Pravo na repliku, narodni poslanik Maja Gojković. Izvolite.

Dobro, može replika jer me je spomenula Vjerica Radeta, iako u pozitivnom, zaista pozitivnom smislu, jer se razumemo u pravna pitanja i u pitanja arbitraže.

Htela sam da kažem nešto u prilog ovoj Vladi. Potpuno je u pravu ministar Mali kada otvoreno govori o problemima koje je ova država nasledila, a to su zaista veoma štetni ugovori iz nadležnosti određenih ministarstva koji su zatekli ne samo ovu Vladu gde je Siniša Mali ministar finansija, nego i one prethodne, znači do 2012. godine.

Zašto je neko, važno je zbog javnosti reći, da ova Vlada nije napravila ni jedan štetan ugovor gde postoji nekakav tužilac i gde traži naknadu štete od države Srbije zbog nepoštovanja ugovornih obaveza popisanih iz nekih ministarstava.

Moram da vas podsetim da je nekadašnji ministar kulture, recimo iz 2004. ili 2005. godine, ne znam, vi ćete me ispraviti, Vjerica Radeta izuzetno dobro pamti, kada je bio, u kojoj Vladi, ministar Kojadinović, ministar kulture, koji je potpisao veoma, veoma štetan ugovor po državu Srbiju sa nekom austrijskom firmom, barem se vodi kao austrijska firma „Kunstranse“.

Ja mislim da je ta arbitraža u Americi gotova i da je to tako.

(Siniša Mali: To je u budžetu.)

To se nalazi u budžetu da se isplati. To neće biti teret u narednom periodu…

(Nataša Sp. Jovanović: Godine 2006.)

Godine 2006, toga se sećam, za čuvanje i deponovanje umetničkih slika i dela iz Narodnog muzeja koji je bio u rekonstrukciji.

Vidite i ja se sećam nečega. To je osobina starih ljudi da se više sećaju prošlosti nego onoga što je bilo juče. Ozbiljno pristupam poslu, svega se sećam.

Moram da vam kažem, više puta sam različite ministre kulture upozoravala na to. Pozivala sam ih da idu na vansudsko poravnanje, da je to mnogo bolje, poznavajući sisteme kako izgleda međunarodna arbitraža i kada vidite da nešto ne možete da vratite unazad i kad saberete od osnovnog duga kamate pa troškove postupka, onda je tužena strana u velikom problemu.

Ni jedan ministar nije hteo da me sasluša ni u jednoj fazi postupka, misleći da samo zato što sam u nekoj drugoj stranci, imam neke zle namere. Nemam, nego imam veliko advokatsko iskustvo. Imam iskustvo i u takvim sporovima i znala sam da neće biti dobro za državu jer postoji, s jedne strane, relevantan potpis ovlašćenog ministra i odluke Vlade Srbije.

Sa druge strane, pravno lice, inopravno lice, znači neko sa elementima inostranosti i mi obaveze nismo ispunili, nismo isplatili. Interesantno, nikad nismo raskinuli taj štetan ugovor.

Znači, u jednoj fazi smo mogli da raskinemo ugovor, kad kažem – mogli, kažem Srbija, ni jedan ministar, em se ugovor ne ispunjava, slike se nikada nisu tu držale, jedan jedini dan, jer to je jako loš ugovor. Nije bilo uslova, u nekom močvarnom predelu Beograda su hteli da naprave depo. Znači čista laž i prevara, ali obaveze su i dalje teretile Republiku Srbiju.

Oni su dobili taj spor i zato imamo ovako veliki iznos novca koji država mora da isplati, a mogla bi u neke druge svrhe taj novac da pametno usmeri, ali eto, nije na ovoj Vladi da je pravila greške, nego ova Vlada kao odgovorna, kontinuitet jedne države, mora i loše stvari sada da popravi.

Takođe, da ne kažem iz resora privrede se pojavila jedna takva arbitraža pre možda izvesnih godinu dana i tako nešto država je opet morala od uloženih nekih početnih 20 i nešto miliona da isplati četiri-pet puta već iznos nakon arbitraže. Sve zbog štetnih ugovora. Problem je jedino što niko nikada nije pokrenuo nekakav krivični postupak da se utvrdi ono o čemu vi govorite, a vi govorite vrlo opasne, teške stvari, optužujući stvari za ranije vlade. Ko je taj ko je namerno zaključio nekakav ugovor i kasnije odustao iz različitih razloga ili nije mogao uopšte da ispuni takav štetan ugovor od ispunjenja istog?

