Zahvaljujem.

Imajući u vidu da danas ni od jednog ministara nisam dobio odgovor šta čini razliku između 40 milijardi 588 miliona i 753 hiljade dinara, koliko je u predlogu budžeta za 2020. godinu planirano na poziciji subvencije u poljoprivredi i ruralnom razvoju i onoga što po članu 4. pripada poljoprivredi i ruralnom razvoju, a to je 56 milijardi i 605 miliona ili 16 milijardi 016 hiljada 247 dinara, jer je ministar poljoprivrede pokazivao samo grafikon, tvrdeći da ima 5,5%, a ne 5%, što bi bilo dobro.

Ja predlažem predsedniku Republike Aleksandru Vučiću da ne potpiše zakon koji bude, ukaz o proglašenju Zakona o budžetu, jer je sa ovim ovakvim načinom izuzetno mnogo oštećena poljoprivreda i selo. Hvala.

Hvala.
Na član 46. amandman je podneo poslanik Aleksandar Šešelj.
Na član 47. amandman je podneo poslanik Miljan Damjanović.
Na član 48. amandmane u istovetnom tekstu podneli su poslanica Vjerica Radeta i prof. Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč?
Profesore, izvolite.

Hvala lepo.

Danas sam doživeo puno neprijatnosti u ovoj Skupštini, kako od predsednika poslaničkog kluba SNS gospodina Martinovića, koji me je izjednačio sa njemu nedragim ljudima ili pripadnicima nekih drugih, iznoseći neki neistine vezane za pojedine ličnosti sa kojima sam ja imao kontakta, ali nikad nisam sarađivao u finansijskom smislu. A, zaboravlja da kaže da sam u vreme vašeg mandata, po zahtevu predsednika Republike Tomislava Nikolića bio angažovan, pa da sam ponovo angažovan posle popisa, od strane Republičkog zavoda za statistiku itd.

(Predsednik: Hvala.)

Nekima drugima mogu da poručim samo jedan stih, a to je…

Hvala.
Reč ima Vjerica Radeta.

Kolege poslanici, ministre Mali, rasprava o Predlogu zakona o budžetu se završava za koji minut. Vi ćete, skupštinska većina, naravno, usvojiti ovaj budžet, a mi, srpski radikali, nećemo glasati za budžet. Izneli smo u toku rasprave mnogo primedbi. Svakako da ima i onih koje nismo uspeli izneti za ovo vreme koje je bilo predviđeno za raspravu, ali svakako smo, pre svega, želeli da ukažemo javnosti da su netačne tvrdnje predstavnika vlasti i Vlade i Narodne skupštine da je budžet razvojni.

Budžet je očigledno i pokazali smo to na više primera, pre svega, vodio računa, kroz budžet se vodilo računa, pre svega, o činjenici da će početkom godine biti, odnosno u prvom delu naredne godine biti raspisani i održani izbori i ovaj budžet je dobrim delom predizborni.

Gospođa Ana Brnabić je rekla da je ovo razvojni budžet i kaže – posebno u sektoru digitalizacije. I onda mi kad kažemo da smo pomislili da je mislila na fabriku čipova, onu što je „Mubadala“ trebala da radi pre pet, šest godina, onda se vi ljutite. Pa, mi samo podsećamo na ono što ste vi govorili i podsećamo, naravno, pre svega, javnost.

Ovde nam se zamerilo, kažu – vi se obraćate pojedinim grupama ljudi, vi se obraćate penzionerima. Ne. Mi smo narodni poslanici i obraćamo se svima koji žele da čuju šta narodni poslanici imaju da kažu u Narodnoj skupštini i šta govore u Narodnoj skupštini.

Nešto je onako poprilično smetalo kada je gospodin Siniša Mali prvi dan rasprave odgovarao na pitanja narodnih poslanika, pa se pohvalio da će iz ovog budžeta Vlada finansirati film o Jasenovcu. To svakako jeste dobro i svakako da našu istoriju ne smemo da zaboravljamo, ali je bilo prilično onako zapanjujuće kad je rekao – predsednik Vučić je odlučio da Vlada finansira film o Jasenovcu.

