Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera NBS. Prošle godine u junu mesecu, tačnije 15. juna 2018. godine, izabrali smo guvernera i viceguvernere NBS. Da smo napravili odličan izbor svedoče rezultati rada NBS u protekloj godini.
Gospođa Tabaković je reizabrana 2018. godine isključivo iz razloga što je u periodu od 6. avgusta 2012. godine do 15. juna 2018. godine svojim radom i načinom rukovođenja jednom od najvažnijih institucija u državi postigla ogromne rezultate i omogućila da se slika Srbije u potpunosti promeni u svetu kada je finansijska stabilnost u pitanju.
Mi danas imamo ekonomski jaku i finansijski stabilnu državu koja je privlačna za strana ulaganja. Nama ekonomistima, ali i svim poslanicima vladajuće većine zaista je lako i čast nam je da govorimo o rezultatima rada NBS. Zaista imamo čime da se pohvalimo, a da građani Srbije savršeno razumeju o čemu govorimo zato što upravo rezultati rada NBS olakšavaju svakodnevni život svih nas građana.
Posao NBS jeste uspostavljanje i očuvanje cenovne stabilnosti i očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u celini. Upravo dolaskom gospođe Tabaković na čelo NBS građanima je postalo savršeno jasno šta znači cenovna stabilnost i stabilnost domaće valute u planiranju budućnosti i u donošenju važnih životnih odluka.
Na čelu NBS do 2012. godine su bili neki neodgovorni ljudi, poput Dejana Šoškića, Mlađana Dinkića, Radovana Jelašića i drugih, koji su pokazali kako ne treba da se upravlja jednom ovako važnom institucijom i kako ne treba da se vodi monetarna politika. Upravo do 2012. godine stopa inflacije se kretala i 13%, a da ne govorimo o ogromnim fluktuacijama deviznog kursa. Stopa inflacije od 11, 12 i 13% na godišnjem nivou je rezultat neodgovorne politike prethodne vlasti. Prethodna vlast je podizala skupe kredite u inostranstvu kako bi isplaćivala penzije i plate, u nedostatku proizvodnje. Svaki rast tražnje se prelivao na rast cena. Dakle, povećanje penzija i plata iz nerealnih izvora finansiranja samo je guralo inflaciju napred, a građani u Srbiji su živeli sve teže i teže.
Kada uporedimo srednji kurs dinara na dan 31.12.2004. godine koji je iznosio 78,89 dinara za jedan evro sa srednjim kursom dinara na dan 6.8.2012. godine koji je iznosio 118,57 dinara za jedan evro, jasno je da je u periodu od sedam i po godina dinar oslabio prema evru za čak preko 40 dinara. Kada je gospođa Tabaković preuzela funkciju guvernera NBS srednji kurs je iznosio 118,57 dinara za jedan evro. Danas, nakon više od sedam godina, nakon sedam i po godina, ne da nije došlo do devalvacije domaće valute, odnosno do slabljenja dinara, već je dinar ojačao prema evru za 1,1 dinar. O čemu mi govorimo? Devizni kurs je nikad stabilniji nego danas, a dinar nikada jači.
Sada se javljaju neki ekonomski stručnjaci koji kažu da treba ići na devalvaciju domaće valute, da treba oslabiti našu domaću valutu, naš dinar, kako bi se podstakao izvoz, kako bi se podstakla proizvodnja. Prvo, ne znam gde su ti ekonomski stručnjaci bili do 2012. godine, a drugo, ni ja niti bilo ko od nas ovde prisutnih nije primetio da je prethodna vlast devalvacijom dinara, odnosno slabljenjem vrednosti domaće valute podsticala izvoz, podsticala širenje obima proizvodnje i zapošljavanje. Naprotiv, upravo do 2012. godine imali smo najveći broj zatvorenih, ali ipak opljačkanih fabrika i najveći broj otpuštenih radnika, da ne govorimo o njihovim intervencijama na deviznom tržištu. Oni su nenamenski trošili devizne rezerve i intervenisali su na deviznom tržištu samo ukoliko uspeju da prodaju neko javno preduzeće strancu ispod cene. Nakon takvih njihovih intervencija usledila bi kratkoročna revalvacija, zatim još veća devalvacija domaće valute i tako u krug do potpunog slabljenja našeg dinara.
