Hvala, gospođo Čarapić.
Sada prelazimo na listu, dakle, redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u jedinstvenom pretresu prema Predlogu odluke iz tačke 11. dnevnog reda.
Reč ima dr Muamer Zukorlić.
Izvolite, dr Zukorliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje Saveta guvernera je veoma važno, kao i kvalitet njegovih članova. Za nas narodne poslanike Stranke pravde i pomirenje je opšte pitanje bankarstva od izuzetne važnosti, pogotovo za nas u Sandžaku, uopšte i za nas Muslimane.

Kao što je poznato da Muslimani imaju problem sa kamatnim poslovanjem banaka, a s obzirom na činjenicu, a o čemu smo i ranije govorili, da je Srbija širom otvorila vrata Halal standardu u pogledu proizvodnje, u pogledu prehrane, u pogledu trgovine raznim proizvodima, što predstavlja veoma značajan iskorak Srbije u pogledu njenog otvaranja prema svim svojim građanima, uvažavajući posebnosti verskih i moralnih normi do kojih drže Muslimani, odnosno građani Republike Srbije, a sa druge strane i celokupno otvaranje Srbije prema muslimanskom svetu, koje je, takođe, kao što znate, dalo izuzetno dobre rezultate u pogledu novih investicija koje smo imale od strane Ujedinjenih Arapskih Emirata, od strane Republike Turske i investitora iz drugih muslimanskih zemalja.

Uverenja sam da je Srbije sazrela da napravi još jedan iskorak u pogledu otvaranja prostora za islamsko bankarstvo, tj. za otvaranje bar jedne, za početak, islamske banke koja bi, siguran sam, bila veoma ozbiljan motiv za investiranje od strane Muslimana unutar same Srbije, ali isto tako od strane veoma brojne i veoma bogate muslimanske, odnosno sandžačke, odnosno bošnjačke dijaspore gde imamo više od milion ljudi izvan zemlje Srbije, među kojima su pojedinci ultra bogataši, multimilioneri veoma zainteresovani, a zbog svojih verskih uverenja traže prostor za investicije u skladu sa islamskim normama.

Islamsko bankarstvo nije samo razvijeno u islamskom svetu, već je i zapadni svet, skoro svi veliki finansijski centri su prepoznali šansu u ovome i uglavnom otvorili ozbiljne islamske banke. Svakako da ovim ovu temu samo otvaramo. Znamo da nije guverner, niti njegov Savet taj koji može neposredno odgovoriti na ovu inicijativu, ali je ovo, pre svega, preporuka i Parlamentu da razmotri zakonsku regulativu, a zasigurno je od velike važnosti da Savet guvernera, odnosno i sam guverner, zapravo, shvati važnost ove inicijative i time omogući da se još jedan novi talas investicija u ovoj zemlji omogući. Ne samo to, već da prosto to bude još jedna poruka Muslimanima i u ovoj zemlji i u regionu, ali isto tako i širom islamskog sveta.

Islamsko bankarstvo nije nikakav poseban bauk. Dakle, ovde imamo samo jednu ključnu, bitnu različitost, što islamski zakoni i propisi zabranjuju kamatno poslovanje i islamske banke iznalaze modus vankamatnog ili beskamatnog poslovanja koje se odvija na način sličan investicionim fondovima gde ulagač, dakle, ili vlasnik novca uloženog u određenoj, dakle, banci ne dobija profit po fiksnoj kamati, već snosi rizik zajedno sa bankom za novac i ishod profita, odnosno zarade u koji je uložen taj novac. Dakle, to je jedina razlika, ostalo se sve kreće po uobičajenim bankarskim pravilima.

S obzirom da imamo vrlo uspešna iskustva i u zapadnim finansijskim centrima i brojnim islamskim bankama, mislim da bi ovo za Srbiju bilo od velike važnosti, zato uz podršku izbora člana Saveta guvernera i ostalim aktivnostima kojima se bavi guverner i njegov Savet, aktueliziranje ove teme smatram veoma važnom, čak i delim uverenje da kao i za do sada inicijative slične vrste će, i Parlament i guverner i Ministarstvo finansija i ostali, imati razumevanja. Hvala vam.

Hvala, gospodine Zukorliću.
Sada reč ima prof. dr Miladin Ševarlić. On nije prisutan.
Doktor Jahja Fehratović.