Dakle, niste rekli da se konsultovao s vama, niste rekli da je predložio, da je inicirao, nego je odlučio. Onda smo se već tada pitali šta znači onda ova rasprava o budžetu i glasanje vaše sutra, ili kad će biti glasanje o ovom predlogu?

Govorili ste o povećanju plata i penzija, vi na svoj način, mi na naš, mi argumentovano, vi populistički. Vi ste pričali o tome da će penzije biti povećane od naredne godine od 5,5% ili 5,4%, koliko ste rekli, ali je trebalo da kažete i da će od istog period struja poskupeti za 3,9%, da su već poskupele mnoge robe široke potrošnje, da je poskupelo meso, da ćemo plaćati veću cenu za tzv. Javni servis, da su poskupela drva sada kada se priprema zimnica, da je u Beogradu infostan ubacio neku stavku niko, ne zna koju, kojom je povećana cena, da su povećane cene energenata zbog tzv. energetske efikasnosti, za koju niko živi ne zna ni šta znači, ni kome će te pare da idu.

Dakle, neće od ovog povećanja penzija biti povećanja potrošnje, već ste našli način da te iste pare ponovo, kroz sve ovo što sam nabrojala, vratite u budžet.

Mi smo vam govorili i o minimalnoj zaradi i penziji i tvrdili smo i tvrdimo da i minimalna zarada i minimalna penzija moraju biti u iznosu od najmanje 37.000 dinara, jer je to jedini način da se od onoga što se zaradi ili, kad je u pitanju penzija, od onoga što se već zaradilo da se koliko toliko pristojno preživi.

Vi ste pitali – odakle biste isplatili taj novac? Mi smo vam rekli i pomenuli smo vam agencije, nevladine organizacije, ove skrivene troškove i one silne milione evra za koje se plaćaju za arbitraže zbog štetnih ugovora. Dakle, sve smo vam rekli gde možete naći pare da povećate plate i da povećate penzije.

Kažete da smanjenje oporezivog dela, povećanje, odnosno smanjenje poreza na doprinose na zarade od oko 1% da će to uticati na plate. Neće. Neće, ministre, zato što predstavnici poslodavaca već kažu da će to nešto sitno da ulože u proizvodnju. Nikada do sada nikome nije palo na pamet zato što zakonom niste obavezali, ako se umanjuju ti doprinosi da se povećaju plate. To niko, ni pre vas, a ni vi niste uradili.

Gospođa Brnabić je pominjala socijalne karte. Kaže – biće e-karte. Eee, stvarno kada? Dakle, te socijalne karte se doduše prvi put u „e“ izdanju obećavaju. Ove godine niste ni blizu toga.

Platni razredi. Nema platnih razreda. Da se zarade isplaćuju po platnim razredima u javnom sektoru, onda bi svakako bilo više para koje bi mogle da se prebace i u penzioni fond.

Hvalite se da ste povećali Fond za nauku. Ministar Šarčević je ovde obećao, sa tog mesta, da će od narednog budžeta biti predviđeno i finansiranje Instituta za istraživanje haških presuda. Ni traga u budžetu od tome nema. Zato što vas ne interesuju te opšte državne stvari, opšte nacionalne stvari, već vi gledate gde ćete ušićariti za neki glas i za neki kapilarni glas. Iz toga razloga i dalje je ostala na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, što je, takođe, jako loše i što ljudi rade na određeno vreme i da bi u danu za izbore obezbedili određen broj glasova, fotografija, glasačkih listića. Dakle, ništa mi ne izmišljamo sve je ovo već viđeno.

Imam još toliko vremena da komentarišem još jedan komentar gospođe Ane Brnabić u raspravi sa narodni poslanicima, kada smo rekli nije baš normalno da se govori o Zakonu o oduzimanju imovine, odnosno o poreklu imovine, što podrazumeva oduzimanja, a istovremeno da se vraća imovina nekad oduzeta. Kada smo rekli da će možda… Ako vi uradite to i ako budete oduzimali imovinu tako koja se vama bude dopadala, onda će neko možda za 20 ili 30 godina reći da ste vi jako loši, kao što su bili oni 1947. godine, pa će vraćati ono što vi sada oduzmete. Gospođa Ana Brnabić je onda rekla da ona ne garantuje da su ti prethodni, kojima se vraća imovina, tu imovinu nešto baš legalno stekli, ali kaže imaju dokaz da je to njihovo, pa i ovi, što vi hoćete da im otimate, imaju dokaz da je to njihovo.

