Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponavlja nam se jedna situacija koja je ovde aktuelna poslednjih 20 godina, a to je da najmanje uticaja na sve naše prilike, pa tako i ekonomske, ima Vlada Srbije, tj. vlast u Srbiji, već sve naše glavne odluke se, nažalost, donose u inostranstvu. I tako, kao i prethodne Vlade, kao i prethodni režimi, kao režimi DS, sve se radi u Srbiji striktno po diktatu MMF, a moralo je iskustvo da nas nauči da se ni jedna zemlja na svetu nije razvila uz pomoć MMF.

Mi smo prvo imali raznorazne prevarante. Posle 5. oktobra dolazili su u Srbiju neki samozvani stručnjaci Svetske banke, MMF, raznih finansijskih institucija širom sveta da nam ovde, kada nam je stigla demokratija, dovedu i zapad i zapadni standard i sve ostalo, pa smo imali i Božidara Đelića, pa smo imali Vlahovića, i Labusa, i Dinkića. To je bilo u nekom periodu neposredno posle 5. oktobra. Srpska napredna stranka kada je došla na vlast nastavila je isti trend, pa smo onda mogli da vidimo genija, koji se nije zadržao u Srbiji pola godine, Lazara Krstića, pa Sašu Radulovića, videli smo o kakvom je tu profilu reč, Dušana Vujovića koji sad, pošto je preporodio Srbiju, ide da pomogne ekonomiji Ukrajine, a isto tako po zadatku MMF i Svetske banke. Dakle, potpuni, apsolutni kontinuitet između vlasti SNS i DS.

Ono što je taj princip koji mi prihvatamo, koji primenjujemo od 2000. godine jeste princip neoliberalizma u ekonomiji, što znači bespogovorno prihvatanje svega što dolazi iz institucija tzv. vašingtonskog konsenzusa, a mi kao da nismo u stanju da shvatimo da ne može da postoji za svaku zemlju na svetu univerzalan program razvoja, jer svaka zemlja na svetu ima svoje specifičnosti. To MMF ne priznaje. Zato bismo trebali da se ugledamo, prvo, da vidimo šta se desilo sa zemljama istočne Evrope, bivšeg komunističkog bloka, zemljama koje su iz našeg okruženja, a nedavno su u poslednjoj deceniji ili pre 10-ak godina ušle u EU, kao što su Bugarska i Rumunija, kao što je Hrvatska, da vidimo njihove parametre i da onda znamo šta nas očekuje ukoliko ostanemo na ovom putu tj. putu evropskih integracija, a za šta nam treba podrška MMF.

Međunarodni monetarni fond nikad ne sklapa aranžmane sa državama da bi to bilo u interesu tih država sa kojima se aranžmani sklapaju, nego da bi bilo u interesu onih koje Međunarodni monetarni fond zastupa.

Isto tako može da se stavi u jednu ravan, kao što je nekad postojala dogma komunizma i komunističkih principa, tako danas postoji, nažalost, i u našoj zemlji i u većem delu istočne Evrope i regiona, dogma neoliberalizma i evropskih integracija.

Dakle, to ne sme da se preispituje, u to se ne dira, to se prihvata zdravo za gotovo i jedini je zadatak kada to prihvatimo da sami sebe ubedimo kako je to za nas bilo dobro.

Aleksandar Vučić kada je bio, u vreme dok je bio predsednik Vlade, hvalio se često i više puta je govorio o tome kako je više puta pročitao knjigu bivšeg premijera Singapura. Izvinite, ali ne mogu da se setim tačno njegovog imena, ali otprilike da model srpskog razvoja treba da bude preslikani model Singapura. To što u realnosti Singapur, koji jeste azijski tigar, pa tako ćemo i mi valjda biti balkanski tigar što se tiče ekonomije, Singapur se razvija uprkos Međunarodnom fondu, a ne zato što je slušao bespogovorno ono što dolazi iz Međunarodnog monetarnog fonda.

Ono što je najveća greška, a što se isto tako nastavlja, jeste ta šok terapija od 2000. godine – brza privatizacija, hajde but zašto da prodamo sve živo, da uvedemo prodajom subvencija, pa tako i ovim budžetom je predviđeno oko 750 miliona subvencija.

