Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2019.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/311-19

2. dan rada

29.11.2019

Beograd

Sednicu je otvorio: Đorđe Milićević

Sednica je trajala od 10:10 do 05:40

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Sedmu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da prisustvuje 73 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja prisutnih u sali, molim da ubacite kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje ulovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 1. do 11. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Siniša Mali, ministar finansija, Zoran Đorđević, ministar za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, Jelena Tanasković i Slavica Savičić, državni sekretari u Ministarstvu finansija, Mirjana Filipović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, Aleksandar Gajević, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja, Darko Komnenić i dr Dragan Dimirović, vršioci dužnosti pomoćnika ministra finansija, Zoran Milošević i Saša Trandafilović, vršioci dužnosti pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalan pitanja, Radan Kostić, direktor Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, Dragana Kalinović, direktor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Milesa Marjanović, načelnik Odeljenja u Ministarstvu finansija, Luka Tomić, šef Kabineta ministra finansija, Svetlana Kuzmanović-Živanović, LJiljana Petrović i Biljana Todorović, šefovi Odseka u Ministarstvu finansija, Marijan Blešić, rukovodilac Grupe u Ministarstvu finansija, Olivera Ružić Poparić i Irena Injac, viši savetnici u Ministarstvu finansija, Dragana Nešić, Jelena Dragojlović i Biljana Mirić Bogdanović, samostalni savetnici u Ministarstvu finansija i Dunja Tepavac, savetnik u Ministarstvu finansija.
Nastavljamo sa radom.
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da).
Reč ima narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.
Izvolite kolega Stošiću.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Hadži Milorad Stošić

Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u današnjoj raspravi imamo set zakona o poreskim obavezama i pred nama je jedan veoma bitan zakon, a to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o penziono-invalidskom osiguranju.

Danas govorimo o zakonu kojim se regulišu neka pitanja koja se tiču preko milion i 700 hiljada naših sugrađana i to onih najstarijih, velikog broja naših sugrađana prema kojima će ovaj zakon u narednom periodu, odnosno po odlasku u penziju imati i određene prinadležnosti za njih. Zato je neophodno da se nekim dodatnim predlozima ovaj zakon poboljša i bude u funkciji zaštite naših najstarijih sugrađana.

Svakako razlozi za donošenje ovog zakona proizilaze i potrebe daljeg uređivanja sistema PIO i stvaranja uslova za dugoročnu ekonomsku održivost ekonomskog sistema sa jedne strane i stvaranja uslova kojim će se obezbediti pravna sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih penzionera.

Reformu PIO o penziono-invalidskom osiguranju vršimo već duži niz godina i kao što je i ministar napomenuo juče – od 2002, 2003, 2005, 2010, 2014. i 2012. godine i mere koje su sprovedene su uglavnom bile restriktivnog karaktera, što ovaj zakon delimično i poboljšava. Neki će reći da su te mere bile prilagođene ekonomskim uslovima države i društva, demografskim kretanjem, negativnim odnosom broja zaposlenih i broja penzionera i drugo.

Međutim, mi iz PUPS-a smatramo da je pored navedenih razloga i možda nedovoljna briga za naše najstarije sugrađane, odnosno za sadašnje i buduće penzionere.

Penzijski sistem je jedan od najsloženijih sistema u društvu i kao takav neposredno ili posredno je izuzetno značajan za skoro sve stanovnike države. Ovim sistemom pre svega obezbeđuju se primanja našim najstarijim sugrađanima, sadašnjim penzionerima i onima koji će postati u budućnosti.

Zbog toga, kao što je poznato PUPS i gospodin Milan Krokobabić pokrenuli su otvoreni društveni dijalog o nužnosti reforme penzijsko-invalidskog sistema i Zakona o PIO. Partija ujedinjenih penzionera Srbije je pokrenula dijalog i svi su bili pozvani. Mi smo ponudili neke predloge, ali ne i konačna rešenja. Verujemo da će se kroz rešenja u konstruktivnoj saradnji i atmosferi doneti najbolja rešenja i što se tiče penzionog sistema i što se tiče Zakona o PIO.

To su razgovori koje ne bi trebalo da zaobiđu udruženja penzionera pre svega kao predstavnika najveće populacije u državi, reprezentativne sindikate, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike rada i relevantne političke partije. Jasno je da će o konačnim rešenjima ipak rešiti i odlučiti narodni poslanici u ovom parlamentu, a sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da je preko 60 godina ukupno 70 narodnih poslanika koji će imati malo veći obzir prema ovom zakonu jer ih to očekuje u veoma bliskoj budućnosti primenom ovog zakona na njih lično.

Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra. Ova odluka na kojoj je PUPS insistirao otvorila je prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema. Ta reforma treba da bude etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku i mi danas, upravo, imamo jedan zakon koji će pokušati na neki način da pravno-formalno reguliše sve što se tiče penzija i penzionog osiguranja.

Danas govorimo o izmenama i dopunama Zakona o PIO, zakona koji treba da osigura bezbrižniji život naših najstarijih sugrađana. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, treba potpuno da isključe bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi da je penzija povećana ili ne i koliko će biti povećana. Zato je bitno da se zakonom regulišu sva ta pitanja da nema dileme i nema razmišljanja o tome.

Kada govorimo o penzionerima, mi smo svedoci da su svima puna usta brige o penzionerima, ali mogu da konstatujem da se malo ko prijavio, odnosno malo ko je učestvovao u diskusijama i o dijalogu o izmenama i dopunama iz penzijskog invalidskog sistema i Zakona o PIO.

Kada govorimo o Zakonu o PIO, u opticaju je bilo više predloga izmene i dopune i razne preporuke određenih struktura, pre svega Fiskalnog saveta, kao i predloga i preporuka pojedinih stručnjaka za ovu oblast. Za sada manje su se pitali oni kojih se taj zakon tiče, a to su penzioneri koji su u prethodnom periodu dali veliki doprinos u stabilizaciji državnih finansija i stabilizaciji budžeta Republike Srbije.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije se godinama zalaže za usklađivanje penzija po formuli 3P - penzije prate plate, i smatramo da je to najpravednija formula kojom se obezbeđuje rast penzija sa rastom plata. Ovom formulom obezbeđuje se da penzioneri ne budu građani drugog reda, kao neko prelazno rešenje PUPS bi takođe bio za predloge Fiskalnog saveta koja u obzir uzimaju inflaciju, odnosno rast zarada, a to je da se penzije usklađuju 40% sa troškovima i 60% sa rastom zarada, kao što je slučaj sa Slovenijom našom bivšom Republikom Jugoslavije, ali je predloženi i model 30% na osnovu uvećanja troškova života i 70% na osnovu uvećanja zarada, kao što je tu slučaj sa Maltom i sa još nekim evropskim zemljama. Svakako, kada bi se švajcarska formula zamenila sa ovim predlozima Fiskalnog saveta, dala bi puno veću sigurnost penzionerima.

Ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o PIO predlažu se rešenja švajcarskog modela, usklađivanje penzija 50% sa rastom zarada i 50'% sa rastom potrošačkih cena. Ovaj švajcarski model usklađivanja penzija mi smo imali 2003. do 2005. godine, koji je tada prosečnu penziju spustio na 42% prosečne plate sa tendencijom daljeg pada prosečne penzije.