Očigledno vi želite opet populistički da se borite protiv bogatstva u Srbiji umesto da uradite sve što je moguće da i oni ljudi koji su već bogati, naravno, da svi uđu u sistem i u okvire zakona. Država je moćna, može to da uradi kad god hoće, a naravno, na osnovu svega onoga što smo vam mi govorili o budžetu, da i svi ljudi u Srbiji konačno počnu da osećaju taj boljitak o kojem vi pričate.

Znate, ništa se nije mnogo promenilo u odnosu na ono što je bilo pre nego što ste vi došli na vlast. Statistika je nemilosrdna. Znate, najniža penzija je manja od 10.000 dinara. Ona je devet puta manja od najveće penzije. Sedamnaest posto penzionera je na minimalnoj penziji. Poljoprivrednici, 250.000 njih, primaju manje od 10.000 dinara penziju.

Dakle, 4,5 milijarde dinara dajete fudbalskim klubovima. Šta ima država od toga? Lepo je da se sport razvija, ali sport je privatna stvar. Vaše državno je da se obezbede uslovi za fizičku kulturu u svim školama, a ne da se nekom drugom na ovaj način namiče novac, a 350.000 ljudi je na minimalcu, a više od 400.000 ljudi u Srbiji živi tek malo iznad minimalca. Izvinite, ni sa tim minimalcem, vi kažete – dostigli smo nekih famoznih, preskočili smo cifru od 30.000 dinara, jer je sad minimalac 30.022 dinara.

Samo, vreme sam potrošila, da vas pitam – kako će porodice obezbediti tu magičnu cifru od 7.000 dinara, ako ste vi odredili minimalac od 30.000, a vi, takođe, izračunali da je minimalna potrošačka korpa 37.000? Čega će se odreći ljudi koji nemaju tih 7.000, a nisu socijalni slučajevi, rade, zarađuju, a vi i dalje za ovu najnižu zaradu doživljavate kao socijalnu kategoriju? Vređate dostojanstvo i penzionera zbog ovako niskih penzija, a i zaposlenih koje ste sveli na ovako bedne plate. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospođo Gojković.

Profesor Miladin Ševarlić me je pominjao u svojoj raspravi po amandmanu, pa mi dozvolite da mu odgovorim.

Gospodine Ševarliću, poštovani narodni poslanici, građani Srbije, ovo je sutrašnja strana NIN-a…

(Miladin Ševarlić: Ne vidim.)

Evo daću vam ja.

Dakle, na sutrašnjoj naslovnoj stranici NIN-a vam je Aleksandar Vučić, pored njega je Milorad Dodik, obilaze fabriku „Krušik“ i sada pogledajte, pa mi recite da li je ovo slučajnost – snajperska puška, mislim da je ovo Crna Strela, uperena je direktno u Aleksandra Vučića. Ovo je, gospodine Ševarliću, poziv na ubistvo. Ovo je jasna poruka onih koji stoje iza Dragana Đilasa, iza Boška Obradovića, iza Marinike Tepić, iza svih njih koji danima i nedeljama vode kampanju protiv Aleksandra Vučića, protiv Nebojše Stefanovića, protiv naše namenske industrije, protiv naše vojske, protiv naše države, na kraju krajeva, ovo je poziv na ubistvo.

Da li hoćete da Srbija postane Bolivija? Da li hoćete da se ubijamo ovde po ulicama? Da li hoćete svaki dan neki samozvanci da kažu da su predsednici države? Nek je sram i stid onoga ko je ovakvu sliku, odnosno ovakvu fotografiju stavio na naslovnu stranicu jednog nedeljnika. Ovo je poziv na ubistvo. Ovo je jasna poruka šta treba uraditi sa Aleksandrom Vučićem.

Pre nekoliko dana kada je bio smešten na VMA, ovaj tzv. Lokalni front iz Kraljeva rekao je da Aleksandru Vučiću treba sasuti rafal u leđa, pet metaka u leđa. Sada posle nekoliko dana, sutra, možete da kupite NIN, na naslovnoj stranici vrlo lepa, vrlo demokratski, vrlo evropski, vrlo građanski objavljena fotografija Aleksandra Vučića i Milorada Dodika i snajperska puška direktno uperena u Aleksandra Vučića.

