Replika.

Pre svega, na konferenciji, čini mi se, na Ohridu, Aleksandar Vučić je govori o plasmanu albanskih proizvoda, tj. albanskih poljoprivrednih proizvoda. Ništa nije rekao o srpskoj poljoprivredi i našem plasmanu. Treba valjda njegova glavna preokupacija da bude, ukoliko ima susreta sa nekim drugim zvaničnicima, ukoliko ostvaruje neku saradnju, da se stara o tome gde će da se srpska roba plasira, a ne da razmišljamo o albanskoj.

Mi smo mogli da slušamo u proteklih sedam godina obećanja kako ćemo imati fabriku čipova i „Mercedese“ i da ćemo da proizvodimo delove za „Boing“ i da ćemo imati i ovo i ono i sve ostalo, naravno kada dobijemo taj datum da ćemo postati članovi EU, pa „Mitros“ iz Sremske Mitrovice kad je prodat, tj. kada je trebao da dođe veliki „Tenis“ nemački proizvođač, pa 500.000 svinja itd. Od toga svega nije bilo ništa i sad je ovo sad nova jedna epizoda u svemu tome balkanska unija „mali Šengen“ i sada tu tražimo našu razvojnu šansu i napada se bilo šta ukoliko to se kritikuje. To je samo trezveno razmišljanje.

Mi ne možemo da napredujemo i ne možemo da se oslonimo na saradnju sa tim državama. Nema „malog Šengena“, nema balkanske unije fizički bez teritorije AP KiM gde Srbija faktički danas nema vlast. Ona je danas pod međunarodnim protektoratom i bez njihovog predstavljanja u svemu tome nema balkanske unije. Kako će to da bude? Da li će to da bude u skladu sa Rezolucijom 1244 predstavljeno ili će biti predstavljeno kao nezavisna država? Šta vi mislite? Pa biće predstavljeno kao nezavisna država naravno jer su sve te zemlje, i Makedonija i Albanija, priznale nezavisnost Kosova. Šta mi imamo onda tu pravo glasa u svemu tome?

Vučić nije rekao nikad – genocid u Srebrenici. Dobro, nije rekao, ali Vlada kojoj je predsednik bio Aleksandar Vučić, pa i danas Vlada SNS ogroman novac svake godine opredeljuje kroz finansiranje, kroz projekte, kroz konkurse koje raspisuje Kancelarija za ljudska i manjinska prava za nevladine organizacije koje se bave promocijom i zaštitom ljudskih i manjinskih prava na kojima dobijaju, ove godine je predviđeno 300 miliona dinara, projekte „Žene u crnom“, helsinški odbori, Fond za otvoreno društvo, Fond za humanitarno pravo, Kuća ljuskih prava i građanske inicijative. To su sve antisrpske nevladine organizacije koje imaju zadatak, naravno da su mnogo više finansirani iz inostranstva nego iz budžeta Srbije, da ovde promovišu, da urade sve da se ovde stvori svest i da se prihvati kao činjenica da je u Srebrenici izvršen genocid, da je za taj genocid kriv srpski narod u celini, ne samo Srbi koji su tamo ratovali, nego srpski narod je genocidan narod, to je njihova agenda, rade na ispunjavanju toga, a mi to plaćamo na posredan način kroz Kancelariju za ljudska i manjinska prava.

Tako da ukoliko zaista SNS prepoznaje tu laž oko Srebrenice kao problem, onda bi trebalo da poradi na tome da takve laže i besmislice i ponižavanja, kao što su i oni performansi koje smo imali više puta na Trgu Republike, poslednji put oko Vukovara, ali više puta oko Srebrenice, ne budu finansirane iz budžeta Srbije.

Zahvaljujem gospodine Šešelj.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Pretpostavljam da će i nakon toga biti replika i samo vas molim, obzirom da mi sekretar signalizira da ne bi skidali vreme od poslaničke grupe, da replike traju do dva minuta.
Izvolite kolega Martinoviću.

Zahvaljujem se.

Gospodin Siniša Mali je, mislim, kolegi Šešelju pokušao da objasni šta se podrazumeva pod finansiranjem nevladinih organizacija i koje su to nevladine organizacije koje Republika Srbija iz budžeta finansira. Čini mi se da vam to, gospodine Mali, nije uspelo. Gospodin Šešelj to i dalje ne razume.

Vi kažete da je problem sa „malim Šengenom“ što nije uključeno KiM, pa sada postoji opasnost da se Kosovo odjedanput kao nezavisna država pojavi kao država učesnica u „malom Šengenu“. Uključeno je, već sada je uključeno kao sastavni deo Republike Srbije. Šta mislite da je Aleksandar Vučić ušao u ideju „malog Šengena“ sa idejom da je KiM nezavisna država? Naravno da nije.

Dakle, KiM je već uključena u „mali Šengen“ samom činjenicom da je sastavni deo Republike Srbije i nema nikakvih problema oko toga i nemojte vi zbog toga da se plašite zato što je Republika Srbija u „mali Šengen“ ušla kao celovita država sa AP KiM.