Kada govorimo o zakonskim formulacijama, nameće se pitanje u predlogu zakona, šta se podrazumeva pod rastom potrošačkih cena, odnosno koji se indeksi koriste, koji će se indeksi koristiti za merenje tog rasta? To bi voleo da dobijemo danas odgovor od predlagača ovog zakona.

Takođe, nameće se pitanje kod drugih 50% usklađivanja sa rastom zarada, da li se misli na ukupne zarade, zarade u realnom sektoru ili na zarade u javnom sektoru? Neophodno je da se to precizno definiše ovim zakonom. Usvajanjem zakona u predloženom tekstu bez poboljšanja ili začetnih rešenje takođe će stalno umanjivati prosečnu penziju naspram prosečne plate.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije će svakako amandmanima nastojati da poboljša ovaj zakon i time obezbedi da on bude prihvatljiv, pre svega u delu formule usklađivanja, odnosno člana 23. kojim se članom 80. menja. Predlažemo da se u stavu 1. ugrade predlozi Fiskalnog saveta i da usklađivanje penzija bude 40% sa rastom potrošačkih cena i 60% sa rastom zarada, odnosno bolja varijanta bi bilo 70% sa rastom zarada i 30% sa rastom potrošačkih cena. Na ovaj način delimično bi zaštitili penzionere kako bi se manjom dinamikom stvarala razlika između prosečne penzije i prosečne plata do sticanja uslova za prelazak na formulu 3P, odnosno penzije prate plate.

Takođe, neophodno da se u zakon ugradi zaštitni mehanizam koji bi zaštitio umanjenje prosečne penzije ispod nekog, odnosno prosečne plate, na primer da se novim amandmanom reguliše da u slučaju pada prosečne penzije od prosečne plate ispod nekog procenta, da li je to 60%, 55% ili 50%, da se penzije vanredno usklađuju.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije je takođe podneo amandman radi regulisanja ovog pitanja na taj način da zaštiti penzionere, da prosečna penzija ne pada ispod 50% od prosečne plate. Mislim da su ta rešenja prihvatljiva, imajući u vidu da su finansije stabilizovane i budžet stabilizovan i da trebamo izaći u susret našim najstarijim sugrađanima.

Ovim zakonom bi trebalo regulisati, pored visine prosečne penzije i najniže penzije, mi iz PUPS-a smatramo da najniže penzije ne omogućavaju dostojanstven život u starosti i da je potrebno popraviti ovo stanje.

Jedan od načina određivanja najniže penzije trebalo bi da se veže ili da se reguliše ili da bude sličan kao određivanje najniže cene rada prema radno sposobnom stanovništvu.

Drugi način je definisati novu socijalnu politiku, koja bi jasno i precizno sagledavala materijalnu situaciju građana sa malim penzijama, kao što je bio slučaj sa beogradskim penzionerima koji su u jednom periodu primali kvartalnu pomoć, svi oni koji su imali niže penzije, a bilo ih je oko 65 hiljada, kao što je bio slučaj i 2012. do 2014. godine kada je zakonom bilo uređena kvartalna pomoć za sve penzionere sa nižim primanjima i tada je obuhvatalo oko 400 hiljada penzionera koji su dobijali kvartalnu pomoć u iznosu od četiri hiljade, što je iznosilo na godišnjem nivou 16 hiljada, i tada popularno nazvanom kao trinaestom penzijom.

Partija ujedinjenih penzionera Srbija da je penzija ekonomska kategorija i ona je opredeljena prethodnim doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje. Zato je neophodna nova socijalna politika koja treba da izradi socijalne karte za penzionere i obezbedi potrebna sredstva za socijalna davanja mimo Fonda PIO.

Gospodine ministre, vi ste najavljivali izradu socijalnih karata i to je bila veoma dobra inicijativa. Ne znam dokle se stiglo sa tom inicijativom, ali ima mogućnosti i načina da se urade socijalne karte za sve penzionere.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije će podržati izmene i dopune ovog zakona nakon poboljšanja amandmanima kao prelazno rešenje, ali i dalje predlaže i insistira na pravilu, odnosno 3P - penzije prate plate, kao što je slučaj sa Nemačkom i Švedskom, a mi upravo težimo kao država tim standardima. Partija ujedinjenih penzionera Srbije se ne bez razloga zalaže za formulu 3P - penzije prate plate, jer je to jedini model koji garantuje da će penzioneri biti u ravnopravnom položaju sa zaposlenim i neće biti građani drugog reda.

Kada govorim o modelu 3P, to znači koliki procenat profesorima, doktorima, oficirima, policajcima i drugim javnim službenicima procenat rasta penzija treba da prati taj rast i procentualno bude sličan ili isti kao i za profesore, doktore, oficire, policajce i druge državne službenije koji su penzioneri.

Ako smo imali slučaj 2014. godine kada je pretio bankrot finansija, Vlada je odučila da umanji plate i penzije i tada su penzije umanjene u istom procentu kao i plate. Onda je pravično i pravedno da se isti model primenjuje i kod povećanja plata i penzija. PUPS je tada podržao mere koje je predložio predsednik Vlade tadašnji, gospodin Vučić, radi stabilizacije javnih finansija. Zahvaljujući tim merama sprečio je bankrot države i javne finansije i budžet su stabilizovani. Upravo je to jedan od razloga stabilizacije finansija i budžeta, da se neka rešenja u PIO drugačije reše. Tada je važila formula 3P - penzije prate plate, koliko je bilo umanjenih plata toliko je bilo umanjenje i penzija. Penzioneri su prihvatili da budu tretirani kao i njihova deca i unuci koji su bili u radnom odnosu.

Odluka o prestanku umanjenja penzija prestankom važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija iz 2014. godine dobila je veoma široku podršku i kod penzionera i uopšte u društvu. Međutim, ostala su pitanja velikog broja penzionera i Udruženja penzionera o povraćaju umanjenih iznosa penzija.

Razmatrajući ova pitanja, 170 opštinskih i gradskih udruženja penzionera i Savez penzionera Srbije u celini, zauzeo je jedinstven stav o potrebi da se izvrši povraćaj umanjenih iznosa penzija.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije prihvatajući stavove Saveza penzionera, smatra da se ovom pitanju mora pristupiti veoma ozbiljno i odgovorno, da se prvo utvrdi ukupna visina sredstava koja su penzioneri dali, te da se na osnovu utvrđenih podataka Vlada Srbije pripremi modele povraćaja ovih sredstava i definiše dinamika povraćaja u skladu sa finansijama, odnosno sa konsolidacijom i finansija i budžeta.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije će u danu za glasanje, nakon poboljšanja ovog zakona amandmanima, glasati za ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO.

Kada smo govorili o izradi socijalne karte za penzionere, gospodine ministre vi možete koristiti usluge Saveza penzionera Srbije kao reprezentativnog predstavnika penzionera i njihovih 170 članica širom i to uglavnom volonterskim radom. Ja verujem da će Savez penzionera Srbije odazvati vašem pozivu na saradnju i pomoći u izradi socijalnih karti za penzionere.

