Zahvaljujem, koleginice Kostić.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite, kolega Miletiću.

Predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini Srbije sam izabran sa liste SNS – Aleksandar Vučić, inače predstavljam USS, čiji sam i predsednik.

Ja ću ponovo, kao i do sad govoriti i dati podršku na sve ove predloge zakona. Svi ti zakoni, to su ekonomski zakoni, jer smo svedoci da u prethodnom periodu država Srbija je dala mogućnost razvoju, pojačanju finansiranja i svega onog što je potrebno.

Ali, uvaženi ministre, ja bih samo nešto kratko rekao vezano za probleme malih nerazvijenih opština, opština koje su četvrta grupa nerazvijenosti, odnosno devastirane opštine. Bilo bi dobro da u narednom periodu, to je bio neki nagoveštaj, da se da mogućnost da firmama koje žele da uposle radnike u takvim opštinama, da se obezbedi smanjenje obaveznog poreza i doprinosa koji je sada tu blizu 60%, da to za te opštine, ukoliko postoji mogućnost, bude makar 20-30%, odnosno 40% manje, da bi ti ljudi mogli tamo za tu razliku da daju platu tim ljudima koje bi uposlili.

Mislim da opštinama koje su devastirane, demografski ugrožene, nerazvijene treba takav podstrek i konkretno tako nešto se slično radi vezano i za poljoprivredu, to su opštine sa otežanim uslovima života, tzv. marginalne opštine. Mislim da bi na ovakav način, kada bismo mogli stimulativno da potpomognemo takve devastirane i četvrte grupe ugrožene opštine kroz oslobađanja tih poreza, jer mislim da je bio neki nagoveštaj oko toga, da bi to stvarno dalo efekta, jer je tako bilo i 90-ih godina, kada su na taj način opštine koje su imale mogućnosti, a država dala tu povoljnost, u tim opštinama su se otvarala nova radna mesta, upošljavali se ljudi i tamo su ljudi ostajali da žive.

Inače, svi mi koji smo ovde u Skupštini vidimo puno pozitivnih stvari koje se rade, konkretno mislim na razvoj infrastrukture puteva, izgradnje pruga, aerodroma i svega onog što daje doprinos razvoju tih naših malih sredina.

Siguran sam da ćemo u okviru ovog našeg današnjeg razgovora i govora vezano za ekonomske probleme koje smo imali u prethodnoj 2012. godini, koji problemi su rešavani i mislim da sada naša Vlada, naš predsednik gospodin Vučić, a i vi ministre radite svoj posao na način kako treba najbolje za naš narod.

Još jednom potenciram, ukoliko postoji neka mogućnost, nađite mogućnosti da se porez i doprinos smanji, taj obavezni porez i doprinos za devastirane opštine u kojima je mnogo manje rađanja, mnogo više umiranja, da bi tim ljudima stimulisali novo upošljavanje, jer je to jedini od načina da se dovedu u firme kod nas, jer svedoci smo da se u Srbiji dosta novih radnih mesta otvara, dolazi mnogo firmi, ali u takvim našim opštinama nema nekih ozbiljnijih firmi koje bi mogle normalno da uposle veći broj radnika, kao što je to u velikim centrima.

Mislim da bi ova moja inicijativa, ovo što govorim, vi već to znate i već ste nešto o tome govorili, bila pozitivna za takve opštine, za radnu snagu, za poljoprivredne proizvođače. Konačno, zadrugarstvo jeste šansa razvoja naše poljoprivrede. Bez zadrugarstva nema ni uspeha. Ali, kroz ove programe stimulativne koje država daje, koje sam i sada predložio vezano za oslobađanje možda određenog dela obaveznog poreza, to bi bilo još bolje za ljude koji žive u nerazvijenim brdsko-planinskim područjima, iz kakvog ja dolazim.

Još jednom, glasaću za ove predloge zakona zato što su pozitivni, zato što su dobri, zato što je to pogled u budućnost za našu zemlju.

