Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nataša Mihailović.

Hvala, predsedavajući.

Volim kada razgovaramo ozbiljno o Javnom servisu. Ja ću, naravno, u preostalom vremenu poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije vrlo kratko govoriti, takođe, o tome. Moje uvažene kolege koje su govorile pre mene, Branimir Jovanović, iz moje poslaničke grupe i upravo koleginica Stefana Miladinović, vrlo su sagledali ono što jeste uloga Javnog servisa.

Ja bih volela i stalno to ponavljam da budemo ozbiljni svaki put kada govorimo o javnom servisu, jer je opstanak javnog servisa izuzetno važna tema i finansiranje javnog servisa jeste ulaganje u budućnost. Ono moram biti stabilno i održivo. Nema javnog servisa bez nezavisnosti od politike. To što javni servisi emituju mora biti provereno i kredibilno, a program mora biti otvoren, odgovoran i inovativan. Na to nas uostalom, odnosno javni servis obavezuje i zakon koji je ova Skupština usvojila još 2014. godine.

Javni servis svuda u svetu je kičma javnog informisanja i to je u svim državama sveta, tako je i kod nas. I kada govorimo o finansiranju moramo biti svesni da javni servis vuče društvo napred. Javni servis kada ga mi ojačamo on dobija tu snagu i moć, i u kulturološko i vrednosnom smislu vuče društvo napred, a ne ka mulju i beznađu. Zato je vrlo važno da Vlada, na šta je naravno obavezna i po zakonu, obezbedi stabilno i održivo finansiranje RTS-a. Poveća pretplate, a istovremeno smanjenje subvencija za javni servis upravo pokazuju jednu ozbiljnost države.

16/1 VS/MT 12.40 – 12.50

Ovim povećanjem pretplate javni servis će se finansirati sa više od 60% iz pretplate, odnosno iz prihoda građana, 15% će činiti subvencije države, što je dobro da idemo ka tome da jednog dana javni servis bude u potpunosti finansiran iz takse i pretplate, i oko 21% ostvariće prihod i od marketinga.

Kada govorimo u ovom Domu, ali i u javnosti o ulozi javnog medijskog servisa, obično se ta priča svede na sadržaj, na prisustvo političara u određenim političkim emisijama, na minutaža, itd. Narodni poslanici imaju priliku da u svakodnevnom radu predstave svoj rad i to u direktnom prenosu na Drugom programu koji omogućava javni servis.

Važno je da razumemo da javni servis nije samo informativni program. Uloga javnog servisa je da informiše, obrazuje i zabavi i to upravo tim redom i, naravno, kvalitetno.

Od toga koliko će javni servis biti ozbiljan zavisi i budućnost našeg društva i jedne države. Dakle, da bi javni servis bio ozbiljniji i mi moramo biti ozbiljniji svaki put kada o njemu govorimo.

Smatram da je Predlog odličan, 255 dinara pretplate biće, uz subvencije države, dakle, volju da se obezbedi stabilno i održivo finansiranje javnog servisa, biće dovoljno da javni servis radi punim kapacitetom.

Podsetiću sve nas na jednu činjenicu da novac nužno ne obezbeđuje nezavisnost. Nezavisnost javnog servisa obezbeđuje dobar Zakon o javnim servisima, koji smo doneli 2014. godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Cokić.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, svi smo pod utiskom donošenja jedne od najvažnijih odluka, a to je Zakona o budžetu koji smo juče doneli. Svaki budžet u ovom mandatu bio je sve bolji i bolji, ovaj je najbolji. Nadam se da su ovo temelji za još bolje i kvalitetnije budžete koji garantuju bolje funkcionisanje ove zemlje i investicije u ovoj zemlji.

Poštovani gospodine Siniša Mali, oni koji su vas ovih dana napadali i osporavali vaše znanje ne mogu da ospore vaše znanje koje ste dokazali na svim mestima gde ste bili, na svim poslovima koje ste do sada obavljali, i pre, na funkciji gradonačelnika Beograda i sada na mestu ministra finansija.