Privrednici su poslovali do 2012. godine u totalnom haosu, u nepredvidivim uslovima, gde bukvalno nisu mogli da odlučuju danas za sutra, već isključivo danas za danas, a da ne govorimo o planiranju i donošenju odluka na duži rok. To je bilo gotovo nezamislivo.
Danas imamo domaću valutu koja je stabilna i situaciju gde slobodno mogu reći da je devizni kurs potpuno neutralan kada se donose investicione odluke. Danas niko ne govori o kursnim razlikama zato što kursnih razlika jednostavno više nema.
Kada je u pitanju jaka domaća valuta, ona nikako ne može biti loša ni za privredu ni po građane Srbije, građani imaju veći životni standard zato što dinar danas više vredi nego pre sedam godina. Kada su privrednici u pitanju, ukoliko sirovinu i repromaterijal nabavljaju u inostranstvu, ostvaruju uštede zato što kupuju sirovine i repromaterijal po povoljnijem deviznom kursu, a ukoliko privrednici sirovine i repromaterijal nabavljaju na domaćem tržištu, a izvoze gotove proizvode u inostranstvo, ostvaruju prihod koji se zove povraćaj PDV.
Sa druge strane, država stimuliše privrednike povoljnim kreditima da ulažu u savremene tehnologije i tako država utiče na rast produktivnosti proizvodnje, a samim tim i na smanjenje troškova, što za krajnji rezultat ima ili veće marže kod privrednika ili smanjenje cena gotovih proizvoda. Tako da hipoteze pojedinih ekonomskih analitičara i stručnjaka da treba ići na devalvaciju domaće valute kako bi se podstakao izvoz nikako ne piju vodu.
Građani su platili izuzetno visoku cenu neodgovorne politike i Radovana Jelašića i Dejana Šoškića i Mlađana Dinkića i ostalih, a to smo najbolje videli na primeru prezaduženih građana po osnovu stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Taj problem je uspela da reši naša vlast predvođena Aleksandrom Vučićem tako što je omogućila građanima da te skupe kredite konvertuje u evro uz otpis 38% preostalog duga.
U avgustu 2015. godine usvojena je strategija za rešavanje problematičnih kredita gde se poslovne banke podstiču na rešavanje takvih kredita kroz smanjenje obaveznih rezervi i drugih mera koje sprovodi NBS. Postignuti su fantastični rezultati i učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima je drastično smanjeno. Godine 2012. godine učešće problematičnih kredita u ukupnim je bilo 18,63%, 2018. godine 5,7% i to sa tendencijom daljeg smanjenja i potpunog iskorenjivanja problematičnih kredita u ukupnim kreditima.
Kakva je situacija danas u Srbiji i da li strani investitori imaju poverenja da ulažu kod nas, najbolje se može videti na primeru od prošle nedelje.
Naime, 5. novembra Republika Srbija je ostvarila istorijski ekonomski uspeh na međunarodnom finansijskom tržištu u Londonu emitovanjem desetogodišnje evro-obveznice u iznosu od 550 miliona evra, i to po kamatnoj stopi od samo 1,25%.
Ovako niska kamatna stopa rezultat je ogromnog interesovanja stranih banaka, osiguravajućih kompanija, inostranih investicionih fondova za naše, državne obveznice, i to isključivo zbog finansijske stabilnosti koju mi danas imamo u Republici Srbiji.
Pre samo sedam godina emitovale su se hartije od vrednosti na međunarodnom finansijskom tržištu u Londonu po kamatnoj stopi od 12,99%. Na ovaj način Srbija je drugi put ove godine, prvi put u junu, drugi put u novembru, na Londonskoj berzi uspela da zameni deo skupog kredita u dolarima znatno jeftinijim kreditima u evrima. Koristi od ovakvih transakcija imaju zapravo svi u Srbiji, i građani i država i privreda, zato što su nam troškovi finansiranja danas najniži. Mnogo su nam niži troškovi finansiranja nego pre sedam godina.