Zahvaljujem, kolega Miletiću.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite, kolega Šaroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jedan dan kada smo prinuđeni da slušamo sve te hvalospeve o zlatnom dobu i koliko je dobra i napredna država Srbija, kako smo svetski prvaci u investicijama i mnoge druge činjenice.

Slušali smo ovde mnogo, mnogo citiranja raznih podataka. Evo, probaću ja da neke zvanične podatke Zavoda za statistiku saopštim. Međutim, prvo što mi smeta je isto ono obrazloženje koje smo imali i za prethodne godine. Ministar je rekao da je donošenje ovog zakona obaveza koju Srbija ima kako bi ispunila uslove iz Poglavlja 9 u okviru procesa pridruživanja EU.

Mi smo čuli da je zaista ogroman uticaj na donošenje ovog zakona, što nažalost vi više i ne krijete, ima i USAID i mnoge druge nevladine organizacije koje su se praktično ustoličile u Vladi Srbije i koje diktiraju kakvi će i koji će zakoni biti donošeni i direktno utiču na njihov sadržaj.

Vi znate, odnosno morate znati, jer u ovom slučaju ni neznanje nije oslobađajuća okolnost, da su oni tu pre svega da bi ostvarili interese svojih država. Da li vi mislite da je njihov interes da Srbija bude bogata i uspešna zemlja ili je interes da nastave ekonomsku dominaciju svojih zemalja, bez obzira da li se radi o nekome iz Nemačke ili nekome iz SAD? To je nešto što je potpuno normalno i prirodno kod velikih sila i to je razlog što osnivaju različite organizacije putem kojih utiču na male države, na slabe, na podeljene, na posvađane, kakva je nažalost Srbija ne samo danas, nego i ovih prethodnih decenija.

Može li iko misliti da je njima cilj da nama bude bolje? Nije. Pa oni otvoreno kažu da je njihov interes da njihovi građani žive dobro, zbog toga povlače poteze koje povlače i, u krajnjoj liniji, ja sam i za Nemačku više puta govorio da ono što nisu ostvarili tenkovima tokom Prvog i Drugog svetskog rata, sada ostvaruju ekonomski praveći zavisne druge države širom sveta. To je nešto što je potpuno normalno.

Vi kažete da će nama donošenje ovog zakona olakšati zaduživanje. Ja vas pitam - kakvo zaduživanje u zlatnom dobu? Što se mene makar tiče, vama je previše olakšano bilo zaduživanje ovih prethodnih sedam godina otkako ste na vlasti. Deset milijardi evra ste se zadužili, 2012. godine javni dug je bio nekih 15,4 milijarde, možda ću pogrešiti za nešto malo, za neki miliona, danas je, evo, pogledao sam, juče je objavljen podatak, 3. oktobar, 2.837.379.925.283 dinara je javni dug Srbije. Dakle, da ponovim, 2.837 milijardi dinara.

Taj dug je danas preko 24 milijarde evra, a išao je u vreme vašeg režima i do 26 milijardi evra. Zašto ako nam toliko dobro ide? Zašto ukoliko raste BDP? Zašto ukoliko je rast BDP 4%, pa smo mi nekakvi šampioni? Zašto ukoliko smo svetski prvaci po investicijama? Šta će jadna Nemačka? Šta će jadna Francuska? Šta će jadni Luksemburg? Rasturismo ih mi na tim listama, jedini je problem što njihovi građani neuporedivo bolje žive i što je njihov BDP pet ili sedam ili 10 puta veći nego što je to u Srbiji.