Napomenuću jedan podatak koji ide u tom pravcu, a to je da je pre par godina gradska organizacija penzionera Niš i Pokret trećeg doba Niša u saradnji sa Centrom za socijalni rad „Sveti Sava“ Niš i Ministarstvo rada sproveo projekat popis samačkih, staračkih domaćinstava u Nišu i tom prilikom anketirao blizu 18.000 ispitanika.

Ta baza podataka je ustupljena Centru za socijalni rad „Sveti Sava“ u Nišu, a na osnovu koga je Centar za socijalni rad uveo nove usluge socijalne zaštite. Zbog takvog odnosa penzionera i penzionerskih organizacija, Vlada i Ministarstvo treba da Savezu penzionera poklone posebnu pažnju i da u celini Savezu penzionera i udruženjima gradova penzionera i Niša da ih tretira kao partnere koji mogu svojim doprinosom da daju mnogo i predloga, a da i mnoge konkretne stvari urade na nivou lokalnih samouprava.

Pored Zakona o PIO, govorio bih još ukratko o nekim pitanjima dnevnog reda, pre svega o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na izmene finansijskog plana Fonda SOVO kojim se predviđa da se poveća obim sredstava Fonu SOVO za 400 miliona i najveći deo tih sredstava bi se koristio u obezbeđivanju zdravstvene zaštite što je veoma pozitivno.

U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalo osiguranje, to je veoma bitno da se produžavaju sve olakšice za novozaposlene u 2020. godini što je isto takođe bitno pitanje za narednu godinu.

Kad se tiče Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona na poreskoj administraciji izvršena su pojednostavljenja određenih faza u poreskom postupku, što svakako omogućava lakšu proceduru.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, to je i u obrazlaganju ministra finansija i ministra rada kao najvažnija izmena, a odnosi se na povećanje neoporezivog iznosa zarada sa 15.300 na 16.300 dinara mesečno, kao i olakšice za kvalifikovane novozaposlene u inovacionim delatnostima.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama izvršena su brojna usaglašavanja sa u međuvremenom usvojenim zakonima i definisani su iznosi iz taksi koje se plaćaju na pojedine radnje i usluge. Kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, suština izmene je ukidanje obaveze prijave poreza za slučaj nasledstva i poklona, kada je te postupke sprovodio javni beležnik.

Takođe ima još par zakoni koji su u ovoj jedinstvenoj raspravi i smatram da su uglavnom pozitivna rešenja koja su predložena tim zakonima i PUPS će u danu za glasanje glasati ne samo za Zakon o PIO, već za sve predloge zakona i odluke koje su predložene na ovoj sednici. Hvala i ako mogu da dobijem odgovore na ova pitanja koja sam postavio.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Imamo nekoliko pitanja za resorne ministre. Prvo za ministra finansija.

Ova formulacija novonastanjeni, mislim da zaslužuje da se javnosti detaljnije obrazloži šta to podrazumeva. Naravno, prihvata se ova prva formulacija da su to mladi ljudi koji su nekada otišli iz Srbije ili čiji su roditelji otišli iz Srbije i imaju želju da se vrate. Oni su na neki način uspešni ili potvrdili uspešnost u inostranstvu i sada Srbija nastoji da stvori zakonsku mogućnost da se takvi ljudi vrate i zaposle ovde i da njihov poslodavac bude oslobođen velikog dela doprinosa.

Ima jedna zebnja, nije fobično, da me pogrešno ne razumete, od ranije su vođeni razgovori još kada je DOS bio na vlasti sa sadašnjom, a i tadašnjom kancelarkom Merkel, kada se budu vraćali prognani, odnosno izbeglice koje su nastanjene u Nemačkoj, zapadnoj Evropi. Tada se razmatrala mogućnost da se vrate u zemlju odakle su došli.

E sada, šta je ovde bitno. Svi smo svedoci da su se neki resorni ministri hvalili kako pri ulasku migranata u Srbiju su morali da daju svoje podatke, mora im se utvrditi identitet i morali su da daju u krajnjem slučaju i otisak prsta. U svim nomenklaturama koje su važeće, zemlja odakle su došli je upravo zemlja gde su oni dali svoje podatke i odakle su faktički po tim nomenklatura otišli u zapadnu Evropu. Nije to nikakav problem, ako je ideja od ove Vlade da se i ti ljudi integrišu u Srbiju kao društvo, jer kada to radi zapadna Evropa, naravno selektivno i to je u jako malom procentu, zašto i Srbija ne bi mogla da zadrži neke kvalitetne ljude.

Ali, taj povratak i taj razgovor oko inkluzije vraćenih lica iz zapadne Evrope je sa nekim sporazumom koji su potpisivali još ranije, sećamo se, to je Đelić isticao, kako nije nikakav problem da Srbija prihvati i novi broj stanovnika i on je uvek praćen sa jednim finansijskim aranžmanom. Mi imamo primer Bugarske, gde je to veoma loš primer, kada je došlo do inkluzije i povratka iz zapadnoevropskih zemalja lica koja su imala tretman migranata, nastali su problemi u Bugarskoj, u svim domenima, a pogotovo u domenima bezbednosti. Tako da Bugarska i dan danas ima taj problem. Oni su trebali po svim ugovorima, dogovorima i planovima da budu naseljeni na perifernim delovima Bugarske u graničnim pojasevima, međutim, znate kako je, kada je siromaštvo, kada je ekonomska kriza, svako po prirodi stvari ide u veće urbane sredine, jer se povećava mogućnost da može sebi da nađe neki posao i da u krajnjem slučaju nađe sredstva kako može da preživi on i njegova porodica i to se svodi na dolaženje u metropole, odnosno u glavni grad, u ovom slučaju Sofiju. U Sofiji je veliki problem, pre svega bezbednost i smeštaj tih lica koja su vraćena iz zapadnoevropskih zemalja.

Zato insistiramo mi srpski radikali da se ovde pred javnosti da jasno objašnjenje i obrazloženje, pri tome, nije loša ideja da se smanji doprinos poslodavcu na ime zapošljavanja novih lica. To je nedavno predsednik Vlade Srbije iznela kao ideju da će im čak i plate biti na neki način nadoknađene u visini onih koje su imali za ove koji su uspešni, koji su se dokazali u zapadnoj Evropi, što je u svakom slučaju optimistički, ali teško izvodljivo.

Što se tiče TV pretplate, gospodine ministre, dokle će u Srbiji ljudi koji kada uključe ringlu ili rernu da plaćaju TV pretplatu, da plaćaju pretplatu za televiziju i radio za javni servis? Bilo je razumljivo da u jednom periodu kada je bila ekonomska kriza, kada su bile sankcije, ovaj problem se morao na neki način rešavati, zato što je dovedeno u pitanje funkcionisanje informativnih kuća javnih servisa.

Tada se našlo rešenje da to bude uz račun za struju da se plaća i TV pretplata. Ovde smo više puta slušali u proteklim godinama da smo izašli iz ekonomske krize, čak se išlo u nekim tvrdnjama da smo ušli u zlatno doba, mislim da bi sada trebalo razmišljati.

