Hvala, profesore Atlagiću.

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenik predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč nastavljamo sa radom.

Obaveštavamo vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik Snežana Paunović.

Nastavljamo pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o budžetu republike Srbije za 2020. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2020. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2020. godinu.

Nastavljamo pretres u pojedinostima.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Izvolite, gospođo Jovanović.

Gospodine ministre, najpre zamerka zato što smo prestali u raspravi u pojedinostima da razgovaramo ozbiljnije o nekim budućim projektima koje ste najavili. Sve imam utisak kao da vi čekate, i vi i vaše kolege iz vladajuće većine, da ova rasprava prođe, da dođe dan za glasanje, ispritiskate na zvonce ove dugmiće, a ne razgovarate ozbiljno o nekim stvarima koje se tiču budućnosti građana Srbije.

Najpre, toliko je pohvala za izbalansiranost ovog budžeta sa ovim minimalnim deficitom. Kao što ste čuli na početku naše rasprave, nije trebalo ni da ga bude, jer toliko ušteda može da se napravi za ovih 20 milijardi kod ovih trošadžija koje ste stavili po razdelima i stavkama, a nemam vremena da ulazim u detalje, da tačno može da se svede sve, da bude jednako na rashodnoj i prihodnoj strani.

Ali, šta nije dobro? Nije dobro što u rashodnoj strani nema ključnih elemenata za bolji položaj Srbije i svih građana u 2020. godini. Kada to kažem, mislim na mnoge infrastrukturne projekte o kojima ste zaobišli i da govorite i vi ovde i premijer Ana Brnabić, a koji se tiču građana Srbije.

Najpre, kako je moguće da očekujete da će samo uz ove planirane projekte auto-puta uz davanja „Behtelu“ zbog dogovora Zorane sa Skotom i te korupcije od 300 miliona evra više i svih onih drugih puteva koje ste namerili da obnovite i da izgradite, sinoć je i Vučić u jednoj emisiji pričao o tome, a da ne gledate da poboljšate infrastrukturu na ključnim područjima gde ste to obećali?

Šta je bilo sa kanalizacionim pojasem oko Vlasinskog jezera? Aleksandar Vučić je bio tamo gost, obišao je građane, razgovarao i sa meštanima Surdulice i od tada ništa. Niti ima izdvojenih sredstava, niti je urađen projekat, nije otpočela eksproprijacija i još se ne zna da li ćete u sledećoj godini da date obećanih, ja mislim, četiri ili pet miliona evra za to?

Napominjem, da znaju građani Srbije, oni koji tamo nikada nisu bili, a treba da odu, da je to jedan od najlepših krajeva, da je to predeo izuzetnih odlika, zaštićeno područje koje tek kada to uradite treba da dobije najviše ekološki i status, dakle, možda u budućnosti i nekog nacionalnog parka.

Drugo, što se tiče „Fijata“, gospodine ministre, niste hteli da priznate, juče kažete – pa, šta da radimo, nećemo valjda da otpustimo te ljude? Pa, ljudi sami odlaze. Kao prvo, treba da znate da u Kragujevcu u fabrici „Fijat automobili Srbija“ ljudi su ove godine radili četiri meseca manje nego što treba. Nije tu ministar Đorđević, a pričaćemo i o tome. Dozvoljeno je da se, dakle, 45 dana radniku u godini napravi pauza zbog smanjenog procesa proizvodnje. „Fijat automobili“ je od vas tražio dozvolu da se to poveća na 90 dana. U tom smislu radnici primaju samo 65% svoje zarade i neizvesno je njihova budućnost.

Kažite mi, molim vas, koliko je bila planirana proizvodnja modela „500 L“ za 2019. godinu, a sa kojim ćete brojem da završite 31. decembra ove godine? Morate da priznate da tu moraju da se pronađu zaista neka druga rešenja. Pustite vi to - obećali su novi model. Otkud mi znamo? Mi ne znamo ni šta u onom desetogodišnjem ugovoru sve piše, a šta će tek da bude, nešto na dugom štapu, gde će terenac da se pravi u mom rodnom gradu, odnosno u toj fabrici. Radnici odlaze, svi koji imaju nešto bolje.

Pravo da vam kažem, niko neće sad da gleda u nebo i da razmišlja da li će nešto da mu padne sa neba, nego hoće da ide u fabriku da radi puno radno vreme, a u „Fijatu“ ne može da radi puno radno vreme jer je katastrofalno niska proizvodnja i to je uticalo i u prvom kvartalu ove godine na BDP ove zemlje.

Imam još amandmana, kao i moje kolege, po drugim članovima. Nastaviću, dakle. Srbija može mnogo bolje. Mi smatramo da ova vlast, pored svega što obećava, nije u stanju da uradi zaista krupne strukturne promene, da ne koristim izraz reforme. Niste se uopšte dotakli problema „Elektroprivrede Srbije“ i proizvodnje koja je mnogo niža nego što bi trebala da bude. Takođe vam je to uticalo u prvom kvartalu ove godine na nisku stope BDP-a, ali razgovaraćemo o svim tim detaljima kasnije po drugim amandmanima.