U Nemačkoj je BDP 51.760 dolara u odnosu, na kako kaže predsednik Srbije 7.207 dolara koliko je u Srbiji. To je 7,2 puta više, 44.550 dolara više nego u Srbiji. I, kada vi kažete da u Srbiji postoji rast BDP od 4% i da je duplo veći nego u Nemačkoj, znači li to da naši građani bolje žive? Ne. Da li to znači da Srbija brže napreduje od Nemačke? Opet ne znači. Znate, ako bi Srbija imala rast i narednih 10 godina stabilan rast od 4% godišnje. Posle 10 godina naš BDP po glavi stanovnika bi bio 8.785 dolara. Ako Nemačka ostvari taj svoj mali rast od 2% godišnje, njihov BDP će biti 63.095 dolara, što znači da ne samo da će se povećati, nego će se povećati razlika za čitavih 10.000 dolara će se povećati razlika između BDP po glavi stanovnika u Nemačkoj u odnosu na onaj u Srbiji. Taj je podatak, ja mislim potpuno poražavajući za svakoga ko misli dobro ovoj zemlji.

Slovenija ima trenutno 24.597 dolara BDP i sa rastom od 4% pod uslovom da njihov rast bude na nuli. Dakle, da nema rasta BDP u Sloveniji, nama bi bile potrebne 32 godine, 32 godine da stignemo nivo BDP koji Slovenija ima danas. Da li je to zlatno doba i da li je to ono što ste obećali građanima Srbije. Veoma je zanimljiv podatak i taj da je 1989. godine, pre 30 godina Srbija imala BDP po glavi stanovnika nekih 19.000 dolara, danas je 7.200 i vi se time dičite kao sa velikim uspehom.

Da bismo dostigli taj nivo 19.000 dolara, nivo od pre 30 godina, trebaće nam još 25 godina. Zamislite, dvadeset i pet godina, što znači da Srbija ako održi stabilan rast svake godine od 4% tek 2044. godine ćemo imati BDP kakav smo imali 1989. godine. U tom trenutku to će biti BDP koji smo imali 54 godine ranije, odnosno 55 godina ranije.

Da li je to nešto čime treba da se ponosimo i da li vam je nakon ovih podataka, a ponavljam to su zvanični podaci Zavoda za statistiku, jasno zašto toliko ljudi napušta Srbiju? Zato što su ubeđeni da poštenim radom ne mogu živeti normalno, da ne mogu sebi i svojoj porodici kupiti stan, kupiti automobil, kupiti deci, unucima, bilo kome drugom ono što je potrebno imati neki život dostojan čoveka. A vi kažete – evo, donosimo zakon i to me pravo da vam kažem podsetilo na onu situaciju kada je Nata Mesarović čitala presudu navodnim ubicama Zorana Đinđića i kada je umesto – doneli smo presudu, rekla – dobili smo presudu, što je bilo očigledno iz mnogih drugih razloga. Tako i vi, umesto da kažete – doneli smo zakon, i vi možete da kažete – dobili smo zakon, kao što i dobijate i od USAID, i od Soroša, i Fonda za otvoreno društvo i NALED-a i mnogih drugih koji vedre i oblače u Vladi Republike Srbije.

Još jedan poražavajući, po mom mišljenju podatak, jesu podaci o spoljnotrgovinskom deficitu. Ti su podaci sve lošiji i lošiji iz godine u godinu. Evo, uzeo sam podatke za 2017. godinu, na primer, gde kaže da je u 2017. godini ukupna spoljnotrgovinska razmena u Srbiji, ovo je podatak Republičkog zavoda za statistiku, iznosio 38 hiljada 939,1 milion dolara. Znači, 38,9 milijardi dolara, što je porast za 15,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Izvezeno je robe u vrednosti od 16,9 milijardi dolara, što je rast od 14,2%, a uvezeno robe u vrednosti od bezmalo 22 milijarde dolara, što je 16,1% više u odnosu na 2016. godinu i zato je kaže spoljnotrgovinski deficit porastao izražen u dolarima na 4,95 milijardi dolara. To je povećanje od 23,4% u odnosu na 2016. godinu, a u evrima je porastao za 4,37 milijardi što je povećanje od 22,2%.

