Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Stevanović. Izvolite.

Da, bilo je dosta lepih materijala na koje bih se nadovezao.

Dakle, samo ljudi koji se bave slikarstvom ili filmom ili tako nekim umetnostima imaju kvalitet u svojim profesijama ako vide stvarnost drugačijom nego što jeste. U ekonomiji to obično nije neki kvalitet i nije čudno da smo se saglasili oko stvari koje su očigledne i jesu abeceda ekonomije.

Takođe, tačno je da postoji srebrni metak i vi sad ispalite jedan – meru ekonomske politike i sve procveta. Međutim, postoje mere gde potencijala ima više i mere gde je potencijal možda iscrpljen, mere koje daju brže rezultate i mere koje će dati sporije. Ne vidim tu neko preterano neslaganje. Dakle, ne mislimo mi da su samo nameti na plate jedini način kako se podiže privreda, ali mislimo da tu ima baš dosta dobrog prostora da se ta mera koristi u godinama koje dolaze. To je cela priča oko toga.

Štaviše, mi smatramo, pošto svake godine mi dobijemo obaveštenje da će biti smanjeno za 1% još u procesu kada se radi Nacrt budžeta, nas to zanima, pa saznamo i mnogo ranije nego one koje to ne zanima i čitamo i ERP-ove i sva ostala strateška dokumenta koji se apdejtuju svake godine na određeni period ispred nas da bi možda bilo bolje da smanjenje bude u obliku fiskalnog pravila i vezano za stope rasta.

Znate, kada imate jedno pravilo, to je garancija da će država to da uradi baš svake godine kada se stvore uslovi, a ovako ostaje taj prostor da je to možda stvar nekakvih drugih kalkulacija. Kada vi kažete – ja ću to da uradim u narednih pet ili deset godina, a pretpostavljam ako se i promeni vlast da bi svako iole razuman nastavio da radi dobre stvari. To onome ko investira, a pogotovo domaćoj firmi otvara prostor da zna da će mu biti sve bolje i bolje i da će troškovi, barem oni koje zahvata i država, biti manji. U tome je superioronost fiskalnog pravila u odnosu na to da u svakom budžetu uradimo stvari koje jesu razumne. Nije to sporno.

Takođe, ne bih kao neko ko je monetarista i ko veruje u rad sa ponudom isticao da kada ulažemo u potrošnju iz budžeta, da će to da podstakne preterano privredni rast. Jednostavno, mi smo eksportno-importno zavisna zemlja i neminovno je da većina onoga što uložimo, na taj način ode i na uvoz i da ćemo neminovno većim delom podstaći neke druge zemlje i onda bih ja to rađe posmatrao kao ono što jeste. Ovo je samo dodatni efekat koji daje pozitivu nečemu, ali suštinski efekat i ako uložimo u plate javnih službenika da ćemo dobiti bolji servis privrede, a ne da ćemo podstaći rast. Biće on delimično podstaknut.

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega Stevanoviću.)

Hoću. Hvala vam na toleranciji tradicionalnoj, potpredsedniče.

Što se tiče investicija, konj je pred vodom, ali ono što treba da odgovori fiskalna politika i svakakva druga ekonomska politika jeste da ajde da svaki skoro konj pije tu vodu. To je cela priča. Hvala.

Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.

Ja sam siguran da smo u Predlogu rebalansa budžeta na pravi način napravili balans i ravnotežu između investicija, javnih investicija, 26 milijardi i između povećanja plata i isplate jednokratne pomoći penzionerima. Povećanje plata je otprilike dve i po milijarde. Osam i po milijarde je jednokratna pomoć penzionerima. Dakle, to je deset milijardi u odnosu na 26 milijardi koje su ovim rebalansom usmerene ka početku izgradnje Moravskog koridora Preljina – Požega i ostalim projektima o kojima smo govorili. Upravo to govori i opredeljenju Vlade da u narednim godinama ostvarimo još veće i više stope rasta, kako bismo pak ponovo imali i za veće plate i za veće penzije. To je jedini održiv, jedini dugoročno održiv način upravljanja i fiskalnim rezultatom i fiskalnom politikom i obezbeđivanju visoke stope rasta Republike Srbije. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15.30 časova.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa žele reč?
Narodni poslanik Borisav Kovačević.
Izvolite.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Gospodine ministre i vaše saradnice, koleginice i kolege narodni poslanici, retko nam se dešava ovo što nam se danas na ovoj sednici dešava kada su sednice Skupštine u pitanju, pogotovo kada su u pitanju sednice na kojima razmatramo budžet u bilo kom vidu, godišnji budžet ili kao danas rebalans budžeta.

To dobro što nam se desilo donela je, da tako kažem, nova vlast, te smo mi danas u jednoj divnoj situaciji da idemo na rebalansiranje budžeta zato što možemo, da kažem to jednim prostim jezikom, da dodamo još finansijskih sredstava za ostvarenje onoga što smo politikom zacrtali, a ne kao ranije da radimo rebalans da bi išli na restrikcije. To je ono što pruža posebno zadovoljstvo i mislim da treba svako u ovoj sali i svi građani da zbog toga budu zadovoljni. To mi je bilo jako važno da kažem na početku.

