Ja mislim da vi, kolega, isuviše pojednostavljujete stvari. Nije suština tog tzv. "malog Šengena" putovanje sa ličnim kartama bilo gde.

Pre toga, moram da vam kažem da se u Srebrenici nije desio nikakav performans. U Srebrenici se desio pokušaj ubistva Aleksandra Vučića, kao predsednika Vlade, pri čemu Aleksandar Vučić nikada nije rekao da se u Srebrenici desio genocid, rekao je da se desio zločin i on je otišao da se pokloni senima onih koji su u Srebrenici stradali. Neki to u Srbiji nisu razumeli, neki ne razumeju ni dan danas, ali je to bio pokušaj predsednika Vlade Republike Srbije da se uspostave bolji odnosi između Srbije i BiH, odnosno između Srba i Bošnjaka.

To je uradio, između ostalog, i zbog Bošnjaka koji žive u Srbiji, a to je uradio i zbog Srba koji žive u Federaciji BiH, a to je uradio i zbog Republike Srpske.

Za razliku od Borisa Tadića, nije se nikome izvinjavao i više puta je Aleksandar Vučić rekao da nema nameru bilo kome da se izvinjava, jer samo to izvinjenje u političkom smislu ne znači ništa ako ne promenite politiku. Dakle, Aleksandar Vučić ne vodi politiku izvinjavanja. Aleksandar Vučić vodi politiku uspostavljanja boljih odnosa sa državama u regionu.

Ideju „malog Šengena“ ste sveli na lične karte. Ideja „malog Šengena“ je mnogo šira od toga. Ona podrazumeva, pre svega, mnogo lakšu, mnogo jednostavniju ekonomsku saradnju između država koje su u toj vrsti saveza.

Još jednu stvar da vam kažem, a koju ste izgubili iz vida, Aleksandar Vučić je još 2017. godine rekao Johanesu Hanu da je njegova ideja da se u regionu zapadnog Balkana, koji bi podrazumevao i druge države koje sada nisu obuhvaćene „malim Šengenom“, uspostavi carinska unija.

Sve ovo vam govorim zbog toga da biste shvatili da to nije ideja od juče, da to nije nešto što je palo sa neba, da je to povratak na tradicionalnu srpsku politiku, na politiku najboljih srpskih državnika 19. i početka 20. veka i u tome apsolutno nema ničega lošeg. Znači, vi ste funkcioner SRS, pa za to zašta se zalaže danas Aleksandar Vučić, pa za to su se zalagale najumnije glave u ondašnjoj Radikalnoj stranci - Milovan Milovanović, Nikola Pašić i Stojan Protić. Dakle, to su te ideje da balkanski narodi međusobno sarađuju, da balkanske države imaju više razumevanja jedne prema drugima, zato što smo svi mi, ponovo to napominjem, neki to danas hoće da priznaju, neki neće, imali mnogo negativnih iskustava kada su se stranci mešali u rešavanje naših međusobnih problema. Bolje je da probleme koje imamo rešavamo tako što sednemo za sto pa razgovaramo, nego što nam neko ponudi takozvane svoje dobre usluge, pa nam se država raspadne, pa izbije građanski rat, pa stotine hiljada ljudi napusti svoja vekovna ognjišta i na jednoj i na drugoj i na trećoj strani itd.