Spoljnotrgovinski deficit, vi znate da imamo najveći sa zemljama EU, imamo veliki spoljnotrgovinski deficit sa Kinom, zbog uvoza elektronske opreme, mobilnih telefona i laptopova koji se tamo proizvode, ali to je problem koji ima čitav svet. Imamo spoljnotrgovinski deficit sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, ali da ih uvozimo sa bilo kog drugog tržišta taj bi spoljnotrgovinski deficit bio neuporedivo veći. Srbija suficit ostvaruje u trgovinskoj razmeni sa zemljama iz okruženja. To je onda, ja mislim i pokazatelj našta bi vi kao Vlada i na šta Srbija kao država treba da se usmeri, jer sarađivati sa tržištima sa kojima samo kupujemo, a nemamo šta da prodamo, mislim, da nije dobro.

Za 2018. godinu dalji je rast trgovinske razmene i kaže ukupan izvoz iz Srbije iznosio je 16,2 milijardi evra, bio je veći 8,1% nego godinu pre, uvoz bio 13% veći, iznosio 21,9 milijardi evra. Na taj način spoljnotrgovinski deficit Srbije je porastao za 30% u odnosu na prethodnu godinu. To su podaci koji su poražavajući. Ako svake godine, četiri, pet, šest milijardi više uvezemo i više platimo drugim državama, nego što mi izvezemo, jasno vam je da je to put u propast i da dokle god se ne bude smanjio taj spoljnotrgovinski deficit, da je jednostavno nemoguće očekivati bolji život u Srbiji.

Srbija će biti dobra i bogata zemlja i lepa zemlja za život, onda kada bude mnogo više proizvodila i kada bude mnogo više izvozila. Pogledajte šta rade upravo ti za koje vi upravo mislite da su prijatelji, koji diktiraju kakve ćete zakone donositi. Nemačka svoju ekonomsku moć temelji na izvozu, preko hiljadu milijardi izvoza i zato dominiraju, zato su najjači, a Srbija obrnuto. Pa, kako to što je dobro za njih nije dobro i za nas.

Evo neki italijanski ekspert Mateo Bonomi za Institut za međunarodne odnose iz Rima kaže da će zemljama Zapadnog Balkana biti potrebno 60 do 100 godina da dostignu prosečan BDP zemalja EU. Šezdeset do 100 godina, znači da naši unuci, naši čukun unuci će možda to nekada doživeti, a potpuno je jasno ako želimo da pogledamo istini u oči da mi uz ovakvu politiku nikada nećemo dostići te nivoe BDP, odnosno nikada nećemo stići razvijene zemlje EU jer oni politički destabilizuju Srbiju, jer nam oni otimaju Kosovo i Metohiju, jer će oni i da, ne daj Bože, neko prizna nezavisnost Kosova i Metohije, pa valjda vam je jasno iz dosadašnje istorije i dosadašnjeg odnosa tih zemalja prema Republici Srbiji da će oni odmah otvoriti novi problem.

Kada su završili posao u Republici Srpskoj Krajini okrenuli se Republici Srpskoj. Kada su tamo završili posao, okrenuli se Kosovu i Metohiji. Kada završe to odabraće nešto drugo. Da li će biti Preševo i Bujanovac, da li će biti Raška oblast, da li će biti teritorija Vojvodine, znate, ne mogu reći svejedno je, ali je izvesno. Izvesno je da će naći novi razlog da destabilizuju Srbiju da nas ucenjuju da kad nas ekonomski, politički i na svaki drugi način unižavaju, slabe i rasturaju.

Zbog toga je Srbiji potrebna politika koja će voditi, pre svega, računa o interesima građana Srbije. Da zaista razvijamo svoje resurse, da naši stručnjaci profesori Univerziteta, medicinski radnici, pa i vozači ne idu u druge zemlje EU, pre svega u Nemačku, nego da razvijaju svoju zemlju i da omoguće da se ovde živi životom dostojnim čoveka.