Ono što je takođe važno da se kaže - ideja „malog Šengena“ podrazumeva stvaranje većeg tržišta nego što je svako pojedinačno tržište Srbije, Albanije i Severne Makedonije. Dakle, jedna od ideja „malog Šengena“ je stvaranje jednog velikog tržišta. Na tom velikom tržištu, većem nego što je sada, lakše mogu da nađu svoje prosperitet i proizvođači iz Srbije i proizvođači iz Severne Makedonije i proizvođači iz Albanije.

U nekim situacijama ćemo mi nešto da kupujemo od Albanaca, ali u nekim situacijama će Albanci nešto da kupuju od nas Srba. Od nas zavisi da li ćemo imati suficit u spoljno-trgovinskom poslovanju ili ne. Ako budemo imali deficit, bićemo mi sami krivi. Nema potrebe da mi okrivljujemo Albance ili Severne Makedonce. To je stvar politike Vlade da li će Srbija biti lider u tom „malog Šengenu“ i da li ćemo imati mi najviše koristi od „malog Šengena“.

(Predsedavajući: Hvala kolega.)

Ali zbog toga ne treba „mali Šengen“ unapred otpisivati kao neku ideju koja je besmislena jer sada kada pogledate mapu Zapadnog Balkana, kada pogledate mapu država koje su obuhvaćene tim tzv. „malim Šengenom“, šta vidite? Vidite tri relativno male države i vidite tri relativno mala tržišta. Ideja je da se tržište poveća.

(Predsedavajući: Zahvaljujem kolega Martinoviću.)

Ideja je da ostvarimo više para za naše građane zato što ćemo da poslujemo na tržištu koje je veće nego što je samo tržište Republike Srbije. U tome je ideja „malog Šengena“, da Srbiji bude bolje, da građanima Srbije bude bolje, da na kraju krajeva bude više para u budžetu Republike Srbije, pa kada bude bilo više para u budžetu biće više para i za sve ono za šta se i vi i mi zalažemo – i više puteva i više škola i više bolnica i veće plate i više radnih mesta itd. To je sve jedno sa drugim povezano.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite kolega Šešelj.

To bi ste trebali da objasnite možda predsedniku Makedonije i premijeru Albanije oko pozicije Kosova.

Dakle, kroz „mali Šengen“ sigurno neće da se promeni njihovo mišljenje i njihovo priznavanje nezavisnosti Kosova. Šta mislite, da li će tamo da predstavlja Kosovo i Metohiju kroz „mali Šengen“ Marko Đurić ili Aljbin Kurti? Ja mislim da će Aljbin Kurti, a mi posle možemo da pričamo o njima, da objašnjavamo kad se vratimo ovde kako su oni u stvari priznali teritorijalnu celovitost Srbije.

Dakle, to je jedna velika opasnost za Srbiju, da umesto kao međunarodni protektorat u okviru CEFTA sada bude Kosovo promovisano kao nezavisna država, budući da jedino Srbija od ovih država nije priznala kosovsku nezavisnost.

Što se tiče finansiranja nevladinih organizacija, ukupan budžet, tj. ukupan novac koji treba da bude opredeljen za nevladine organizacije jeste nešto više od devet milijardi dinara, ali Kancelarija za ljudska i manjinska prava 300 miliona dinara isključivo za one organizacije koje upravo u Srbiji promovišu nezavisnost Kosova. To su organizacije koje su u Beogradu više puta održale festival „Mirdita“, promocija kosovske kulture u sred Beograda, a čak na toj promociji kosovske kulture festivalom „Mirdita“ bili su prisutni i neki gradski odbornici SNS, bivši ministar kulture Tasovac, na primer. On je bio na „Mirditi“.

Te nevladine organizacije, osim što promovišu tu laž po Srbiji o navodnom ogromnom zločinu, masovnim silovanjima, istrebljenju, etničkom čišćenju, koje su pripadnici Srpske vojske i policije počinili na teritoriji AP Kosova i Metohije. Glavne teme su im pored toga i Srebrenica i sve ostalo što ima za cilj da naš narod sasvim proceni.

Dakle, to se plaća, to je 300 miliona dinara od ukupnog budžeta od devet milijardi dinara, koji je predviđen za nevladine organizacije, za one o kojima je pričao gospodin ministar. Dakle, neće ni Crveni krst, ni Srpska Pravoslavna Crkva, ni Matica Srpska dobiti novac od Kancelarije za ljudska i manjinska prava, nego će dobiti Nataša Kandić, Sonja Biserko, „Žene u crnom“ i svi ostali.

Zahvaljujem kolega Šešelj.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Ne znam šta vam toliko smeta pojam kosovska kultura. Kad neko kaže kosovska kultura, pre svega mislim na srpsku kulturu, na srpsko, kulturno i duhovno nasleđe na Kosovu i Metohiji. Za mene kad se kaže kosovska kultura to su Visoki Dečani, to je Bogorodica Ljeviška, to su Sveti Arhangel kod Prizrena, to je sve ono što imamo mi kao narod na Kosovu i Metohiji.