Mi srpski radikali smo mišljenja da se ovo rešava na drugačiji način, ne iz razloga samo što poskupljujete ovu taksu na TV pretplatu sa 230 na 250 dinara, naravno, uvek će se naići na objašnjenje i obrazloženje – nije to neki veliki iznos, a mora informativni servis da radi, mora javno informisanje, koje je pod okriljem države, da funkcioniše. Ali, gospodo, u situaciji kada se ljudi koji su zaposleni bore za svaki dinar, da ne govorimo o penzionerima koji zapomažu i te kako za finansijskom pomoći koja im je dobro došla, 250 dinara mesečno nije ni mali iznos. To je na godišnjem nivou značajni izdatak. Ne možete… a u ostalom, zašto bi ovu TV pretplatu plaćali i oni koji uopšte i nemaju TV aparat? Jer je tako zamišljeno da onaj ko ima strujomer, onaj ko plati struju plati i TV pretplatu. Onda imate apsurdnu situaciju da u nekim mestima u Srbiji imate račun za struju koji je mnogo manji nego što je TV pretplata, a to su ova domaćinstva koja su ostala napuštena, gde je ostalo samo jedan član porodice i to u poznim godinama.

Tako da prisustvujemo nekim stvarima koje nisu poželjne. Nepravda je prema ljudima koji, čak, ne i da ne gledaju, nego nemaju TV aparat. Postoji ona solucija da dokaže da nema TV aparat, ali dok dokaže, u procesu dokazivanja, u periodu dokazivanja on mora uredno da isplaćuje ovu taksu u visini od 250 dinara za televiziju.

Zašto ne bismo govorili i o suštini? Ako Javni servis RTS i RTV tvrde da su nezavisni, da je njihov program potpuno nezavisan, čemu onda voditi toliko računa, neka kvalitetom programa, većim delom ubiraju tu nadoknadu, pa nek se izdržavaju jednim delom iz kvaliteta programa, a ne bez obzira kakav im je kvalitet programa, građani Srbije moraju da im plaćaju TV pretplatu. Što se, molim vas kolega Jojiću, kasnije ćemo o animalnom svetu, sada se radi o ozbiljnim stvarima. Ovde je dobra stvar što se širi baza onih koji će i koji trebaju po pravilu da budu poreski obveznici, da plaćaju doprinose i da plaćaju porez.

Ovde imamo jedan predlog koji je veoma, veoma dobar, a to je da se predviđa u narednom periodu da sa paušalnog plaćanja poreza pređu na redovno vođenje knjigovodstva tzv. konsultanti u informativnoj tehnologiji. Teško je to definisati zato što sama definicija nema logiku i nema realnost, to su ljudi koji zarađuju ne mala sredstva, čuli smo ovde da je preko milijardu ukupan prihod od ove delatnosti i paušalno plaćanje poreza je pre svega za one koji nisu osposobljeni da vode knjige ili nisu finansijski u mogućnosti da vode knjigovodstvo kada je u pitanju njihovo poslovanje.

Mislimo da ovo u suštini nije loše, ne samo zbog punjenja budžeta, nego i zbog njih samih koji rade kao konsultanti, tu su i lekari, tu su i advokati. Advokati će teško prihvatiti ovo, imali smo situaciju pre nekoliko godina kada su u znak protesta, kada je bila jedna od ideja slična ovoj ili gotovo ista kao ova, kada su advokati svojim štrajkom ipak na neki način prisilili predstavnike Vlade da odustanu od takve ideje, ali ne treba odustati, treba u svakom slučaju smanjiti mogućnost sive ekonomije u Srbiji i to se radi, između ostalog, tako što će kroz vođenje knjigovodstva ipak ljudi morati da prikazuju realne svoje prihode. Tu se malo karikiraju stvari kada su u pitanju, recimo, određena zanimanja, određene struke, kada su u pitanju lekari, a onda se to svodi i banalizuje se na nivo da li će lekari izdavati fiskalni račun, kao što je u prodavnici, kao što je u megamarketu.

Nije to suština, suština je da vodi knjige ili da mu neko vodi knjigovodstvo da bi mogla država da registruje koliko oni u svojim privatnim ordinacijama, klinikama, ostvaruju prihoda, da srazmerno tome u procentu i plaćaju i doprinose i poreze, a ne da neki način izbegavaju ono što bi bilo sasvim normalno.

Što se tiče predloga za neke poreske olakšice, mi mislimo srpski radikali, da treba razmišljati ako već niste o ovom predlogu, oko oslobađanja poreskih obaveza poljoprivrednika odnosno seljaka koji poseduje zemlju do pet hektara, površine pet hektara. Ili da se razmotri mogućnost da se oslobađaju poljoprivredna gazdinstava ona koja po članu porodice imaju maksimalno dva hektara obradive zemlje. Tako da ovaj naš predlog ima jednu logičnost, kad pogledate u prihodima koji su ostvario na ime naplate poreza od ovih domaćinstava koja imaju maksimalno pet hektara, videćete, poređenja radi, da maltene skuplji je onaj papir na kraju godine kada im pošaljete da plate porez nego što je ukupna vrednost poreza i onoga što oni trebaju što su u obvezi da plate. Otprilike tu su toliko mali iznosi a u sklopu, smatramo u sklopu ovog programa Vlade da se ljudi vrate na selo da se bave poljoprivrednom, pogotovo u većem delu ne računajući pri tome Pomoravlje i Vojvodinu, u ostalom delu Srbije. Prosečna domaćinstava su upravo raspolažu sa ovom površinom poljoprivrednog zemljišta.

Što se tiče nezaposlenosti nije u dnevnom redu, ali je ministar pompezno saopštio da je ona ispod 10%. To bi bilo jako dobro da je na bazi nekih realnih parametara, da su to stvarno statistički podaci koji se prate tokom godine i koji odgovaraju realnosti. Ali ovo su tzv. anketni podaci koje obavlja agencija iznajmljena iz Nemačke, a suština je u sledećem. Oni nazivaju anketirana lica u Srbiji 1700 koliko se sećam je ispitanika, od 1700 ispitanika prvo je pitanje da li ste nekad radili. Nema veze, da li je radio jedan dan, mesec dana, nedelju dana, ili radi i dalje, ako kaže – jesam, vodi se u kategoriji zaposlenih. To je nešto što služi za prikazivanje ali ne bi trebalo da se koristi u ovakvim situacijama kada se ozbiljno razgovara o problemu nezaposlenosti koji je proistekao ne samo iz privredne realnosti nego je proistekao iz činjenice što ne mali broj mladih ljudi se seli iz Srbije, odlaze u zapadnu Evropu iz različitih pobuda. Najvećim delom, nažalost je iz rešavanja svojih ekonomskih problema, iz potrebe za radom u inostranstvu. Ima i onih koji odlaze da bi povećali svoj standard, ali je mnogo manje u odnosu na ove koji rešavaju svoju egzistenciju.

Inače, taj proces migracije je prisutan u čitavom svetu i oni koji rade i žive u Nemačkoj, oni su isto ti koji menjajući sredinu, odlazeći u Ameriku, odlaze za većim standardom. Mi nismo u situaciji kao država da raspravljamo o tom problemu, mi smo u situaciji da vidimo kako da zadržimo te mlade, nezaposlene ili one koji su zaposleni ali nemaju dovoljna primanja da ostanu ovde u Srbiji, imajući u vidu sve te činjenice, to je sve veći problem i onda sa ovakvim podatkom o stanjenosti zaposlenosti stvara se potpuno drugačija slika u javnosti.