Potpuno je jasno da oni to ne žele i potpuno je jasno da dok god vi budete slušali njihov diktat od boljeg života u Srbiji neće biti. Vi promovišete Srbiju kao zemlju jeftine radne snage, lepih žena i dobrog provoda. To nije ono što mi srpski radikali želimo, niti za svoju decu, ali ni za decu bilo kog građanina Srbije. Ne treba ovde da dolazi neko sa parama iz Evrope na vikende, da se iživljava nad sirotinjom u Srbiji, a da druge vodi tamo da rade i da grade njihovu zemlju, već želimo da budemo ponosna nacija. Vi ćete biti svetski prvaci kada budete uspešni poput odbojkaša, kada budete imali veći BDP od Nemačke onda ćete biti svetski prvaci, a ne kada na ovako bedan BDP napravite rast od 4%, što ne znači apsolutno ništa. Tim tempom neće Srbija ni za 50, ni za 100 godina postati srećna i bogata zemlja.

Zahvaljujem, kolega Šaroviću.
Reč ima predstavnik predlagača Siniša Mali, ministar finansija.
Izvolite, ministre.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, dame i gospodo, ja ću se osvrnuti na ono što smo malo pre imali priliku da čujemo, a to je da u jednoj zemlji kada se bude mnogo više proizvodilo i mnogo više izvozilo, to znači da će stvari biti dobre i da su stvari dobre.
Sad da pogledamo cifre koje se odnose na proizvodnju u našoj zemlji, evo od 2012. godine. Inače, nivo proizvodnje, dakle, nivo privredne aktivnosti se i oslikava kroz rast BDP. Godine 2012. BDP je 3.800 milijardi. Godine 2013. je 4.100 milijardi. Godine 2014. je 4.200 milijardi. Godine 2015. je 4.300 milijardi. Godine 2016. je 4.600 milijardi. Godine 2017. je 4.750 milijardi. Godine 2018. je 5.050 milijardi. Godine 2019. je projekcija 5.408 milijardi dinara. Dakle, ide nam BDP gore. To znači da se više proizvodi u našoj zemlji iz godine u godinu i slažem se sa vama i drago mi je da vi to primećujete, a po tom indikatoru znači, da i stvari u Srbiji po pitanju privredne aktivnosti stoje bolje.
Rekli ste vi, citiram - kada se bude mnogo više izvozilo, hajmo drugi indikator. Po pitanju izvoza naše robe od 2012, 2012. je 8.738 milijardi. Idemo na izvoz 2013.godine, je 11.000 milijardi. Godine 2014. je 11.200 miliona milijardi. Godine 2015. je 12.038 milijardi. Godine 2016. je 13.432 miliona. Godine 2017. je 15.000 milijardi. Godine 2018. je 16,3 milijarde dinara izvoz naše zemlje u druge zemlje sveta.
Ako je po vama, pretpostavljam da što se više bude izvozili, kako ste i sami rekli, kraj citata. Tako da sa te strane mislim da se jasno pokazuje da se privredna aktivnost iz godine u godinu ubrzava u našoj zemlji. O tome govori i stopa rasta naše ekonomije prošle godine je 4,3. Ove godine ciljamo 3,5. Ponovo 4 naredne godine, ali ono što je važnije je da kroz investicioni ciklus od preko 12 milijardi evra u naredne četiri godine, uz dalje povećanje plata i penzija, dakle taj potrošački deo rasta BDP, očekujemo još veće stope rasta i kao što kaže Svetska banka moguće je i do 7%, što je veoma važno.
Ono što je posebno još važno napomenuti zarad razjašnjenja je odnos između uvoza i izvoza. Malo pre smo čuli nešto oko spoljnotrgovinskog deficita. Par stvari je tu veoma važno. Nije tajna da je u poslednjih dvadesetak godina naša industrija bila devastirana na način na koji su velike firme zatvarane, ljudi ostajali bez posla, samim tim se i izvoz smanjivao, a uvoz povećavao. Taj trend se menja u poslednjih par godina i o tome govori i podatak da nam je pokrivenost uvoza izvozom sa 57% ili 58% pre samo par godina sada na 74,9%, odnosno prošle godine.
Dakle, sve više se izvozi relativno u odnosu na ono šta se uvozi. To je odličan podatak i sa tim trendom treba nastaviti.
Dodatno na to struktura uvoza se menja. Pre samo 15, 20 godina, kada nije bilo otvaranja novih fabrika, uvoz su bile uglavnom potrošačka roba, ono što su građani kupovali, jer nije bilo domaće proizvodnje. Sada tu dominiraju, malo pre sam to i pročitao, mogu ponovo, nije problem, ako nije slušao. Dakle, u privih osam meseci ove godine 740 miliona evra uvoza je uvoz opreme, dakle novih mašina i uvoz sirovina neophodnih za obavljanje proizvodnje, 740 miliona evra ukupnog uvoza, a ostatak 369,9 miliona evra je uvoz potrošne robe i to je, takođe, dobar podatak.
