Zahvaljujem, gospodine Šaroviću.
Shvatio sam da želite da se izjasni Narodna skupština u danu za glasanje o ukazanoj povredi Poslovnika.
Reč ima predstavnik predlagača, Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, mislim da je važno da ovaj deo rasprave završimo sa informacijama koje su prevashodno važne za građane Srbije. Ja neću da se bavim time da li je neko dobio aplauz, nije dobio aplauz, kolike je visine ili jačine taj aplauz. Ima puno stvari koje su izrečene i koje jednostavno nisu istina i ne ulazim u nečije znanje oko statistike.
Ja sam izneo precizne dve formule na osnovu kojih se meri i stopa zaposlenosti i stopa nezaposlenosti. Sve te formule su, shodno standardima koji važe u svetu, a da li neko onda zna da ih interpretira ili ne, to je njegov problem.
Ono što je važnije od svega toga je sledeće. Stanje u našem penzionom fondu je nikada bolje. To građani Srbije mora da znaju. To prevashodno naši najstariji sugrađani treba da znaju.
Evo precizni podaci. Dakle, uvek od kad postoji taj fond, neke dotacije su trebale i bile su iz budžeta, kako bi se pomogle isplate penzija. Onda je došlo jedno vreme od 2008. do 2012. godine, veliki broj fabrika je bio zatvaran, veliki broj ljudi je ostao bez posla. Ti doprinosi se nisu uplaćivali, shodno brzini povećanja penzija ili broju penzionera koji je bio tada u Srbiji.
Došlo je do toga da Republika Srbija iz budžeta izdvaja i u to vreme je izdvajala sve veći novac kako bi dotirala PIO fond, kako bi PIO fond, s druge strane, imao novca da isplati penzije.
Godine 2008. učešće transfera iz budžeta u ukupnim prihodima PIO fonda bilo je 35,5%, i onda je to raslo iz godine u godinu. U nekom trenutku došlo je do 50%. Ove godine taj iznos iznosi 22,5%, a u budžetu PIO fonda za narednu godinu je 20,2%. Dakle, ako pogledate od 2008. godine pa do danas, nikada manje iz budžeta nismo izdvajali za dotacije i pomoć PIO fondu, samo iz jednog razloga - što u Srbiji imate nikada veći broj zaposlenih, što se uplaćuju porezi, uplaćuju se doprinosi, otvaraju se fabrike u svim gradovima Srbije. Ti porezi i doprinosi pune PIO fond, iz toga se isplaćuju penzije i zato su penzije danas sigurne, na realnim osnovama i rastu iz godine u godinu, upravo zahvaljujući ekonomskim rezultatima koje postižemo, i stopi rasta naše ekonomije i smanjenju javnog duga i povećanju broja zaposlenih, ali, prevashodno to znači za sve njih bezbednost i sigurnost u isplati penzija.
Kako nam ekonomija bude rasla, a malo pre sam rekao, 4,7% treći kvartal ove godine, preko 5,2% očekujemo u poslednjem kvartalu ove godine, naredne godine smo projektovali 4%, siguran sam da će biti i više, tako će i penzije rasti. Ali, opet kažem - na sigurnim osnovama, na realnim osnovama.
Ovaj podatak koji možda ljudi zanemaruju je veoma važan - PIO fond postaje sve samostalniji, sa sve manje pomoći i podrške iz budžeta uspeva da isplati penzije koje iz godine u godinu rastu i to je najvažniji podatak za građane Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, ministre Mali.
Poštovani narodni poslanici, sada u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.05 časova. Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Mi smo imali i pre ovog početka povredu Poslovnika kolege Šarovića, pa, evo, ja ću iskoristiti ovih devet minuta koliko imam od vremena, kasnije vas molim da završimo taj deo koji se tiče procedure i rada.

