Hvala, gospodine Arsiću.
Pravo na repliku ima Sreto Perić.
Izvolite.

Gospodine Arsiću, vi ste u jednoj prednosti u odnosu na mene, vremenskoj. Pokušaću brzo da se osvrnem na ono što ste vi izneli, ali se nadam da će gospodin Marinković biti malo tolerantniji.

Prvo, rekao sam za Narodnu banku 10 miliona evra, za Komisiju za zaštitu konkurencije sam rekao 8,2 miliona i ne za godinu, nego od svog postojanja. Komisija za zaštitu od konkurencije, onda je to govorio. To je jedna stvar.

Druga stvar, vi ste gospođi Jorgovanki Tabaković stavili više tereta na leđa nego što sam ja. Vi ste rekli da je ona oterala ljude da traže posao u inostranstvu, ja to uopšte nisam rekao. Ja sam pričao o slici koju mi u Srbiji vidimo, to nema veze sa Jorgovankom Tabaković. Samo da se razumemo oko toga.

Drugo, sedela žena i vezano za izbor guvernera rekla – ukoliko se ova sala ne ugreje, ona će doneti ćebe. Znate, obaveza nam je ako se bavimo ozbiljno ovim poslom da se sećamo svega što je izrečeno, što smo mi radili, što su radili drugi. Neke stvari ako želite možemo da vidimo u stenogramu šta ste rekli to vi, a šta niste. Nisam rekao da se za 200 evra traži poreklo, nego se moraju popunjavati obrasci koji ukazuju da ako je neko biran za odbornika, a zna se to, da se rade povremene uplate zbog školovanja dece i slično.

Dalje, banka se ne zadužuje kod građana, građani se zadužuju kod banke. Građanin može da štedi novac, građanin može. Jel to banka uzima kredite od građana?

(Veroljub Arsić: Da.)

Od građana uzima kredite? Od fizičkih lica?

(Veroljub Arsić: Kada položiš pare u banku, šta je to neko kredit?)

Dobro, vi odlazite u banku da bi uzeli kredit, to nije isto kao kad odlazite u banku da ostavite i banka će vam primiti novac na štednju, a ne znači da će vam banka uvek dati traženi kredit i da će dati u iznosu koji vi želite. To su neke razlike. To bi vi trebalo da znate i tu ne treba da govorimo.

Niste vi prvi, gospodine Arsiću, koji je rekao da je svojim autoritetom gospodin Aleksandar Vučić rešio problem sa švajcarskim francima. To je rekao Siniša Mali kao ministar kad je taj zakon bio na dnevnom redu. Naravno, to je tako bilo, nije rešio guverner Narodne banke. Hvala.

Hvala, gospodine Periću.

Gospodine Arsiću, hoćete li repliku ili kao ovlašćeni predstavnik?

(Veroljub Arsić: Kao ovlašćeni predstavnik.)

Izvolite.

Prvo, kolega Periću, kada idete da deponujete novac u banku postoji više vrsta deponovanja. Jedan način deponovanja je po viđenju. Znači, možete da ga podignete kad god želite. Banka može, ali ne mora da vam da kamatu. Drugi je oročena štednja. Koliko znam, tad se potpisuje ugovor. Baš tako, ugovor se potpisuje sa bankom. Tad vi kreditirate banku. Baš tako. Znate valjda, to rade ljudi, to ne mogu ja da izmislim. Znači, vi kreditirate banku. Nego šta drugo?

Dali ste novac na štednju, zbog čega? Da dobijete kamatu. Pa jel to kredit koji banka uzima od vas? Jeste. Hoćete li vi to svakoj banci da date? Nećete. Ako se ozbiljno bavite biznisom, vi ćete da proverite kreditni bonitet te banke. Gde? Na sajtu Narodne banke, nigde više. Tako da, dolazimo do toga polako da nije to baš tako jednostavno.