Svedok sam da ministar Mali ima potpuno drugačiji odnos prema takvim stvarima i da on neke stvari radi unapred da bi tuđe greške sprečio, da ne bi više Srbija bila tužena on ulazi u dogovor, u poravnanje sa onima gde ima velike izvesnosti, da bi opet dobili spor protiv države, izlazi u susret, isplatiće glavnice a druga strana ima dobru nameru da ne traži potraživanje, ne traži kamate za tri-četiri godine duga, jer poštuje državu i žele sa državom i dalje da budu partneri.

Ovo sam rekla i politički kao advokat, da objasnim da ministar finansija i ova Vlada Republike Srbije čine sve da saniraju greške iz prošlosti i čine sve da takvih tužbi u budućnosti nema. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Vidite ministre, otkad znam gospođu Maju Gojković, a to je skoro 25 godina, uvek je bila zainteresovana za kulturu i vidite kao neko koga to interesuje kako precizno se seća svih detalja vezano za taj štetni ugovor koji je Kojadinović svojevremeno zaključio i o kome smo mi u Narodnoj skupštini tada govorili i skretali pažnju da će se desiti to što se desilo.

Ali, kao što se gospođa Gojković seća toga, ne možete vi da kažete ne znate ko je potpisao ugovor. Koliko znamo, nije objavljeno da je bio požar u nekom arhivu, mora da postoji. Imate ugovore, imate kopije, pitajte ministre u Vladi, pitajte Mlađana Dinkića koji vam je bi ministar u Vladi, Rasima Ljajića koji je to i dan danas, Gorana Kneževića koji je to i dan danas.

Znači, imate čak i tu vrstu kontinuiteta, da ne kažem samo ono što je kontinuitet u dokumentima. Evo, ja ću sada vas da podsetim, ministre, vi ste tada bili u Agenciji za privatizaciju, 40 miliona evra je Srbija izgubila zato što posle 2000. godine, posle "buldožer revolucije" niste dozvolili privatizaciju, odnosno niste dozvolili Grcima da uđu u Bor, a tada je u Boru još bilo bakra, nije bio opljačkan bakar kao što se u međuvremenu desilo i zato što to nije prihvaćeno Srbija je izgubila 40 miliona evra.

Godine 2014. vezano za Inđiju, za ove neke tamo zelene zone, energo-zone itd. Pre arbitraže nuđeno pravobranilaštvu da se zaključi poravnanje, pravobranilaštvo nije htelo. Eto vam, nađite ko je bio 2014. godine pravobranilac. Taj mora da odgovora. Dakle, ako ja kao pravobranilac kažem - neću da zaključim poravnanje, onda sam ja kao pravobranilac vas kao ministra ubedila da 100% dobijam arbitražu. Ako ja kao branilac prevarim vas kao ministra i kažem - ne, nema ovde poravnanja, idemo na arbitražu, zato što ćemo dobiti arbitražu, unapred zna da neće, pare podeli, opet ponavljam, sa onim s kim je Srbija u sporu i zato se dešava ovo što se dešava.

Samo vam kažem, pokrenite, pomenuli ste i ministarku Nelu, naravno, nemamo ništa protiv da se i ona uključi, pogotovo kada su u pitanju troškovi koji nisu u ovom delu, ali koji su takođe veliki, koji se dešavaju zbog lošeg rada sudova, zbog nepoštovanja principa suđenja u razumnom roku, zbog toga što radni sporovi se gube, pa se ljudi vraćaju na posao, plaćaju im se velike odštete, uglavnom se radi o državnim, o javnim institucijama itd. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 5. stav 1. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu. Iako je suština mog amandmana pravno-tehničkog karaktera, ja ću iskoristiti priliku da kažem nešto za šta smatram da je veoma važno, kada je u pitanju budžet Republike Srbije.

Budžet je najvažnija stvar na osnovu koje se ceni rad i uspešnost svake Vlade, pa tako i ove naprednjačke Vlade.