Gospodine ministre, ovi zakoni koji su pred nama i ovaj set prve objedinjene rasprave, ono što ću ja da govorim se tiče, pre svega, Ministarstva finansija, ali svakako ću govoriti i o doprinosima za obavezno socijalno i penzijsko osiguranje.

Pre svega, evo, počeću od toga, pošto ste vi sada tu prisutni, a tiče se obaveznog osiguranja od strane ratara, odnosno poljoprivrednika u Srbiji. U Registru poljoprivrednika koji treba da uplaćuju doprinose u Srbiji je 370.000, međutim, pretpostavlja se da mnogi od njih više nisu u toj evidenciji po raznim osnovama, a sa druge strane samo 50.000 do 70.000 njih je sposobno da redovno izmiruje svoje obaveze.

Te obaveze su bile nešto manje za par stotina dinara od 6.000 dinara za 2018. godinu, približno i za ovu godinu, pa iako se taj iznos i znatno umanji za 2020. godinu postavlja se pitanje – ko je u situaciji to da plati?

Mi imamo jedan veliki, zaista veliki problem kojim se, eto, i mi kao narodni poslanici SRS bavimo na institucionalan način i kroz rad Odbora za poljoprivredu. Bio je i sastanak u Vladi Srbije, prisustvovala sam tom sastanku, bila je tročlana komisija Vlade i još uvek nismo našli rešenje kako da pomognemo našim siromašnim poljoprivrednicima koji ne mogu toliki nagomilani dug da isplate, a naročito onaj deo koji se tiče dela za zdravstvo. Izdvajanje za zdravstvo, jer oni, praktično neki od njih koliko dugo nisu bili u situaciji da redovno plaćaju, pa znate kako se taj dug gomilao i kamata na kamatu. Oni su jednostavno došli u situaciju da nemaju ni zdravstvenu knjižicu.

Dakle, niste vi sada resorni ministar da to kažete, kolika su ta ukupna dugovanja i koliko ste spremni da otpišete u ovom trenutku dugova, a to mora da se desi, jer zaista ćemo doći u situaciju da mnogi od njih koji su tolike godine i decenije uplaćivali ne mogu sada da odu u penziju.

Ministar Siniša Mali je rekao da će Vlada pronaći neko rešenje. Međutim, to je i nasleđeni dug, jel tako, iz prošlosti, od ove žute banditske vlasti. Ali, morate da vidite što pre da izađete i sa novim zakonom o načinu kako će ubuduće da to bude poseban zakon za poljoprivrednike koji je i ministar Nedimović najavljivao još prošle godine.

Sa druge strane, ono što je generalna primedba svih onih koji paušalno plaćaju porez u Srbiji je to što oni ne dobijaju tačna, po osnovu paušalnog oporezivanja, a to su zanatlije, preduzetnici, svi oni koji spadaju u tu grupu poreskih obveznika, rešenja na vreme i sa tačnim iznosom koji treba da plaćaju. Ili ne radi sistem Poreske uprave Srbije, ili u centru kome oni pripadaju to nije rasknjiženo.

Šta to treba da bude briga jednog poreskog obveznika? Još su im uveli da oni sad moraju da vode knjigovodstvo kao da su preduzeća, pa tako onaj ko ima neki STR, ko ima butik, ko ima bilo kakvu prodavnicu mora da vodi robno knjigovodstvo kao da je registrovano preduzeće. To, znate, poskupljuje onda i knjigovodstvene usluge.

Što se tiče adminstrativnih taksi, ovo je zaista neprimereno i apsolutno neprihvatljivo za građane Srbije da se, pre svega, taksa za duplikat i novu vozačku dozvolu povisi sa ukupno 760 sada na nešto više od 1.100 dinara. Kada pogledate u procentima to je mnogo, mnogo više nego što su povećanja plata, penzija kojima se vi hvalite. Jednostavno, neshvatljivo je da vi kažnjavate nekoga ko je odžeparen u gradskom saobraćajnom prevozu i on sad mora da plati toliki iznos za ličnu kartu.