Dakle, mi dajemo firmama iz inostranstva, 95% tih kompanija dolazi sa zapada, po radnom mestu 10 ili 15 hiljada evra, tamo posle imaju minimalne zarade radnici u tim fabrikama. To su sve nisko plaćeni poslovi, uglavnom su to fizički radnici. Dakle, mi plaćamo te radnike sledećih tri ili četiri godine, samim tim što smo mi dali subvenciju po radnom mestu toj kompaniji, a ta kompanija u Srbiji izvlači ekstra profit. Na sve to je dobila zemljište besplatno i sve moguće potrebne dozvole, dakle, dokumentaciju besplatno i po ubrzanoj proceduri.

To je model razvoja kojim se mi nadamo da ćemo dostići zlatno doba u Srbiji, a onda kad se malo osvestimo, vidimo da u stvari da je u Srbiji potrebno penzionerima da se pomaže i da im se isplaćuje po 5.000 dinara jednokratne pomoći. Ne može da bude da je Srbiji dobro i da je naša privreda kako treba i da mi treba sad da izvozimo stabilnost i naš zlatni standard, a u isto vreme se pomaže penzionerima.

Sada se traži alternativa u tzv. malom Šengenu. Dakle, mi smo toliko jako jaki i uspešni da treba sada da pomognemo i našem okruženju da bude tako isto jako i uspešno kao i mi? Ne, nego to nam se sprema zato što od evropskih integracija nema ništa, od EU nema ništa, to je nama utešno za ono što smo ispunjavali već 19 godina, bezpogovorno uslove koji dolaze iz Brisela ili Vašingtona ili odakle, ne, nama je utešno sada da budemo članovi Balkanske unije. To je ono što se Srbiji nudi.

Više je stvari, što se tiče budžeta, za koje zaista nema opravdanja. Ono što je besmislica jeste finansiranje iz budžeta Srbije nevladinih organizacija koje su u Srbiji, dakle, ono što se naziva civilno društvo ili kako već, koje se u Srbiji bave politikom i usmerene su na antisrpsko delovanje.

Tako, Kancelarija za ljudska i manjinska prava, gde je planirano 0,3 milijarde dinara, dakle, 300 miliona evra. Kancelarija obavlja poslove koji se odnose na praćenje i izveštavanje o stanju ljudskih i manjinskih prava, primenu međunarodnih sporazuma, kao i finansiranje aktivnosti Udruženja na unapređenju ljudskih i manjinskih prava. Sredstva će se najvećim delom realizovati kao dotacije nevladinim organizacijama.

Podsetiću vas, gospodine ministre, koje su to nevladine organizacije. To su: Fond za humanitarno pravo, Nataša Kandić, dakle, Helsinški odbor za ljudska prava, Sonja Biserko, Kuća ljudskih prava, Fond za otvoreno društvo, građanske inicijative i svi ostali. Šta je glavna tema tih nevladinih organizacija? Nezavisnost Kosova, Srbi su krvnici, najveći zločinci, možda čak i u istoriji, ali na Balkanu i ovde sasvim sigurno, tzv. genocid u Srebrenici, Srbi su sami sebe napali u Republici Srpskoj Krajini, na Kosovu, u BiH, Srbi su najveći agresori i najveći zločinci i Srbi su zaslužili da budu bombardovani.

Da ne pričamo o nezavisnosti Kosova, da ne pričamo o festivalu „Mirdita“, koje te nevladine organizacije u centru Beograda organizuju. Dakle, promocija kosovske kulture u centru Beograda plaćena na posredan način iz budžeta Srbije, zato što na ovim konkursima novac se taj opredeljuje isključivo tim nevladinim organizacijama. Dakle, Srbija finansira promociju kosovske kulture u Beogradu kroz festival „Mirdita“, posredno.

Još nešto, tamo su bili prisutni i gradski odbornici SNS, nakarada i Tasovac. Oni su gradski odbornici, oni su bili tamo kao podrška tom projektu. Dakle, mi plaćamo one koji su već finansirani iz inostranstva, naravno mnogo više neto što ih Srbija plaća, da ovde posle šire takve stvari o Srbiji i našem narodu. Videli smo i pre neki dan oko onoga u Vukovaru, Žene u crnom i ostali. To se plaća. Zašto? Niko ne zna. Šta se to plaća, zašto je potrebno sa Srbija plaća tim nevladinim organizacijama? Možda se traži neka vrsta podrške od njih na taj način. To su isto radili i žuti.

Druga tema jeste nacionalni stadioni. Vi ste govorili kako će to, ne samo ti stadioni, tj. nacionalni stadion koji će biti u Beogradu, nego će se pored toga razviti i mali grad, pa će tu biti stambeni i poslovni prostori i šta sve ne, čuda. Ajde da vidimo šta se desilo sa nekim državama koje su isto tako mislile kao što danas misli Srbija.

