Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Moje prvo pitanje ide vanredno na adresu predsednika Republike i predsednika Vlade Srbije i tiče se ove afere sa ili bez navodnika, koja prisustvuje poslednjih dana u medijima u vezi sa navodnom delatnošću ruskih špijuna, kako je to senzacionalistički objavljeno.
Naravno, podržavam svaku akciju koja ide u pravcu utvrđivanja činjenica i zaštite državnog i ustavnog poretka, ali skrenuo bih pažnju da smo pre par meseci u javnosti, ovde u Srbiji, i ja sam u svom jednom pitanju to postavio, imali sličnu, mada sa druge strane intoniranu aferu, tzv. akciji „Omča“, koja je lansirana takođe preko jednog dela srpskih medija o tajnom planu prozapadnih snaga za destabilizaciju države, uključujući i najviše ugrožavanje bezbednosti najviših državnih funkcionera.
S tim u vezi postavio sam poslaničko pitanje ovde i posle dosta vremena, nedavno, bukvalno pre nekoliko dana sam dobio odgovor od BIA u kojem stoji da oni nemaju nikakvih saznanja o toj akciji „Omča,“ iako se danima o tome brujalo u našoj javnosti.
Dakle, jedno je istraga, preuzimanje neophodnih mera na očuvanju ustavnog poretka, a nešto drugo je podilaženje najnižim strastima javnosti i senzacionalizma. Mediji to mogu da čine i da snose ili ne snose konsekvence u skladu sa zakonom, državni organi pak ne smeju. Ja nisam slučajno podsetio na ovo od pre par meseci sa tom aferom „Omča“, koja se srećom ispostavila kao jedna petarda, da li medijska, da li propagandna i bez osnova.
Sada, međutim, koliko se sećam, tada nisu najviši državni funkcioneri na neki način dolivali ulje na vatru, kao što su sada dolivali, mislim da su izjave ministra odbrane i predsednika Vlade i najave ove vanredne sednice Komiteta za nacionalnu bezbednost, odnosno Saveta za nacionalnu bezbednost, predstavljaju svojevrsno dolivanje ulja na vatru. Kažu: „Uz svu podršku da se stvari isteraju na čistac“, mislim da to nije način na koji se to radi.
Pomalo sami sebi ličimo na one junake čuvenog filma „Tri karte za Holivud“, gde u nekoj zabiti srbijanskoj se prepucavaju lokalni rusofili i amerikanofili, očekujući svetski rat. Dakle sve to puno falsično deluje.
U tom smislu, podržavajući napore da se stvar istera do kraja na čistac, ali istovremeno upozoravajući da treba voditi računa o zaštiti strateških i dugoročnih interesa države, vraćam se na moje prethodno pitanje, odnosno želim da pozdravim i pohvalim Ministarstvo odbrane koje je odgovorilo na moje prethodno poslaničko pitanje u vezi sa aferom „Krušik“ i zabranom, odnosno nedozvoljavanjem „Krušiku“ da izvozi mine u Jermeniju.
To je druga institucija koja se tim povodom oglasila, posle Ministarstva trgovine, oglasilo se Ministarstvo odbrane i stoga samo ponavljam svoje pitanje u vezi sa tom aferom, odnosno, možda nije afera, tim slučajem od 13. aprila 2018. godine, postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova, Ministarstvu unutrašnjih poslova i BIA, jer su odgovori od te tri institucije izostali, koja od te tri institucije je uskratila dozvolu „Krušiku“, a posle par meseci je dozvolila jednoj privatnoj kompaniji da izveze iste te mine? Hvala.