Država se izdržava od taksi, od doprinosa, od poreza, ali ne morate tako da lupate svakog dana i svake godine sve više po džepu građana, jer za to nemate opravdanog razloga. Šta je to poskupelo? Jel poskupelo štampanje toga, repromaterijal? Tamo ste naveli silne mašine i opreme da trebaju po ministarstvima. Nemojte, zaista, jer vozači u proteklih 10 godina non-stop imaju neke namete koji su neverovatni.

Vi ste promenili zakon prošle godine, da se tehnički pregled vozila sa iznosom koji je bio zaista negde oko 1.000, 1.200 dinara, kako ko vam da neki popust, zavisi koja osiguravajuća kuća, gde registrujete, i tako je taj iznos otprilike bio, da se popne na neverovatnih 4.000, pa čak i 5.000 dinara. Gde to ima u svetu da svake godine tražite i za novo vozilo tehnički pregled? Te automobilske kuće daju garanciju na vozilo pet plus dve godine, a u većini zemalja, ako hoćete i EU, kojom se vi hvalite i u koju hoćete strmoglavo da ulazite, se registracija vozila, pre svega za nova vozila, ne naplaćuje najmanje dve, ali negde i do tri godine i tehnički pregled pet godina.

Ono što ostavljam za sam kraj, o tome će biti reči po amandmanima, je ova nova visina takse za RTS. Građani treba da znaju da nije samo to što će putem računa za struju da plaćaju iz svojih džepova za ove što kažu da su javni servis. Imate pravo da znate sve, a zapravo to je televizija koja je pod patronatom žute uprave, žutog Bujketa i ostalih urednika koji kroje televizijsku i programsku šemu, pre svega informativnu, kako oni hoće, zarađuju ogromne pare tako što im REM dozvoljava da u roku od sat vremena imaju duži period reklama nego što je to dozvoljeno drugima, kad su nekakve spektakularne serije, a repriziraju serije koje su snimane pre 20 godina.

Građani, pored toga, a rekao je danas neko od kolega i mi to stalo ponavljamo, i svinje i krave i objekti, jer, znate procedura je da vi odjavite neki objekat gde imate brojilo, pa da kažete – aha, sada nećete da plaćate taksu RTS 255 dinara na to. Dakle, plaćaju i vikendaši i stara i bolesna lica, niko njih nije podučio da oni podnose nekakve zahteve, to je minimalno i nemojte onda to da dajete kao opravdanje. Ta televizija sa svojom programskom politikom, pre svega, informativnom politikom, služi zapadnim silama i mentorima koji njima daju određene putokaze, kako da se prikazuje slika u Srbiji, a ne kako to građani žele, i to nije nikakav javni servis u funkciji građana.

Hvala, gospođo Jovanović.

Reč ima ministar, gospodin Zoran Đorđević.

Izvolite.

(Nemanja Šarović: Povreda Poslovnika.)

Dobro, što ste nervozni? Daću vam reč. Podignite Poslovnik, pa ću vam dati reč. Nije nikakav problem.

Reč ima gospodin Šarović, povreda Poslovnika.

Izvolite, gospodine Šaroviću, recite kako sam ja to povredio Poslovnik.

Gospodine Marinkoviću, povredili ste ga tako što ne poštujete redosled govornika. U Poslovniku je određeno da onaj ko se javi za repliku ima prednost. Takođe, je određeno da onaj ko se javi po povredi Poslovnika ima prednost da dobije reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika. Da li vam je sada jasno?

Moja prijava je bila u sistemu još pre pauze. Vi zloupotrebljavate konstantno poziciju predsedavajućeg i vi i svi drugi koji predsedavaju sednicama i privilegujete na neprimeren način ministre. Malo pre je ministar Mali rekao - evo, pre kraja ovog dela sednice. Otkud on zna kada će biti kraj? Ko je on da završava sednice i delove sednice Narodne skupštine? Konstantno njima dajete prednost kada su u pitanju replike i završavate krug replika onda kada govore poslanici iz vladajućih partija, ili ministri, i to je sramno.

