Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jasmina Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege poslanici, dragi građani Republike Srbije, na današnjoj sednici razmatramo set zakona iz sfere Ministarstva finansija i Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.

Ovih 11 predloga zakona su svakako u funkciji daljeg razvoja i napredovanja zemlje Srbije, napredovanja koje je jasno vidljivo u poslednjih sedam godina od vremena kada je odgovornost za Srbiju preuzela SNS sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu.

Mere iz ovih predloga zakona povezane su za Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu koji smo juče usvojili. Ovim predlozima zakona podstiču se dalje investicije u Republici Srbiji, jer se značajno smanjuje opterećenje na zarade, te se ovom merom širom otvaraju vrata za nova zapošljavanja za dalji razvoj.

Ovo je primer prave socijalne odgovornosti u vođenju zemlje. Otvaranjem prostora za novo investiranje, smanjenjem opterećenja dobijamo to novo, realno, na zdravim ekonomskim temeljima obezbeđno zapošljavanje i dalji razvoj.

Ove mere su jasno vidljive u umanjivanju doprinosa za PIO od 0,5%, a u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, kao i povećanju od 1000 dinara neoporezivog dela zarada u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.

Takođe, predviđene su i ogromne olakšice za novozaposlene sa umanjenjima od 85 do čak 100 posto, kao i umanjenje poreza na dohodak u naredne tri godine u iznosu od 70%, 65% i 60%.

Srpska napredna stranka je 2012. godine preuzela odgovornost za vođenje zemlje koja je bila pred ekonomskim kolapsom. Dotadašnja vlast zaduživala je zemlju kreditima sa sedam i više procenata kamata.

Mi smo u proteklim godinama povukli više teških, ali neophodnih poteza i konsolidovali smo situaciju, izvukli zemlju za ruba provalije.

Svet ovakav naš pristup ceni. Danas se Srbija zadužuje sa po pet puta manjim kamatama i to u retkim situacijama i to kamatama koje se mogu servisirati. I na istoku i na zapadu svet razume i ceni ono što danas u Srbiji radi predsednik Aleksandar Vučić. Nije samo jasno kako ga u njegovoj zemlji ne razumeju neki. Zato ćemo da nastavimo dalje da radimo i gradimo našu zemlju.

Naravno, u danu za glasanje sa zadovoljstvom ću i ja i moje kolege podržati predloženi set zakona. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vesna Ivković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ja bih vas molila samo da mi kažete vreme, koliko mi je ostalo.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, ja ću se kratko osvrnuti na ovaj set predloga zakona koji su na dnevnom redu, koji su rezultat dobre i stabilne ekonomske politike koju vodi ova Vlada. Osvrnuću se kratko na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Penzijsko i invalidsko osiguranje u Republici Srbiji je obavezno. Izmenama ovog zakona, koji je krovni za pitanja penzijskog i invalidskog osiguranja, propisuju se i dobrovoljni penzijski fondovi i penzijski planovi, koji su uređeni posebnim zakonom, ali je bilo potrebno uneti ih i u krovni zakon.

Osnovni cilj reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja je stvaranje uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema, koja će obezbediti pravnu sigurnost i bolji socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera.

Svedoci smo promena u demografskom kretanju stanovništva, drugim rečima, zbog produženja životnog veka stanovništva, sve je više onih koji koriste ovaj sistem penzijskog i invalidskog osiguranja, tako da se stvara nepovoljan odnos između broja zaposlenih koji plaćaju doprinose i broja korisnika penzija.

Trenutno, zbog tog nepovoljnog odnosa, država iz budžeta dotira Fond PIO. Ovakav odnos zahtevao je reformu penzijskog sistema, kako bi postao održiv. Reforme su sprovođene u više faza. Podignuta je starosna granica za odlazak u starosnu penziju, za muškarce 65 godina, a za žene postepeno podizanje granice za šest meseci, godišnje do 65 godina. Zatim, pooštreni su uslovi za odlazak u invalidsku penziju. Uvedena je prevremena starosna penzija, kada je ispunjen uslov za radni staž, ali ne i za godine starosti, kao i efikasnija naplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Pored svih preduzetih mera za dugoročnu stabilizaciju i ozdravljenje sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, ključni faktor leži u novim investicijama i novom zapošljavanju, jer za sada penzioneri podnose taj teret, posebno je njihov materijalni i socijalni položaj bio pogoršan restriktivnim merama koje država zbog makroekonomske stabilnosti morala da uvede.