U Atini, koliko su uložili u održavanje Olimpijskih igara 2004. godine i kako se to njima isplatilo i za šta im sada ti sportski objekti služe? Da li se razvio grad oko tih objekata? Nije.

Šta se desilo posle Zimskih olimpijskih igara u Sočiju? Isto tako, poslovni i stambeni kompleksi, isto tako arene, sportski objekti itd. i to danas zvrlji prazno. Nažalost, Srbija nije Ruska federacija pa da sebi može tako nešto da priušti.

Mi mnogo novca odvajamo za nešto što je u budućnosti neizvesno da će se dogoditi. Možda Srbije neće dobiti zajedno sa Rumunijom i Moldavijom i ne znam sa kime ne, to evropsko ili svetsko prvenstvo, šta već i šta ćemo onda? Kako će da nam se isplati nacionalni stadion? I kada bi smo to dobili, šta ćemo kada se to završi? Kako su prošli Grci, a kako su prošli Rusi u Sočiju? To treba da nam bude neka pouka. Ko će moći da napuni taj stadion? Jedino Ceca. Inače za druge namene ti stadioni nama ne trebaju.

Ono što je jedna od glavnih afera Vlade Srbije, aktuelne, jeste tzv. Moravski koridor, auto-put Preljina-Pojate. Procena je bila pre šest godina da to vredi 500 miliona evra. Ovde se pojavljuje američki ambasador u Vladi Srbije, potpisuje protokol u Ministarstvu infrastrukture sa Zoranom Mihajlović, bez ikakvog tendera, bez ikakvog konkursa i onda se na osnovu toga, ovde donosi „leks specijalis“, pa posle toga se takav poziv pravi samo da na njemu može da prođe „Behtel“. A njegova cena 800 miliona evra. Šta se to promenilo? Kako je toliko skuplji „Behtel“? šta se to plaća 300 miliona evra više? Da li se to nekom plaća reket iz američke ambasade ili je u pitanju kriminal u koji je upleten ministar u Vladi? Nema nikakvog opravdanja.

Posetiću vas, Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade je govorio više puta, jedna deonica na auto-putu Miloš Veliki Ljig-Preljina je bila pretplaćena, čini mi se 40 miliona evra i to je on govorio kao dokaz za krađu bivšeg režima DS itd. pošto su oni to pokrali.

Kako se to razlikuje od ovoga što se sprema sa Behtelom? Pogledajte u okruženju, Behtel je gradio autoput Split-Karlovac i isto tako je izbila afera u Hrvatskoj, ministar infrastrukture je morao da podnese ostavku kada se saznalo koliko je korupcije bilo u tom poslu. Taj Behtel u celom svetu posluje kroz političke pritiske američke ambasade i samo za zanimaju direktne pogodbe. Nije devetnaesti vek, pa da samo znaju na Zapadu da se bave infrastrukturom, a da niko drugi ne zna.

Kako je moguće da je nama bila kineska kompanija dobra, koja je mogla da radi ovaj Moravski koridor, bila je dobra za „Miloš Veliki“, a nije dobra za Moravski koridor, pa mora Behtel? Kako to?

S druge strane, da li je tih 300 miliona evra moglo možda da se iskoristi za putnu infrastrukturu u nekom drugom delu Srbije? Mi danas imamo celu Timočku Krajinu, Zaječarski i Borski okrug, to je u smislu putne infrastrukture, slepo crevo Srbije. Koliko je udaljeno Kladovo ili Negotin ili Zaječar od Beograda, a koliko treba vremena da se tamo dođe automobilom? Da li je to možda jedan o prioriteta?

Na sve to, američki ambasador, bivši, Kajl Skot, u Vladi Srbije u prisustvu Zorane Mihajlović kaže da je za njih Kosovo nezavisna država, dakle, osim što nam uzimaju novac, što nas reketiraju, još nas ponižavaju u sred najvažnije institucije u Srbiji. Eto, to je ono što smo mi dobili.