Nije ovo neka tema niti želja da mi ovde lomimo koplja, nego samo da realno sagledamo kakva je situacija u Srbiji.

Vlada izlazi sa predlogom posle usvajanja Zakona o budžetu sa ovim pratećim tzv. zakonima i to je uobičajeno, ništa nije izuzetak kada je u pitanju ova Vlada, izlazi sa predlogom da se ukupni doprinosi na zaradu smanje sa 62 na 61%. Ima mogućnosti da to bude i 60%, sa 62 na 60%, ali Vlada smatra da bi to, kako je to ministar obrazložio, bio veliki zalogaj sada u ovom trenutku, s tim što ne isključuje Vlada mogućnost da to dođe i na ukupan nivo od 60%.

Mi srpski radikali smo mišljenja da to treba što pre uraditi, da se rasterete poslodavci, da se rastereti što više privreda, kako bi se u narednim godinama, u narednom periodu, jer ne očekujemo da će to tako brzo da bude, privreda mogla koliko-toliko oporaviti, a oni koji su dobrostojeći da otvore veću mogućnost za zapošljavanje nove radne snage. To je jedan proces koji će u svakom slučaju, po nama radikalima, trajati mnogo duže nego što to u javnosti prezentuje Vlada.

Ovde je predlog da se doprinosi za penzijsko osiguranje smanje sa 12 na 11,5% i dolazimo na pravu temu, tema koja je u sklopu svih ovih pratećih zakona, to je tema penzija i visina penzija. Mi imamo jednu gotovo neverovatnu situaciju da ljudi koji su radili 30, 40 godina, jedan deo svojih primanja preko doprinosa i poreza uplaćivali su u penzioni fond. To je pojednostavljeno. Oni su taj novac davali državi da im država u proteklih 30 ili 40 godina pričuva taj novac bez neke velike kamate i bez neke velike mogućnosti zarade. Računali su da će eventualno umanjenje realne vrednosti tog novca biti propraćeno periodičnim povećanjem penzija.

Kada su došli u situaciju da država kao garant sigurnosti tog njihovog kapitala posegne za nečim što je bilo gotovo za ne verovati da država uzima to od penzionera, objašnjavajući da je to za preporod, za prevazilaženje ekonomske krize, da se Srbija na taj način spašava, a pri tome ta ista Vlada koja je bila aktuelna mnogo više sredstava je trošila na raznorazne agencije, na administraciju, na Rudarsko-topioničarski basen „Bor“, gde je nesposobno rukovodstvo svake godino vuklo mnogo više nego što su izdvajali penzioneri. Tada je došlo do jednostavnog objašnjenja da nema druge nego moraju plate i penzije da se smanje, da bi država mogla da bude likvidna.

Sada kada razgovaramo o modelu povećanja penzija, mi razgovaramo o periodu posle povećanja plata u javnom sektoru. U javnom sektoru plate su u proseku povećane za 8 do 9%, a ovde penzije se povećavaju po veoma interesantnom modelu. Povećavaju se, pre svega, jednom godišnje, koliko smo razumeli, samo jednom godišnje, ne usklađuju se i nema te mogućnosti koja će predvideti da se usklađuju u toku godine više puta. Ono što je veoma interesantno, a to je da kada pogledamo kakav je taj model, onda vidimo da se dodatno umanjuju te penzije. Taj model predviđa da je to jedna polovina prosečnog primanja u Srbiji i da je polovina procenta od porasta, kako se kaže, potrošačkih cena. Ovo su sve statistički podaci. Ovo je i te kako podložno i manipulacijama. Realno penzije će pasti ispod 48%, prosečna penzija u odnosu na prosečnu platu, što je u svakom slučaju poražavajuće.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Izvolite, koleginice Tomić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre i kolege poslanici, današnji pretres podrazumeva 11 predloga zakonskih rešenja čija podloga je u stvari budžet Republike Srbije koji smo juče usvojili, koji u stvari predstavlja osnovni dokument koji pokazuje koliko je Srbija napredovala u svom ekonomskom rastu i da je fiskalna konsolidacija završena, a da na scenu stupa podizanje standarda građana Srbije.

U skladu sa time, pre svega imamo Predlog zakona o davanju saglasnosti odluka na Finansijski plan PIO fonda za vojne osiguranike, gde članom 1. Zakona o budžetskom sistemu Narodna skupština mora da da saglasnost na ovaj plan. Tim planom može da se vidi da je 36,519 miliona dinara država Srbija imala veće prihode po osnovu uopšte osiguranja koje se odnosi na vojne osiguranike, odnosno da je povećano ostvarenje prava socijalnog osiguranja po različitim osnovama, kao što su: farmaceutske usluge, materijalna nabavka pomagala, naprava za zdravstvenu zaštitu, kao i za osiguranike koji žive u inostranstvu i one koji su u vojnim izaslanstvima.

Prema tome, tih 36,519 miliona sa postojećim planom od 5,4 milijarde praktično daje mogućnost da je nov plan uvećan za ta sredstva i iznosi 5.436.519.000, čime u stvari vidimo koliko će biti u mogućnosti da vojni osiguranici potražuju određena prema zakonu svoja prava i samim tim država je sposobnija da rešava mnoge probleme u ovom delu socijalnog osiguranja.

Sledeći predlog zakona koji se odnosi na izmene i dopune Zakona o doprinosima za PIO obezbeđuje, u stvari, reforme koje mi od 2014. godine sprovodimo, koje se odnose uopšte na poslovno okruženje. Kao što vidimo te rezultate koji se odnose na priliv stranih direktnih investicija za proteklu godinu, svih međunarodnih institucija i vodećih ekonomskih časopisa u svetu, proglasili su Srbiju kao prvu zemlju vodeću u ovoj oblasti i koja je najzanimljivija za investicije i za one firme koje dolaze i sa istoka i sa zapada. Pokazuje suštinski mogućnost da je Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija predložilo za sledeću godinu smanjenje troškova za poslodavce koje se odnosi na porez za PIO od stope 26% na 25,5% i na stopi na teret poslodavca koja iznosi sa 12% smanjuje se na 11,5%. To u stvari predstavlja dodatnih 13 milijardi dinara u budžetu Srbije koje će poslodavci imati prilike da raspodele na onaj način na koji misle prema svojim zaposlenima, a to znači – ili će zapošljavati nove ljude ili će povećavati plate svojim zaposlenima.

Sledeći predlog zakona koji se odnosi na izmenu u poreskom postupku i poreskoj administraciji jednostavno uređuje način funkcionisanja Poreske uprave. Tu se uvode novi sistemi, akti koji pre svega omogućavaju da preko portala eUprave poslodavci imaju kontakte i obavljaju veći deo posla sa Poreskom upravo, samim tim taj broj odlazaka na šaltere i kontakt sa Poreskom upravom sve više je u postupku digitalizacije i samim tim preko samih lokalnih samouprava i ovaj postupak digitalizacije se negde spušta na te lokalne jedinice Poreske uprave, ali negde se i uvodi taj red koji govori o tome da se poboljšava kontrola same Poreske uprave kada je u pitanju skladištenje i smeštaj dobara i obavljanje delatnosti u prostorima i prostorijama koje su van kontrole Poreske uprave. To sad jednostavno više nije moguće.