Idemo dalje. Krediti, recimo, sredstva po viđenju, ranije su to bili blagajnički zapisi. Imate preduzeće koje obavlja svoje poslovanje preko neke banke i na računu mu se zatekne, primera radi, 100.000 dinara na kraju radnog dana, odnosno platnog prometa, Narodna banka oduzme dozvolu za rad toj banci. Šta je sa vaših 100.000 dinara? Ko će da vam vrati vaš novac? Biće vraćen iz budžeta ili iz Agencije za osiguranje depozita, koja se takođe puni iz budžeta. Ali banka je potrošila vaš novac. Zato je svrha Narodne banke, da vodi računa da banka kad plasira novac ti krediti budu naplativi, da ne bi bili na udaru štediše i deponenti banke i u krajnjem slučaju država, koja garantuje za uloge do 50.000 evra, jer je dala toj banci dozvolu da radi. Tako funkcioniše bankarski sistem, ne samo kod nas, nego svuda u svetu.

Znate, postoji više načina da se opozicija ometa u svom radu. Uvek sam bio protiv toga. Kad god bilo ko od kolega poslanika dođe ovde i požali se da mu je toplo ili hladno, gledamo da mu regulišemo temperaturu koja mu najviše odgovara, jer to je verovatno i svim ostalima najpribližnija, odgovarajuća temperatura, a jedan od načina je bio da se opozicija onemogući taj da se ova sala rashladi. Tada vama nije do diskusije, jer morate da sedite satima dok vam je hladno. Ako je to snishodljivo prilikom izbora Šoškića, ja zaista nemam šta drugo da zamerim.

Hvala, gospodine Arsiću.
Sreto Perić ima pravo na repliku. Izvolite.

Gospodine Arsiću, neke stvari ne bi trebalo banalizovati. Pod snishodljivost se ne može ni u kom slučaju podvoditi nešto što je vezano za da li je niska ili povišena temperatura, to nema nikakve veze. Ti razgovori su se završavali kad on kao guverner kaže šta ima da kaže, pa prilasci. Uostalom, da ne govorimo o tome šta je dalje bilo.

Ko garantuje depozite? Pa nije Narodna banka rekla ko će biti. Zakon postoji, agencija postoji, 50.000 dinara. Znate li kada je donet taj zakon, gospodine Arsiću? Tada smo sedeli u istoj poslaničkoj grupi. Iznosi su se menjali, a agencija je ranije uspostavljena i od ranije postoji. Tako da, nemojte neke stvari svoditi na minimum i potcenjivati ih. To su životi ljudi u pitanju. Nikad se mi nismo zalagali da dužnik ne izmiri svoju obavezu, nego uslovi koji su se promenili, promenjene okolnosti.

Vi kažete da ne mogu da utiču na promenu iz samog ugovora. Evo, neka vam objasni kolega Martinović. Neka vam objasni kolega Martinović da li mogu ili ne mogu. U ovom slučaju nije se radilo o pojedinačnom slučaju, nego se radilo o velikom broju građana Republike Srbije, i kada je bilo u pitanju veliko zaduživanje i danas kada imamo bahato ponašanje izvršitelja. To je signal i za predsednika države, to nije signal samo za guvernera Narodne banke. Ne može ona da promeni, ne može ona da oslobodi, niti to mi, ni bilo koji građanin traži da guverner Narodne banke Srbije oslobodi građane od svojih obaveza. Ali ako se to pojavljuje kao vrlo čest slučaj, onda ispitati kako i na koji način je došlo do toga i kako i na koji način se to može rešiti, kao što je predsednik Republike Srbije rekao da je nepodnošljivo više. Bilo je najava i oduzimanja sopstvenih života vezano za kredite u švajcarskim francima, pa je onda predsednik države možda malo i sam inicirao taj problem, napravio ga malo većim nego što jeste, a onda ga rešio. Uostalom, nije ni bitno ni šta vi i ja mislimo o tome, nego je bitno ti koji su bili dužnici da sada imaju jednu lagodniju situaciju.

Hvala, gospodine Periću.

Reč ima Veroljub Arsić.

Izvolite, gospodine Arsiću.

Prvo, depoziti, da idemo redom. Do 2008. godine država je garantovala za depozite do 10.000 evra. Godine 2008. kada je izbila svetska ekonomska kriza, u novembru ili decembru 2008. godine, mi smo podigli taj iznos na 50.000 evra. Zašto? Da građani ne bi povlačili svoja sredstva iz banaka i da se ne bi dovela u pitanje likvidnost čitavog sektora. Zato je država prihvatila da garantuje za veći ulog. Nijedan drugi razlog nije bio.