Dakle, krajnje je vreme ukoliko mi želimo zaista da se razvijamo, ukoliko želimo bolje Srbiji i građanima Srbije, da već jednom odustanemo od te mantre Evropske unije, da vidimo šta je ono u našem nacionalnom interesu kada je u pitanju ekonomija, da sarađujemo sa svima naravno, ali na ravnopravnim osnovama, bez političkog uslovljavanja i da razmotrimo trezveno da li postoji danas neka druga spoljnopolitička alternativa EU za Republiku Srbiju. Po našem mišljenju postoji, to je saradnja sa zemljama BRIKS-a, sa najmoćnijim ekonomskim zemljama na svetu, Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, sa zemljama Šangajske organizacije za saradnju, članstvo Srbije u Evroazijskoj ekonomskoj uniji, naravno i članstvo Srbije u Odboru dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

To je pravi put za Srbiju, a ne put neokolonijalizma koji će praviti od Srbije samo izvor jeftine radne snage, koji će videti budzašto da se dočepa naših najvećih vrednosti, naših resursa, a najmanje ih briga za razvoj, ekonomiju i standard građana Srbije. Hvala.

Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, da se osvrnem na ono što smo imali priliku da čujemo u proteklih par minuta. Ako sam dobro razumeo, stav koji smo čuli je protiv pomaganja civilnom društvu, organizacijama civilnog društva.
Ja ću ukratko da prođem kroz nekoliko vidova pomoći ili podrške koje Vlada Republike Srbije kroz ove programe podržava. Recimo, Olimpijski komitet Srbije, ako dobro razumem, vi ste protiv da se pomogne za Olimpijski komitet Srbije i da se pomogne da naši olimpijci se na pravi način predstave svetu.
Recimo, u oblasti sporta, dakle, govorim, imate programe iz sportskih kampova za perspektivne sportiste, 50 miliona dinara, pa to je u okviru one cifre koju ste vi rekli. Jeste li protiv toga? Paraolimpijski komitet Srbije, takođe 50 miliona dinara, ako sam dobro razumeo, vi niste za podršku tim organizacijama i tim organizacijama, da kažem, civilnog društva, kojima Vlada Republike pomaže.
Kaže, podrška udruženjima u oblasti boračko invalidske zaštite, 100 miliona, Ministarstvo za rad. Jeste li protiv toga? Sektor podrške zapošljavanju mladih i aktivnoj inkluziji, 98 miliona dinara. Verovatno ste i protiv toga. Podrška udruženjima u oblasti zaštite porodice i žene. Glasajte slobodno protiv toga, mi se ponosimo da pomažemo i ona udruženja koja se bave ovom tematikom. Zaštita položaja osoba sa invaliditetom, 450 miliona dinara. Nisam razumeo da je vaša poslanička grupa i protiv ovog novca. Podrška radu Matice srpske, malopre sam čuo iz vaše poslaničke grupe da treba više novca za Maticu srpsku, vi kažete - ne treba podržavati nevladine organizacije, samo da mi kažete šta je na kraju stav, pa da znam kako da se opredelim prema tome.
Malopre sam takođe čuo iz vaše poslaničke grupe, podrška razvoju književnog stvaralaštva i izdavaštva, treba više novca. Mi stavimo 30 miliona dinara, vi kažete - pa, ne treba pomagati nevladine organizacije. Podrška jačanju pozorišne umetnosti, podrška informisanju osoba sa invaliditetom, dakle, sve to vi biste da isključite iz ovog budžeta i da u tom budžetu ne bude.
Zaštita kulturne baštine, podrška SPC na Kosovu i Metohiji. Interesantno je to što ste vi protiv, recimo u Ministarstvu zdravlja 300 miliona dinara za programe Crvenog krsta Srbije. Svaka čast ako ste protiv Crvenog krsta, ja mislim da oni rade dobar posao i da ih treba podržati.
Aktivnosti društva Srbije za borbu protiv raka, sedam i po miliona dinara. Mi ćemo to podržati, iako vi to ne podržavate.
Očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta dijaspore i Srba u regionu, 95 miliona dinara, više za četiri i po miliona dinara u 2020, odnosno 2019. godinu, podrška dijaspori, Srbima u regionu. Interesantno, vi ste protiv toga.
Dobro, ja se nadam da su građani Srbije razumeli zbog čega imamo novac i za ove potrebe, zbog čega podržavamo i organizacije koje se bave svojim poslom, od kojih građani Srbije mogu da imaju veliku korist.
Po pitanju Nacionalnog stadiona, tu se sa vama ne slažem. Znate, sećam se i komentara i razgovora i primedbi koje smo imali na „Beograd na vodi“ da je to pusti san, da se to nikada neće desiti, da je to samo još jedna velika laž. Pa smo od najružnijeg dela Beograda napravili najveće gradilište u ovom delu Evrope. Imate veliki broj zgrada koje se grade, veliki broj radnika, mislim da je 1.550 radnika svaki dan radi, zarađuje svoj hleb tamo. Tako ćemo da uradimo nešto i sa Nacionalnim stadionom. Juče sam objašnjavao i koliko, na kraju krajeva, skoro sve zemlje u svetu imaju svoje nacionalne stadione, sport je postao veliki biznis, a nama je to jedan pokretač razvoja tog dela Beograda, gde kroz ulaganje u infrastrukturu, u poslovne, u stambene objekte mislimo da Republika Srbija, da grad Beograd može da zaradi mnogo, da podstaknemo dodatni razvoj naše građevinske industrije, razvoj naše privrede u celini.
To će biti jedan dobar projekat i mi ćemo, rekao sam, u narednih desetak dana izabrati i projektanta, a onda nakon toga kada on napravi prvu projekciju plana i sve ostalo, mi ćemo sesti zajedno sa vama, pa ćemo predstaviti to i građanima Srbije i videti šta oni imaju da kažu o tome.
U svakom slučaju, studija izvodljivosti se radi, već je delimično i urađena. Tako da ćemo napraviti stadion koji je samo održiv, koji neće koštati građane Srbije, a koji će sa druge strane praviti i profit i nama i naravno uraditi pravu promociju našoj zemlji.
Po pitanju cene Moravskog koridora, hajmo da sačekamo, da vidimo tačno kolika će da bude cena, ko će da ga radi, pošto neke stvari prejudicirate u ovo vreme, pa kada to saznamo, onda ćemo o tome i da diskutujemo i da prolazimo kroz sve stavke, jednu po jednu, koliko i šta košta i šta je sve u tom projektu koji je po meni, za nas, za građane Srbije od nacionalnog značaja.
Dakle, nakon Koridora 10, istočnog i južnog kraka, koji smo čekali decenijama, nakon autoputa „Miloš Veliki“, koji smo čekali, ako se ne varam, 70 godina i više, pa ga je Aleksandar Vučić i uradio za razliku od onih koji su pre njega samo obećavali, mi ćemo tako da uradimo i taj Moravski koridor, a kada potpišemo ugovor, kada budemo izabrali izvođača, kada budemo na kraju znali koja je konačna cena, ali ja je ne znam, vi očigledno znate nešto više od mene, onda ćemo da vidimo po stavkama zašto je i kolika cena u pitanju, pa ćemo zajedno da taj autoput sagradimo na radost građana Srbije, posebno tog dela Srbija. Hvala puno.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Ništa ja više, gospodine ministre, od vas ne znam, možda postoji problem u komunikaciji kod vas u Vladi, Zorana Mihajlović je o tome govorila čak i nekoliko dana javno na konferenciji za štampu. Ali dobro, hajde da sačekamo. Mi smo na vreme upozoravali na to šta se sprema, gledajući nastupe, protokol koji je potpisan sa „Behtelom“ godinu dana pre nego što je bilo reči o tome i utvrđivanju javnog interesa itd, „Behtel“ je već izabran. Ali dobro, hajde i da sačekamo.