Vaš rezultat, rezultat, pre svega, Aleksandra Vučića i njegovog tima jeste činjenica da smo izgradili autoputeve, da smo izgradili škole, bolnice, potpuno promeni ovu zemlju i poveli je jednim brzim korakom napred.

Da bi nas usporili u tome, vi ne možete kao čovek koji je emotivan da ne razmišljate o tome, a kad vas to opterećuje, onda ne možete da radite, ne možete da dajete rezultate. To je njihov cilj, da klipove ubacuju u točkove i da ometaju i osporavaju naš rad.

Predsednik je obećao nove investicije i svakako je budžet temelj tih novih investicija i to je duži period. Ono što je bitno jeste da je obećao ono o čemu se do sada nije govorilo, kanalizaciju i vodovod u svim naseljima. To je od presudnog značaja da bismo u selima koja su imala kako - tako vodosnabdevanje i rastom standarda gradili bolje uslove, uslove kao u gradu, a onda te otpadne vode nisu imali gde da odvedu, pravili septičke jame koje su zagadile bunare.

To je veliki poduhvat, ali ja verujem da će predsednik zajedno sa vama da ostvari to što je obećao, jer je do sada ostvario sve što je obećao.

Ove godine, 9. marta posetio je Podunavski okrug i ono što me interesuje opštinu Smederevska Palanka, iz koje ja dolazim. Sve što je obećao uradio je i mnogo je više urađeno.

LJudi u selima Cerovac, Kusadak, potpuno su iznenađeni, jer su potpuno cela sela asfaltirana. U mestu Kusadak, koje je nekad imalo želju da se pripoji Beogradu, kažu – ne znamo šta nas je snašlo. Dvanaest i po kilometara novog puta u jednom dahu. Put koji povezuje dva regionalna puta.

Velike su investicije koje su urađene u Smederevskoj Palanci. Dug opštine Smederevska Palanka o kojoj se ovde govorilo u negativnom kontekstu je prepolovljen.

U tim uslovima mnogo se uradilo, mnogo se investira. Nadam se da će investitor koji ovih dana obilazi Smederevsku Palanku doći, da ćemo stvoriti nova radna mesta.

Još jednom da ponovim, nezaposlenost ispod 10% i prosečna plata iznad 500 eura su naši rezultati uz kilometre autoputeva i infrastrukturu koju smo gradili i koju ćemo ubuduće graditi.

O zakonima koji su potpora budžetu i koji razmatraju njegovu prihodnu stranu naša uvažena Aleksandra Tomić govorila je i tu nema šta da se doda. Ja bih samo rekao da je značajno poresko rasterećenje dohodaka.

Ono što je jako bitno, što nekom može da izgleda beznačajno, meni važno, jer živim sa tim ljudima i znam, jeste da nema poreza na imovinu na pomoćne objekte, pre svega pomoćne objekte u selima, ono što ljudi imaju, što im je potrebno za funkcionisanje, kako oni kažu, suvi prostor.

Veliko je ulaganje u selo. Nadam se da će zadržati mlade da iz njega odlaze. Znam mnoge koji ne žele da napuste ovu zemlju i mislim da će naš brzi razvoj i oporavak ove zemlje i novi investicioni ciklus vratiti one koji su već negde na zapadu. Hvala veliko.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, zahvaljujem.

Poštovani gospodine ministre, gospodo poslanici, pre nekoliko dana usvojili smo ovde budžet za narednu godinu koji smo ocenili pozitivnim, realnim, ali i razvojnim.

Najvažnija ocena tokom rasprave je bila da on otvara mogućnost daljeg privrednog razvoja kao važne osnove za stabilnost i napredak društva.