Dakle, ovo je jedna ideja koja je mnogo više od puke činjenice da ćete u Albaniju i u Severnu Makedoniju moći da putujete bez ličnih karata. To je ideja mira. To je ideja ekonomske saradnje. To je ideja ekonomskog napretka čitavog zapadnog Balkana. Na kraju krajeva, to je ideja koja podrazumeva sporazumno rešavanje svih naših problema koji su manje više zajednički, jer sve ono što muči Srbiju manje više muči i Severnu Makedoniju, manje više muči i Makedoniju. Muči to i Crnu Goru, muči to i Bosnu i Hercegovinu, muči to i Hrvatsku. Oni to za sada neće da priznaju. Mi to priznajemo, ali to što priznajemo samo govori da te probleme hoćemo da rešavamo, a ne da ih guramo pod tepih.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Nekrofilski performans u Srebrenici se održava svakog jula, svake godine, a samo je jedne godine u tome svemu, na žalost, uzeo učešće i predsednik Srbije. Dakle, on je tamo svesno otišao znajući o kojoj se tamo laži radi, šta se tamo promoviše i afirmiše, a onda su ga ponizili. Zato su ga i zvali.

Danas je Srbija tržište od šest miliona stanovnika. Koliko imaju stanovnika Severna Makedonija i Albanija? Nemaju ukupno četiri ili imaju četiri. Šta mi možemo da dobijemo od tog tržišta? Šta je ono što sada pospešuje ekonomsku saradnju između naših država, a nije predviđeno CEFTA sporazumom, osim mogućnosti da tzv. Kosovo koje je kroz CEFTA predstavljeno kao Kosovo sa fusnotom tj. sa zvezdicom, gde se govori o tome kako, predstavljeno po Rezoluciji 1244, između ostalog, sada može samo da se otvori mogućnost da Kosovo bude predstavljeno kao nezavisna država, kao republika Kosovo. To je realna opasnost da se to dogodi kroz ovu balkansku uniju ili „mali Šengen“.

Mi treba da rešavamo naše probleme bez intervencije stranaca, tako je. Treba da sve rešavamo bez stranaca. Da li smo mi za to sposobni? Da li je ova Vlada za to sposobna? Nije. Mi smo pokazali svima da mi nismo u stanju da rešimo naše probleme u Srbiji bez intervencije stranaca između političkih stranaka, a ne u regionu da ih rešavamo. Mi smo ovde ukazivali na povrede tj. na kršenje Poslovnika i na funkcionisanje Narodne skupštine tri godine, a ništa se nije promenilo dok nisu stigle preporuke Evropske komisije i Nacionalnog konventa za saradnju sa Evropskom unijom. Ovde u Srbiji umesto dijaloga, umesto rada kolegijuma Narodne skupštine, dijaloga između svih parlamentarnih stranaka, vlast u Srbiji je prihvatila da posrednici, da medijatori budu u tom nekom tzv. dijalogu predstavnici nevladine organizacije Fonda za otvoreno društvo koju kontroliše Džordž Soroš.

Šta mi možemo da radimo u regionu, da se orijentišemo na saradnju bez intervencije stranaca, kada se nama ovde dijalog u Srbiji o izbornim uslovima i izbornom procesu odvija pod pokroviteljstvom Džordža Soroša i njegove nevladine organizacije? Nemojte da se zavaravamo.

Treba da sarađujemo ekonomski, treba da produbljujemo tu saradnju. Sve je u redu, ali treba da budemo orijentisani na zaštitu srpskih nacionalnih interesa, a ne da stavljamo naše interese u stranu kako bi mi pomogli nekima, jer tobože to je naš vekovni san – povezivanje naroda na Balkanu. U vremenu o kojem govorite neke nacije nisu ni postojale. Pre 100 godina te nacije nisu postojale u vreme Milovana Milovanovića, Nikole Pašića itd.

Nemojte da tražimo neke paralele tamo gde ih nema. Nemojte da se tešimo da kada čujemo od nekoga da je ono što smo uradili pohvalno. To ne znači da je to tako. Mi treba da budemo orijentisani na osnaživanje naše ekonomije. Da li ćemo to uraditi kroz saradnju sa Albanijom i Severnom Makedonijom? Nećemo. Da li treba da budemo u konfliktu sa tim državama? Ne treba, ali ne sme to da bude naš spoljno-politički ili spoljno-trgovinski prioritet.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Prvo, Aleksandar Vučić apsolutno nije ponižen u Srebrenici. Aleksandar Vučić se ponašao toliko dostojanstveno i toliko hrabro da su oni koji su pokušali da ga ubiju verovatno hteli da puknu od muke, zato što pod naletom, vi se toga, gospodine Šešelj, sigurno sećate, razularene rulje, koja je htela da ga ubije, Aleksandar Vučić nije spustio glavu ni jedan jedini sekund.