Zahvaljujem.

Kao što ste imali prilike čuti, poslanici Stranke pravde i pomirenja takođe podržavaju i ovu odluku. Ono na šta ja želim ovom prilikom ukazati, odnosi se na malo veću pozornost koju bi trebala Narodna banka i guverner, Savet guverner obratiti prilikom edukacije građanstva o nekim opasnostima koje dolaze od banaka. Svedoci smo jednog kvalitetnog odnosa države i NBS i guvernera, kada su bili u pitanju krediti u švajcarskim francima, međutim to nisu jedini izazovi sa kojima se susreću građani.

Nažalost, u manjim sredinama i sredinama gde bankarstvo nije toliko, nema takvu tradiciju kao u većim sredinama, prevare i ono što se odnosi na sistem bankarskog poslovanja po pitanju kredita jesu vrlo česte. To možda pravno formalno jeste prema Zakonu, međutim pravično sigurno nije.

Zato smo imali slučajeve i tragične posledice konzumenata kredita koji nisu uspevali da do kraja proniknu u sve one sitne varke prilikom potpisivanja ugovora, a nisu bili kadri da isplate ili da iznesu te svoje rate, pa su nažalost neki od njih i okončali sebi život na zaista strašan način, zaista nemoguće da se izbore sa svim tim izazovima kojima su bili izloženi.

Zato bi bilo jako važno da NBS i guverner, Savet guvernera možda malo više naprave edukativnog prostora i da običnom građaninu, običnom čoveku pojasne sve one stvari koje su u bankarstvu zanatski element, a koji se tiču toga da banke posebno, i to one koje dolaze sa strane, mogu vrlo lako uvesti običnog čoveka u neke nepovoljne situacije i na taj način mu oduzeti mogućnost da realno otplaćuje svoje rate i da na taj način može da ostvari neku svoju potrebu zbog koje je ušao u takav jedan aranžman sa bankom.

Dakle, ovo je nešto što se jako često susreće na terenu, sa čime se veliki broj građana nosi. Neki uspevaju da se izbore, međutim, mislim da je tu ključni faktor malo veća edukacija i da Narodna banka tu može i te kako puno pomoći, kao što je i do sada u nekoliko slučajeva zaista puno uradila.

Zato bi bilo važno da ekspoziture državnih banaka budu prisutnije u manjim sredinama, da ne ostavljaju građane samo da su jednostavno u prilici da sarađuju sa privatnim i stranim bankama, jer su vrlo često bili prevareni. Recimo, imali su nekoliko afera većeg obima kada su u pitanju privatne banke i strane banke, koje su nestale sa tržišta nakon što su ojadile veliki broj građana za životnu ušteđevinu, za ušteđevinu koja je bila vezana za možda školovanje dece, za lečenje dece, za neke posebne potrebe.

Naravno da je danas situacija mnogo drugačija, da je Narodna banka i guverner, uradili velike napore da takvih stvari nema. Međutim, još uvek postoje u manjim sredinama takvi slučajevi, zato bi bilo izuzetno važno i jedan predlog konkretan, da se malo više podigne svest kod običnog građanstva na taj način da se možda nekim posebnim edukativnim i propagandnim merilima, pozornost građana usmeri i da budu obazriviji na ovakve izazove. Hvala.

Hvala, gospodine Fehratoviću.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o izboru člana Saveta guvernera moramo da znamo da je Narodna banka Srbije, kao centralna banka najvažnija institucija koja je u službi građana i privrede.

Ono što je aktuelno ovih dana jeste informacija da su bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije nastavile rast i dostigle iznos od 13,5 milijardi evra, što je za 203 miliona više u odnosu na 2000. godinu, od kada se i vode podaci o tome.

Od početka ove godine do oktobra bruto devizne rezerve povećane su za 2,23 milijarde evra, što se pripisuje aktivnostima Narodne banke Srbije, putem intervencije kupovine devizna na domaćem deviznom tržištu. Centralna banka je ocenila da je to najbolji način povećanja rezervi jer se ne radi o zaduživanju.

Takođe, država se uspešno razdužuje po osnovu kredita i hartija od vrednosti, što takođe, u mnogome utiče na bolji životni standard građana, jer više ne postoje problemi koji su nastali neodgovornom politikom vlasti do 2012. godine.