Građani Srbije danas imaju monetarno i fiskalno jaku i stabilnu državu. Premija rizika je danas deset puta manja nego pre sedam godina, a to znači da svaki privredni subjekat, svaka firma u Srbiji danas deset puta više vredi nego pre sedam godina.
Kreditni rejting Srbije od strane FIČ-a ocenjen je ocenom BB plus, dakle višom ocenom nego prošle godine, i to sa stabilnim izgledom za dalje poboljšanje. Šta ova ocena zapravo znači? Znači da smo smanjili javni dug i da nam je danas javni dug blizu 50% BDP-a, a pre sedam godina javni dug je iznosio, odnosno išao je i do 76% BDP-a, što znači da smo poboljšali valutnu strukturu javnog duga i to pomoću prevremenog otkupa dolarskih obveznica u junu i novembru ove godine u ukupnom iznosu preko 1,5 milijarde evra. Znači da imamo nisku stopu inflacije. Naša stopa inflacije u avgustu mesecu je iznosila 1,3%. Na godišnjem nivou ona iznosi 2,2%, a stopa inflacije prethodnog režima se kretala i do 13%, kao što sam već navela.
Takođe, imamo nisku referentnu kamatnu stopu koja danas iznosi 2,5%, a 2012. godine je iznosila 11,25%. Devizne rezerve Srbije nastavile su sa rastom i u avgustu mesecu devizne rezerve su nam bile 13,1 milijardu evra, a 2012. godine 6,3 milijarde evra. Dakle, uspeli smo više nego da udvostručimo devizne rezerve.
Imamo rekordan priliv stranih direktnih investicija i apsolutni smo lider u regionu. Uspeli smo da više nego prepolovimo stopu nezaposlenosti. Suficit budžeta opšte države i u 2017. i u 2018. godini iznosio je 0,9% BDP-a, a 2012. godine imali smo deficit od 6,3% BDP-a.
Dakle, rezultati koji su ostvareni odgovornom politikom, sprovođenjem strukturnih reformi i merama fiskalne konsolidacije su zaista za svaku pohvalu.
Kao ponosan građanin Srbije želim da iskoristim priliku da se zahvalim gospođi Tabaković i njenom timu na uspostavljanju potpuno sigurnog elektronskog bankarstva u Srbiji. Znate, kada su nam profesori 2005, 2006, 2007. i 2008. godine držali predavanja na ekonomskom fakultetu i govorili nam o elektronskoj trgovini i elektronskom bankarstvu, nama studentima su to bile najteže lekcije iz ekonomske literature, zato što smo trebali da naučimo nešto što više podseća na dečiju maštu nego na realnost u Srbiji, bez obzira što je i elektronska trgovina i elektronsko bankarstvo uveliko bilo u primeni i u Americi i u zemljama zapadne Evrope.
Danas, zahvaljujući predsedniku države, zahvaljujući članovi Vlade, Narodnoj banci Srbije, elektronska trgovina, elektronsko bankarstvo, mobilno bankarstvo, e-uprava, su postali sastavni deo života svih nas građana. Više niko od nas ne mora da čeka u dugim redovima na šalterima i da gubi svoje dragoceno vreme. Razlog tome jesu softverske aplikacije koje nas u potpunosti štite prilikom korišćenja i platnih i kreditnih kartica.
U 2018. godini više od milion i 800 hiljada građana je kupovalo preko interneta. U 2019. godini svakako će ta cifra biti premašena. Takođe, primenom objedinjene naplate i uvođenjem objedinjene naplate od januara 2014. godine i ove godine smo uspeli da ostvarimo više prihoda u budžet od planiranog i to nam je upravo omogućilo da, počev od ovog meseca, od novembra, imamo povećane i plate i penzije.