Znači, ne možete više da varate državu, ukoliko ste poslodavac, pa kažete - lager mi je negde, evo po knjigama, gledajte samo knjige, već, ujedno, imate na istom mestu i poslovne knjige i robu koju prikazujete kao poslodavac u kontaktu sa kontrolom poreske uprave i samim tim, sve ono što je zaista istina, plaćate po određenim stopama koje je država sada smanjila, upravo u cilju toga da bi uvela što veću mogućnost da i oni koji su do sada možda grešili u načinu funkcionisanja, jednostavno se ustroje u pravila koja podležu oporezivanju.

Što se tiče određenih preciziranja pojedinih odredbi, one govore za cilj efikasnog suzbijanja te sive ekonomije i upravo, u stvari, daje potpunu sliku o tome kako se država odgovorno odnosi prema poreskoj politici.

Najinteresantniji deo predloga zakona o kojima smo mi imali ovde dosta toga da govorimo su poreski postupak i poreske administrativne takse.

Kada govorimo o taksama, o tome da smo ukinuli veliki broj taksi, onda se danas negde ne čuje o tome da su to mnogi iz opozicionih klupa tražili godinama da se ukine. Ali, znate, lokalne samouprave su se finansirale iz tih taksi. Sada je došlo vreme kada jednostavno i same te lokalne samouprave imaju veće prihode od poreza na imovinu i kada su jednostavno i one finansijski stale na noge i država je omogućila da se određene potvrde i takse koje se plaćaju na te potvrde ukinu. Tako su to, recimo, potvrde koje dobijate elektronskim putem od Poreske uprave, od Nacionalne službe za zapošljavanje, od PIO fonda, kao i zahtevi za licence iz detektivske delatnosti, potvrde koje dobijate za potrebe lovačkog oružja, kao i smanjivanje takse za prijavu samih patenata. I sam upis u registar u MUP koji se odnosi na saobraćaj, takođe se ukidaju.

To je od velikog značaja zato što građani Srbije, na kraju krajeva, će osetiti to rasterećenje jer su oni svakodnevno u kontaktu sa određenim lokalnim samoupravama koje naplaćuju ove takse i kojima to ide i mislim da je to veliko rasterećenje problema kada govorimo o samom odlasku na šaltere i obavljanju posla koje nas sve podjednako pogađa.

Kada govorimo o Zakonu o imovini, odnosno porezima na imovinu, to je jedan zakon koji je na Odboru izazvao dosta debate, jer se upravo ta IT struka, koja govori o tome kako mali preduzetnici danas otvaraju svoje kompanije, pogotovo iz oblasti IT, sarađuju sa velikima.

Govorilo se dosta o tome da je uveden taj tzv. test samostalnosti, odnosno pravilo da poreski službenik mora da ode na lice mesta da ustanovi da li mali preduzetnik zaista obavlja tu svoju delatnost i onda se dešava, recimo, da odlazi u velike kompanije, da ove male koriste prostorije velikih kompanija, koriste njihove računare, koriste sve, a da jednostavno postoje određeni kriterijumi, čak je navedeno na osnovu međunarodnih standarda, u saradnji sa kompletnom IT industrijom i svim zainteresovanim subjektima u društvu je napravljen jedan predlog od tih devet kriterijuma, u kojima, jednostavno, dovoljno je pet da posedujete da bi dobili taj tzv. PIB i radili tu svoju delatnost.

Da li pojedini preduzetnici možda u ovom trenutku imaju problem s tim, zbog toga što možda ne mogu da prezentuju jednostavno poreskim službenicima da su zaista samostalni u tom poslu je stvar zaista te IT zajednice, koja se pokazala kao jedna od vrlo sposobnih da pregovara i sa predstavnicima Ministarstva finansija i sa predstavnicima Vlade. Jer, na kraju krajeva, ova Vlada je i pokrenula ceo taj postupak digitalizacije i zaista podigla tu celu industriju, jer mi ne bismo imali ovoliki izvoz ovog IT sektora i ne bismo imali prihod od gotovo milijardu evra da nije ovako otvoren taj sektor.

Na kraju krajeva, vi ste, gospodine ministre, predlogom ovog zakona dali mogućnost da novootvorena mala preduzeća ne plaćaju, znači imaju subvencije, olakšice, od 70% kada je u pitanju plaćanje paušalnog poreza, sledeće godine 70%, godine 2021. 65%, 2021. godine 60%, ne samo za one koji se bave IT, inovacionom delatnošću, već i za one koji se vraćaju iz inostranstva, a mi smo videli da ima ljudi koji se vraćaju, kako u IT sektoru, tako i u zdravstvenom sektoru. Velika je stvar koju je juče rekao gospodin Lončar, da se medicinsko osoblje vraća iz inostranstva i želi da radi u našim bolnicama.

Isto tako, 5.500 ljudi koji su radili, tzv. "fri lenseri", još uvek rade u softverskoj industriji za neke strane kompanije, a plaćanja vrše u inostranstvu i nemaju ovde svoje kompanije. Država je otvorila subvencije u IT sektoru, jednostavno je osvetlila taj sektor time da ih motiviše da otvore svoje preduzetničke radnje, odnosno agencije, u kojima će isto to raditi, plus će dobiti subvenciju države a radiće za velike kompanije ujedno taj posao i imaće 70% olakšicu za plaćanje paušalnog poreza.

Prema tome, država se vrlo odgovorno ponaša prema ovom sektoru i mislim da ukoliko postoji nekih neslaganja sa pojedincima iz ovog sektora, naravno, mislim da smo svi ovde otvoreni da to pomognemo.

Kad govorimo o Predlogu zakona koji se odnosi na izmene i dopune PIO fonda, moram reći da su ove izmene i dopune Zakona zaista sada korenite, zato što po prvi put sad imamo primenu te švajcarske formule u domenu koji govori pre svega o tome da se usklađuje pola procenta, znači, mi ne govorimo 50% penzije, nego 50% se odnosi na taj jedan posto koji će biti uvećanje, za deo koji pratimo povećanje cena na malo i drugi deo, 50% povećanja, znači, od 1%, je koji se odnosi na deo povećanja odnosno plata, ali govorimo o neto iznosu, znači, bez poreza i doprinosa. Taj neto iznos prosečne plate se gleda u odnosu na prethodnih 12 meseci i poslednji taj koji se gleda je jun ove godine, koji će se gledati, u odnosu na jun sledeće godine. Tako da tih 12 meseci se zaista posmatra jako pažljivo. Posmatraju se cene, posmatraju se porast plata, prosečnih plata u Republici Srbiji, a mi danas, ako poredimo 2012. godinu, kad su prosečne plate bile 320 evra, danas preko 500 evra, pokazuje veliku razliku u tome da je Srbija zaista napredovala.

Kad govorimo o izmenama i dopunama Zakona o PIO, pre svega moram da kažem da su ovim izjednačena prava bračne i vanbračne zajednice i to je od velikog značaja uopšte za Republiku Srbiju, baš zbog toga što mi govorimo o tome da treba da se poveća natalitet. Prema tome, prava bračnih supružnika za izjednačavanje prava prema nasleđivanju, kada govorimo o penzijama, od velikog su značaja za mnoge ljude.