Ono što je važno jeste da je vrednost dinara na mesečnom nivou nepromenjen u odnosu na evro, a Narodna banka Srbije je bila u mogućnosti da interveniše na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom i prodajom deviza u cilju ublažavanja većih oscilacija kursa.

Zbog važnih pitanja kao što je monetarna politika ili kao što je finansijska stabilnost, važno je da rukovodstvo Narodne banke Srbije i u smislu članova Saveta guvernera bude odgovarajuća kako bi Narodna banka Srbije svoja ovlašćenja koristila u punom kapacitetu.

Sprovođenjem monetarne i devizne politike, upravljanje deviznim rezervama, obezbeđivanja stabilnosti finansijskog sistema i platnog prometa u zemlji, samo su neke aktivnosti Narodne banke Srbije koje se i na dalje moraju sprovoditi kvalitetno i efikasno.

S tim u vezi podržaću predlog za člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije u danu za glasanje. Hvala.

Hvala, gospođo Žarić Kovačević.

Reč ima Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo u ovoj drugoj raspravi predlog Odbora za člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije i stav SRS je bio i kada je zakon donet o Narodnoj banci Srbije, da će to u delu upravljačke i nadzorne uloge biti samo neko slovo na papiru, a da Narodna banka Srbije, iako po Ustavu i po zakonu ima svoju funkcionalnu, institucionalnu, navodno nezavisnu ulogu, u pravom smislu reči to nije.

Gospodine Marinkoviću, vi ste, takođe, kao i građani Srbije, kasnije i kao aktivan političar svedok toga da smo od 2000. godine do današnjeg dana mi u Srbiji promenili guvernera kao jedna zemlja, ja mislim u Evropi, i da je to nezabeležen slučaj od Dušana Vlatkovića 2000. godine do Jorgovanke Tabaković, sedam guvernera.

Sad kad ste se vi rukovodili time da i u drugom mandatu Jorgovanka Tabaković bude guverner Narodne banke Srbije verovatno ste razmišljali kao u nekim državama sa stabilnom i zaista nezavisnom ulogom centralne banke, što u Srbiji nije slučaj, što je duže guverner, je li tako gospodine Marinkoviću, na toj funkciji, to je i kontrolna i nezavisna uloga Centralne banke jača, ali ne možemo mi da poredimo vreme Vajferta koji je bio guverner 26 godina i to vreme Srbije kao danas.

Ovde, ne da je izražen taj zaista degutantni uticaj SNS na izbor guvernera i na sve ove rukovodeće funkcije, već je potpuno nejasno za nas srpske radikale, kako vi, kako vama uopšte kao predstavnicima zakonodavne vlasti, obraćam se i vama i najveće vladajuće stranke, i vama koji podržavate SNS, nije nenormalno, ako smo mi najviša zakonodavna vlast, da Narodna banka Srbije preko posrednika, a to su ovi članovi Saveta guvernera nama podnose izveštaj o svom radu, da li je po zakonu koji je izglasala Narodna skupština, da li je reagovala na vreme, da li vrši svoju nadzornu funkciju, kako radi guverner, jer Narodna banka Srbije, da znaju građani pored ovog Saveta, čijeg člana odnosno reizbor imamo na dnevnom redu ima i svoj izvršni organ kao upravljačku funkciju i guvernera?

Umesto da mi imamo neprekidno komunikaciju kao Narodna skupština Republike Srbije, ne samo kroz one periodične izveštaje koji nam se podnose i da u svakom trenutku možemo da reagujemo i da tražimo da se u određenoj situaciji zaštite i banke, domaće, pre svega, koje su uništene potpuno, ostala je samo ova Poštanska štedionica, gospođo Petrović, a sve druge, evo od 2011. godine, još četiri su propale, koje su imale većinski državni kapital, odnosno, nisu više pod tim imenom i sa tim kapitalom. Građane Srbije je to koštalo 800 miliona evra.

Da ne govorimo o uništenosti po Dinkićevom modelu, da se vratim u taj period, najvećih srpskih banaka koje su likvidirane i koje neke od njih imaju i dan danas osnova da rade, jer imaju i svoje račune i svoj kapital koji treba država da im omogući da koristi, o tome smo govorili pre petnaest dana po drugoj jednoj tački dnevnog reda, ali koga je to briga.

