Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Dobro, ako neko i dalje nije razumeo, ja ću još jednom da ponovim, ovog puta malo sporije, da vam ne pobegne nijedna reč.

Ništa manje, samo više. Ali, ništa manje nisu ljudi odlazili iz države u vreme kada je bivši režim bio na njenom čelu, moram da kažem kada je nažalost bio na njenom čelu.

Kako onda, po tom istom mehanizmu nije padala nezaposlenost? Kažete to je mehanizam da pada nezaposlenost, kako je onda samo rasla nezaposlenost? Kako je? Nije manje.

Još jednom, OCD STAC, tako se zove izveštaj, odete lepo na sajt, ukucate i pročitate to. To radi međunarodna organizacija koja nikakve veze nema ni sa nama, ni sa našom voljom, ni sa našim političkim interesom i lepo pogledate sami. Neke četrdesetine hiljada su u pitanju i tada iz godine u godinu, a ne zaposlenost nije padala. Nezaposlenost je rasla i rasla i rasla i došla do 25%. Dakle, potpuno su druge stvari u pitanju. Potpuno druge.

Kada pričamo o povećanju zaposlenosti, nemojte mi da vam čitamo opet, verujte svojim očima, uzmite lepo izveštaje RZS i pročitajte koliko raste zaposlenost. Toliko je jednostavno. Ništa više ne moramo da vam kažemo. Sami pogledajte pa sami objavite istinu do koje ste došli.

Što se tiče pitanja da li se mi bojimo bivšeg režima i njegovih istaknutih predstavnika, počevši od žutog tajkuna Đilas Dragana, moram da vam priznam, u pravu ste, bojimo se. Toliko se bojimo da su oni od nas rešili da pobegnu glavom bez obzira pa da oni nama ne smeju da izađu na megdan na izborima. Šta mislite, šta vam to govori, ko se tu koga boji i koliko?

Ne samo da su se toliko uplašili oni nas da neće na izbore, nego su izgleda uplašili i sve ostale. Jel vidite dokle je to došlo? Do toga da od kompletnog bivšeg režima, dakle, od svih stranaka predstavnika DOS-a, danas ovde bude prisutan jedan jedini predstavnik. Doduše, onaj koji nije pročitao OCD STAC, ali do toga je došlo, do te mere je eskaliralo.

Budućnost u Srbiji definišu rezultati i ta budućnost se danas vidi kroz te veće plate, kroz te veće penzije, kroz tu infrastrukturu koja podrazumeva i izgradnju metroa, koja u vreme ovih kada je nezaposlenost samo rasla, standard samo padao, plate bivale samo niže, da se zamisli nije mogla i to vam je suština razlike. Ko u to ne veruje, slobodno, nek sam analizira izveštaje, nek sam čita, nek razmišlja svojom glavom, a bojim se, kada protekne to neko naredno vreme, a verujte biće ga na pretek za razmišljanje, u kom se takođe sprovodi ova uspešna politika koju je ustanovio Aleksandar Vučić, koju sprovodi SNS na kraju će samo da uhvati sebe da se hteo to ili ne, složi sa nama.