Hoćete da budete na toj strani? Na strani ubica? Na strani onih koji bi hteli da nam potpuno razore državu, da nam od Srbije naprave Boliviju, da šišaju političke neistomišljenike do glave i posle toga da ih lancima vuku po ulicama?

Jel hoćete da od jedne evropske države napravite državu iz Latinske Amerike? Nemojte da budete na toj strani. Nemam ništa protiv, kritikujte. Kažite za mene da se ovakav ili onakav. Možemo mi da se slažemo ili ne slažemo oko pitanja migranata, ali da budete na strani ovih koji su uperili snajpersku pušku u predsednika Republike, koji je demokratski izabran voljom više od 55% građana Srbije, nemojte da budete.

Vi, građani Srbije, dobro se zamislite kakva je poruka ove fotografije i dobro se zamislite nad propagandom koja se godinama širi po Srbiji kako u Srbiji nema slobode medija. Ne da je ima, ovo više nije sloboda medija, ovo je postala jedna anarhija u kojoj svaki ludak koji misli da je novinar može da objavi fotografiju u kojoj se vrlo jasno poziva na ubistvo predsednika Republike.

Što se tiče SNS, nikada se sa našim političkim protivnicima nećemo obračunavati na ovakav način, uvek ćemo da ih pobeđujemo na izborima, a ja pozivam glavnog i odgovornog urednika NIN-a koji nas je ovih dana ubio svojim lekcijama o moralu, o etici, o tome kako je Siniša Mali neviđeni kriminalac i lopov, neka kaže šta mu znači ova fotografija u kojoj je snajperska puška Crna Strela uperena direktno u predsednika Republike Aleksandra Vučića i to zamislite u situaciji kada pored njega stoji predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Jasno vam je. Ovo je kao iz vremena Gebelsa – uništiti Srbiju, uništiti Republike Srpsku. Nemojte da budete na strani onih koji bi hteli da nam unište Srbiju i da nam unište Republike Srpsku. Ako to dopustimo da nam se uništi, šta ćemo mi Srbi, nemamo rezervnu otadžbinu.

Miladin Ševarlić ima pravo na repliku.
Izvolite.

Hvala lepo.

Ovo je drugi put da u ovoj Skupštini pokazujete naslovne strane novina i da ih dovodite u vezu sa mnom. To je vrlo bezobrazno. Molim vas da to više ne činite. Nisam maloletan i ne treba da slušam ni vas, ni bilo koga drugog gde treba da se svrstam.

Ja sam nacionalno opredeljen, ali nisam šovinista i za razliku od mnogih drugih držao sam nastavu…

(Marijan Rističević dobacuje.)

Jel mogu da završim predsednice?

… u tri države na šest univerzitetskih centara i u Vojnoj akademiji još 15 godina i u Osijeku, i u Vinkovcima, i u Sarajevu, i u Mostaru, i u Čačku i u Beogradu. Počasni sam prof. Volgogradskog državnog univerziteta. Bio sam mentor doktorantkinji iz zemlje EU. Bio sam predsednik Komisije za izbor redovnog profesora iz oblasti agrarne ekonomije iz oblasti EU. Bio sam mentor postdoktorskog usavršavanja koleginici, nije iz zemlje EU, ali iz zemlje koja je članica NATO pakta, ali ne podržavam uopšte NATO pakt.

Ne slažem se sa Aleksandrom Vučićem po pitanju GMO. To sam demonstrativno pokazao, korektno mislim i na onoj prvoj sednici kad je on kao kandidat za predsednika Vlade Republike Srbije rekao da je čeri paradajz genetički modifikovan, što je apsolutno netačno i to da je modifikovan sa genima jedne odvratne životinje. Imao je tu tri ministra poljoprivrede pored sebe: Nedimovića, Kneževića i koleginicu Bogosavljević u sali. I nemojte više, molim vas, da se ponašate… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Bez svađe samo.
Aleksandar Martinović ima pravo na repliku. Izvolite.