Mislim da ovoga puta, sva dokumenta i budžetski sistem i Zakon o budžetu i svi drugi, je inovirana tehnika izrade i pristup izradi tih dokumenata, sasvim drugačije, inovativnije, bolje nego što smo to do sada imali.

Jedino na čemu bi zamerio, jedna stvarno, možda da tako kažem, banalna stvar, ja jesam stariji čovek, ali i mlađi mnogi nemaju dobar vid, ovo su užasno sitna slova. Moram da priznam da ova najsitnija slova, taj deo nisam ceo ni mogao da pročitam. Pa bih molio, ako može Vlada, da obezbedimo u buduće, da ne idemo stvarno, jesu to uštede na papiru, ali nisu tolike da se mučimo. Žao mi je zbog toga, jer smo prvi put dobili blagovremeno ova dokumenta i mogli smo sjajno i imali smo vremena da ih proradimo, prodiskutujemo itd. Mislim da bi smo još dobili na kvalitetu.

Ono što je meni upadljivo kao poslaniku ove Skupštine, a pošto se radi o Skupštini, to je da je ovim Predlogom budžeta i ovim dokumentima, upadljivo drugačiji pristup i dat novi kvalitet realizaciji budžeta, to je da se u velikom broju rešavanja određenih pitanja i u velikom broju su nadležnosti Skupštine prenesene na nadležni Odbor Skupštine, odnosno Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu javnih sredstava. Mislim da je to dobro, jer se ovom procedurom, sada kako je propisana, ovde u materijalima, na taj način mogu donositi kvalitetnija dokumenta i mislim da to treba zadržati i pozdraviti.

Progovorio bih ovde o nekim stvarima jer mnogo materijala ima da bi o svemu čovek govorio. Pošto govorim kao poslanik PUPS, ono što meni jeste prva tema to je pitanje gradnje i održavanja statusa penzionera ovim putem, odnosno kroz budžetiranje.

Mi smo ovde rekli i to je onaj član 27. u kome je sve to razrađeno kada su u pitanju primanja svih kategorija društva i penzionera. Mi smo tu, rekao je i ministar, predvideli jednokratnu pomoć za sve penzionere u visini od 5.000 dinara. To je jedna stvar. Druga, predviđa se početkom naredne godine povećanje penzija, kako je ministar rekao u iznosu od 5,1 do 5,5, ako sam dobro zapamtio.

Hteo bih bez ikakve želje da ističem kategoriju ovog društva veliku, odnosno penzionere od preko 1.700.000 da podsetim na ono što je i predsednik države u više navrata govorio i predstavnici Vlade itd, da je to kategorija koja je, da tako kažem, najviše potegla kada se krenulo u izvlačenje iz finansijskog kolapsa u kome je ova država bila. I to je ono što je logično i logično je bilo da mi najstariji koji smo gradili ovu zemlju i kao najstariji da prvi mi shvatimo da treba da se žrtvujemo za boljitak ove zemlje. I to smo učinili, kao što znate, bez velikog roptanja iako smo i tada stavljeni u neravnopravan položaj, jedan veliki deo penzionera, kada su plate smanjene za 10%, nama su smanjivane za 20 i 25% određenim kategorijama.

Zašto ovo govorim? Govorim zbog toga što smo sada na neki način dovedeni opet u inferiornu situaciju. Kada uzmete član 27. u kome je razrađeno koliko koja kategorija će dobiti povećanje itd, to je od 8 do 15%, koliko sam zapamtio, a penzionerima se predviđa 5%. Ja ovo govorim iz potrebe da podsetim, mi smo poslanici Partije ujedinjenih penzionera, to je partija koja je nastala iz puke potrebe da spasava finansijski i svaki drugi položaj ogromne mase ljudi od preko 1.700.000 jer smo imali situaciju u tom trenutku da su nam po Srbiji penzioneri sahranjivani u najlonskim vrećama. I mi smo tada rekli da smo došli kao struktura u situaciju koja se može nazvati socijalnim genocidom.

Mi smo tada bili na poziciji da je prosečna penzija bila oko 50, odnosno ispod 50% u odnosu na prosečnu platu. Bojim se da bi morali malo više pažnje da obraćamo kada su ova povećanja u pitanju, kao što sada predviđamo jer ćemo doći u situaciju i sada sa ovim povećanjem još ćemo ići niže u prosečnoj penziji u odnosu na prosečnu platu, a i sada nismo, da ne ulazim sada u to šire, nismo u sjajnoj situaciji, nego u vrlo lošoj, kada je u pitanju taj odnos. Dogovorili smo se davno da se status i materijalni i svaki drugi penzionera može čuvati samo kroz taj odnos zarade i penzije.

