Dame i gospodo, mi danas raspravljamo o Predlogu rebalansa budžeta.
Ovde je veoma interesantno da je sa ove prihodne strane, što je, na kraju krajeva, i uzrok ovog rebalansa, došlo do povećanja kada je u pitanju naplata poreza, kada su u pitanju akcize i kada je u pitanju nešto što su neporeski prihodi. Ovde imamo jasne pokazatelje koje nam je ministarstvo predočilo, da u proteklom periodu od osam meseci veliki je skok naplate poreza, što znači da su poreske službe uradile svoj posao onako kako treba.
S druge strane, ovakva razlika kada je u pitanju naplata na ime akciza jednim delom je iz one odluke gde je većina odlučila da uvede akcize na struju, tako da se i tu vidi povećanje. To povećanje je uvećano sa dodatnim uplatama koje je izvršila Narodna banka Srbije u visini od 10 milijardi, kako ministarstvo prikazuje i uvećano je za 8,8 ili 9 milijardi koje je prihodovano na ime poreza od davanja koncesije za Aerodrom Beograd. To je nešto što je u svakom slučaju osnova da bi se moglo pristupiti ovome rebalansu, da bi u ovoj rashodnoj strani moglo da ministarstvo, kako kaže, da prioritet ili stavi akcenat na investicije i da onaj drugi deo raspodeli na ime povećanja plata i penzija.
Mi srpski radikali programski smo ponudili građanima Srbije rešenja za finansije, pogotovo kada je u pitanju budžet i kontrola budžeta. Mi smo jasno ukazali koji su problemi oko finansiranja budžeta i kako i na koji način može da se vrši ta kontrola.
Pre svega, problemi oko finansiranja države, a samim tim punjenje budžeta, se nalaze, kako jedan od kolega ovde reče, u oblasti sive ekonomije. Uz sve napore da se uvede disciplina u naplati poreza, mi smo svedoci da ne mali procenat se nalazi u sferi koju nije još moguće kontrolisati, tzv. sivoj zoni ekonomije. To znači da protok novca, trgovina sa robom, nažalost, ne može da se uspostavi, bar delimično bi moglo da doprinese punjenju budžeta, ali ono što je upozoravajuće, to je da čak i međunarodne institucija, kad govorite o kreditnom rejtingu, nadležne međunarodne institucije nas upozoravaju da je Srbija u jednoj upozoravajućoj zoni kada je u pitanju korupcija.
Korupcija je nešto što u svakom slučaju je negativno za finansijske tokove, odnosno kontrolu finansija.
Mi imamo ovde od ranije prisutno, kako smo mi to upozoravali, srpski radikali, jedno veliko zlo koje se nadvilo nad finansijama Srbije, a i nad svima nama, to je taj uvoznički lobi. Uvoznički lobi je toliko ojačao da sad vidimo čak i u ovim rebalansima da se sve više i više povećava uvoz.
Nije on direktno uzrokovan delovanjem ovog uvozničkog lobija, ima tu i direktnih stranih investicija, ali velikim delom je, kada je u pitanju roba široke potrošnje, kada je u pitanju čak i neka tehnička roba, rezultat delovanja uvozničkog lobija.
Zašto mi, srpski radikali, upozoravamo da je ovo velika opasnost? Zato što uvoznički lobi očigledno vodi monetarnu politiku, a Boga mi dobrim delom počeo je da se meša i u fiskalnu politiku, odnosno da ima uticaja na fiskalnu politiku. Govorimo iz razloga što su ovde, uz sva ova povećanja koja su vidljiva, najmanja povećanja kada su u pitanju carine. Svaka država, pa i Srbija, najvećim delom se finansira iz poreza, iz akciza i carina. Ovde je najmanje povećanje kada su u pitanju carine, a kontradiktorno je pokazateljima koji govore da je povećan uvoz. To je potpuno nelogično.
Hvala, profesore, za sugestiju, drago mi je što pomno pratite ovo izlaganje, dragocena je vaša pomoć.