Pravo na repliku, ministar gospodin
Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, oko broja zaposlenih, povećanja zaposlenosti ili smanjenja nezaposlenosti, da se nadovežem na ono što je poslanik Orlić rekao,
Godine 2012. dva miliona 228.343 zaposlena. septembar 2019. godine dva miliona 863.500 zaposlenih. Razlika novozaposlenih 635.157.
Dakle, i u vreme pre nego što smo mi vodili Vladu Republike Srbije, mladi i ostali su odlazili iz Srbije, a ono što smo čuli je potpuno tačno, ali stopa nezaposlenosti je rasla. Mi sada imamo povećanje broja zaposlenih. Inače u procentima, za vašu informaciju, 2012. godine stopa zaposlenosti u Srbiji 35,5%, septembar 2019. godine 49%. Stopa nezaposlenosti sa 25,9% 2013. godine, na 10,3% kraj drugog kvartala 2019. godine.
Dakle, nesumnjivo smo na dobrom putu. Naravno, ono što ću reći u ime Vlade Republike Srbije, mi nismo zadovoljni ni sa ovim rezultatom, borimo se za nove investicije, borimo se za nova radna mesta, borimo se za to da svako ko živi u Srbiji ima priliku da zaradi za svoju porodicu, da zaradi svoj hleb i to je politika od koje nećemo odustati. Zato bih voleo još jedanput da razgovaramo o argumentima, da razgovaramo o ciframa. Kada je u pitanju stopa zaposlenosti, kada je u pitanju broj zaposlenih u Republici Srbiji nesumnjivo raste.
Ono što je naša želja da kroz ovakvu odgovornu ekonomsku politiku, na kraju krajeva i kroz ovako skrojen budžet za 2020. godinu, nastavimo sa ovim trendom i da ga ubrzamo, zato idemo i sa rasterećenjem privrede po pitanju poreza i doprinosa na plate, zato idemo i sa poreskim podsticajima za zapošljavanje, pogotovo mladih i to sve daje i tek će davati dobar rezultat. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Kolega Vukadinović, po kom osnovu?
Po amandmanu da odgovorite ministru, izvolite.

Drago mi je što se gospodin ministar probudio i uključio u diskusiju, rad ćemo nastaviti i sutra u tom duhu.

Znate, nije slučajno davno skovana ona poslovica - statistika naša dika, što poželiš to naslika, važni su naravno ti trendovi i te brojke, ali isto tako važan i kontekst.

Vi gospodine ministre sigurno znate da je jedan deo, i neću tražiti nove replike, jednim delom, dobrim delom ove brojke i ovi procenti koji pominjete i koji su povoljni, su posledica toga što se Vlada, prethodna vlast, ja nikoga ne pravdam, niti sam deo, ne znam, neke ove ili one vlasti, poklopila se njihova Vlada sa najvećom svetskom ekonomskom krizom poslednjih decenija, da ne kažem u poslednjem veku od one krize dvadesetih i tridesetih godina, i to je činjenica.

Dakle, u celom svetu je padala stopa zaposlenosti, u celom svetu su padale ili bile negativne stope rasta, bio deficit budžetski i sve su se zemlje više ili manje čupale iz toga, više ili manje uspešno. Tako da je to takođe stvar koju moramo imati na umu, kao što i sada se povoljnije i jako povoljnije zadužuje zemlja. To je tačno, da su naše obveznice, sada imaju mnogo manje, koje emitujemo, su mnogo manje stope, ali problem je u tome što sada su te stope u celom svetu manje.

Dakle, nekada su procenti bili 5, 6, 7%, a sada su oko 1, 1,5 ili 2%. Dakle, to je posledica jednog generalnog i svetskog trenda. Hoću da kažem, vaša vlast je i treba da se radujete, poklopila se sa jednim, uslovno rečeno, povoljnim trendom u svetskoj ekonomiji. Taj povoljan trend nije dovoljno iskorišćen i to je dovoljno da bi se vi hvalili tim procentima i brojkama. Ali, nažalost, mislim da ćemo dugo plaćati ceh psihološki, simbolički onog smanjenja plata, sada ne govorim o penzijama, nego posebno o smanjivanju plata, koje je možda bilo neophodno. Ja mislim da nije bilo, ali je ostavilo jako lošu poruku ljudima i oni su masovno pohrlili napolje. To kažem, najkvalifikovaniji deo radne snage, gomila, desetine hiljada mladih ljudi koji se verovatno neće vratiti čak i ako ovi vaši procenti budu uspešniji u narednom periodu. To je činjenica koja će stvarati ozbiljnu rupu, ozbiljan problem i demografski i privredni u narednim godinama za Srbiju ko god bio na vlasti. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Dobro, takođe već standardni deo repertoara ili završetka tog repertoara koji već dobro znamo. Kada se istroše svi ostali argumenti, na kraju dođemo na priču, ali znate šta, planeta se tako okreće. Obrni okreni, mi ne možemo drugačije nego kako i cela planeta. Onda, eto, cela planeta je bila u problemu nekada, pa je i nama bilo loše, a danas je celoj planeti dobro, pa je i nama dobro. Što bi trebalo da znači da nije ni bitno ko nam je na vlasti, ni šta radi, jer će sve neke više sila da urade same.