Na sreću, zahvaljujući privrednom rastu i stabilnoj ekonomskoj politici, omogućeno je da se penzije usklađuju po osnovu kretanja potrošačkih cena i kretanja prosečne zarade zaposlenih u Republici Srbiji, po takozvanom švajcarskom modelu, što se ovim zakonom ustanovljava.

Ovaj predlog zakona, što bih posebno pohvalila, ustanovljava pravo na porodičnu penziju i vanbračnom supružniku, jer su bračna i vanbračna zajednica izjednačeni, pa je normalno da osim ostalih prava vanbračnog partnera, postoji i pravo na porodičnu penziju.

Drugi zakona na koji bih se kratko osvrnula jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Ovim predlogom zakona smanjuju se stope doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje sa 26% na 25,5%. Tako se smanjuje fiskalno opterećenje prihoda koje fizička lica ostvare po osnovu rada. Takođe, smanjuje se stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i za poslodavce sa 12% na 11,5%.

Smanjenje doprinosa za PIO trebalo bi da doprinese većoj motivisanosti poslodavca, odnosno privrednih subjekata na veće zapošljavanje, a time i na nove investicije, kako domaće, tako i strane, jer ovako rešenje u konačnom smanjuje trošak poslodavca, dakle, privredu u celini.

Ova stimulativna mera, u krajnjoj liniji, treba da doprinese bržem privrednom rastu, a time i boljim punjenju Fonda PIO i pomoći njegovoj samoodrživosti.

Takođe, ovim zakonom produžava se rok ostvarivanja prava na povraćaj dela plaćenih doprinosa za socijalno osiguranje i za poslodavce po osnovu zarade za svako novozaposleno lice. Ova subvencija produžava se i na 2020. godinu.

Zatim, zakon unosi oslobađanje od plaćanja doprinosa na teret poslodavca i na teret zaposlenog za novoosnovana privredna društva iz oblasti inovacione delatnosti, odnosno za osnivače ovih društava i to u periodu od tri godine od osnivanja, počev od 1. marta 2020. godine.

Sve ovo nas uverava da će razvojni put Srbije biti nastavljen, a poslanička grupa SPS, partije koja vodi računa o socijalnoj pravdi, će podržati sva ova zakonska rešenja, jer se njima unapređuje položaj privrede, povećava zaposlenost, a time i socijalno ekonomski položaj građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Violeta Lutovac Đorđević.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani ministri, poštovane kolege narodni poslanici, osnovni cilj usvajanja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO jeste postizanje dugoročne održivosti penzijskog i invalidskog osiguranja.

Ključni faktori su veoma jasni. Oni dovode do postizanja dugoročne održivosti penzijskog i invalidskog osiguranja, a leže svakako u razvoju zemlje, novim investicijama, kao i porastu broja zaposlenih.

Dugoročna održivost penzijskog sistema direktno utiče kako na popravljanje socijalnog položaja penzionera, i sadašnjih, a i budućih generacija penzionera, takođe, dovodi i do njihove pravne sigurnosti, a i do boljeg životnog standarda.

Zahvaljujući postignutim ekonomskim rezultatima, mi smo doveli do toga da danas, kao što je u predlogu ovog zakona, upotrebimo švajcarski model za obračunavanje, odnosno usklađivanje penzija, odnosno ta švajcarska formula je zapravo pokazala da je najbolje rešenje za dugoročnu održivost penzijskog i invalidskog osiguranja, jer se penzije isplaćuju u skladu sa ekonomskim mogućnostima u privredi, odnosno direktno su u vezi sa inflacijom, odnosno štitiće ih od inflacije i obezbediće realni rast penzija, naravno, sa rastom zarada.

Obzirom da smo juče usvojili budžet za 2020. godinu, koji je neosporno razvojni, ja bih rekla da je naša Vlada Republike Srbije svakako postavila prioritete. Među tim prioritetima su svakako penzioneri, pa će u januaru 2020. godine njihova penzija biti uvećana za 5,4%.

Obzirom da u državi Srbiji imamo 1.700.000 stanovnika koji su penzioneri, na sve ove penzionere, na celokupan broj će se odnositi povećanje od 5,4% za penzije. U odnosu na 2014. godinu, kada su bile penzije smanjene zbog dugova koje nam je ostavila prethodna vlast, do 2020. godine će se penzije povećati u rasponu od 13,7% do 19,4%.