Ta kontradiktornost se vidi i u ovom slučaju, kada je u pitanju rebalans budžeta, carine su povećane za 100 miliona dinara. Nelogično pri ovakvom rastu uvoza da su carine, ali to je ono od čega Srbija pati, odnosno vlast u Srbiji.
Vlast u Srbiji je otvorila širom vrata za uvoz robe iz zemalja EU, opravdavajući time da su to nama najveći partneri, kada su u pitanju finansije, kada je u pitanju trgovina. Jesu, ali ti naši, pod znacima navoda, bolje rečeno vaši, partneri nas ugušiše, ubiše našu privredu sa uvozom svojih proizvoda. To je suština i mi ovde svaki put koristimo priliku da ukažemo kolika je to opasnost.
Moraju se recipročno uvoditi carine, ako ništa drugo, bar za prehrambene proizvode. Nama poljoprivreda i domaća prehrambena industrija ne može da bude konkurentna u utakmici sa uvoznicima zato što svi već znaju, valjda vrapci na grani znaju da su subvencije koje daju zemlje EU mnogo veće nego što Srbija sad može dati za poljoprivredu i prehrambenu proizvodnju. I carine su itekako značajna stavka, kada je u finansiranju budžeta, punjenje budžeta.
Mi srpski radikali tvrdimo da minimum 500 miliona evra Srbija može da oprihodi od carina. Minimum. Ako se ovako nastavi teško da će, pošto sad vidimo da se zbog leks specijalisa donosi čak i zakon da ovi koji će graditi puteve budu oslobođeni i carina i PDV i svega što će uvoziti na ime izgradnje puteva. Tako ćemo popuštati.
Kada je u pitanju ova jednokratna uplata, moramo da računamo na nešto što je do sada bilo prisutno, a to je da javna preduzeća, kao što je Elektroprivreda… Do sada je uplaćivala u budžet, i to značajna sredstva, a sada se ne pojavljuje Elektroprivreda u tolikom iznosu, kao što je to ranije. To je još jedan od pokazatelja da je to veoma značajno javno preduzeće, višestruko značajno za privredu Srbije u nekim problemima, ne malim, nego velikim problemima.
Kada je u pitanju uplata od Narodne banke Srbije, moramo da budemo svesni da će biti sve manja i manja, odnosno, kako se najavljuje, sledeće godine moguće je i da ne bude nikakve uplate od Narodne banke Srbije, jer, kako kažu, nije to profitabilna organizacija, nego je to organ koji bi trebalo da vodi monetarnu politiku i da kontroliše.
Kada je u pitanju ova rashodna strana, tu imaju dve verzije, odnosno dve opcije koje se zagovaraju. Jedna opcija je da će se povećanjem plata i penzija postići taj efekat lične potrošnje. Ta lična potrošnja će doprineti da se na neki način počinje razvijati domaća privreda i da će na taj način doći i do povećanja BDP.
S druge strane, postoji zalaganje da što veći deo novca treba uložiti, kada je u pitanju budžet, budžetska sredstva, po mogućnosti u investicije, jer investicije su te koje će višestruko da pokrenu privredu, privredni rast i da dođe do bržeg rasta BDP.
Sada kada pogledate jednu i drugu ne možete da budete tu potpuno korektni, ekonomski gledajući, zato što siromaštvo je uzelo toliko maha u Srbiji da se jednostavno mora koristiti svaka prilika, koliko toliko, da se poboljša standard građana Srbije.
Nama srpskim radikalima je potpuno jasno što se ovo radi sa novembarskom platom, odnosno, kako se to najavljuje, da će to biti novembarske plate, jer u martu mesecu, aprilu mesecu počinju izbori, odnosno održavaju se izbori, ne počinju, izvinjavam se, održavaju se izbori, pa se najavljuje da će to u sledećoj godini biti osnovica. To je metoda kojom se služi svaka vlast, ne govorim ovo da je nešto posebno ili izuzetno, kada je u pitanju ova vladajuća garnitura. To je, na kraju krajeva, mogućnost koju pruža ovaj rebalans budžeta, sredstva pružaju mogućnost da se povećaju plate.