Kada govorimo o potrebnim troškovima, recimo, koja su izmenjena za nadoknadu troškova za obavljanje određenih sahrana po određenom korisniku PIO fonda, do sada je inače PIO fond imao veliki problem zato što je kompletne troškove obračunavao prema korisniku koji je preminuo. To inače zakon ne poznaje u svetu i zbog toga je moralo da dođe do tih promena, tako da sada praktično onaj ko je te sve troškove platio, kada govorimo o samim troškovima sahrana, sada se njemu refundiraju ti troškovi lično. Znači, ne vodi se u evidenciji umrlih, što pokazuje suštinski da zaista prema ovim standardima mi postajemo, usklađujemo svoje zakonodavstvo i sa EU i sa svetom.

Kada govorimo o rešavanju problema, ovim zakonom se rešavaju problemi koji se odnose i na poljoprivredne korisnike penzija, ali govorimo i o problemima koje su imali pripadnici MUP-a, pripadnici BIA-e, jer njihova prava nisu bila ujednačena kao prava svih penzionera, tako da sada, zaista, ovim zakonom mi mnogo toga menjamo i, na kraju krajeva, unapređujemo odgovornost samih zaposlenih, jer oni dobijaju sada tzv. službenu legitimaciju, čime suštinski mi podižemo nivo njihovog rada i time zaista i ovu instituciju stavljamo na jedno mesto na kome je odavno trebala biti.

Ovim suštinski pokazujemo da mi mislimo na sve korisnike ovog Fonda i time suštinski da ćemo unaprediti rad ove institucije koja će biti rame uz rame sa svim ostalim razvijenim u svetu.

Pored ovih zakonskih rešenja, što se tiče poreza na imovinu od sada poreske prijave neće morati više oni koji kod beležnika obavljaju svoje ugovore, recimo koji podležu određenom oporezivanju i oni koji imaju deo iz naslednog prava da obavljaju svoje poslove kod beležnika, neće morati sad sami da odlaze u Poresku upravu da prijavljuju porez, već će moći kod samog beležnika da popune poresku prijavu, čime se dosta toga olakšava, na kraju krajeva, kod građana Srbije da obavljaju svoj posao van šaltera.

Zatim, imamo sledeći zakon koji se odnosi na promenu osnovice za obračun plata. Imali smo prilike da čujemo da je, inače, ukidanje zamrzavanja plata išlo fazno od 2015. godine do danas i da oni u stavi predstavljaju princip fiskalne održivosti. Čuli ste juče, na kraju krajeva narodni poslanici, da će ostati ta Komisija, ali da klasičnog zamrzavanja kojeg je bilo ranije neće biti.

Kada govorimo o porezima na dobit pravnih lica, ovde treba reći da je taj porez na dobit pravnih lica proširen na osnovu onih zakona koje smo mi usvojili, a odnose se na investicione fondove, otvorene i alternativne fondove, tako da, samim tim mislim da država tu treba da očekuje veće prihode.

Kada govorimo o Zakonu o porezima na upotrebu i držanje oružja i nošenje oružja, uočeno je da je do sada bilo plaćanje poreza i Poreska uprava iako je imala veliki broj žalbi nije mogla da odreaguje pozitivno da nosioci dozvole za oružje morali su da plaćaju podjednako visoku stopu, tri puta veću cenu poreza na sva oružja koja imaju, na svaki broj komada i zbog toga se jednostavno izašlo u susret tome da samo, na kraju krajeva, na jedno oružje možete plaćati tako visoku stopu, a sve ostalo treba plaćati po nižoj stopi, za držanje.

Oni primeri, a ima ih mnogo, recimo porodice koje nasleđuju od članova svojih familija, a koji, recimo, nemaju ni mogućnosti da koriste, jer nemaju dozvole, takođe su plaćali visoke stope poreza na tzv. zaliveno oružje. Onda nisu imali drugu šansu nego da jednostavno vrate MUP-u to oružje i da nemaju ni kao neki trofej, ni kao imovinu, ni kao uspomenu. Sada se izašlo u susret da to ostane u posedu porodice, ali da jednostavno ne podležu određenim oporezivanjima.

Na kraju krajeva govorimo o uvođenju takse za medijski servis, odnosno za povećanje takse koja je do sada bila 220 dinara na 255 dinara. Dosadašnji budžet ukupnim, sećam se još pre tri, četiri godine za, recimo, državnu RTV Srbije i Vojvodine bio je u ukupnom bruto iznosu stavka četiri milijarde dinara, sada je to tri milijarde 150 miliona.

Samim tim što će imati veće sopstvene prihode i na osnovu ove takse, a i na osnovu toga što će morati na tržištu da se pojave u konkurenciji kao i sve medijske kuće, mislimo da taj inače obim sredstava, treba da se smanjuje davanje iz budžeta, jer, na kraju krajeva, smatramo da u medijskoj sferi vlada velika konkurencija, kao što svi imate ovde prilike da vidite.

Završiću, i oni koji žele da prete predsedniku životom, da upiru puške i pored toga što žele zaista da pozivaju na nasilje i na atentat, žele da vide jednu drugu Srbiju, a time žele u stvari da podignu sebi rejting i da naprave veće prihode za svoje novinske kuće.

U toj konkurenciji mislim da i državne medijske kuće trebaju zaista da se pojave na tržištu i da pokažu zaista da rade u interesu svih građana Srbije, jer, znate šta, taksu plaćaju svi građani Srbije.

Mislim da je jako važno da danas ovde kažemo kojim putem želi Srbija da ide, da li želi ovim putem razvoja ili želi da ide putem povećanja plata i penzija, otvaranje novih fabrika, kao što smo juče imali prilike da vidimo, jedna od preko dvestotog broja koja otvara nova radna mesta, ili želi da ide putem kojim će jednostavno promovisati nasilje na ulicama, profesore koji pozivaju ljude da se jure po ulici i biju zbog toga što bi neki drugi hteli da dođu na vlast i da jednostavno troše pare zarad svojih nekih ličnih kompanija, a ne zbog toga da bi Srbija zaista napredovala.

U Danu za glasanje ceo ovaj set zakona će SNS podržati sa zadovoljstvom, isto onako kao što je glasala za budžet. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Tomić.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština raditi danas posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donose akta iz dnevnog reda ove sednice.
Još jednom postavljam pitanje – da li neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijava za reč u zajedničkom načelnom jedinstvenom pretresu o predlozima akata iz tačaka od 1. do 11. dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite, kolega Zukorliću.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici Stranka pravde i pomirenja će podržati unapređenje pravne regulative vezane za penzijsko i invalidsko osiguranje, imajući u vidu da su penzioneri jedna od onih slabašnih kategorija u društvu na kojima se, zapravo, dokazuje stvarni i suštinski kvalitet države i društva.

U tom smislu raduje me to što imamo napredovanje kapaciteta ovog Fonda. S obzirom da se u ovom trenutku 24% ovog Fonda finansira iz budžeta, za razliku od ranijih godina kada je taj procenat prelazio i 50% što je dobar znak, ali ovo društvo i država će biti na zelenoj grani kada zapravo dođemo u situaciju da izdvajanja kroz osiguranje za PIO Fond, zapravo bude izdvajanje za budućnost, a zapravo aktuelno trošenje za penzije bude iz prošlosti, to deluje utopijski, ali ja verujem da je to moguće ukoliko se nastavi zacrtanim temom i trendom razvoja.

