Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Replika.

Mislim da niste u pravu, gospođa Radeta, kada te programe jednokratne podrške, koje smo imali u nekoliko navrata, omalovažavate nazivajući ih crkavicom, milostinjom i na slične načine. To je novac koji je značajan za veliki broj penzionera u Srbiji.

Kada razgovarate sa ljudima, a ja sam siguran da ste u prilici da sa njima razgovarate, pitajte ih. Dakle, ja sam razgovarao i o tome sam, čini mi se, u ovoj sali i govorio, možda tu niste bili prisutni. To je novac koji znači našim penzionerima. Slušao sam ljude koji upravo kažu - hteli smo, primera radi, odavno da kupimo novi televizor i nismo bili u prilici. Prosto, vreme prolazi. Više decenija je prošlo, a mi nismo bili u prilici da kupimo novi televizor, ali, eto, danas, zahvaljujući tome što se ozbiljno, odgovorno odnosimo prema državnim finansijama, prema kasi državnoj, pa možemo da finansiramo i te programe koji penzionerima sa svim nivoima primanja, od najnižih pa nadalje, možemo da obezbedimo, primera radi, 5.000 dinara, na jednu jesen, pa onda još toliko naredne jeseni. Bude dvoje penzionera u kući, pa onda spoje ta dva iznosa i kažu mi ljudi, ja sam to slušao svojim ušima, kupili novi televizor. Znate, ne misle oni da su time omalovaženi. Naprotiv, raduju se ljudi, znači im.

Da li znate šta još kažu, pošto pričate o odnosu prema političkim akterima i onome šta narod misli i kako to doživljava? Kažu – imam novi televizor zahvaljujući Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije. To ljudi osećaju i to ljudi misle. Ne treba se prema tome odnositi sa nipodaštavanjem.

Još jednom, to su ti programi jednokratni, ali uz njih postoje i povećanja penzija koje ostaju trajno. Ne bi bilo moguće da danas imamo 14%, 15% 18%, 19% veće penzije nego sredinom 2014. godine, da takvih poteza nije bilo.

Mi smo lepo rekli, švajcarska formula o kojoj ste vi ovde pričali, kada se podsećamo šta je bilo pre godinu dana, znali ste tada jako dobro šta podrazumeva. To je usklađivanje koje se odnosi istovremeno i na rast plata i na rast cena na malo. Kombinacijom tih faktora izračunava se koeficijent ili procenat, kako vam milije, za koji se vrši korekcija. Za to mi očekujemo po toj formuli da bude oko 5,4% i kada to povećanje dođe od 1. januara, to vam bude ovih 19% više nego 2014. godine. Složićete se, siguran sam, nije malo i dao Bog da nam bude još toliko jako brzo.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Ministre, da li je tako da ovo što je gospodin Orlić rekao nije švajcarski model? Ovo jeste model koji zagovara SRS, koji u našem programu piše, ali nije švajcarski, ali o tome ćemo kad dođe na dnevni red.

Nego, ministre, ja vama dugujem izvinjenje. Ja sam rekla da 22 milijarde dinara odoše na ime pogrešno zaključenih ugovora na arbitraže, na štetne ugovore i rekla sam da je to oko 200 miliona evra. Izvinite, molim vas, to je 188 miliona evra. Stvarno sam mnogo prekoračila.

Nemojte, ministre, da sitničarite. Činjenica jeste da 22 milijarde dinara idu niko ne zna gde. Za te 22 milijarde dinara u budžetu mnogo bi mogao da se podigne standard penzionera, poljoprivrednika, zaposlenih, dece, najugroženijih kategorija i vi to dobro znate.

Vi kažete da mi plaćamo neke dugove od ranije, neke pogrešne arbitraže od ranije i još kažete da sam ja rekla - mi to ne bismo da isplatimo. To apsolutno nije tačno. Mi znamo šta mora da se plati, ali vas pitamo, ministre, sedam godina ste na vlasti, niste od juče, sedam godina ste na vlasti, pa vas pitamo ko je zbog ove 22 milijarde, bačene iz budžeta Republike Srbije, odgovarao? Koga ste smenili? Da li ste možda promenili pravobranioca? Da li ste promenili zamenike pravobranilaca? Da li ste promenili pravobranioce na nivo lokalnih samouprava i Grada Beograda, koji je takođe lokalna samouprava, jer je država odgovarala za mnoge ugovore koji su zaključivali?