E, sada da se vratimo upravo na ovo što je za nas, narodne poslanike, najznačajnije. To je ta nadzorna i kontrolna uloga Narodne banke Srbije, kao centralne banke nad radom banaka u Srbiji, jer mi polažemo račune građanima.

Danas je ovde neko rekao – videćete vi ko će i kako da prođe na izborima. Znate šta? Vi ako ne slušate šta narod priča i ako niste svakoga dana među ljudima i ako ne čujete brigu običnih građana i ako je vama normalno da posle prikupljenih preko 100.000 potpisa i dalje ova mafija, ovi privatni izvršitelji mogu da rade šta hoće, da izbacuju ljude i da stiču ogromno bogatstvo, onda ja stvarno ne znam, sve i da u nekoj kampanji i na koji god način vi da delujete, mislite i stvarate privid o tome da činite dobru stvar, verujte da niste u pravu.

Moram da vas podsetim na 2017. godinu, kada se ovako malo više i glasnije, prvi put oglasile guverner i Narodna banka Srbije po pitanju ovih kredita u švajcarskim francima. Sećate se onog famoznog predloga. Kako bi to moglo da se reši? Kažu oni - eto, da se zamrzne taj status, pa da vidimo da se zamrznu dalje otplate kredita, dok se ne nađe neki model. Koji model, iako je bilo mnogo dobrih slučajeva i u zemljama EU, videćemo da tek posle pretnje ljudi da će i sebi nauditi i onog štrajka ispred Vlade, dolazite sa jednim rešenjem za koje smo rekli da nije dobro.

Upravo je uloga Narodne banke Srbije i svih ovih organa koji pripadaju Narodnoj banci Srbije, po Zakonu o Narodnoj banci, član 64, da ima takvu kontrolnu ulogu da u svakom trenutku treba da gleda šta radi bilo koja banka. Znači, nema tu nikakve simpatije, antipatije, odakle je i ko je. Ako ste vi, molim vas, izdali dozvolu za poslovanje jedne banke po zakonima Republike Srbije, oni moraju da poštuju niz zakona i Zakon o devizom poslovanju i tako dalje. Narodna banka Srbije u svakom trenutku treba da kontroliše njihov rad. Ne, Narodna banka Srbije dobija od banaka koje su ovde došle po Dinkićevom modelu pljačke građana Srbije i ostale da rade mnoge od njih, dakle, da zgrću ogroman kapital, dobije tipske ugovore koje te banke daju građanima prilikom zaduživanja.

Imali smo takve fantastične izjave - pa, šta da radimo, građani su prihvatili taj rizik, svako je imao pravo i mogućnost da se opredeli da li će da se zaduži u švajcarskim francima. Nije država zaštitila građane, a nije se ni Narodna banka Srbije sa novoizabranim, pa kasnije reizabranim guvernerom oglasila po tom pitanju da kaže – mora da se poštuje princip ekvivalentnosti koji se poštuje svuda u svetu kada je u pitanju bankarsko poslovanje.

Ne možete vi da uzmete pet puta više, tj. banke da oderu kožu građanima, a samim tim i da uzmu stan, kuću, da izbace ljude na ulicu, nego što je to propisano zakonom.

Gospodo, mi imamo u Srbiji Zakon o obligacionim odnosima. Pa nećete valjda da očekujete da svi građani Srbije, bez obzira na zvanje i obrazovanje. To može da bude i doktor nauka, ali on ne zna, i iz neke druge oblasti. I među vama da budu takvi koji nisu ekonomske struke i ne znate da čitate taj ugovor, banka vam podmeće tamo sve i svašta, počev od raznih špekulativnih troškova, preko kamata koje vi prihvatate ili ne naravno potpisivanjem ugovora, ali i onog dela koje se tiče poštovanja principa da se, ako uzimate valutni kredit u evrima, a u ovom slučaju što je bilo najstrašnije švajcarskim francima, ta valuta štiti na štetu građana Srbije, jer niste vi dužni, odnosno ni jedan građanin Srbije, to takođe kažu druga dva zakona, nisu dužni da ako su dovedeni u zabludu, a u ovom slučaju jesu, jer naravno da će banka da kaže – evo, izvolite, opredelite se, ne da se opredelite tako što će da vas upozori da ova jedna valuta može da bude veoma rizična po vas, nego eto vi to uzmite ili ostavite, a za to vreme Narodna banka Srbije ćuti.