Ocene koje su tada date upravo otvaraju velike mogućnosti, kao što je i najavljeno da se određene promene u privredi i poslovanju urade i upravo predlozi zakona koji danas imamo u okviru ove rasprave idu u tom pravcu, odnosno oni faktički predstavljaju instrumente koji omogućavaju planiranu upotrebu budžeta i njegovu raspodelu.

Predložene promene i izmene imaju za cilj u svakom slučaju bolji položaj poslodavaca i mnoge olakšice u njihovom poslovanju, stvaraju bolju poziciju na tržištu rada, kako zaposlenih, tako i vlasnika kapitala, lakšu isplatu plata i zarada kojima se ostvaruje bolja pozicija u ostvarivanju poreske politike i u svakom slučaju takvu jednu orjentaciju i mere koje to omogućavaju treba podržati.

To znači da je država na osnovu ostvarenih izuzetno dobrih ekonomskih rezultate i ostvarenog boljeg poslovanja pošla u pravcu zakonskog uređenja neophodnih promena i u svetu rada i u svetu kapitala.

Podržavam nameru i ciljeve kao jednu dugoročnu politiku koja će obezbediti zapošljavanje mladih, stručnih, novih kadrova, otvaranje novih i inovativnih preduzeća, razvoj i primenu novih tehnologija u njima, kako u tržištu rada u budućem vremenu i u načinu poslovanja ne bismo izgubili bitku.

Istina je, nije mi sasvim jasno ovo novonastanjeno lice koje se imenuje samo kao lice koje je stručno otišlo iz države, pa se ovde vraća pod uslovima omogućenih i boljih ekonomskih uslova, zato smatram da to u nekom budućem ili u nekom drugom podzakonskom aktu treba bolje objasniti.

Ono što posebno želim da komentarišem jeste Predlog zakona o predloženim izmenama i dopunama penzijskog i invalidskog osiguranja. Dobro je što postoje realne mogućnosti za povećanje penzija i za njihovo uravnoteženo usklađivanje po švajcarskoj formuli, kao što smo već rekli i upotreba jednog i drugog modela koji ovaj sistem obezbeđuju i stvaraju ga uređenim.

Uvođenjem ovog realnog budžeta i njegovog planiranja stvaraju se uslovi za njegovu dugoročnu ekonomsku održivost i pravnu sigurnosti i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih penzionera.

Dugoročnim ulaganjem u obavezni Fond PIO, zaposleni su, istina je, očekivali iz svih prethodnih godina da su ta sredstva njihovi garantovani lični fondovi za život u trećem dobu i socijalnu sigurnost u starosti.

Međutim, u savremenim uslovima sve prisutnijeg liberalnog kapitalizma, uslovima privrednog posrnuća koje smo videli kako izgleda u prethodnom periodu, lošeg modela tranzicije koji je bio primenjivan i koji je s jedne strane, nažalost, uništio fabrike, otpustio radnike, s druge strane preko noći na tom kapitalu stvorio ogromne bogate tajkune, videli smo da ništa do kraja nije zaštićeno, pa ni zarađene penzije. To je stvorilo i strah i nezadovoljstvo penzionera i njihovih porodica, stvorilo je nepoverenje u ovaj Fond i zapitanost u njegovu održivost i sigurnost.

Zato već sada smatram da treba stvarati dobru projekciju održivosti i sigurnosti ovog Fonda. Onda je i pitanje koje možemo postaviti - da li samo iz privrednih resursa koja su izgrađena u prethodnim godinama iz sredstava ovog Fonda, kao što su putevi, banje itd, možemo vršiti adekvatnom primenom ekonomskih mera, njegovu sistematsku dokapitalizaciju, a da to ne bude samo iz budžeta države? Videli smo kaku vrstu osetljivosti taj budžet može da ima i koji će u budućnosti biti i stanovišta populacione politike, odnosno populacionih rezultata, sve teže održiv i u tom smislu smatram da treba već sada dugoročno razmišljati i primenjivati adekvatne mere, koje nisu zasnovane strogo na budžetu.