Što se tiče „Beograda na vodi“, nikad nismo bili protiv „Beograda na vodi“, mi smo protiv direktne pogodbe i mi smo protiv korupcije. Samo smo protiv toga. Svaka čast na „Beogradu na vodi“, ako je sve po zakonu. Mi smo o tome govorili pre nastanka SNS, ne na taj način, ne sa tim nazivom, ali o tom projektu. Tako da, niste možda dobro obavešteni, stavljate nas u isti koš sa nekim drugima.

Što se tiče nevladinih organizacija, previše banalizujete stvar. Ja nisam govorio o ukupnom izdvajanju za nevladin sektor koji je 10 milijardi dinara, ja sam govorio o 300 miliona dinara za Kancelariju za ljudska i manjinska prava. Kancelarija za ljudska i manjinska prava raspisuje konkurse. Ne može na tom konkursu da dobije novac ni Olimpijski komitet, ni Crveni krst, ni Srpska pravoslavna crkva, ni Udruženje veterana, ne može niko, osim ovih ljudi, tj. agenata stranih interesa, zašto da ih ne nazovemo šta oni to predstavljaju, dakle, samo onih koji se bave politikom kroz firmu zaštite ljudskih prava, maskiraju svoje antisrpsko delovanje u Srbiji. Nikakvi studenti, nikakav Crveni krst, nikakva verska zajednica, ni Srpska pravoslavna crkva, ni Matica srpska neće dobiti pare od Kancelarije za ljudska prava. Ja nisam govorio o tim ciframa koje ste vi naveli, nego konkretno o 300 miliona dinara.