Dok je politika prethodne vlasti praćena brojnim aferama, ova vlast ima samo rezultate na kojima mogu da nam pozavide brojne razvijene zemlje. Setimo se samo kako su nam uništili Službu društvenog knjigovodstva, koja je osnovana davne 1962. godine. Imali smo najbolje organizovanu službu koja je kontrolisala platni promet i koja je štitila i građane i državu. Građane je štitila tako što je kontrolisala poslodavce u naplati doprinosa za penziono i zdravstveno osiguranje. Dakle, SDK vodila je računa da li su građani zdravstveno osigurani, da li imaju overene zdravstvene knjižice, a sa druge strane vodila je računa da li će građani Srbije nakon odlaska u penziju ostvariti iznos penzije u skladu sa primanjima iz radnog odnosa.
Međutim, prethodnom režimu se nije dopadalo da ih bilo ko kontroliše i Službu su, kao što rekoh, 31. 12. 2002. godine na ponižavajući način ugasili. Od tog momenta, u našu državu, u Republici Srbiji kreću da se sprovode pljačkaške privatizacije, gde na jednoj strani imamo pojedince koji su se maksimalno bogatili, bahatili, a na drugoj strani imamo masu otpuštenih radnika i građana u Srbiji, koji su ostali na ulici, bez posla, bez overenih zdravstvenih knjižica, bez osnovnih uslova za život.
Setimo se slučaja Nacionalne štedionice koja je osnovana decembra 2001. godine, pod čudnim okolnostima. Naziv - Nacionalna, dodeljen je mimo zakona, kako bi se stekao utisak da je reč o državnoj instituciji, bez obzira što su osnivači Nacionalne štedionice bili 13 privatnih pravnih lica. Tek novembra 2003. godine država je učešćem u sekundarnoj prodaji akcija, kupovinom 21 akcije od Jugoslovenske banke za međunarodnu ekonomsku saradnju, stekla čak nešto oko 13% udela u vlasništvu Nacionalne štedionice. Ali, to nikako nije sprečilo prethodni režim da dodeli na korišćenje protivpravno, suprotno Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije, Nacionalnoj štedionici potpuno opremljene prostorije, potpuno besplatno, tada već uništenog SDK, odnosno Službe društvenog knjigovodstva.
Zbog takvih afera i takvih neodgovornih odluka narod je ostao bez posla a državi je pretio bankrot.
Znate, 20 minuta mi je jako malo da iznesem sve ono dobro što je Vlada Republike Srbije i Narodna banka učinila za građane i Srbiju u prethodnih sedam godina, ali 20 minuta mi je takođe jako malo da iznesem sve afere prethodne vlasti. Evo i danas, u nedostatku političkog programa, žele da izazovu nestabilnost kako bi se dočepali pune državne kase. Ovi iz Saveza sa Srbiju da misle o građanima u Srbiji ne bi vređali žene, ne bi pozivali na linč i vešanje, ne bi onemogućavali građane da obavljaju svoj posao, ne bi lomili saobraćajne znake u Srbiji. Jednostavno, ne bi trošili novac građana Srbije tako što bojkotuju rad parlamenta, a ne bojkotuju državnu kasu i ne bojkotuju plate i putovanja. Na taj način vređaju sve one koji podržavaju SNS, dakle, vređaju ogroman broj građana u Srbiji, a želeli bi da vladaju tim istim građanima. Pa, znate nije zabeležen slučaj u svetu da deo opozicije traži odlaganje redovnih izbora kako bi se pripremili da na te iste izbore i izađu. Mogu oni da traže šta god hoće građani Srbije ih jednostavno ne žele.
Ono što građani Srbije žele i u narednom periodu jeste ekonomiju koja je apsolutno otporna na eksterne potrese, građani Srbije žele visok životni standard i kvalitetne uslove života, a to im upravo omogućava SNS.
Hvala timu NBS što odgovorno brine o novcu svih nas građana. Za NBS se često kaže da je bankar države, a naša Narodna banka predvođena gospođom Tabaković je i te kako dobar bankar. O tome svedoče rezultati o kojima sam govorila.
Poslanička grupa SNS podržaće reizbor gospodina Nikole Martinovića za člana Saveta guvernera NBS, zato što samo timskim radom, na čelu sa gospođom Tabaković, Narodna banka će nastaviti da obara sve rekorde po pitanju finansijske stabilnosti i u narednom periodu. Hvala.