Od ukupnog broja penzionera, znači, 1.700.000 stanovništva, najveći broj, procentualni broj penzionera je iz kategorije zaposlenih, čak 84%, poljoprivredne penzije 10%, a penzije iz samostalnih delatnosti 5,63%.

Reforme koje su se sprovodile u više faza bile su restriktivnog karaktera, ali su morale takve biti, jer smo došli do nepovoljnog odnosa između broja zaposlenih, odnosno broja osiguranika sa jedne strane i broja penzionera, korisnika penzija sa druge strane. Sve to je dovelo do deficita u poslovanju Republičkog fonda za PIO i došli smo do toga da je 40% moralo biti isplaćeno penzije iz budžeta Republike Srbije.

Da bi se smanjile dotacije koje su iz budžeta dopremane za penzije, a ujedno i zaustavio dalji rast deficita koji se stvorio u Republičkom fondu za PIO, mi smo morali da sprovedemo ovakve mere.

Pohvalila bih da ovim zakonom, odnosno predloženom izmenom zakona, licima koji u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove, takođe, lica koja su angažovana na osnovu ugovora o delu, lica koja obavljaju poslove preko omladinskih zadruga, ovim zakonom se stavljaju u ravnomerni položaj sa svim drugim korisnicima penzija u našoj Republici.

Takođe ću podsetiti da smo u novembru 2019. godine isplatili jednokratne pomoći penzionerima u visini od 5.000 dinara, zahvaljujući jedino postojećem suficitu u budžetu.

Takođe bih podsetila građane da su penzije morale biti smanjene 2014. godine, jer se tokom vlasti Dragana Đilasa od 2008. do 2012. godine javni dug povećao od 8,7 na 17,7 milijardi dinara. Takođe je napravljen minus u budžetu od 7,6 miliona evra.

Zahvaljujući odgovornoj Vladi, njenom marljivom radu, mi smo došli do viška u budžetu od 46,6 milijardi dinara i zato smo u oktobru mesecu usvojili rebalans budžeta, a time jednim delom smo novac usmerili na povećanje plata radnicima u javnom sektoru od 8% do 15% i takođe u novembru uspeli da isplatimo jednokratne pomoći penzionerima.

Još jednom ću ponoviti, zahvaljujući odgovornom radu celokupne Vlade, mi smo omogućili postojanje suficita u budžetu, kao i stabilne finansijske uslove u državi, a tako smo uspeli da stvorimo uslove da država pomaže najstarijim sugrađanima i direktno utiče na poboljšanje životnog standarda u našoj zemlji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da će konačno i ministri malo da se uključe. Ako ne, zaista ne znam što sede ovde, bolje da idu u svoja ministarstva, možda im se omakne pa nešto korisno urade i za građane Srbije.

Od jutros mi ponovo slušamo hvalospeve i slušamo koliko je dobro u Srbiji i slušamo da je zlatno doba. Čuli smo upravo i kako je nezaposlenost po prvi put valjda u istoriji Srbije pala ispod 10%, i to je, da kažem, mene ponukalo da se malo pozabavim i ovim zvaničnim podacima i da, pre svega, građanima Srbije, jer je vama apsolutno nemoguće bilo šta dokazati, dokažem i pokažem da je to u stvari samo igra sa statistikom koju vi sprovodite i da se praktično, na osnovu zvaničnih podataka koje objavljuju Republički zavod za statistiku i Nacionalna služba za zapošljavanje i Ministarstvo finansija, veoma teško može utvrditi kakvo je pravo stanje nezaposlenosti, koliki je broj zaposlenih i na osnovu čega vi uopšte te podatke saopštavate.

Prvu, mislim, zabludu koju treba razvejati kod građana Srbije je to da vi broj zaposlenih računate na osnovu, na primer, broja plata koje su isplaćene u prethodnom mesecu, kao što ni prosečne zarade ne računate na osnovu zaista isplaćenih plata, već je i to statistička kategorija.