Naša primedba, srpskih radikala, je da se ovo radi haotično, nasumično se radi. Zašto? Zato što vam mi već dugi period govorimo da treba doneti zakon o platnim razredima. Mora se doneti odluka koja će jasno da propiše platne razrede, da za one koji su u javnom sektoru, u javnim službama postoji jedno merilo, postoje kriterijumi kako će da budu plaćeni i kako će da bude vrednovan njihov posao, odnosno njihovo znanje.
Vi to izbegavate. Izbegavate da bi, na neki način, mogli da gledate koje je biračko telo zahvalnije, jer drugačije ne mogu da definišem to vaše izbegavanje, nego gledate kako, na koji način da dobijete što više glasova, a onda ste se opredelili da jednom širokom krugu medicinskih radnika, medicinskih sestara povećate najviše, a pri tome, gospodo, gubite jednu veoma bitnu činjenicu, važnu, iz vida, a to je da ste zabranom zapošljavanja vi prouzrokovali dobrim delom deficit kada je u pitanju stručni kadar u medicini. Vi ste zabranom zapošljavanja medicinskog osoblja u dugom periodu…
Ti si pametniji nego svi, ne moraš govoriti. Javi se za mikrofon, tvoju pamet javnost jedva čeka da čuje. Ja je vidim, a ti je prezentuj.
Gospodo, vi ste u dužem periodu stavljanjem zabrane zapošljavanja doveli do tzv. kadrovske krize. Sada želite da preko noći stimulišete tako što ćete tom sloju srednje obrazovanog medicinskog osoblja najviše povećati. Mi se nadamo da ćete u tome uspeti, međutim, teško je očekivati da će biti takvi efekti zato što je u medicinskim centrima, u bolnicama situacija katastrofalna kada je u pitanju ovo osoblje.
Tu se u svakom slučaju našlo prostora da se povećaju plate za one koji su u javnim službama, kao što je policija, kao što su drugi sektori, a onda, gospodo, računate da će na bazi ovih ne tako velikih, kada se pogleda suštinski, povećanja, da će u nadi da će sledeće godine država biti sposobna da isplaćuje redovno plate u visini na ovoj osnovi. Nadate se da će to biračko telo po automatizmu najvećim brojem zaokružiti partije koje su na vlasti.
Morate računati na nešto što se zove strpljenje u Srbiji. U Srbiji postoji uvek strpljenja za vlast, pa čak i onu koja eksperimentiše kao što ste vi u početku to radili, pa onda vam padne na pamet da uskratite penzionere za penziju, a pustite ministarku za saobraćaj, onu raspuštenu, onakva kakva je sama po sebi, da vam upropasti 60 miliona evra na Grdeličkoj klisuri. Šta vas boli briga, pa pustite onoga, što je retko ko ga viđa u normalnom, da ne kažem trezvenom stanju, da vam na putevima bukvalno, upropaštava desetine i desetine miliona evra, a ovamo znate da kažete da su penzioneri najveće žrtve. Podignite im spomenik, kad ste toliko zahvalni, a nemojte im davati jednokratnu pomoć, u visini od 5000 hiljada, jer to im ništa ne znači. Suštinski im ništa ne znači, ne znači im, zato što čekate sa tim švajcarskim modelom, čekate što kaže kao Đekna, kada će, ne zna se, obećavate sledeće godine, a što niste sad mogli po hitnom postupku to da uradite, pa da i oni kao kategorija stanovništva koja je po prirodi stvari najugroženija, da i oni mogu već od novembra da primaju ta povećanja.