Mi nismo uopšte zadovoljni poslovanjem Narodne banke Srbije, ni ovih članova Saveta guvernera, ni samog guvernera. Mislimo da oni apsolutno ne ispunjavaju ulogu koja im je data Ustavom i zakonom, a pre svega da se poštuje taj princip nezavisnosti.

To što Narodna banka Srbije, koja je ove godine, uzgred rečeno, proslavila 165 godina svog postojanja, za sebe kaže da ima osnovni princip koji štiti, a time štiti građane, a to je stabilnost cena, politike cena, to jednostavno nije tačno. Govorili su danas ovde druge kolege o stopi inflacije. Stopa inflacije je jedna stvar, a cenovna politika je i ono što Vlada Srbije omogućava onima koji trguju određenim akciznim robama je druga stvar.

Ispravio se kasnije kolega i rekao je u stvari da on nije tvrdio da energenti ne poskupljuju, život kako građana, tako i privrednika u Srbiji, ali vi, gospodo, o tome će biti reči kada bude Predlog budžeta za 2020. godinu, da biste napunili budžet i verujemo, ubeđeni smo da će 2020. godine, ako bude još, a verovatno ćete i morati da imate i tu sednicu Skupštine pre izbora, da menjate još Zakon o akcizama, mnogo više zahvatate od onoga što rade druge zemlje kada su u pitanju naftni derivati i to je veoma lako da se izračuna.

E zato se bune domaći privrednici i kažu da im to smeta i da oni nisu dovoljno stimulisani politikom Vlade subvencija prema njima kao domaćim privrednicima da mogu da kapital koji imaju, pre svega njihov akumuliran, pa dodatno da im država da da razvijaju svoje poslovanje i ne osećaju se sigurno.

Lako je sve to da se priča i da se govori o stranim investicijama koje su premašile do sada i davanjima za nova radna mesta preko tri milijarde, ali pogledajte na ona preduzeća koja su stabilna u svom poslovanju, koja nikada od države dinar nisu uzela, ali nisu ni dobili ništa.

Prema tome, NBS je pala na ispitu kao i svaki član u Savetu guvernera Narodne banke kada su u pitanju ovi katastrofalni ugovori koji su građani imali sa ovim mafijaškim bankama, jer građani Srbije su prvo i najpre tražili, a kasnije su došli i zvali i nas, narodne poslanike, pisali i obraćali se svakoj poslaničkoj grupi, Vladi itd. Tražili su zaštitu od NBS koju nisu dobili.

Mi smatramo da sveukupna finansijska stabilnost u Srbiji je kratkog roka zbog toga što NBS ne radi ono što bi trebala da radi kao centralna banka i koja radi svuda u svetu. Ona se rukovodi politikom Vlade. Vlada Srbije je izabrana na mandatni period od najviše četiri godine. On može da bude i kraći, kao što je bio slučaj sa mnogim Vladama od 2000. godine do današnjeg dana.

Da bi građani imali u pravom smislu reči poverenje u NBS, a da je ona zaista nezavisna, ona bi morala da ima drugačiju viziju politiku, a ne da se samo rukovodi i da nam daje izveštaje o aktuelnom trenutku, već o onome šta može da usledi, kakve eventualne posledice drugih udara na finansijski sistem Srbije može da se desi od raznih dešavanja, ekonomije u svetu, u okruženju itd. Ne, ona prati i sledi politiku Vlade Republike Srbije, sa kojom se mi srpski radikali ne slažemo, a samim tim ni sa radom guvernera, ni članova Saveta, ni drugih orana koji su ustanovljeni Ustavom i Zakonom o NBS.

Hvala, gospođo Jovanović.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne znam šta je to kratkoročna stabilnost, da li je to što evo već osma godina Srbija nema ozbiljnih poremećaja na deviznom tržištu? Ne znam koliko to treba da protekne vremena da bi možda neko rekao – ljudi, hajde da vidimo da li ste vi to uradili kako treba i na pravi način ili unapred da osuđujemo?

