Sada imamo dve varijante. Recimo, nemamo ovaj zakon i hoćete da nastavimo ovako da radimo, kao što je i do sada. S obzirom na to šta se danas dešava, hajde tako da budem, da kažem, formalan u svom izlaganju, mislim da bi bili ipak za to da se donese ovaj zakon i mislim da ovo je jedan, kao što je i rekao gospodin Jovanović, i kvalitativan i kvantitativan iskorak napred.
Šta bi se desilo da tako, kažete, ostane Nacionalna služba? Nama agencije postoje i danas i hajde da ih zanemarimo. Šta bi se dešavalo? Govorimo o zanimanjima koja nedostaju i uglavnom ta zanimanja su ona koja su potrebna danas kada vi dobijete tender. Recimo, imate kompaniju koja se bavi izgradnjom puteva i treba da nađete putare, građevinarce kojih nema na Nacionalnoj službi, ali hajde, idemo opet hipotetički, da ih ima, i vi ih uzmete Nacionalnoj službi i stvarno su dobri radnici, završite taj posao, radite tri meseca asfaltiranje nekog puta i dobijete to i završite. Vi morate da ih vratite nazad na Nacionalnu službu, jer nemate sad više posla za njih. Konkurišete na sledećem tenderu, dobijete ga za tri meseca, vi se javite u Nacionalnu službu i sada više tih dobrih radnika nema, jer ih je uzeo neko drugi, i vi ih faktički nemate, a imali ste siguran posao.
Upravo to je ideja ovoga, a to je da se pruži mogućnost tim radnicima, jer se večito vapi za njihovim poslom, jer su, ne mogu da kažem, sezonski, ali ad hok se traže, a opet su potrebni i za njih ima posla non-stop, da imaju neku sigurnost, jer nisu oni osuđeni zato što se traže ad hok i nema posla za njih kod jednog poslodavca stalno, a kod različitih ima, da budu osuđeni na to da nemaju na neodređeno vreme. Ti radnici, upravo takvi, će dobiti kod agencije na neodređeno vreme ugovor.