Malo pre sam rekao, reći ću i ponovo, zato što znači da raste životni standard, građani imaju više novca da kupe stvari koje su im potrebne, ali važnije od toga je što raste uvoz sirovina neophodnih za obavljanje proizvodnje i uvoz opreme. To je upravo vezano za nove fabrike, nova preduzeća koja se otvaraju i nova radna mesta koja otvaramo.
Konačno, ono što je možda najvažnije, je da je spoljnotrgovinski deficit u potpunosti i više nego što treba pokriven prilivima od stranih direktnih investicija. Mi smo šampioni bili prošle godine po tome u odnosu na zemlje slične veličine, 107 projekata stranih direktnih investicija, 5,8 milijardi dolara prošle godine, a već ove godine, za prvih sedam meseci 43% više nego prošle godine, što ukazuje na to da ćemo i ove godine sigurno biti šampioni.
Dakle po tom pitanju makroekonomskih pokazatelja, rasta izvoza i rasta uvoza koji pokazuju i da nam privredna aktivnost raste, strukture uvoza koja je veoma važna, pokrivenost uvoza izvozom, sve to ukazuje da smo po pitanju osnova fundamenta naše ekonomije na pravom putu.
Konačno da se osvrnem i na komentar, ne znam ko je to rekao, čuo sam da je neko rekao olakšati zaduživanje. Kroz mere koje Vlada preduzima, ne znam šta znači olakšati zaduživanje, ali ostavljam nekome drugom to da kaže, ja sam rekao da će biti jeftinije. Kada govorimo o zaduživanjima veoma je važno što je država kroz svoje kreditne rejtinge smanjila rizik zemlje ulaganja, to je veoma važno, ne samo za državu, jer zaboravljaju ljudi kada govorimo o zaduživanju govorimo o državi, o stanovništvu i o privredi. Dakle, kompanije, preduzeća u Srbiji koja se razvijaju zadužuju se kod banaka radi novih investicija, nabavke opreme, proširenja na nova tržišta, uvođenja novih proizvoda, sve je to mnogo bolje kada je kapital jeftiniji.
Poljoprivredna proizvodnja većim delom se finansira iz pozajmljenih sredstava jel to nalaže sezonski karakter poljoprivrede. Mnogo je lakše biti profitabilan tu kada su jeftiniji izvori finansiranja. Isto važi i za stanovništvo, isto važi i za državu. To je odgovoran odnos države gde kroz smanjenje rizika zemlje ulaganja, kroz stabilne javne finansije, kroz podizanje kreditnog rejtinga činite ceo privredni ambijent povoljnijim i konkurentnijim, činite samim tim i mogućnost zaduženja i cenu tog zaduženja mnogo nižom, što je na kraju naš posao.
Sa te strane siguran sam da će i ovi zakoni koji su danas ovde pred vama, zakoni koji su vezani za rebalans budžeta i zakoni koji će posebno biti vezani za budžet za 2020. godinu, dati dodatni doprinos razvoju našeg tržišta i razvoju naše ekonomije pogotovo što se planira nikada veće ulaganje u kapitalne investicije, nastavak ulaganja u infrastrukturu, putnu, železničku i ostalu infrastrukturu. Imamo povećanje plata i od 1. januara kreće i povećanje penzija. Idemo takođe sa daljim rasterećenjem privrede u smislu smanjenja doprinosa i poreza na zarade i sa te strane očekujem da ćemo zajedno sa nacionalnim investicionim programom od preko 12 milijardi evra u naredne četiri godine, dodatno stimulisati rast naše ekonomije sa prilivom direktnih investicija iz inostranstva.
Tu računajte, pošto je najveći broj tih investicija, ako ne i sve, stoprocentno skoro izvozno orijentisan na dalji rast izvoza, proporcionalno više nego uvoza, ali takođe očekujte i ta struktura uvoza koja se odnosi na rast uvoza kapitalnih dobara, kapitalne opreme i sirovina koje su neophodne za rast naše privrede, da se takođe nastavi što je takođe dobar znak, pogotovo što kažem gde je celokupni trgovinski deficit i više pokriven prilivima od stranih direktnih investicija.