Zar se vi toliko plašite opozicije? Toliko vas bole reči koje iznosimo, argumenti, i ovo malo vremena što imamo. Dvadeset osam minuta, ili 27 ima poslanička grupa SRS za 10 zakona i vama je to mnogo, i to vam je nepodnošljivo. Da li je to demokratija koju propagirate? Onda poništite prijave u sistemu i nastavite dalje kao da se ništa nije desilo.

Još uvek nisam ministru Đorđeviću odgovorio vezano za Ustavni sud. Koliko je govornika u međuvremenu bilo i vi odbijate da date reč. I onda pitate kako ste prekršili Poslovnik.

Dozvolite malo da se rasplamsa ova rasprava i da jedni i drugi iznosimo argumente. Mi se ne plašimo, pa, imajte vi 10 puta više vremena, ali dajte makar i tu mrvicu nama koji smo u opoziciji.

Hvala, gospodine Šaroviću.

Dugujem gospodinu Šaroviću objašnjenje.

Mi se stvarno trudimo, svi koji predsedavaju Skupštinom, trudimo se da damo jednaku šansu svima, i to radi i predsednica Maja Gojković, Veroljub Arsić, Milićević i ja i ne vidim razlog za takav jed. Stvarno ja sam došao da predsedavam od 14,00 časova, imam ovde redosled govornika i prema tome sam dao reč vašoj stranačkoj koleginici gospođi Jovanović. Ako sam se ogrešio o vas, izvinite. Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?

(Nemanja Šarović: Imam pravo na repliku.)

Ne mogu, ja nemam sad proceduralnu opciju da vama dajem pravo na repliku, ja sam došao da predsedavam u 14,00 časova. Eto, izvinio sam vam se javno. Imam ovde redosled govornika. Da, izviniću se nije mi nikakav problem da to uradim, da bi imali jednostavno normalne uslove da to radimo.

Sada ću dati reč ministru Đorđeviću, jer nemam proceduralnu opciju da vam sada dam repliku, pa onda opet povredu Poslovnika i sve drugo što vi sada želite.

(Nemanja Šarović: Kako nemam?)

Možete tražiti šta god hoćete. Molim vas, da uspostavimo samo mogućnost za normalan rad.

Hvala vam, gospodine Šaroviću.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?

Smatraću to da želite.

(Nemanja Šarović: Ne možete vi da smatrate ništa.)

Reč ima ministar Đorđević.

Zahvaljujem.
Evo, da odgovorim na ovo pitanje kada je u pitanju dug poljoprivrednim penzionerima. On je trenutno 240 milijardi dinara, od toga 180 milijardi je za dug PIO Fondu, a 60 milijardi je zdravstvu.
Trenutno ima 172.037 poljoprivrednih penzionera. Za njih se mesečno izdvaja 2,6% milijardi dinara i to oni se svojim doprinosima pokrivaju jedva 6% od tih 2,6 milijarde.
Formirana je Radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede koja se bavi time da vidi kako i na koji način treba ubuduće da budu kriterijumi za plaćanje doprinosa. Svakako, odmah po završetku toga i po uspostavljanju novih kriterijumima rešavaće se i stari dug i znam da je to najveći problem svima onima koji žele da idu u penziju, a nemaju 15 godina uplaćenih poreza i doprinosa. Ono što je bitno, svakako smo svesni činjenice da je za njih veliki problem to što sadašnjem zakonu predstavlja da gazdinstvo koje ima veće od pola hektara treba da plaća ove poreze i doprinose, a mnogi od njih to ne mogu, s obzirom da se ta zemljišta ne nalaze u nekim područjima gde je moguće da ostvare toliki profit. Hvala.

Hvala, gospodine ministre.

Reč ima Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.