Nema nikakvih problema, ovo što ste uložili u investicije, to je pozitivno, ali gospodo, vi ulažete u Moravički koridor, vi ulažete 13 milijardi, pa još dve milijarde koje smo ranije opredelili nisu potrošene. Šta obećavate? Vi obećavate da će biti potrošene tako što ćete avansno izvršiti uplatu. Možda i hoćete, ali šta povećava sumnju nas srpskih radikala, i javnosti, vi ste namestili tender za izgradnju Moravičkog koridora, dali ga „Behtelu“, američkoj obaveštajnoj službi direktno u ruke. Vi ste im dali 300 miliona, koja je razlika između cene koju su nudile kineske kompanije i onoga što je isplaćeno „Behtelu“. Sada sve radite, čak ih oslobađate carina, čak im dajete avansne uplate, sve radite da krene taj Moravički koridor. Šta ako ne krene? Propale pare. Što niste jednim delom bar, obradovali penzionere i rekli – evo, taj švajcarski model, koji već najavljujete, biće u primeni, tako da novembarske penzije mogu da prime. Ne, baš vas boli briga. Baš vas boli briga, vama je samo stalo da postignete taj efekat pred mart, odnosno april, kada su izbori, pa onda obećanje kada prođe, šta vas boli, šta ste vi obećali, ili niste obećali.
Bilo je u istoriji Srbije, u ranijim periodima, to kolega Mijatović dobro zna, iz istorije, ne zna lično, bilo je kada su komunisti, komunistički agitatori narod dizali na ustanak, pa onda ih odobrovoljavali da priđu njima, pa u svim tim lažnim obećanjima, čak u tim pasivnim krajevima rekli svi ćete jesti zlatnim kašikama kada pobedi socijalistička revolucija, kada mi, kao i komunisti u SSSR dođemo na vlast. Narod gleda, kome nije u to vreme stalo da živi bolje, pogotovo uz zlatne kašike, prođe rat, završi se rat, taj isti propagator dođe u selo i kaže – počne da drži govor, pitaju ga – a, gde su zlatne kašike, a on mudro odgovori kaže – ručni rad, čekajte na red, ne mogu za sve odjednom. Tako i vi. Očigledno da je ovo u kontekstu ove priče, sačekajte sledeće godine, najverovatnije će sledeće godine da bude isplaćene povećane penzije, da budu redovno isplaćivane plate.
Pri tome, gospodo, ovde neminovno podaci govore da nam se smanjuje BDP. Smanjuje se u odnosu na onaj koji je projektovan. Projektovan je da bude preko 3%, a sada imamo situaciju da je posle osam meseci 2,8%. Tek nam sleduje nešto što je i te kako upozoravajuće, pokazatelji jasno ukazuju da se beleži pad privrede. Beleži se pad u elektroprivredi, beleži se pad kada je u pitanju rudarstvo i to je zabrinjavajuće. To je jedan agregat koji gura dosta toga kada je u pitanju privreda, kada je u pitanju punjenje budžeta Srbije, a pogotovo kada je u pitanju BDP. On je veoma bitan i važan i vi gospodo znate da Srbiji treba mnogo više od 4% na godišnjem nivou, da bi Srbija mogla da računa na neku sigurnost u budućnosti. To što vas hvale ovi iz MMF, nemojte da mislite da smo mi kao država jedinstven slučaj, uvek imajte na umu, više puta vas podsećamo na Argentinu.
Argentinski sindrom je za opomenu. Kada su došli ovi iz Svetske banke i MMF u Argentinu, tamo pred kraj devedesetih hvalili Argentinu, rekli da je najperspektivnija država, da je kreditno najsposobnija, da je njihova valuta najstabilnija, da BDP u Argentini je bukvalno u takvom naletu da ne može nijedna država maltene u svetu da ih prati. Kada se Argentina kao država prezadužila ti koji su je hvalili, samo su joj rekli – vaša obaveza je gospodo da nam vratite kredite, a kako ćete se vi izvući iz tih problema kada je u pitanju privreda, kada je u pitanju funkcionisanje države, to je vaš problem, mi smo tu da naplatimo ono što ste uzeli na ime kredita. Ovo sve mi i te kako ukazuje na činjenicu da sve te pohvale od strane MMF treba prihvatiti sa velikom rezervom. Hvala.