Odlaskom u Srebrenicu on nije rekao da se tamo desio genocid, ali je otišao tamo kao državnik i čovek koji je svestan, kao što smo svesni svi mi, da nema dugoročne stabilnosti u ovom regionu ako ne bude većeg stepena razumevanja između Srba i Bošnjaka, između ostalog, jer smo u ratu između 1992. i 1995. godine ginuli i jedni i drugi, kao što su Bošnjaci ginuli od srpske ruke, tako su i Srbi ginuli od bošnjačke ruke. Da se to više nikada ne bi ponovilo, Aleksandar Vučić je otišao u Srebrenicu da pokaže da ima i političke volje i političke hrabrosti, ali ono što je mnogo važnije, političke vizije da se nikada više ne desi ono što nam se dešavalo između 1941. i 1945. godine i da se ne desi nikada ono što nam se dešavalo između 1992. i 1995. godine.

Vi kažete da nema potrebe da ekonomski sarađujemo sa državama koje su u tom tzv. „malom Šengenu“ i spominjete Kosovo sa zvezdicom. Ono što hoću da vam kažem, CEFTA sporazum je potpisan u vreme kada Albanci na Kosovu i Metohiji nisu proglasili nezavisnost i Kosovo tada nije imalo potrebu da se predstavlja sa zvezdicom. Sporazum CEFTA je potpisan tako što se Kosovo i Metohija označavalo sintagmom UNMIK Kosovo i to je bila, u to vreme, ipak jedna pobeda, možda mala, ali ipak pobeda Republike Srbije što je Kosovo i Metohija uključena u CEFTA sporazum, ali ne kao nezavisna država, nego kao teritorija koja je pod kontrolom misije UN po Rezoluciji 1244. To je jedna stvar koju sam hteo da vam kažem.

Druga stvar, vi kažete – nema potrebe da se sarađuje sa Albanijom, ko će da putuje u Albaniju, šta mi imamo da tražimo u Albaniji itd.

Pitajte ljude koji su dole sa juga Srbije iz Leskovca, znate ko su im glavni konkurenti, između ostalog u prodaji krastavaca, Albanci i to Albanci iz Albanije. Krastavac iz Albanije je jeftiniji nego krastavac koji proizvede naš čovek iz Leskovca, Niša, Vranja itd. Šta ćemo sa tim? To je jedan životni problem. To sada više nema veze ni sa visokom politikom ni sa činjenicom da li neko priznaje nezavisnost Kosova i Metohije ili ne.

Danas Albanci iz Albanije dođu u Srbiju i prodaju nam svoje krastavce po cenama koje su jeftinije od cene po kojoj krastavce prodaju domaćini iz Leskovca i drugih mesta sa juga Srbije. Šta ćemo sa tim problemom? To vi možda ne doživljavate kao problem, ali ljudi koji žive na jugu Srbije i te kako doživljavaju.

Dakle, ima mnogo takvih problema koje Srbija objektivno ima, a koje možemo da rešimo saradnjom…

(Milorad Mirčić dobacuje.)

Pa dobro kaže Mirčić - zbog krastavaca. Vi svaku priču možete da svedete na apsurd. Super, to je super. Vi i nemate odgovornost za vođenje ove države. Vi možete ovde i da se smejete i da kažete „mali Šengen“ je zbog krastavaca. To je vaše pravo. Ja vas razumem, vi ste opozicija, legitimno je da se smejete onome što radi vlast, ali ja vam kažem i to je stav SNS, ideja „malog Šengena“ je ideja života, ideja života za građane Srbije, za građane Severne Makedonije, za građane Albanije.