Zahvaljujem ministre.

Pravo na repliku, narodni poslanik Nemanja Šarović.

Gospodine Mali, vi se ovde nalazite u veoma nezavidnoj situaciji, pre svega zbog toga što ste bili i eksponent politike DS od 2000. do 2012. godine. Vi ste u to vreme obavljali funkciju u okviru Ministarstva privatizacije i kasnije kada je formirana Agencija za privatizaciju. Ja vas ne čuh do 2012. godine da ste digli svoj glas protiv tog ekonomskog terora koji je, masakra, kako god hoćete da kažete, koji je sprovodila DS nad građanima Srbije.

Vi sada pričate kako tada nije valjalo, ali ste vi u to vreme bili deo te ekipe. Molim vas, ako sam ja možda promašio, ako sam propustio neki vaš intervju pre 2012. godine gde vi žestoko kritikujete politiku DS i tadašnjeg režima, evo podelite sa mnom i sa javnošću u Srbiji. To bi bila zaista dragoceno iskustvo.

Što se tiče vašeg odgovora. Vi ste potpuno pogrešno protumačili moje izlaganje. Vi sada čitate nekakve brojke, koje ja verujem da su tačne i govorite o tome kako raste izvoz iz Srbije. Ali, ne možete vi posmatrati samostalno izvoz iz Srbije, nego se mora posmatrati i kroz kategoriju uvoza, pa se uporede uvoz i izvoz, pa se vidi da uvoz u Srbiju raste brže nego što raste izvoz. Dobar ekonomski pokazatelj bi bio obrnut. Da mi sve više izvozimo i da se smanjuje spoljno-trgovinski deficit, a u Srbiji je drugačije. Ja sam čitao, preko 20% u 2017, 30% u 2018. godini. To je ono što je problem.

Vi pričate o zaduživanju i kažete, znate žuti su uzimali skupe kredite, a vi gospodo uzimate jeftine. Činjenica je da je bilo 15 milijardi zaduženje 2012. godine, a da je danas 24 plus milijardi. To znači da je 58% poraslo zaduženje u apsolutno iznosu. Deset milijardi evra. I to je dobro, to je napredak. Napredak bi bilo da se smanjuje, da je sada deset, da je pet, ja bih vam aplaudirao, kao i građani Srbije.

Reč ima predstavnik predlagača ministar finansija Siniša Mali.