Ja ovo govorim, ne zato da treba sada da učinimo i sada da ne prihvatimo ova dokumenta zbog toga. Mi ćemo kao poslanička grupa prihvatiti ova dokumenta, ali upozoravam i ministra i Vladu da o ovome vodimo računa unapred u nastupajućim godinama da nam prosto kao pesak kroz prste ne prođe ta situacija da penzionere dovedemo u situaciju u kojoj su nekada bili, ponovo. Zato molim da me u najboljoj nameri u ovome razumete. Ja mislim da će nešto o tome govoriti i moj kolega Momo Čolaković, da ja ne širim priču.

Druga stvar o kojoj bih hteo da kažem i koja je, čini mi se, vrlo značajna za ovu zemlju, to je što se Vlada kod donošenja ovog Predloga rebalansa budžeta vrlo pažljivo odmerila u odnosu na sve nivoe vlasti, ne samo na nivou državnom i republičkom i u odnosu na sve opštine i gradove kada su u pitanju transferi sredstava.

Ja to pozdravljam jer su transferi ostalim nivoima vlasti povećani za 3,4%, odnosno za skoro tri milijarde, a da su transferi opštinama i gradovima povećani za skoro milijardu, odnosno 2,7%.

Mislim da je to dobro opredeljenje jer da samo na taj način, ako govorimo o decentralizaciji u društvu, bez ovakvog pogleda na stvari i bez ovakvih predviđanja stvari ne možemo ostvarivati ni decentralizaciju, niti možemo dalje unapređivati društvo i sve strukture u njemu.

Kada je u pitanju ta tema, njoj se može priključiti i sledeća oblast u ovom Predlogu za rebalans, a to je oblast socijalne zaštite. Mislim da se tome posvetilo dosta truda kod pravljenja ovog predloga i mislim da to jeste jedna od najznačajnijih stvari ako hoćemo pomoći građanima, ako hoćemo ravnopravnost svih građana u svakom pogledu, pa i u ovom, dići na jedan viši nivo i društvo u celini unaprediti.

Zato pozdravljam povećanje u ovom predlogu za socijalnu zaštitu u procentu od skoro šest, odnosno 5,9%, što je značajna suma, odnosno 119 miliona, 120 miliona, okruglo.

Mislim da su ovo važne stvari koje uređuju na najbolji način u ovom društvu ono što je neophodno da se unapredi, a može i pomoću finansijskih sredstava da se uradi. Zato to jeste jedan politički apsolutno zreo pristup i taj pristup Vlade mora da se pozdravi.

Uz ovo, kad se tiče razvoja pojedinih segmenata u društvu, ja bih hteo da podvučem još jednu stvar. Mi imamo od prošle, kad smo formirali prošlu Vladu, pored postojećih ministarstava, imamo i tri ministra bez portfelja. Jednog od ministara bez portfelja imamo za ravnomerni regionalni razvoj. U okviru toga se za ovih poslednjih par godina iskristalisalo, svestrano razmatrajući radeći na tome, znači, posao u koji je uključena i nauka, kao što znate, a to je Odbor Akademije nauka za selo. U tom segmentu regionalnog razvoja predviđeno je i započeto dosta stvari na planu revitalizacije sela, odnosno ruralnog razvoja.

Ja mislim, pretpostavljam da je Vlada u to ulazila i razmatrala to, ali ja mislim i moj stav je, i tako osećam, da je razvoj sela jedno od strateški najznačajnijih stvari za dalji razvoj i napredak ovoga društva, i kad je u pitanju poljoprivreda, i kad je u pitanju natalitet u ovom društvu, što nam jako preti, da ne pričam o tome, i predsednik države u poslednje vreme dosta govori o tome, i mnoge druge stvari.

Ja sam ovde video da je za taj posao ravnomernog regionalnog razvoja predviđeno 714 miliona i nešto i mislim da bi bilo dobro da je moglo još više sredstava da se na to nabaci, ali predlažem Vladi da to ima jako prisutno kada budemo donosili novi budžet. Toliko u ovom intervalu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.

Hvala.
Gospodine Kovačeviću, uvaženi poslanici, samo jedna kratka dopuna.
Dakle, od 1. januara 2020. godine kreće indeksacija penzija po tzv. švajcarskoj formuli, koja se bazira na, s jedne strane povećanju plata, a s druge strane na stepenu inflacije u našoj zemlji. Ovo je inače najbolji, najpravedniji i videli ste i po reakciji naših najstarijih sugrađana, ono što njima najviše odgovora po pitanju predvidljivosti povećanja penzija iz godine u godinu, upravo kako bi našim najstarijim sugrađanima dali tu sigurnost oko toga kolika će im biti penzija.
S druge strane, imate dovoljno novca u budžetu i da vežete rast penzija sa rastom plata. Dakle, veoma fer i veoma direktan odnos između rasta plata i rasta penzija. To je indeksacija koju smo obećali prošle godine i koja će krenuti da se sprovodi od 1. januara 2020. godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.