Pošto sam rođen na teritoriji Kosova i Metohije, dole živeo sve do nasilnog egzodusa, imam jedno veoma važno pitanje za predsednika Vlade.

Kao prvo, želeo bih da mi premijerka pobliže objasni na koji način je KiM sagledana ovim budžetom? Dole i dalje živi veliki broj naših građana koji Srbiju doživljavaju, kao svoju državu. Međutim, imam utisak da je država Srbija zaboravila te građane kada se vrši raspodela sredstava iz budžeta, kao što ste zaboravili i Rezoluciju 1244, da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. Ovo govorim na osnovu iskustva mnogih mojih zemljaka, koji se snalaze kako znaju i umeju.

Ja u potpunosti razumem sve probleme na koje naša Vlada nailazi, kada pomaže tim naših građanima, ali sa druge strane, imam utisak da se ne čini sve što je moguće kada je Kosovo i Metohija u pitanju.

Evo, na primer, slušali smo mnogo toga o digitalnim učionicama i osavremenjavanju ogromnog broja škola, ali nismo čuli ništa da li se to odnosi i na škole sa područja Kosova i Metohije? Naravno, ovde mislim na one škole koje nastavu izvode na srpskom jeziku i koje rade po planovima i programima države Srbije. Zahvaljujem.

Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Čabraja.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice Čabraja.

Zahvaljujem.

Ne bih želela da protraćim ni sekund ovog dragocenog vremena koje je potrebno za ovaj moj najvažniji danas amandman, osim što ću reći da sam objavila, imam kod sebe papir koji sam predala na pisarnicu još u julu mesecu, da nisam član nijedne stranke i da molim Skupštinu da me vodi kao takvu u svojoj evidenciji, te ne bih više da raspravljamo o tim tvrdnjama, osim što me iskreno interesuje zašto je važno uopšte nekome da li sam ja član neke stranke. Vidite, neke kolege bi mi sad rekle – tako ti i treba kad ulaziš u salu. Kao što vidite, nema ih mnogo koji su spremni na ovakve diskusije.

Ali, ja sam danas ušla u salu iz veoma važnog razloga, a sada ću preći na to.

Ja se nadam da svi poslanici ovde znaju da je Košutnjak jedno od veoma važnih, mogu slobodno da kažem, žarišta trenutno u gradu i u Republici, gde su još od pre nekoliko meseci građani se samoorganizovali, da tako kažem, potpuno samoinicijativno, u nekakvim nastojanjima da se odbrane od stvari koje se dešavaju, a koje oni ne žele.

Poznato je da je jedan veliki deo Košutnjaka već opustošen, devastiran, zbog planova da se tamo sagradi nekakva veštačka stena i multifunkcionalna dvorana, što je izazvalo proteste građana još letos, koji su dosta potrajali, bili su dosta burni. Tom prilikom, danas je bio odbornik samostalni iz opštine Rakovica, Dejan Ivanović, moj gost na mojoj konferenciji za štampu, tom prilikom je skupljeno, između ostalog, kažem, malo vremena imam, oko 3.000 potpisa građana koji ne žele da se ovo gradi.

Imam ovde i dokumente koje je on zamolio da se dostave svim poslanicima. Ukoliko bi se uvažio ovaj moj amandman, ispunili biste želju građana da se ne gradi ova dvorana ili bar da se ne gradi u Košutnjaku, gde je predviđeno da se još pet puta više stabala poseče nego što je to do sada urađeno. Građanima je to veoma važno.

Ja vas zbog toga molim da uvažite ovaj amandman, da ispunite želju građana koji su dali svoje potpise. Gradska vlast je nedavno preko internet ankete imala u odnosu na neko pitanje o Savskom mostu dve i po prema tri i po odnos izjašnjavanja građana, i to smatra relevantnim. Pošto je ovde isti broj građana, a niko nije od njih želeo da se ovo gradi, ne mogu biti glasovi građana i njihov glas važan i relevantan samo kada odgovaraju vlasti, da li je to gradska ili republička.

Zbog toga vas molim, dobićete svi ove materijale, i molim vas da glasate za ovaj amandman i da time ispunimo želju građana koji ne žele da se naše porodično izletište Košutnjak, pluća Beograda, pretvore u nekakvo gradilište nekih objekata koje niko ne želi.