E, sada koja je uloga Narodne banke? Da vrši nadzor nad poslovnom bankom da ne proćerda taj novac koji pripada građanima i privredi preko nenaplativih kredita. To je jedna od osnovnih uloga Narodne banke kada je u pitanju kontrola finansijskog tržišta. To, znači, da kontroliše banke da ne plasiraju novac u nesigurne kredite.

Kolega Periću, mislim da ste vi pravnik, je li tako? Znam da jeste. Narodna banka ne može, niti ima kapacitet, niti zakonska ovlašćenja da svaki ugovor koji je zaključen ulazi u njegove detalje koji su zasnovani na osnovu Zakona o obligacionim odnosima. Da li su promenjene okolnosti? Ne ceni Narodna banka, ona može da da svoje mišljenje sudovima, koje oni opet, pa ne moraju da prihvate kao obavezujuće. Sudovi su ti koji cene promenjene okolnosti i za svaki ugovor pojedinačno, svaku pojedinačnu okolnost moraju da mere, zato što nije isto za ugovore koji su potpisani 2006, nije isto za 2007, 2008. pa čak i 2009. godine. Znači, ne može to Narodna banka da radi, to rade sudovi. Prihvatite to jednom.

Ono što je meni u celoj ovoj priči, najviše me čudi, jeste da nešto što je opipljivo, što je vidljivo, što građani osećaju pokušavate da ih ubedite da se ne dešava, e to je za mene nešto slično što je Mirko Cvetković izjavio 2011. godine, statistički mi smo izašli iz krize a građani to ne osećaju.

Sada znamo da nije inflacija velika, znamo da građani imaju više novca, znamo da je nacionalna valuta stabilna, vidimo da se u čitavoj Srbiji gradi, da se nešto poboljšava i kažemo – ne, to nije dobro, to se slučajno desilo. Da, zaboravih da kažem, pogledajte cenu kapitala na svetskom tržištu određuju referentne kamatne stope centralnih banaka. Pogledajte referentnu kamatnu stopu Evropske centralne banke u Frankfurtu 2010. godine, pogledajte danas, pa ćete da vidite da je vrlo slična. Tako da cena kapitala na međunarodnom tržištu 2010. godine i danas je takođe vrlo slična, nego imamo neke rezultate zbog kojih možemo da dođemo do jeftinijih sredstava, da otplaćujemo skupe kredite i da izgrađujemo Srbiju. Pogledajte, to su statistički podaci, nemojte napamet više da pričate, ja sam to jednog vašeg kolegu opomenuo. Nemojte napamet da iznosite podatke.

Hvala, gospodine Arsiću.
Sreto Perić ima pravo na repliku.
Izvolite.

Kolega Arsiću, neke stvari koje ste vi sad izgovorili, danas kao ovlašćeni predstavnik SRS na ovu temu, na ovu tačku dnevnog reda je izneo kolega Milorad Mirčić i mi nemamo potrebu uopšte da ponavljamo. Ako je on rekao da nema inflacije, da je dinar stabilan, da su neke aktivnosti drugačije u odnosu na neko ranije vreme, zašto bih ja sad to ponavljao? A vi to sada o tome govorite, nisam to ja pričao. Ja sam rekao kada je ta agencija i od kada država garantuje štedne uloge i da je to dobro i da je država uradila da ne bi došlo do bankrot finansijskog i bankarskog sistema. Ako bi sad neko rekao za vrlo bogatog čoveka da je propao, njegovi poslovni partneri, poverioci ako ih ima, dobavljači, odmah bi došli da potražuju sva dugovanja, koja čak nisu ni dospela. To je bila opasnost da bi se zaštitili od toga taj iznos je još i povećan. Čemu to da ponavljamo kad znamo da je to tako bilo.

Sada vi meni objašnjavate da je sve isto tamo negde, samo mi imamo nešto, neku povoljnost. Setite se reči pokojnog kolege Zorana Krasića, koji je rekao – sir je samo besplatan na mišolovci, sve ostalo ima cenu. Hvala.