Kada utvrđujete broj zaposlenih, vi krećete… Dakle, ne radi se o pravom broju zaposlenih u Srbiji, već o nekakvoj statističkoj proceni izvršenoj tako što se anketira mali broj ljudi i onda vas neko pita, ja ću pročitati, kaže – da li ste u toku posmatrane sedmice obavljali bilo kakav posao za zaradu ili prihod koji može biti u gotovini, robi ili uslugama u trajanju od najmanje jednog sata, pazite, zamislite u trajanju najmanje od jednog sata, kod poslodavca, samostalno ili na poljoprivrednom imanju, čak i ako u toku posmatrane sedmice niste primili zaradu ili ostvarili prihod u pomenutim oblicima? Dakle, nikakve apsolutno veze ovo nema sa realnošću, nema veze sa ljudima koji rade, već vidite i sami na osnovu onoga što odluči anketar i što vi na osnovu toga procenite možete reći bilo šta.

Koliko su ove vaše ankete i procene besmislene govore i sledeći podaci. Evo, na primer, 2012. godine ukupan broj zaposlenih je bio milion 866 hiljada građana u Srbiji i tada je zvanična stopa nezaposlenosti bila 23,9%. Sledeće godine milion i 865 hiljada zaposlenih. Dakle, hiljadu zaposlenih manje u Srbiji, a stopa je na volšeban način pala na 22,1%. Zamislite vi koliko je to besmisleno. Hiljadu zaposlenih manje, po logici stvari morala bi rasti stopa nezaposlenosti, a po zvaničnim vašim podacima stopa nezaposlenosti je pala 2% i onda treba neko da vam aplaudira i da kaže koliko je dobro u Srbiji.

Sledeće godine još veće ludilo. Umesto milion i 865 hiljada, sada imamo milion i 845 hiljada zaposlenih. Dvadeset hiljada zaposlenih manje u drugoj godini vašeg režima, a opet na volšeban način stopa nezaposlenosti nastavlja da pada na 19,2%. Izgubite 20.000 zaposlenih u odnosu na prethodnu godinu i smanjite stopu nezaposlenosti za 3%.

Ko je ovde lud? Da li su ovo tačni podaci? Ovo su, da ministra obavestim, zvanični podaci sa sajta Ministarstva finansija. Taj sajt mi je omiljeni u poslednje vreme, najviše volim tamo da odem, da se snabdem podacima i da građanima Srbije ukažem na koje ih sve načine obmanjujete i koliko su vaše statistike lažne, koliko su besmislene i koliko ne znače ništa.

Naredne godine, sa milion i 845 hiljada, tada se menja i metodologija obračuna broja nezaposlenih, navodno raste broj zaposlenih, apsolutni broj, na milion i 896 hiljada. Istovremeno, stopa nezaposlenosti pada na 17,7%. Dakle, jedne godine izgubite 20 hiljada zaposlenih i stopa nezaposlenosti padne za 3%, sledeće godine navodno 40 hiljada novozaposlenih, onda padne stopa manje nego prethodne godine, padne za 1,5%. U kakvoj je ovo korelaciji? Kakvog ovo smisla ima? Nema, mislim, kao što se vidi, apsolutno nikakvog.

Sledeće godine 20.000 novih radnih mesta, a pada stopa inflacije na 15,3%. Dakle, 2,4% pada stopa nezaposlenosti, iako je duplo manje novozaposlenih nego prethodne godine. Kako to može da se objasni? Kako ovo može da se objasni iz godine u godinu, odnosno da su time vaše statistike potpuno besmislene?

Neki anketar pita, da ponovim još jedanput, to čuveno pitanje, dakle, broj zaposlenih utvrđuje se tako što anketar nekoga pita – da li ste u toku posmatrane sedmice obavljali bilo kakav posao za zaradu ili prihod koji može biti u gotovini, robi ili uslugama u trajanju od najmanje jednog sata kod poslodavca, samostalno ili u poljoprivrednom domaćinstvu? Maltene kada pozovu nekoga pa dobiju ženu, domaćicu i pitaju – da li je skuvala ručak ili opeglala veš, ona kaže – jesam, da li je trajalo sat vremena, ona – jeste, jesi li dobila platu, ona – nisam, gotovo zaposlena, ne mora ni da je primi. To je ono što vi radite i to je način na koji obmanjujete građane Srbije.

Zanimljivo je i to što vi u različitim trenucima, onako kako vam odgovara iznosite različite podatke o ukupnom broju nezaposlenih. Da uzmemo primer Aleksandra Vučića. On je ovde tvrdio da je npr. 2013. godine stopa nezaposlenosti bila 28,7%. Prema zvaničnim podacima, koji su raspoloživi, nije. Danas je izneta tvrdnja da je, kaže, trenutna nezaposlenost 9,5%. Ne meri se nezaposlenost trenutno, gospodo.