Hvala, gospođo Jovanović.
Sada reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, 330. dan je kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao, a za koji uredno primaju platu. Među njima je velika većina njih koji su na stalnom radu u Narodnoj skupštini i oni na taj način pokazuju svoj odnos prema Narodnoj skupštini, pokazuju svoj odnos prema budžetu o kom raspravljamo i pokazuju svoj odnos prema građanima Srbije.

Meni je drago, gospodine predsedavajući, što smo juče dobili potvrdu svega onoga o čemu su poslanici SNS govorili proteklih dana, a to je da je ova odluka famozna o plagijatu isključivo politička, a dokaza za to ima mnogo, od pretnji svojevremeno da će ti nazovi studenti blokirati Rektorat, da će blokirati zgradu, da će protestvovati i ko zna šta još, pa do onog jučerašnjeg stavljanja lanaca na ulazna vrata od zgrade ministarstva. Zamislite sada grupa ludaka dođe i stavi lanac na ulazna vrata od zgrade ministarstva, pa sve do sinoćnjeg skupa koji je trebao da služi kao dodatni pritisak na ministra finansija. Na sreću, taj skup je propao. Mislim da nije bilo ni 200 ljudi. Evo ovako to izgleda. Ne znam da li to kamera može da zumira?

(Marijan Rističević: Da li su oni prijavili taj skup?)

Da, hvala, gospodine Ristićeviću.

Uzgred, skup nije ni bio prijavljen, ali skupilo se oko 200 ljudi sa sve Boškom Obradovićem. Evo ga Boško. Tu je Boško. Boškić vodi skup. Ne znam da li je bila Marinika.

Dakle, koliko god se trudili i Boško Obradović i Marinika Tepić ili Čobanu ili sada čujemo da ima još neko prezime, čitamo ovih dana u medijima. Verovatno kako se udavala, tako je dodavala po koje prezime, ali nije to sada tema.

Gospodine ministre, ono što je važno da znate to je da oni neće stati na ovome. Pojačavaće se pritisci na vlast i na vas i na Vladu Srbije. svaki dan će organizovati nove emisije, okrugle stolove i ko zna šta još na onim njihovim televizijama – N1, Nova, u njihovim medijima – „Danas“, „NIN“, „Vreme“, „Nedeljnik“ i ko će znati koji su još mediji u pitanju sa ciljem da treba da podnesete ostavku, kako oni kažu, a ja postavljam pitanje kome da podnesete ostavku? Bošku Obradoviću? Mariniki Tešić da podnesete ostavku ili Čobanu ili kako god se ona prezivala? Draganu Đilasu? Vuku Jeremiću? Da li njima treba da podnesete ostavku? Može, ali prvo Đilas da objasni 619 miliona evra.

Evo, neka Đilas objasni 619 miliona evra i, ako treba, svi ćemo da podnesemo ostavke. Neka Vuk Jeremić prvo objasni zašto je dobijao pare od onog Patrika Hoa, međunarodnog kriminalca. Dakle, postoje dokazi u tom smislu da je dobijao ogroman novac od njih, pa neka objasni tu povezanost, neka objasni po kom osnovu je dobijao pare od njih, pa ćemo svi, ako treba, da podnesemo ostavke, ali to se neće deseti. Oni nikad neće objasniti na osnovu čega su dobijali toliki novac i kako su zaradili toliki novac, pa u tom smislu želim, ministre, da vama dam snažnu podršku i da kažem da takvim ološima nikad ne treba da podnesete ostavku. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Markoviću.
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, želim sa vama da podelim jednu lepu vest. Pre dolaska u Skupštinu Srbije imao sam to zadovoljstvo da zajedno sa kineskom kompanijom „Si-Er-Bi-Si“ potpišem partnerski ugovor o osnivanju zajedničke firme između Vlade Republike Srbije i te kineske kompanije o izgradnji industrijskog parka u Borči.
To je park koji će se prostirati na 320 hektara. Gradićemo ga odmah pored mosta „Mihajlo Pupin“. Osim parka visoke tehnologije, fabrika, komercijalnih sadržaja, to za našu zemlju znači tačno 15 hiljada novih radnih mesta.
Petnaest hiljada novih radnih mesta, ukupna investicija 247 miliona evra. Mi smo već u budžetu za 2020. godinu izdvojili 237 miliona dinara da se završi projekat. Neka se projekat radi narednih šest do osam meseci, odmah nakon toga krećemo u izgradnju ovog velikog parka. To će biti najveći kineski industrijski park u Evropi koji će zapošljavati, rekao sam, 15 hiljada zaposlenih.
Visoka tehnologija, dakle, za naše mlade veoma važno, komercijalni sadržaji, fabrike, sve ono što će dodatno i podstaći rast naše ekonomije, a s druge strane i uticati na dalje smanjenje nezaposlenosti, odnosno povećanje zaposlenosti. To je odgovor, uvaženi gospodine Markoviću, na to što ste vi malopre i rekli. Dakle, apsolutno nastavljamo da se bavimo našim poslom, nastavljamo da se borimo za lepšu, bolju, uspešnu Srbiju, upravo potpisivanjem ovakvih sporazuma i usvajanjem, nadam se, ovog budžeta za 2020. godinu. Hvala puno.