Imajući u vidu sva ona vremena koja su bila u prošlosti, za godinu ili dve se vide određeni rezultati, a kamoli za period koji već traje više od sedam godina i uvek će kad god se spomene Narodna banka, prvo da se napadnu ugovori koji su naši građani, a i deo privrede zaključili sa poslovnim bankama sa deviznom klauzulom u švajcarskim francima i tu svi očekuju pomoć od Narodne banke, kao da je Narodna banka Narodna skupština, a povremeno i sud. Pa, ne može Narodna banka da ulazi u obligacione odnose do te mere da oglašava neki ugovor nezakonitim. Naš zakon o deviznom poslovanju tretira da se ugovori sa deviznom klauzulom mogući.

E sad, što je bio jedan drugi nedostatak zakonske regulative gde su vrlo široko tumačena ovlašćenja po Zakonu o bankama i Zakonu o deviznom poslovanju, nekoliko puta je zbog toga i menjan Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

I tada smo konačno postavili banke u onoj meri u kojoj je to bilo moguće da Narodna banka može da funkcioniše. Ali, samo sud može neki ugovor da oglasi ne važećim.

Druga stvar je, da li će to možda biti urađeno nekim opštim aktom, kao što su iskustva nekih drugih država, pogotovo iz našeg okruženja? Pa i to je moguće, ali tad rizikujemo da završimo na međunarodnim sudovima i da bankama platimo svu nastalu štetu. Da li bi neko smeo da prihvati odgovornost da napravi jedan takav korak?

Treća stvar, kada su u pitanju ti famozni krediti u švajcarskim francima, treba napraviti jednakost između korisnika koji su podigli te kredite i korisnika koji su podigli kredite indeksirane u evrima. Ne možete reći da su jedni krediti nezakoniti, a drugi krediti zakoniti samo zato što je indeksacija valute urađena na drugačiji način.

To je probao Vrhovni kasacioni sud, mogu da kažem vrlo nemušto, vrlo neuspešno i ostavio opet mogućnost zloupotreba i onda je kao rezultat svega toga zbog jedne jako loše urađene zakonske regulative iz perioda 2006, 2007, 2008, 2009, pa čak i 2010. godine, usledio Zakon o konverziji kredita, ali taj zakon su pre svega morala da prihvate Udruženje banaka, jer bez njihove saglasnosti opet Republika Srbija duguje, Republici Srbiji preti opasnost da na međunarodnim sudovima izgubi te sporove.

I tu se u stvari pokazala kao odlučujuća uloga predsednika države, koji je svojim autoritetom koji ima i među građanima jednostavno inicirao donošenje jednog takvog zakona koji bi zaštitio interese i banaka, ali i građana koji su podigli te kredite i u tome ja ne vidim ništa loše.

Međutim, kada se govori o nadzoru nad bankama imate više vrsta nadzora i zaštite. Samo jedan nemate i to je primarna uloga Centralne banke, odnosno Narodne banke Srbije. Građani u svim bankama, bez obzira ko je osnivač i odakle im je poreklo, deponuje određen novac. Sada možete da zamislite ako ne postoji nadzorna uloga Centralne banke da ti vlasnici budu neodgovorni, a skloni su raznim finansijskim špekulacijama i transakcijama, plasiraju novac naših građana i domaće privrede u nesigurne kredite sa njima povezanim licima. Onda izazovu stečaj banaka gde bi država morala da vrati svaki depozit do 50.000 evra, naravno, odakle, nego iz budžeta Republike Srbije, a to smo, nažalost, imali priliku da vidimo ne sa stranim bankama nego sa domaćim bankama.

Samo da podsetim kada je u pitanju čuvena afera oko „Agrobanke“ i nenaplativih kredita koje je izdavala. E, tu je primarna uloga Centralne banke, da svojim nadzorom omogući nesmetano funkcionisanje finansijskog tržišta na teritoriji Republike Srbije i da prati poslovanje banaka u smislu da ostanu likvidne i da budu u situaciji da vrate novac svojim deponentima.