Dakle, uvaženi poslanici, najpre da odgovorim na ove ozbiljne teme.
Čisto je pitanje matematike. Još jedanput ću ponoviti. Ako pokrivenost izvoza uvozom, izvinjavam se, uvoza izvozom raste sa 58%, 59% pre par godina na 74,7%, to, gospodine, znači da u relativnom odnosu uvoz raste sporije nego izvoz, odnosno izvoz raste brže nego uvoz.
Izabrali ste jednu godinu i ne znam zbog čega ste izabrali, nije ni važno, verovatno je lakše da razumete, ali još jednom, ako je pokrivenost veća, iz godine u godinu raste, to samo može da znači jedno, a to je da u procentualnom iznosu, relativnom iznosu izvozimo više nego što uvozimo.
Ako ne možete ta dva broja da saberete, okej, nikakav problem, ali generalno to vam je odgovor na vaše pitanje. Sve ostalo nije tačno, spekulacije ili nerazumevanje.
Dalje, po pitanju javnog duga, godine 2008. je ukupan javni dug bio 8,7 milijardi evra, to verovatno znate. Onda je skočio na 9,8, pa na 12, pa na 15, pa 2012. godine na 18. Ako malo razumemo ekonomiju, onda takođe znate da obaveze koje država preuzme iste godine se oslikavaju u javnom dugu u narednoj godini ili dve godine, zavisi ako je neko emitovao obveznice na godinu dana, dve, tri ili pet. Zato dolazi do rasta javnog duga 2013. godine na 20 milijardi. Godine 2014. na 22, da bi vrhunac toga bilo 2015. godine. Znači, 2015. godine u 2012. godini to je razlika oko sedam milijardi evra, ne 15, sedam.
Nastavak neodgovorne politike između 2008. i 2012. godine, tada je došlo i do povećanja penzija, povećanja plata. Tada se sećate izjava – Nama svetska ekonomska kriza ništa ne može, čak šta više nam je i šansa a ne pretnja. Tada dolazi do narušavanja javnih finansija naše zemlje. Ne 2001, 2002. i 2003. godine, nego od 2008. do 2012. godine. Mi smo 2014. godine odgovornim ekonomskim merama zaustavili taj trend rasta javnog duga. Kao što vidite, od 2014. godine pa nadalje, javni dug ide dole.
Ne samo što ide dole, jer podsetiću vas između 2008. i 2012. godine imali ste i negativne stope rasta BDP, tako da kada pogledate rastući dug i opadajući BDP, učešće javnog duga u BDP je raslo i doseglo nivo od 78 ili 79% 2015. godine.
Onda, fiskalna konsolidacija, vođenje računa o svakom dinaru je dovelo da iz godine u godinu se smanjuje učešće javnog duga u BDP. Sada vam je javni dug negde oko 23,7 ili 8 milijardi evra, tako nešto.
Dakle, isti nivo ili malo manji nivo nego što je bilo, mogu da vam pročitam tačnu cifru, nije problem nikakav, evo pročitaću. Dakle, 2018. godine 24 milijarde 294 miliona dinara. Dakle, manje nego 2015. godine u apsolutnom iznosu, a tek u relativnom je još gori podatak za vas. Dakle, u relativnom sa 77-78 na 51.
Dakle, raste ekonomija, rastu privredne aktivnosti, a nivo javnog duga se drži stabilno na apsolutnom nivou. Nemate više zaduživanja većeg od onoga što je neko doveo 2008. do 2012. godine, a s druge strane u relativnom odnosu pada. Najbolji mogući podatak. Na kraju, da ne bude da je to rekao Siniša ili neko drugi, kažu i rejting agencije, kreditne rejting agencije, koje su nam zbog toga i podigle kreditni rejting. Ta ista agencija "Fič", koja nam je podigla kreditni rejting prošle nedelje, je smanjila kreditni rejting zbog ovog zaduženja sa BB na BB minus 2012. godine, a sada je povećala na BB plus. A osnovni pokazatelj kreditnog rejtinga je uvek nivo javnog duga i rast BDP. Hvala puno.