Da rešimo sve probleme koje imamo odjedanput i preko noći to nije moguće, ali da ih rešavamo problem po problem i te kako je moguće, samo je potrebno da imamo dobru političku volju, da jedni druge malo bolje razumemo i da olakšamo protok robe, ljudi, ideja, kapitala između država koje su učesnice ovog sporazuma.

Zahvaljujem kolega Martinoviću.

Pravo na repliku narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Replika.

Pre svega, na konferenciji, čini mi se, na Ohridu, Aleksandar Vučić je govori o plasmanu albanskih proizvoda, tj. albanskih poljoprivrednih proizvoda. Ništa nije rekao o srpskoj poljoprivredi i našem plasmanu. Treba valjda njegova glavna preokupacija da bude, ukoliko ima susreta sa nekim drugim zvaničnicima, ukoliko ostvaruje neku saradnju, da se stara o tome gde će da se srpska roba plasira, a ne da razmišljamo o albanskoj.

Mi smo mogli da slušamo u proteklih sedam godina obećanja kako ćemo imati fabriku čipova i „Mercedese“ i da ćemo da proizvodimo delove za „Boing“ i da ćemo imati i ovo i ono i sve ostalo, naravno kada dobijemo taj datum da ćemo postati članovi EU, pa „Mitros“ iz Sremske Mitrovice kad je prodat, tj. kada je trebao da dođe veliki „Tenis“ nemački proizvođač, pa 500.000 svinja itd. Od toga svega nije bilo ništa i sad je ovo sad nova jedna epizoda u svemu tome balkanska unija „mali Šengen“ i sada tu tražimo našu razvojnu šansu i napada se bilo šta ukoliko to se kritikuje. To je samo trezveno razmišljanje.

Mi ne možemo da napredujemo i ne možemo da se oslonimo na saradnju sa tim državama. Nema „malog Šengena“, nema balkanske unije fizički bez teritorije AP KiM gde Srbija faktički danas nema vlast. Ona je danas pod međunarodnim protektoratom i bez njihovog predstavljanja u svemu tome nema balkanske unije. Kako će to da bude? Da li će to da bude u skladu sa Rezolucijom 1244 predstavljeno ili će biti predstavljeno kao nezavisna država? Šta vi mislite? Pa biće predstavljeno kao nezavisna država naravno jer su sve te zemlje, i Makedonija i Albanija, priznale nezavisnost Kosova. Šta mi imamo onda tu pravo glasa u svemu tome?

Vučić nije rekao nikad – genocid u Srebrenici. Dobro, nije rekao, ali Vlada kojoj je predsednik bio Aleksandar Vučić, pa i danas Vlada SNS ogroman novac svake godine opredeljuje kroz finansiranje, kroz projekte, kroz konkurse koje raspisuje Kancelarija za ljudska i manjinska prava za nevladine organizacije koje se bave promocijom i zaštitom ljudskih i manjinskih prava na kojima dobijaju, ove godine je predviđeno 300 miliona dinara, projekte „Žene u crnom“, helsinški odbori, Fond za otvoreno društvo, Fond za humanitarno pravo, Kuća ljuskih prava i građanske inicijative. To su sve antisrpske nevladine organizacije koje imaju zadatak, naravno da su mnogo više finansirani iz inostranstva nego iz budžeta Srbije, da ovde promovišu, da urade sve da se ovde stvori svest i da se prihvati kao činjenica da je u Srebrenici izvršen genocid, da je za taj genocid kriv srpski narod u celini, ne samo Srbi koji su tamo ratovali, nego srpski narod je genocidan narod, to je njihova agenda, rade na ispunjavanju toga, a mi to plaćamo na posredan način kroz Kancelariju za ljudska i manjinska prava.