Tako da ja u tome ne vidim ništa loše. Kosovska kultura je pre svega srpska kultura i sve što se, ili najveći deo onoga što se nalazi od kulturnog blaga na Kosovu i Metohiji je kulturno blago srpskog naroda.

Zar vi zaista verujete gospodine Šešelj da bi Aleksandar Vučić, koji je sprečio ulazak tzv. Kosova u UNESKO, u Interpol, zahvaljujući kome je više od 10 država u protekle dve godine povuklo.

(Aleksandar Šešelj: Šesnaest.)

Evo 16, povuklo priznanje.

(Vjerica Radeta: Sedamnaest.)

Evo ispravlja me Vjerica 17, hvala vam.

Dakle, 17 država je zahvaljujući pre svega politici.

(Vjerica Radeta: Ne pratiš.)

Pa dobro Vjerice rekao sam više od 10, nisam baš mnogo pogrešio.

Dakle, 17 država je zahvaljujući politici Aleksandra Vučića povuklo

priznanje tzv. republike Kosovo i vi sad kažete – uprkos svemu tome što zahvaljujući politici Aleksandra Vučića države jedna za drugom povlače priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije, što zahvaljujući politici Aleksandra Vučića Kosovo nije u Interpolu, nije u UNESKU, itd, sad će Aleksandar Vučić da omogući Kosovu i Metohiji kao nezavisnoj državi da bude sastavni deo „malog Šengena“. Pa, ta ideja vam je smešna. U to niko ozbiljan ne može da poveruje.

„Mali Šengen“ nije napravljen da bi bilo ko promovisao tzv. kosovsku nezavisnost, „mali Šengen“ je napravljen i to je ideja Aleksandra Vučića, da Srbija sa Kosovom i Metohijom, Severna Makedonija i Albanija budu zajedničko tržište i da kroz to zajedničko tržište se olakša protok ljudi, robe, kapitala i usluga, a Srbija kao najveća od te tri države bi trebala od tog sporazuma da ima i najviše korist.

Ako budemo vodili politiku kakvu je Aleksandar Vučić vodio do sada mi ćemo definitivno, ma koliko vama sad to izgledalo smešno, biti lider, ne samo „malog Šengena“, nego lider zapadnog Balkana, pa i šire ovog dela Evrope kada je u pitanju ekonomski razvoj. Bez ekonomskog razvoja nema ni razvoja vojske, nema ni razvoja obrazovanja, nema ni razvoja zdravstva, svih onih tema koje su od životne važnosti za građane Srbije.

Zahvaljujem kolega Martinoviću.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Ukoliko gospodine Martinoviću vi uspete da ubedite celovitost Srbije u to da je Kosovo deo Srbije, predsednika Severne Makedonije i premijera Albanije, mi automatski podržavamo „mali Šengen“. Ukoliko oni povuku priznanje Kosova, mi odmah podržavamo „mali Šengen“.

Toliko o toj temi. Jeste, Kosovo nije uspelo da postane član Interpola, nije uspelo da postane član UNESKA, to je zasluga ove Vlade, jeste. Malo smo možda imali pomoći od naših tradicionalnih saveznika u Savetu bezbednosti, pre svega od Ruske federacije, ali dobro nije ni srpska diplomatija tu bez uspeha.

Podsetiću vas da je to politika koju mi podržavamo što se tiče povlačenja priznanja i to je za pohvalu srpske diplomatije, ali ništa nam neće značiti povlačenja priznanja, neće nam ništa značiti to što smo sprečili Kosovo da postane član Interpola i UNESKA, Srbija ukoliko nastavi i potpiše tzv. pravno obavezujući sporazum sa Kosovom, koji treba Kosovu da otvori vrata članstva u UN, Kosovo će automatski postati član bez ikakvog glasanja i UNESKA i Interpola i smatraće se da je svaka država kosovsku nezavisnost priznala. To su činjenice i to je kontradiktornost naše spoljne politike.

Dakle, mi treba da budemo posvećeni očuvanju našeg teritorijalnog integriteta, a ovo nije način da to uradimo. Mi treba da se borimo za tržište, da li ćemo da uspemo na nekom tržištu od manje od četiri miliona stanovnika ili je bolje da se orijentišemo na tržište od 200 i više miliona stanovnika, koliko ima Evroazijska unija. Mislim da je bolje 200 i nešto.

Pre svega, nećemo da funkcionišemo tamo kao ovde sa stranim mešanjem, već ćemo da funkcionišemo i da sarađujemo bez političkih uslovljavanja …

(Isključen mikrofon.)

Hvala.
Replika traje dve minute po Poslovniku. Vi ste govorili dve minute i 11 sekundi. Zahvaljujem.
Reč ima po amandmanu, Vladimir Marinković.
Izvolite.