Na tom principu zasnovani su u svetu privatni penzioni fondovi koji su stabilni i nikad ni u vreme Prvog ni Drugog svetskog rata nisu propali, niti su devalvirali. Mislim da je to važna osnova o kojoj mora da se razmišlja, čak i kada su u vidu ovi naši državni resursi.

Mi hoćemo razvitak i tog drugog privatnog fonda osiguranja, a kod nas je njegov razvoj moguć razvojem privrede, porastom plata i svim ovim merama i načinom politike koju vodi sadašnja Vlada.

Takođe, samo kratko, pomenuću i treći penzioni fond korporativnog osiguranja sa mogućim predlogom da to ne primene samo velike firme koje su ekonomski jake, nego da se u budućem razvoju ekonomije i privrednog rasta sve firme određenog nivoa kapitala obavežu da taj fond imaju makar mesečno uplaćivali 500 dinara, ili 1000 dinara, po radniku, jer za 20. godina to je veliki kapital koje te firme obezbeđuju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Zeljug. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, gospodo ministri sa saradnicima, Predlogom zakona o izmenama i dopunama zakona o porezima na imovinu Vlada Republike Srbije i SNS rade na smanjenju administriranja u postupku donošenja poreske prijave, a u slučaju obveznika poreza na nasleđe ili poklon i poreza na prenos apsolutnih prava.

U ovom slučaju javni beležnik koji je izvršio postupak overe i koji je sačinio i potvrdio ispravu po osnovu koje se vrši prenos prava na nepokretnost obveznika poreske prijave, podnosi poresku prijavu po tom osnovu.

Podatke u vezi prometa nepokretnosti javni beležnik dostavlja republičkom organu nadležnom za poslove katastra preko E – šaltera čime se izvršava obaveza propisana zakonom upisa u Katastar nepokretnosti, a Katastar ih prosleđuje dalje Poreskoj upravi i jedinici lokalne samouprava na utvrđivanje poreza.

Ovaj Zakon predlaže da se poreska prijava ne podnosi kada se u ostvarenom postupku radi o ostvarivanju prava na nasleđe ili poklon bilo da se radi o nepokretnosti ili o pokretnoj imovini, a kada je postupak donosi javni beležnik.

Ove odredbe zakona bi trebale da u toku primene omoguće pokretanje poreskog postupka sa manje administrativnih procedura i troškova koji proizilaze iz ovog postupka, ali i uštedu u vremenu posle uvođenja digitalizacije u poreski postupak i posle upisa u Katastar nepokretnosti.

Ovim se ujedno otklanja mogućnost greške prilikom podnošenja prilikom poreske prijave i podnošenje podataka u Katastar nepokretnosti, naročito ličnih podataka o nosiocu prava čije netačno evidentiranje u bazu podataka ili nepotpuni podaci unosioci prava mogu stvoriti u daljem postupku građanima velike probleme.

I sami znamo da su greške koje nastaju prilikom netačnih upisa podataka o vlasniku, naročito nosioci prava nad nepokretnostima u Katastru često znaju da prave probleme u smislu iziskivanja ispravki načinjenih grešaka uz potrebu dokazivanja, ali i u vremenu kao i finansijskih troškova za dokazivanja nastale greške u postupku upisa prava svojine.

Javni beležnik koji je stručno lice će umanjiti pojavu ovakvih grešaka i smanjiti na minimum i ubrzaće postupak dobijanja poreskog rešenja, a samim tim će biti i smanjeno administriranje.

Posebno bih se osvrnuo i pohvalio Predlog zakona koji se odnosi na član 4. koji se odnosi na bliže i preciznije definisanje objekata u sastavu poljoprivrednih gazdinstava i objekata na poljoprivrednom zemljištu koje se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju.