Tako da ukoliko zaista SNS prepoznaje tu laž oko Srebrenice kao problem, onda bi trebalo da poradi na tome da takve laže i besmislice i ponižavanja, kao što su i oni performansi koje smo imali više puta na Trgu Republike, poslednji put oko Vukovara, ali više puta oko Srebrenice, ne budu finansirane iz budžeta Srbije.

Zahvaljujem gospodine Šešelj.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Pretpostavljam da će i nakon toga biti replika i samo vas molim, obzirom da mi sekretar signalizira da ne bi skidali vreme od poslaničke grupe, da replike traju do dva minuta.
Izvolite kolega Martinoviću.

Zahvaljujem se.

Gospodin Siniša Mali je, mislim, kolegi Šešelju pokušao da objasni šta se podrazumeva pod finansiranjem nevladinih organizacija i koje su to nevladine organizacije koje Republika Srbija iz budžeta finansira. Čini mi se da vam to, gospodine Mali, nije uspelo. Gospodin Šešelj to i dalje ne razume.

Vi kažete da je problem sa „malim Šengenom“ što nije uključeno KiM, pa sada postoji opasnost da se Kosovo odjedanput kao nezavisna država pojavi kao država učesnica u „malom Šengenu“. Uključeno je, već sada je uključeno kao sastavni deo Republike Srbije. Šta mislite da je Aleksandar Vučić ušao u ideju „malog Šengena“ sa idejom da je KiM nezavisna država? Naravno da nije.

Dakle, KiM je već uključena u „mali Šengen“ samom činjenicom da je sastavni deo Republike Srbije i nema nikakvih problema oko toga i nemojte vi zbog toga da se plašite zato što je Republika Srbija u „mali Šengen“ ušla kao celovita država sa AP KiM.

Ono što je takođe važno da se kaže - ideja „malog Šengena“ podrazumeva stvaranje većeg tržišta nego što je svako pojedinačno tržište Srbije, Albanije i Severne Makedonije. Dakle, jedna od ideja „malog Šengena“ je stvaranje jednog velikog tržišta. Na tom velikom tržištu, većem nego što je sada, lakše mogu da nađu svoje prosperitet i proizvođači iz Srbije i proizvođači iz Severne Makedonije i proizvođači iz Albanije.

U nekim situacijama ćemo mi nešto da kupujemo od Albanaca, ali u nekim situacijama će Albanci nešto da kupuju od nas Srba. Od nas zavisi da li ćemo imati suficit u spoljno-trgovinskom poslovanju ili ne. Ako budemo imali deficit, bićemo mi sami krivi. Nema potrebe da mi okrivljujemo Albance ili Severne Makedonce. To je stvar politike Vlade da li će Srbija biti lider u tom „malog Šengenu“ i da li ćemo imati mi najviše koristi od „malog Šengena“.

(Predsedavajući: Hvala kolega.)

Ali zbog toga ne treba „mali Šengen“ unapred otpisivati kao neku ideju koja je besmislena jer sada kada pogledate mapu Zapadnog Balkana, kada pogledate mapu država koje su obuhvaćene tim tzv. „malim Šengenom“, šta vidite? Vidite tri relativno male države i vidite tri relativno mala tržišta. Ideja je da se tržište poveća.

(Predsedavajući: Zahvaljujem kolega Martinoviću.)

Ideja je da ostvarimo više para za naše građane zato što ćemo da poslujemo na tržištu koje je veće nego što je samo tržište Republike Srbije. U tome je ideja „malog Šengena“, da Srbiji bude bolje, da građanima Srbije bude bolje, da na kraju krajeva bude više para u budžetu Republike Srbije, pa kada bude bilo više para u budžetu biće više para i za sve ono za šta se i vi i mi zalažemo – i više puteva i više škola i više bolnica i veće plate i više radnih mesta itd. To je sve jedno sa drugim povezano.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite kolega Šešelj.