Zahvaljujem.
Došlo je takvo vreme da moramo da se čudimo, iznenađujemo i zahvaljujemo kada institucije rade svoj posao, pa tako i ova institucija kada funkcioniše postavljanje poslaničkih pitanja, tj. kada odgovaraju neka ministarstva ili institucije kojima se obraćamo i kada ti odgovori budu više ili manje informativni, što treba istaći i pohvaliti. S tim, što bi to trebala da bude redovna praksa i normalna stvar, a ne neki izuzetak o kojem se onda treba ovde posebno govoriti i isticati.
Bilo kako bilo, dobio sam odgovor na moje prethodno poslaničko pitanje od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, pre nekoliko dana, u kojem se kaže da holding kompanija „Krušik“ Valjevo, dana 23. marta 2018. godine podnela ovom ministarstvu, dakle, trgovine, zahtev ili dozvolu za izvoz naoružanja i vojne opreme od 32.000 minobacačkih mina, kalibra 120 milimetara u Republiku Jermeniju.
Ministarstvo kaže da je otpočelo proceduru po tom zahtevu, da prikupi potrebna odobrenja od, mislim četiri nadležne institucije i obaveštava me da nisu dobijene sve potrebne saglasnosti i da stoga nisu mogli da izdaju dozvolu, odnosno odobrenje za realizaciju pomenutog posla holding kompanije „Krušik“ Valjevo. Dakle, dozvola nije izdata iz razloga neispunjavanja propisane procedure, a propisana procedura podrazumeva pozitivno mišljenje, kažem da mislim da je četiri nadležna ministarstva, odnosno tri ministarstva i BIA.
Uz zahvalnost na ovom i ovakvom odgovoru koji pokazuje osnovanost onih natpisa i sumnji i stvari koje su većinom iznošene i koje smo mogli čuti u javnosti, ponavljam pitanje, odnosno tražim dopunu pitanja od Ministarstva trgovine, ali ga posebno adresiram na Ministarstvo odbrane, Ministarstvo spoljnih poslova, MUP i BIA, želeći da čujem, bilo od Ministarstva trgovine, bilo od neke od ovih institucija, da li su one i sa kojim obrazloženjem uskratile dozvolu za izvoz ovih mina holdingu „Krušik“ Valjevo 2018. godine?
Paradoks je, mada je to posebna tema, to treba da bude i posebno pitanje, paradoks je da je svega par meseci kasnije slična ili gotovo identična dozvola izdata privatnom posredniku koji je kupio te iste mine, naravno za manje pare od „Krušika“ Valjevo i onda ih preprodao Jermeniji.
Dakle, ako postoji školski primer takvog ponašanja, nedomaćinskog i maćehinskog odnosa države i institucija prema svojoj firmi, državnoj firmi, državnom holdingu, tj. „Krušiku“, onda je ovo što sam upravo sada naveo. S toga, bez obzira što se tu razne priče mogu plesti u vezi sa tim, tražim vrlo konkretno i jasno, odgovor na ovo vrlo konkretno pitanje, pa ćemo onda ići dalje.
Prošlo je tri minuta i više, ali ne mogu da ne pomenem makar i da ne adresujem na adresu predsednika Republike, predsednika Vlade i Ministarstva spoljnih poslova moje drugo pitanje koje se tiče ovog navodno izvikanog mini Šengena i sporazuma koji su tu sklopljeni, potpisani, nepotpisani. Ono što me zanima jeste šta je tu zapravo potpisano?
Da li je reč samo o unapređivanju procedure i ubrzavanju procedure na granici, graničnim prelazima? Što je onda više-manje u redu i poželjno, ali to onda nema potrebe i smisla da se diže na ovaj nivo, na kakav je čitava priča dignuta, sa takozvanim malim šengenom.
Ako je, pak reč o nečem višem, kako to da onda, ne samo ova Skupština, ne samo narodni poslanici, nego i srpska javnost, zapravo ne zna ništa više o tome i očekujem da predsednik, odnosno premijer, dođe ovde u Skupštinu, da nam o tome kažu, ako je reč o nečem više.
S tim u vezi, za Ministarstvo spoljnih poslova samo i završavam, komentar izjave, koji je tom prilikom u Ohridu, i reči koje je izgovorio Edi Rama, dakle premijer Albanije, pominjući da i tada, stajući pored Aleksandra Vučića, da Srbija treba da prizna Albaniju, da treba da se ukinu granice, da on ne govori o velikoj Albaniji, nego govori o brisanju granica između Albanije i Kosova. Šta bi bilo da predsednik Srbije, na primer stajući pored Rame i sa evropskim zvaničnicima, kaže da on podržava i da se zalaže za brisanje granica između Srbije i Republike Srpske. Dakle, komentar Ministarstva spoljnih poslova, na ovaj ne diplomatski gest Rame, a od ovih institucija, dakle konkretno šta je potpisano to u oktobru, u Novom Sadu i šta se sprema u Draču? Hvala.