Dosadašnji zakon nije bio apsolutno jasan u pogledu navođenja koji su to objekti oslobođeni od plaćanja poreza na imovinu.

Član 4. ovog zakona nam navodi da su to: objekti za smeštaj mehanizacije, za poljoprivredu, objekti za smeštaj repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke i objekti za gajenje i proizvođenje autotonih rasada domaćih životinja, kao i objekte za uzgoj puževa, riba i pečuraka.

Ovom odredbom se jasno definiše koji su objekti, a koji ne podležu plaćanju poreza na imovinu, a ujedno pomažu srpskom poljoprivredniku u jednoj meri da bi na lakši način nastavili da obavljaju proizvodnju koja je jako važna za razvoj Republike Srbije, imajući u vidu da srpska poljoprivreda učestvuje sa 7% ukupnog BDP-a.

S obzirom na činjenicu da predložene izmene i dopune Zakona koje su danas pred narodnim poslanicima doprinose efikasnijem radu Poreske uprave i ubrzavaju donošenje rešenja kao i efikasnije definisanje obaveza uz omogućavanje olakšavanja građanima koje Zakon predviđa.

U danu za glasanje ću kao i predstavnici SNS u Narodnoj skupštini podržati ovaj set poreskih zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, u današnjoj raspravu su kolege već govorile o jednom broju zakona koji je iz ovog pretresa, a ja ću se osvrnuti na još dva koja su takođe u Predlogu.

Ono što je suštinski važno kada je u pitanju ovaj paket zakona jeste, pre svega, to što se radi o zakonima koji prate budžet, koji smo upravo usvojili i predstavljaju osnov za punjenje budžeta.

Druga važna činjenica je da su ovako projektovano porezi rezultat višegodišnjeg tenda privrednog rasta, a time i rasta BDP koji u ovoj godini dostiže čak 4%.

Kolega Petronijević je bio u pravu kada se pohvalno osvrnuo na sve ono što smo od njega mogli da čujemo i što je Vlada predložila i ovim setom zakona i Predlogom budžeta.

Ono što je za mene i moju poslaničku grupu najvažnije jeste da se ovim poreskim paketom vrši rasterećenje privrede, koje će se, verujemo, vrlo pozitivno odraziti na nova investiciona ulaganja u privredu kako domaćih, tako i stranih investitora, a time i na povećanje zaposlenosti.

Zakoni su usklađeni međusobno u pogledu poreskih olakšica ili oslobađanja od plaćanja poreza poslodavca i zaposlenih, čime se, čini mi se, dodatno motiviše privreda.

Ja ću se ovog puta osvrnuti najpre na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i na neka od rešenja koja želim da istaknem kao dobra, uz napomenu da se poresko opterećenje po ovom osnovu smanjuje sa 62% na 61%.

Šta su najvažnije promene kada je u pitanju porez na dohodak građana? Povećava se neoporezivi iznos stipendija i kredita učenika i studenata do 30.000 dinara. Umesto dosadašnjih 11.741 dinar, neoporezivi iznos stipendija i kredita učenika i studenata povećaće se na 30.000 dinara, što će doprineti sigurno stipendiranju, pre svega, većeg broja talentovanih studenata i učenika i u većim iznosima.

Druga važna stvar je da se povećava neoporezivi iznos zarade sa 15.300 dinara na 16.300 mesečno, čime se smanjuje poreska osnovica, a time i iznos poreza koji će se plaćati na zarade.

Unapređuje se sistem paušalnog oporezivanja prihoda koji obveznici ostvaruju po osnovu obavljanja samostalne delatnosti. Novim pojednostavljenim procedurama će se po automatizmu utvrđivati status paušala, a isto tako utvrđivati i visina paušalnog poreskog zaduženja.