Nije tako. Da je to potpuno pogrešan stav, pa eto, sami možete da smislite koliko god hoćete primera, ne trebam vam ja za to, koliko i u ovim ulovima koji su danas možda bolji nego prethodne godine, možete da nađete loših primera, neke kojima je lošije i obrnuto. Godine 2008. do 2012, jeste, znamo sve, bila je kriza, ali nije za sve bila jednaka i nije svima bilo isključivo loše.

Da vam to dočaram ovako do kraja i potpuno jasno. Srbiji je bilo loše, možda i drugim državama, Srbiji pogotovo. Jel znate kome je bio dobro? To vam je jasan pokazatelj da postoji velika razlika između toga ko je na vlasti i šta radi. Recimo, toj vlasti je bilo dobro. Jel znate kako je Dragan Đilas prolazio sa svojim firmama od 2008. do 2012. godine? Cela Srbija u minus, cela Srbija u bulu, a jel mislite da je njega povukla ta kosmička inercija o kojoj vi pričate, pa i on mora da pati? Nije patio ni najmanje, samo su mu rasli prihodi. Iz godine u godinu, samo mu je rastao konto na računima, sve četiri njegove firme, pa je u stotinama miliona bilo bolje u odnosu na period kada je počeo problem za Srbiju, u stotinama miliona evra. Jel znate kako mu je rastao udeo u tržištu onih sekundi za reklamiranje u medijima? Samo je raslo, iz godine u godinu, a pogotovo tih kriznih godina od 2008. do 2012. godine.

Dakle, nije za sve sudbina bila jednaka i nije bilo potpuno svejedno ko se pita i kakve poteze povlači. Znali su jako dobro da povlače poteze koji su za njih dobri, ali nažalost po Srbiju samo, isključivo za njih. Za narod marili nisu, za državu marili nisu. To što smo mi propadali nemojte da krivite ni komete, ni meteore, zna se čija je to odgovornost, kao što ni dan danas ne tražimo da nas neko pita sutra, jel vam bilo teško, jel vas neka kriza pogodila pa zbog toga niste mogli da se snađete do kraja. Mi tu vrstu opravdanja nećemo, mi tu vrstu opravdanja ne tražimo. Mi samo tražimo da se poštuje rezultat, da se ceni urađeno. Pa, kad je bolje, pa nekako po pravilu ispada da je sve mnogo bolje nego što je bilo u vreme tih štetočina iz bivšeg režima, da se to prosto korektno vrednuje i ceni.

Da znate, baš ovo što radimo ovako, što planiramo još veći rast standarda i još veće plate, što planiramo još investicija koje će da budu kvalitetom i značajnije, bolje, da podrazumevaju veće plate koje ponude mladim ljudima angažovanim ovde, baš zato što planiramo stanove pristupačne za te mlade ljude, prilike da kupe svoj automobil, da ostvare ono što mi zovemo srpski san. Mi radimo sve ono što je dobar interes države, onaj interes koji podrazumeva da ti mladi ljudi imaju mnogo više razloga, mnogo čvršćih razloga da ostanu u ovoj državi, da ovde zasnuju svoje porodice, da ovde svoju budućnost grade, samim tim i svoju zemlju grade i to vam je najbolji mogući odgovor na pitanje onoga šta treba Srbiji, najbolji mogući odgovor na pitanje, na koji način Srbija može da izgrađuje svoju budućnost, svoju perspektivu koja će da bude sigurno značajno bolja nego u vreme tih koji se danas na kosmos žale i na kosmos vade, a nikako da objasne da li im je taj kosmos podario stotine miliona, desetine miliona u nekretninama, samo vile i bazene, ili im je to ipak neko mnogo više ovozemaljski podario, neko ko ima veze sa njima samima, njihovim okruženjem i njihovim pajtašima sa kojima su plen delili.

Zahvaljujem.
Sa ovim bismo završili sa današnjim radom.
Nastavljamo sutra u 10,00 časova.