Vi ste i 2017. godine tvrdili da je nezaposlenost svega 10,6%, i to je u avgustu 2017. godine tvrdio Aleksandar Vučić, pa je zvaničan podatak za 2017. godinu 13,5%. Koga briga za te trenutne podatke koji se apsolutno ne održe do kraja godine i ne mogu biti ni uporedivi sa prethodnim godinama?

Slična je stvar sa mnogim drugim kriterijumima. Znate, vi sada pričate u ovom trenutku o trećem kvartalu. Prema blic proceni privredni rast je 4,7%, i to ste ponovili 100 puta.

Koliki je bio privredni rast u prvom kvartalu? Zašto tad niste na sva zvona pričali po televizijama koliko je mali? Nije vam palo na pamet.

Još jedna stvar, moram ponovo zamoliti ministra finansija da mi da da podatak, odnosno da odgovori na postavljeno poslaničko pitanje i javno na sednici i u pisanoj formi - koliko ste uštedeli time što ste protivustavnim zakonom, koji ste nazvali Zakon o privremenom načinu isplate penzija, kolike su uštede za svaku pojedinu - 2014, 2015, 2016. i 2017. godinu?

Dakle, da vidimo koliko ste oteli sa grbače penzionera, koliko ste zaradili, jer ja tvrdim da ta sredstva za državu nisu velika i da su mogla da se obezbede na mnogo bolje načine nezadirući u ona prava koja su po mom mišljenju nepovrediva. Stečena prava se ne mogu dirati. I vi ste zadrli u to kažete – nije pravo visina penzije, nego je pravo imati penziju.

Vratite novac koji dugujete penzionerima. Vaše hvala ih ne zanima. Kao prvo saopštite tačan podatak koliko ste oteli, a onda vratite, dajte da vidimo kako ćemo te pare vratiti penzionerima, makar onima koji su živi i to sa kamatom.

Zahvaljujem kolega Šaroviću.
Reč ima predstavnik predlagača ministar Zoran Đorđević.
Izvolite ministre.

Hteo bih prvo, poštovani poslanici, da se osvrnem na činjenicu, pošto sam ovde čuo i u prethodnim danima raspravu o tome da je nekome nešto oteto protivustavno itd.
Radi informisanja javnosti - Ustavni sud je 24. septembra 2015. godine izdao saopštenje, a doneo je odluku 23. septembra 2015. godine, da je okončao postupak ocene ustavnosti Zakona o privremenom utvrđivanju načina isplate penzija. Nakon analize odredbe osporenog zakona sa stanovišta svih bitnih navoda inicijatora našao je da nema osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje ustavnosti ovog zakona i njegove neusaglašenosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima.
Zatim, oni kažu da zakon ispunjava uslove dozvoljenog ograničenja imovinskih prava polazeći od toga da su propisane mere uređene zakonom, a ne aktom niže pravne snage, da zakon ne dira u pravo na penziju, da su mere propisane radi postizanja legitimnog cilja i stvaranje uslova za redovnu isplatu penzija makar i u umanjenom iznosu u opštem i javnom interesu. Zatim, da postoji srazmernost u propisivanju mera, jer su ovim merama manje pogođena lica sa nižim penzijama, što se postiže upravo time što procenat umanjenja nije isti za sve penzije, više od 25.000 dinara, i konačno s obzirom na to da je reč o merama privremenog karaktera, a što je sud i utvrdio iz odredbe Zakon o budžetskom sistemu, kojima se ograničenje u isplati penzija vezuje za učešće penzija u BDP, Ustavni sud je ocenio da se ne mogu prihvatiti kao osnovni navodi inicijatora o neusaglašenosti osporenog zakona sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.
To ima na sajtu Ustavnog suda. Tako da bih voleo da ne obmanjujemo javnost i naše penzionere, da ih dovodimo u nepotrebne troškove.
Ono što je činjenica jeste da je naš osnovni cilj Vlade Republike Srbije jeste poboljšanje materijalnog položaja svih naših građana, pa i penzionera. Dokaz za to jesu prethodne godine. Povećanje penzija je iz godine u godinu koje će sledeće godine biti 5,4% i mi ćemo sa takvom praksom nastaviti ubuduće. Koliko god se to nekome sviđalo ili ne sviđalo to ostaje nama kao zadatak i tako će biti i ubuduće. Hvala.