Uvode se i nove olakšice za poslodavce. Umanjuje se poreska osnovica po osnovu zarade za lica koja zasnuju radni odnos sa poslodavcem kao novonastanjeni obveznici na teritoriji Republike Srbije za kojima postoji potreba na domaćem tržištu. Ova mera tiče se, pre svega, državljana Republike Srbije koji su trenutno nastanjeni u inostranstvu, a koji imaju posebno i stručno obrazovanje i za čijim radom i znanjem postoji potreba na domaćem tržištu.

Naime, ukoliko se građani Republike Srbije koji u proteklim godinama nisu boravili u zemlji, vrate i zaposle u Srbiji, imaće umanjenje osnovice za obračun poreza i doprinosa od 70% u trajanju od narednih pet godina. Ja mislim da je ovo dobra stimulativna mera.

Još jedna stimulativna mera je i produženje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica u vidu prava na povraćaj dela plaćenog poreza po osnovu zarade novozaposlenog lica u procentu od 65% do 75%.

Produženjem postojećih olakšica na još godinu dana, kao i korišćenjem drugih fiskalnih olakšica, privatnom sektoru se daje podsticaj za stvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje više lica.

Ovo je jedan broj novih poreskih mera koje potvrđuju proaktivnu poresku politiku Vlade sa krajnjim ciljem da se Srbija ekonomski i dalje ubrzano razvija poreskim rasterećenjima i jačanjem privrede, dakle i novim zapošljavanjem.

Cilj nam mora biti zaustavljanje odliva mladih i stručnih kadrova. Nezaposlenost mladih i dalje je evidentna, iako je stopa nezaposlenosti pala, tako da se usvajanjem ovog poreskog paketa očekuje brže i lakše zapošljavanje mladih.

Kada je u pitanju drugi zakon o kojem želim da govorim, to je Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom načinu uređivanja načina naplate takse za javni medijski servis, ona se povećava sa 220 dinara na 255, odnosno za 35 dinara je uvećana.

Procenjeno je da je ovaj iznos sredstava dovoljan za finansiranje funkcije Javnog servisa, da se upravo za taj iznos smanjuje iznos sredstava u budžetu predviđen za Ministarstvo kulture i informisanja. Dakle, na ovaj način se daje šansa povećanju samofinansiranja Javnog servisa, što je krajnji cilj, ali sa vrlo malim povećanjem kada je u pitanju opterećenje građana.

Naravno da se kod povećanja iznosa koji građani treba da doplaćuju, odnosno 35 dinara, vodilo računa i o ostalim ekonomskim parametrima, kao što su povećanje plata i penzija kao, prosto, jedan od parametara da ovaj namet ne bude prevelik.

Ono što se čulo i u diskusiji danas i što, čini mi se, s pravom građani ipak očekuju jeste da Javni medijski servis, odnosno RTS i RTV, stvarno budu servisi građana, da imaju dovoljnu zastupljenost informativnog, ali i obrazovnog i kulturnog programa, da programski sadržaji budu, pre svega, kvalitetni, da se ne dešavaju programski propusti koji mogu da loše predstavljaju našu istoriju, kulturu, tradiciju, muziku, da se promoviše i naša kulturna baština i Srbije u celini i posebno obratiti pažnju na ono što je dečiji program, jer pored njih odrastaju naša deca i to je užasno važno u vremenima kada je sve više televizija koje prikazuju rijaliti programe i eventualno širenje nezdravih stilova života.

Na Odboru za kulturu se moglo čuti niz kritika kada je u pitanju možda čak i programska šema Javnog servisa. Međutim, to zaista nije tema današnje rasprave i ja se ne bih na to osvrtala, ali stičem utisak da je obaveza svih nas da još jednom opomenemo Javni servis Srbije, čak i komercijalne televizije da obrate pažnju na svoje programske šeme upravo zbog naše dece koja se na bazi toga formiraju kao ljudi.

Socijalistička partija Srbije, narodni poslanici će podržati set predloženih zakona u Danu za glasanje. Zahvaljujem.