Hvala, ministre.
Pravo na komentar, odnosno repliku, Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kratak komentar, kako ste i rekli. Upravo ste, ministre, rekli ono, odnosno napravili šlagvort da se nadovežem i da kažem što bolji rezultati budu bili i vas i Vlade Srbije, a rezultati su odlični i nesporni, u tom smislu, što više projekata o kojima ste malopre govorili budemo imali, što više radnih mesta budemo otvarali, što više investicija budemo dovodili, što više budemo gradili mostova, škola, bolnica, i ostalih gradilišta, to će snažniji biti napadi upravo na vas i na ostale ministre i na Vladu Srbije, a sve u cilju nanošenja štete Aleksandru Vučiću, kao predsedniku SNS i Republike Srbije. Tu je stvar potpuno jasna.

Dakle, oni svoju politiku baziraju na tome što gore za Srbiju, to bolje po njih. Tako oni misle. Na sreću, u praksi se ispostavlja – što je bolje Srbiji, to je gore njima.

Za sam kraj, predsedavajući, želeo bih da iskoristim priliku kada sam se već javio da pomenem jedan tužan događaj koji se dogodio, a mediji su o tome izvestili pre nekoliko minuta. Naime, Gavrilo Kovačević, član Veća GO Zemun i sekretar opštinskog odbora SNS Zemun, brutalno je pretučen u Zemunu kada su ga ispred zgrade u kojoj živi napali bejzbol palicama.

Policija je odmah izašla na mesto događaja i još uvek se utvrđuje da li je ovaj napad politički motivisan. Dakle, ja u ovom trenutku ne želim da tvrdim da je ovaj napad politički motivisan, ali ono što je nepobitno, to je da su Kovačeviću košulja i džemper potpuno krvavi, a svi koji ga poznaju u potpunom su šoku i moram da istaknem da ga i ja lično poznajem i znam o kakvom se čoveku radi, jer je Kovačević poznat kao veliki radnik i za građane opštine Zemun, a i u SNS je prepoznat kao čovek ogromne energije i elana u poslu koji obavlja. Za njega se apsolutno ne može vezati apsolutno nikakva afera u tom smislu.

Tako da SNS snažno osuđuje ovakav brutalni napad, sa nadom, zaista se nadamo da ovaj napad nema, nije politički motivisan. Utvrdiće se da li je politički motivisan i nadamo se da u budućnosti više nikada neće doći do nikakvih krvavih košulja i ovakvih sličnih napada. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Markoviću.

Reč ima Novica Tončev. Izvolite.

(Nataša Sp. Jovanović: Replika.)

Replika? Kome?

(Nataša Sp. Jovanović: Ministru.)

Ministru?

(Vjerica Radeta: Kome je imao Marković?)

Da, ali vas ministar ni jednom rečju nije pomenuo, on je odgovarao Aleksandru Markoviću.

Evo, izvolite.

Gospodine ministre, dobro je što ste takvu vest doneli u Narodnu skupštinu i sada dolazite na pozicije programa SRS.

Dakle, kineske investicije i njihov način poslovanja u Srbiji i do sada uloženih preko 10 milijardi evra su zaista dobro razmišljanje za budućnost, ali pod uslovom da se odreknete EU i da prestanete više da nam govorite kako su subvencije za kompanije koje dolaze iz zemalja sa zapada spas za Srbiju, što zaista nije tačno i ne treba da bude dugoročni ni kratkoročni, nikakav plan za Srbiju u budućnosti.

Vi ste čovek od struke i naravno da kao što mi parlamentarci znamo, vi do detalja znate kako izgleda strategija kineske Vlade za tzv. „Jedan pojas-jedan put“, novi „Put svile“, nazovite ga kako hoćete i kakva je uloga Srbije u tom kontekstu.

Šta je naša prednost kod kineskih investitora? Evo i ovog tehnološkog parka koji ste najavili da će da zaposli toliki broj ljudi sa tolikom investicijom, upravo to što mi nismo u EU, što mi ne moramo još uvek, ali kako stvari stoje vi sve više se povinujete tim pritiscima i ucenama koje vam dolaze od Evropske komisije, mi ne moramo da tražimo kao druge zemlje koje su u EU, sa kojima Kinezi sarađuju, bilo kakve vrste saglasnosti.

Pogledajte samo te kineske investicije za kratko vreme. Dakle, to je sve vrlo lako da se sagleda, koliko su učinile za srpsku privredu pa da možete da se hvalite ovom stopom, koja još nije dovoljna, rasta BDP. Šta bi bilo da mi nismo na vreme alarmirali javnost i da su Amerikanci došli i ponovo oteli fabriku „Železaru Smederevo“, nego su došli kineski investitori, koji su pored uloženog novca napravili sa pet hiljada zaposlenih proizvodnju koju je nekada Srbija imala sa 15 hiljada zaposlenih?

Razmišljajte u tom smislu, ne da vas ucenjuju ovi sa zapada, jer sve je u kineskom načinu planiranja u njihovom menadžmentu. To je ozbiljna zemlja….