Zašto ste u Vladu i u ministarstva uzeli ljude koji su radili na ovim poslovima koji su oštetili državu za skoro 200 miliona, precizno za 188 miliona evra? To je pitanje za vas, a mi nismo rekli da mi ne bismo isplatili obaveze. Mi znamo da obaveze moraju da se isplate, ali bismo bar deo toga naplatili od imovine onih koji su oštetili za ovoliko imovinu Republike Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Prihvatam vaše izvinjenje, samo bih želeo da vam ukažem na još jednu grešku koju ste napravili. Malopre sam vam rekao, nije 22 milijarde, nego je 20,2 milijarde. Osim toga, u tih 20,2 milijarde je 5,9 milijardi vezano za staru deviznu štednju. Dakle, nisu pare koje su na izgubljene arbitraže ili na ne znam šta.
Drugo, i time ću završiti, slažem se sa vama,. Naravno da bi taj novac mogao da se iskoristi mnogo bolje. Tu se potpuno slažem. To su ugovori iz 2001, 2007. itd. Kamo sreće da mi te ugovore nismo potpisali, odnosno prethodna vlast nije potpisala. Kamo sreće da te sporove nismo izgubili, ali očigledno su, kada su potpisani, stavili Republiku Srbiju u takav položaj da mi nismo imali ni izbora nikakvog, a kada smo već došli do arbitraže, argumenti su očigledno bili na njihovoj strani.
Ono što je moja želja i rekao sam, naravno, imaćete priliku da razgovarate i sa ministarkom pravde, da se takvi slučajevi i takvi sporazumi, s jedne strane, ne potpisuju, a takvi slučajevi u budućnosti ne dešavaju, jer ako smo za 2020. godinu izdvojili novac za tih par sporova koje smo izgubili, hajde samo da u 2021. godini, kada budemo pripremali budžet za to, kada budemo diskutovali o tome, vidimo da je ova cifra mnogo manja, jer sigurno nećemo imati izgubljene sporove koji su vezani za dnevnice za ratne veterane, nećemo imati ni ovu obavezu za staru deviznu štednju. Nećemo imati ni sve ove arbitraže koje smo izgubili zbog ugovora iz nekog prethodnog perioda. Nadam se da će 2021. godina biti mnogo drugačija, ali u ovom trenutku bili smo potpuno iskreni, fer, transparentni i rekli – ovo je ono što znamo da će sigurno biti. Hajde da stavimo u budžet, da ne bude posle iz nekih tekućih budžetskih rezervi ili iz nekog bilansnog prostora da moramo da plaćamo i da to nigde ne stoji, ni da niko zna za to. Evo ovako zna, transparentno i javno, sve što treba da platimo, mi ćemo platiti, uz našu obavezu da se te cifre iz godine u godinu smanjuju i da takvih ugovora, štetnih, koje su potpisivale prethodne vlasti ne bude u budućnosti. Hvala puno.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dobro je što je ovo, kako kažete, transparentno, ali vi i dalje nećete da me razumete.

Dakle, nebitno je zaista da li je 188 ili 186 miliona evra, ali je činjenica da je to zaista velika, velika cifra koja se baca. Vi kažete – kada je došlo do arbitraže. Suština je da je morao postojati neko pametan, neko znan, neko ko je malo pravnik, malo ekonomista, pa da zna kada je izvesno… Evo, gospođa Gojković zna, kada je izvesno da će se neki spor izgubiti, onda se ne ide u velike troškove. Vi ste, odnosno eto, recimo, neko pre vas ili mnogi koji su i sada sa vama i vi ste sami bili u Agenciji za privatizaciju, koliko je odgovornosti ljudi iz Agencije za privatizaciju zbog ovakvih ugovora i idete na arbitražu, a zna se unapred da će ta arbitraža da se izgubi.

To je taj problem, što se to radi namerno, zato što se neko sa tim klijentom dogovori, zna da će na arbitraži izgubiti, država Srbija će da plati, a onaj ko u ime države zastupa državu na arbitraži, uzima deo u dogovoru sa onim ko je druga strana.

Ovo nije teorija zavere, ovo je živa istina i zato se dešavaju arbitraže tamo gde se unapred zna da će biti izgubljene. To je ono što želimo da naglasimo da ne sme nikada da se ponovi, a vas opet pitamo, ministre, ko je odgovoran zbog ovoga? Znate, ti ljudi nisu nestali, nisu otišli ni pod zemlju, ni na nebo. Ti ljudi žive, postoje. Zna se ko je potpisao koji ugovor. Zna se ko je državu Srbiju zastupao na kojoj arbitraži. Sve se zna, ko je odgovarao zbog gubitka ovolike količine novca. Da toga nije bilo, danas bi penzije mogle biti najniža 37.000 dinara, koliko traže srpski radikali. Eto to su pitanja na koja vi ili nećete ili ne znate odgovor.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Ja vama odgovaram na vaša postavljena pitanja, samo ne mogu da se složim da je arbitraža problem. Arbitraža je posledica pogrešno sklopljenih ili štetnih ugovora iz nekog prethodnog perioda, iz toga što Republika Srbija, u tom trenutku neke svoje obaveze nije ispoštovala.
Onda kada sa ugovorom koji nije u korist Republike Srbije ili koji sadrži neke odredbe koje nisu u korist Republike Srbije, ukoliko neka druga strana iskoristi svoja prava pa pobedi na arbitraži, ja vam kažem – a šta da radimo nego da platimo? Da li je to dobro ili nije, ne znam, ali takav je zakon.
S druge strane, slažem se sa vama da treba izbeći mogućnost da se takvi ugovori uopšte potpisuju, da treba da bude odgovarajuća analiza, nadzor, kako god hoćete. Ne verujem da je sama arbitraža problem, to je posledica problema. Uzrok je u tim ugovorima u načinu vođenja države u tom vremenskom periodu u, možda, i sami ste rekli u interesima koji su tada bili. Ja to ne znam, ne mogu da ulazim u to. Ja samo znam da kao odgovorna Vlada hoćemo da ne dozvolimo da nam plene imovinu u inostranstvu.
Hoćemo da, ako smo već izgubili arbitražu pred Međunarodnim sudom, pred međunarodnom arbitražom, da svoje obaveze i pokrijemo i isplatimo po tom pitanju uz veliku želju da se takve stvari više nikada ne ponavljaju. Ja ne mogu da budem u glavi ljudi koji su 2001. godine potpisali ugovor sa tim „Kunstransom“. Ne znam ko je potpisao. Ne znam da li se vode neki sporovi protiv tih ljudi ili ne, stvarno ne znam.
Ja ne znam ko je potpisao sporazum u decembru 2011. godine oko nekih banja ili ne znam kada je ovo bilo u Vranju 2000. ili koje godine. Kako ja to da znam? Ali, po pitanju budžeta, ako nam je tema budžet za 2020. godinu, evo građani Srbije mogu da vide sve što treba da platimo, mi smo stavili u budžet najtransparentnije i najotvorenije. Hvala puno.