžet je preko 5%. Ni ministar, a ni onaj stariji gospodin, koji se često modifikuje, nisu u pravu. Dakle, u agrarni budžet treba da spadnu svi troškovi koji su vezani za agrar.

Zaboravili ste zadrugarstvo, sredstva za zadruge. Gospodin Krkobabić, koliko ja znam, ima preko 600 miliona dinara. Znači, nije agrarni budžet 4,9999, nego je agrarni budžet prešao 5% kada pridružimo sredstva za zemljoradničke zadruge. Valjda zemljoradničke zadruge spadaju u agrar.

Ali, ja znam jednog gospodina koji je kod Dragina i Dušana Petrovića bio drag gost. Tada je razdeo poljoprivrede bio 22 milijarde. Sredstva za subvencije su sada negde 43 milijarde i 711 miliona, a onda su bile negde oko 22 milijarde. A onda mu to nije smetalo što je to, recimo, 2%, 3% ukupnog budžeta, već naprotiv, to je bilo super. A, zašto?

Ovde mi treba da raspravljamo o investicionim fondovima. Pa, hajde da raspravljamo malo o Svetskoj banci. Svetska banka je nama dodelila kredit za start projekat od 17 miliona. On je bio namenjen Staroj planini, zapamtite, poljoprivredi na Staroj planini, ali su se pojavili razni konsultanti iz Zemuna, Beograda itd, koji su uzeli glavninu tih para. Pare namenjene za poljoprivredu i stočarstvo na Staroj planini su završile u njihovim džepovima.

Sada, ako dobijete 63.000 evra iz start projekta za Staru planinu, neosnovano za neko svoje udruženje, onda vi imate materijalni interes da zaboravite da su nekad subvencije bile manje za 130%, onda zaboravite da je agrarni budžet bio dva i po puta manji nego sada zato što postoji snažni materijalni interes. Zaboravite i onda da je Ivana Dulić Marković uvozila genetski modifikovane proizvode od soje, a sada uprkos zakonu koji brani uvoz genetički modifikovanih organizama i promet na teritoriji Republike Srbije, i proizvodnju, vi tražite deklaraciju i izjavu, zalaganje, uprkos tome što imate zakon koji to brani.

Dakle, postoji snažan materijalni interes pojedinaca ovde da prigovaraju Vladi, odnosno da time brane one koji su ih debelo finansirali. Hvala.