Još sve konkurse koje raspisuje Ministarstvo za evropske integracije su za tu namenu, zato što mi mislimo ako se tamo da negde mito za finansiranje nevladinih organizacija, nama će da bude lakši ulazak u Evropsku uniju. Neće profitirati ni Srpska književna zadruga, ni Matica srpska, ni Crveni krst. Mi nismo protiv udruženja, mi smo protiv onih udruženja koja se nazivaju nevladinim organizacijama za tobože zaštitu ljudskih prava, koja se isključivo bave urušavanjem naše države, našeg identiteta, proglašavaju nas zločincima i proglašavaju nas genocidnim. To je ono što se na ovaj način finansira.

Dakle, nemojte da menjate teze, nego pogledajte i kad uporedite videćete da što se toga tiče finansiranje na ovaj način samo može da znači da treba Vladi Srbije podrška nevladinog sektora. Kad kažem nevladin sektor, mislim upravo na te, Sonja Biserko, Nataša Kandić, „Žene u crnom“ i ostali.

Reč ima ministar gospodin Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno, uvaženi poslanici.
Dakle, slažemo se oko toga da je neophodno pomagati organizacije civilnog društva i da ona imaju svoju ulogu u razvoju Srbije.
Po pitanju Kancelarije za ljudska i manjinska prava, dakle, taj novac ide u unapređenje položaja nacionalnih manjina i na praćenje primene međunarodnih obaveza i sprovođenje antidiskriminacionih politika. Mislim da je to novac koji je usmeren u dobru svrhu. Drago mi je što je novac koji je opredeljen ovim organizacijama ili ovoj oblasti, sad naravno kad se sprovede odgovarajuća procedura postoje organizacije koje taj novac koriste, ali po tom pitanju ne vidim zbog čega ne bismo unapređivali položaj nacionalnih manjina. To je jedna od politika Vlade Republike Srbije. Ne znam zbog čega ne bismo sprovodili antidikriminacione politike. Dakle, to je jedna tekovina savremenog društva za koju se borimo, dakle, protiv diskriminacije, za više tolerancije, protiv bilo koje vrste diskriminacije u našem društvu. Tu se možda ne slažemo sa vama, ali to je politika od koje nećemo odustati. Hvala puno.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Mi se što se toga tiče slažemo, ali i dalje ne verujemo da je to novac za tu namenu, jer da nekoga zanimaju nacionalne manjine valjda bi se to finansiralo kroz nacionalne savete. Šta će nam nacionalni saveti ako imamo nevladine organizacije? Zašto trošimo tolike pare na nacionalne savete, izbore i sve ostalo što ide uz to, ako te nevladine organizacije već ta prava štite. Prava manjina treba da se poštuju, njihova kultura, obrazovanje, sve što se toga tiče, ali ovaj novac se ne opredeljuje za te namene. Opredeljuje se za „Žene u crnom“, za Helsinški odbor, za Fond za otvoreno društvo, za ove što nam sad spremaju nove izborne zakone, što treba da nas nauče kako da brojimo i kako da sabiramo glasove, kako treba da glasamo, kako treba da se ponašamo i u Skupštini i u izbornoj kampanji itd. To su ovi što su mnogo pametni, e, oni se na ovaj način finansiraju i njima slični. Dakle, oni što su razvili pre neki dan transparent o srpskom zločinu velikom i agresiji na Vukovar, oni koji pozivaju da se prizna genocid u Srebrenici, oni koji misle da su Srbi zaslužili bombardovanje, oni koji misle da su Srbi u Republici Srpskoj Krajini izvršili invaziju sami na sebe.

E, to mi finansiramo na ovaj način, a ne nacionalne manjine. One treba da imaju položaj kakav zaslužuju, treba da im bude obezbeđeno i obrazovanje i kultura i sve. Ali u ovom odseku nema ništa od toga, nisu za tu namenu, već isključivo za ove koji su već plaćeni za svoju aktivnost u Srbiji, mnogo više nego iz budžeta Srbije. Oni su nam i doveli ovu demokratiju 5. oktobra buldožerima. Mi njih danas plaćamo jer mislimo da ćemo tim pre ući u Evropsku uniju i približiti se Evropskoj uniji i ne znam šta već. To je suština.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite, kolega.