Dobro, takođe već standardni deo repertoara ili završetka tog repertoara koji već dobro znamo. Kada se istroše svi ostali argumenti, na kraju dođemo na priču, ali znate šta, planeta se tako okreće. Obrni okreni, mi ne možemo drugačije nego kako i cela planeta. Onda, eto, cela planeta je bila u problemu nekada, pa je i nama bilo loše, a danas je celoj planeti dobro, pa je i nama dobro. Što bi trebalo da znači da nije ni bitno ko nam je na vlasti, ni šta radi, jer će sve neke više sila da urade same.
Nije tako. Da je to potpuno pogrešan stav, pa eto, sami možete da smislite koliko god hoćete primera, ne trebam vam ja za to, koliko i u ovim ulovima koji su danas možda bolji nego prethodne godine, možete da nađete loših primera, neke kojima je lošije i obrnuto. Godine 2008. do 2012, jeste, znamo sve, bila je kriza, ali nije za sve bila jednaka i nije svima bilo isključivo loše.
Da vam to dočaram ovako do kraja i potpuno jasno. Srbiji je bilo loše, možda i drugim državama, Srbiji pogotovo. Jel znate kome je bio dobro? To vam je jasan pokazatelj da postoji velika razlika između toga ko je na vlasti i šta radi. Recimo, toj vlasti je bilo dobro. Jel znate kako je Dragan Đilas prolazio sa svojim firmama od 2008. do 2012. godine? Cela Srbija u minus, cela Srbija u bulu, a jel mislite da je njega povukla ta kosmička inercija o kojoj vi pričate, pa i on mora da pati? Nije patio ni najmanje, samo su mu rasli prihodi. Iz godine u godinu, samo mu je rastao konto na računima, sve četiri njegove firme, pa je u stotinama miliona bilo bolje u odnosu na period kada je počeo problem za Srbiju, u stotinama miliona evra. Jel znate kako mu je rastao udeo u tržištu onih sekundi za reklamiranje u medijima? Samo je raslo, iz godine u godinu, a pogotovo tih kriznih godina od 2008. do 2012. godine.
Dakle, nije za sve sudbina bila jednaka i nije bilo potpuno svejedno ko se pita i kakve poteze povlači. Znali su jako dobro da povlače poteze koji su za njih dobri, ali nažalost po Srbiju samo, isključivo za njih. Za narod marili nisu, za državu marili nisu. To što smo mi propadali nemojte da krivite ni komete, ni meteore, zna se čija je to odgovornost, kao što ni dan danas ne tražimo da nas neko pita sutra, jel vam bilo teško, jel vas neka kriza pogodila pa zbog toga niste mogli da se snađete do kraja. Mi tu vrstu opravdanja nećemo, mi tu vrstu opravdanja ne tražimo. Mi samo tražimo da se poštuje rezultat, da se ceni urađeno. Pa, kad je bolje, pa nekako po pravilu ispada da je sve mnogo bolje nego što je bilo u vreme tih štetočina iz bivšeg režima, da se to prosto korektno vrednuje i ceni.
Da znate, baš ovo što radimo ovako, što planiramo još veći rast standarda i još veće plate, što planiramo još investicija koje će da budu kvalitetom i značajnije, bolje, da podrazumevaju veće plate koje ponude mladim ljudima angažovanim ovde, baš zato što planiramo stanove pristupačne za te mlade ljude, prilike da kupe svoj automobil, da ostvare ono što mi zovemo srpski san. Mi radimo sve ono što je dobar interes države, onaj interes koji podrazumeva da ti mladi ljudi imaju mnogo više razloga, mnogo čvršćih razloga da ostanu u ovoj državi, da ovde zasnuju svoje porodice, da ovde svoju budućnost grade, samim tim i svoju zemlju grade i to vam je najbolji mogući odgovor na pitanje onoga šta treba Srbiji, najbolji mogući odgovor na pitanje, na koji način Srbija može da izgrađuje svoju budućnost, svoju perspektivu koja će da bude sigurno značajno bolja nego u vreme tih koji se danas na kosmos žale i na kosmos vade, a nikako da objasne da li im je taj kosmos podario stotine miliona, desetine miliona u nekretninama, samo vile i bazene, ili im je to ipak neko mnogo više ovozemaljski podario, neko ko ima veze sa njima samima, njihovim okruženjem i njihovim pajtašima sa kojima su plen delili.