Ukoliko imam vremena, ja bih vam i pročitala nešto iz ovog materijala.

(Predsedavajući: Privodite kraju, koleginice.)

Dobro. Znam da imam malo vremena. Ali, evo, dobićete svi ovaj materijal. Dakle, u ime građana koji tamo stanuju, u ime svih građana Beograda, ja vas molim da usvojite ovaj moj amandman. Hvala.

Reč ima ministar Siniša Mali.

Hvala puno.
Par stvari želim da napomenem. Najpre, uvek slušamo građane. I svi projekti koji su se u ovom primeru koji ste vi iskoristili, to je primer iz grada Beograda, u svim slučajevima kada smo razmišljali o novim projektima, mi jesmo konsultovali građane Beograda, u poslednjih pet godina to je sigurno tako, od projekata koji se odnose na boju autobusa, do rekonstrukcije pojedinih ulica, izgradnje parkova, urbanih džepova, rekonstrukcije fasada, zamene javnog osvetljenja itd. To je veoma važno.
Uzmite park Ušće. Ako hoćete da budete iskreni prema sebi, pre dve godine park Ušće je bio, neko bi rekao, zelena oaza, zelena oaza u koju niko nije ušao. Imali ste dve ili tri staze, ali nije bilo života, nije bilo ljudi, nije bilo dece. Pogledajte sada kako izgleda park Ušće. Imate desetine terena, staza za šetanje, staza za trčanje, igrališta za decu. Prođete u bilo koje doba dana, imate mnoštvo dece, roditelja, starijih koji šetaju i uživaju u sadržaju, a opet su u zelenoj oazi.
Po pitanju Košutnjaka, ako ste videli kako je rekonstruisana trim staza, osvetljenje, nove ulice, novi asfalt koji je tamo postavljen, multifunkcionalni centar je usmeren ka razvoju sporta, pogotovo za male sportove. Hoćemo da budemo još bolji i da naša deca ne provode vreme uz kompjutere ili samo uz kompjutere, uz televizore, nego da se bave sportom.
Dakle, neće taj jedan objekat da uništi Košutnjak. Taj jedan objekat će da omogući deci da se bave pogotovo onim manjim sportovima. Ako se ne varam, tamo će biti od tekvondoa, karatea, aikida, džudoa. Ali, interesantno je, u tekvondou imamo zlatnu medalju sa olimpijade, u džudou takođe. Hoćemo da damo mladim ljudima šansu da se bave sportom.
Osnovni zahtev građana Beograda, verovali ili ne, bio je da napravimo multifunkcionalni centar, da deca mogu da se bave tim sportovima, da bi napravili neke nove šampione, olimpijske, svetske, evropske, srpske.
Dakle, postoji nešto što se zove očuvanje zelenih oaza u gradu Beogradu. Potvrda za to je broj stabala koji se svake godine sadi i zeleni fond koji se svake godine u gradu Beogradu povećava. Sa druge strane, imate nešto što se zove život, imate potrebu da idemo dalje, imate potrebu da našoj deci obezbedimo taj prostor za vežbanje, prostor za sport, prostor gde da mogu da provedu vreme, a opet kada izađu nalaze se u Košutnjaku, pa nije to fabrika pa će da zagadi Košutnjak. To je mesto gde deca mogu da se bave sportom. Ceo Košutnjak, na kraju krajeva, je sportsko-rekreativni sadržaj, sportsko-rekreativni, multifunkcionalna dvorana vezana za sport je sport, deo sportsko-rekreativnog karaktera Košutnjaka u gradu Beogradu, a onda ćemo još više da uložimo. Kao što znate, uložili smo i u Pionirski grad na Košutnjaku da ga ponovo vratimo deci Beograda. Imate nove staze tamo, imate nova igrališta, imate nove sadržaje da ljudi, kada odu na Adu Ciganliju, kada odu na Košutnjak, kada odu u park Ušće, imaju sadržaje da se bave time, da deca imaju razlog da izađu napolje.
Dakle, još jedanput, Košutnjak je sportsko-rekreativni sadržaj, dvorana koja je usmerena ka razvoju sporta, pogotovo usmerena ka našoj deci, da se potpuno uklope u to. Hvala puno.