Temu poreskih olakšica smatram veoma važnom i svakako da je od velikog značaja fokusirati stratešku kategoriju u tom smislu ili imati u vidu šta je slabi trbuh društva u razvojnom pogledu, te se zapravo na njega usredsrediti u pogledu poreskih olakšica.

Bolna tačka ili slabi trbuh ovog društva jeste iseljavanje stanovništva. Ovog trenutka kao da je izgleda nemogućim zaustaviti negativna migracijska kretanja. Međutim, hajde da pogledamo neke premere u ne tako dalekoj prošlosti. Jedan od najdrastičnijih primera jeste Republika Irska koja je sedamdesetih godina bila zemlja sa najvećim stepenom negativnim migracijskih kretanja. Sada, nakon jedne teške, ali veoma efikasne uspešne i kvalitetne borbe, Republika Irska je postala zemlja useljavanja. Ukoliko pogledamo na šta je tamošnji sistem stavio akcenat u pogledu zaustavljanja, a potom i okretanja smera migracija u pozitivnom smislu videćemo da je to paket mera razvojne prirode, ali akcenat je na selu.

Dakle, tamo gde je krenula negativna migracija, tamo je početak rešenja. LJudi su prvo krenuli da se iseljavaju sa planinskih, brdskih, seoskih prostora, pa polako silazili u nizine, a onda iz nizina ka gradovima, a iz gradova prema vani. Dakle, tamo gde počinje problem, po prirodi stvari, tu počinje i rešavanje toga problema. Zato je moja ponovna sugestija da razmotrimo u bliskoj budućnosti i ozbiljno pripremimo paket mera, pre svega kroz poreske olakšice, gde ćemo selima iznad recimo 600 metara nadmorske visine, dakle selima sa teškim životnim uslovima, osigurati poreske olakšice. Ako treba, i potpuno ih osloboditi poreza, čime ćemo ih zapravo jednu razvojnu energiju usmeriti tamo gde je problem i počeo. Naravno, i nizinska sela u određenoj meri treba stimulisati kroz poreske olakšice.

Dakle, nama je selo slabi trbuh i omladina je deo slabog trbuha. To je drugi deo teme na koji treba staviti fokus kroz mere poreskih olakšica za početnike u biznisu, za mlade ljude, za mlade bračne parove, o čemu smo i ranijim prilikama govorili, ali ne želimo odustati od ovoga.

Namerno rizikujem da ponavljanjem, prosto, izazovem negativne osećaje, ali ovo su stvari od strateškog značaja i preko njih se ne bi smelo proći. Zato je važno permanentno na njih ukazivati. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Zukorliću.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. Izvolite.

Miladin Ševarlić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Hvala lepo, gospodine predsedavajući.

Dozvolite najpre da se osvrnem na sinoćni RST-ov Dnevnik u 19.30 časova, koji je saopštio da je usvojen budžet za 2020. godinu bez ijednog glasa protiv. Mislim da to nije tačno i da Javni servis ne bi trebalo tako da informiše, bez obzira što je bilo svega tri glasa protiv.

U kontekstu Javnog servisa, više puta sam govorio i na Odboru za poljoprivredu, a i ovde u plenarnom zasedanju Skupštine, da je Srbija verovatno jedina država u svetu u kojoj stoka, figurativno, plaća TV pretplatu, jer sve štale koje imaju brojilo, čak i ako nema stoke u njima, moraju da plaćaju TV pretplatu. Sva brojila koja se nalaze na banderama i služe kao pogonska energija za pokretanje pumpi za navodnjavanje u povrtnjacima, voćnjacima i drugim obradivim površinama, plaćaju TV pretplatu svih 12 meseci i ako su ta brojila u funkciji, praktično, najviše četiri meseca tokom trajanja vegetacionog perioda u toku godine.

Navodio sam primer zadrugara iz Zadruge „Voćko“ u Tavankutu, koji ima 21 hektar jabuka pod sistemima za navodnjavanje, sedam bunara, sedam pumpi za navodnjavanje na sedam bandera i plaća sedam puta TV pretplatu godišnje, plus za štalu, osam i plus za kuću, devet.

Takođe, u prethodnom periodu sam dva puta razgovarao sa resornim ministrom za socijalna pitanja i juče sam, imajući u vidu da je juče počeo post, svratio u park preko puta Skupštine, da posetim veterane, učesnike ratova, koji protestuju i traže prijem. Oni su imali razgovor sa resornim ministrom. Nisu zadovoljni tim razgovorom. Tražili su prijem kod predsednika Republike kao vrhovnog komandanta.

Ja mislim da nije dobro za Republiku Srbiju da mesecima stoje toliki šatori u parku i skreću pažnju na jedan problem koji bi se verovatno mogao rešiti jednim prijemom i jednim konstruktivnim razgovorom, bez obzira na to što mi je resorni ministar juče rekao da je u toku finalizacija predloga zakona kojim će najveći deo tih pitanja biti rešen i objasnio neka pitanja koja verovatno neće moći da budu rešena.

Slažem se sa prethodnim diskutantnima koji su ukazali da je novi sistem obračuna penzija dobar, što je sistem, ali nije dobar što je takav, jer je ponovo udar na penzionere i oni će biti ponovo značajno oštećeni na zaposlene i na ekonomski položaj drugih socijalno ekonomskih kategorija.

Najzad da kažem da budžet za 2020. godinu, koji je juče usvojen i za koji je ministar poljoprivrede tvrdio da iznosi 5,5% od ukupnih poreskih prihoda, o čemu ga je u prethodnim danima podržavao i ministar finansija, apsolutno je netačan.

Čak i sa ovim dodacima koji su usvojeni po amandmanima, nema 5%, nema 56.605.000.000 u ukupnom razdelu 24, a da ne govorim samo o zbiru pozicija za one pozicije koje spadaju u podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju. O tome su na određeni način govorili i pojedini članovi Odbora za poljoprivredu od predsednika opštine Koceljeva, kojeg ne vidim danas ovde prisutnog, pa preko Milije Miletića, pa čak i predsednik Odbora za poljoprivredu je ukazivao da treba povećati taj budžet i on je zaista, prema onom prvom obračunu, ja nisam radio obračun sa amandmanom koji je usvojen, za 4.611.988.000 manji od 5% od ukupnih poreskih prihoda ceo razdeo 24, a za 16 milijardi manji su podsticaji u poljoprivredi od 5%.

Najzad da kažem i sledeće, da je održan sastanak srpskih nacionalnih organizacija iz osam zemalja regiona u Matici srpskoj u Novom Sadu i da je tada iznet podatak da u EU ima oko 1.600.000 naših građana. Pitam vas u susret predstojećim izborima kako mislite da oni glasaju ili ne želite da glasaju? Milion i 600 hiljada građana je zaista značajan segment biračkog tela i ne bi trebalo zapostaviti i ne očekivati da oni samo doprinose svojim sredstvima kada šalju u Srbiju, nego da učestvuju i na drugi način, jer, praktično bi zauzeli veliki broj mesta kao poslanici.