Ja mislim da je tu naša Narodna banka u ovom periodu od 2012. godine funkcionisala besprekorno. Mi nismo imali više ni jedno pokretanje ni jednog postupka likvidacije banke ili oduzimanja dozvole za rad zbog okolnosti koje su nastale posle 2012. godine, a to se pre svega uspelo zbog toga što je Narodna banka svojom politikom i svojim nadzorom smanjila procenat NLP ili nenaplativih potraživanja kod poslovnih banaka, bez obzira odakle je poreklo. Sad, zamislite da samo jedna banka u Republici Srbiji može da napravi takve poremećaje na tržištu da sve ono što je urađeno pozitivno bude dovedeno u pitanje.

Ja volim malo da pričam o stvarima koje su se dešavale u prošlosti i koje su opipljive. Setite se da je samo jedno preduzeće u doba neke mnogo ekonomski moćnije zemlje nego što je to danas Srbija, izdavalo menice bez pokrića i dovelo u pitanje funkcionisanje čitave države. Sad, zamislite da to uradi banka. Narodna banka je ta koja će da određuje depozite koje poslovne banke moraju da uplate Narodnoj banci radi plasiranja rizičnih ili neobezbeđenih kredita i svake godine da vrši reviziju poslovanja svake banke. To je primarna uloga Centralne banke kada je u pitanju finansijsko tržište.

Sad možemo da pričamo o tome kakva je inflacija, da li je ona realna ili nije itd, ali činjenica jeste da je situacija ekonomski mnogo bolja nego što je to bila pre sedam ili osam godina.

Još nešto, kada spominjete akciznu illi poresku politiku, prvo Republika Srbija kroz poreze ništa ne uzima, ništa ne otima od građana kao što to neki vole da prikažu, jer bez naplate poreskih potraživanja ne bi bilo ni zdravstvene zaštite, ne bi funkcionisao ni jedan deo penzionog fonda, ne bi bilo Ministarstva odbrane, ne bi bilo MUP, ne bi bilo pravosudnih organa, ništa od svega toga ne bi bilo.

Još nešto, pošto volimo da se hvalimo kakvu akciznu politiku imaju zemlje u okruženju, ja mogu da kažem da su akcize poslednji put menjane 2010. ili 2011. godine. Od tad nisu više ni jednom. Isto tako moram da pitam, da li se u nekoj zemlji u okruženju, koja, evo, pristajem da bude i članica EU, izgradilo toliko puteva, rekonstruisalo toliko pruga, rekonstruisalo toliko regionalnih i lokalnih puteva, rekonstruisalo toliko bolnica, rekonstruisalo toliko škola? Kažite mi jednu zemlju u okruženju. Ja bih voleo da ima takvih. Nema. Odakle taj novac? Od poreza i akciza. Nemojte stalno da menjamo teze.

Još nešto, bez saobraćajne infrastrukture nema ni razvoja. Dok ne izgradimo puteve, rekonstruišemo sve naše pruge, napravimo i nove, nećemo imati u punom obimu ekonomske reforme onako kako bi smo želeli, a to opet moramo da finansiramo isključivo ili velikim delom iz naših prihoda koje opet imamo iz poreza i akciza. Nemojte da menjamo te teze, nije to baš tako. Bilo je političkih stranaka koje su rekle – kad dođemo na vlast ukinućemo porez; pa znamo kako su prošli na izborima. Narodna banka je u skladu sa zakonom, Ustavom vršila maksimalno svoja ovlašćenja.

Još nešto da vam kažem. Kada god pročitate u novinama neki članak da je napadnuta Narodna banka, guverner, član Saveta ili neko ko je visoko pozicioniran u narodnoj banci, da znate da je Narodna banka neku od poslovnih banaka zbog nezakonitog poslovanja jako dobro nagazila. Onda imate kao reakciju da se prikaže nešto ili napadne pojedinac ili državni organ kako ne radi svoj posao kako treba. Da znate da to uvek budu poslovne banke, zato što one mogu da finansiraju čitave novine, čitave tiraže pojedinih novina i na taj način da pokušaju da ostvare svoj ekonomski interes koji apsolutno nema nikakve veze sa politikom ni Vlade, ni Narodne banke, ni Narodne skupštine.

E sad, ako želi neko da se tome pridruži, neka mu se pridruži od kolega narodnih poslanika, ja u tome ne želim da učestvujem i zato ne vidim ni jedan razlog da dovedemo rezultate Narodne banke pod znak pitanja.