Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2019.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da prisustvuje 65 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje ulovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 12. do 16. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave, Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Siniša Mali, ministar finansija, Zoran Kasalović, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Bojana Stanić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ivana Savićević, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave, Miloš Janković, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Snežana Bogdanović, šef odseka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Gordana Pođanin i Biljana Grandović, viši savetnici u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Jelena Ljubinković, samostalni savetnik u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama od 12. do 16, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničkih grupa.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, član 96. stav 4. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenim u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, AP, ili jedinica lokalne samouprave; Predlogu zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru; Predlogu zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima AP i jedinica lokalne samouprave; Predlogu zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama i Predlogu zakona o agencijskom zapošljavanju.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da)
Reč ima ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić.
Izvolite, ministre.
...
Socijalistička partija Srbije

Branko Ružić

| Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama su danas četiri Predloga zakona iz nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokale samouprave; Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave; Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru; Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima AP i jedinica lokalne samouprave; Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama.
Predloženim izmenama navedenih zakona redefinišu se rokovi od kojih počinje primena sistemskog i posebnih zakona o platama u pojedinačnim delovima javnog sektora, uslovljene potrebom da se u predstojećem periodu sprovedu dodatne finansijske analize prelaska na nov sistem plata i da se ostavi novi, primeren vremenski period poslodavcima i zaposlenima za pripremu za implementaciju novih rešenja.
Zbog potrebe da se u predstojećem periodu sprovede detaljnija procena fiskalnog uticaja, uključivanja svih zaposlenih u javnom sektoru novi sistem plata i omogući planiranje i utvrđivanje troškova rada zaposlenih prema novom sistemu plata, kako bi se sprečilo da učešće mase zarada opšte države u BDP poraste, pristupilo se izmeni navedenih zakona na predloženi način.
Prilikom pripreme navedenih propisa imalo se u vidu složenost, kompleksnost procesa implementacije zakona, koja podrazumeva značajne obaveze za poslodavce u javnom sektoru, kao i za osnivače javnih službi i drugih pravnih lica putem planiranja osnovice za obračun plata kojom treba postići finansijsku održivost republičkog, pokrajinskih i naravno lokalnih budžeta.
To je sve uslovilo potrebu da se od usvajanja navedenih zakona pa do njihove primene, ostavi odgovarajući vremenski period, čime bi se omogućilo da reforma sistema plata postigne finansijski održivi efekat počev od 1. januara 2021. godine.
Ovim putem želim da ukažem i na to da platni razredi postoje u sistemu državnih organa, počev od 1. januara 2007. godine, kada je tada usvojen reformski zakon o platama državnih službenika i nameštenika. Dakle, rad državnih službenika se već prati i plate državnih službenika se zavisno od vrednovanja rada kreću kroz platne razrede.
Platni razredi znače da se praktično plate povećavaju zaposlenima na bazi kvaliteta njihovog rada, čak i u slučaju da se ne povećava osnovica na osnovu koje se obračunava plata. Platni razredi znače dobro upravljanje učinkom i ljudima, koje naravno treba da prati nagrada kroz platu.
Naše opredeljenje je da se kroz reformu sistema plata omogući primena platnih razreda za celokupni javni sektor. Predlažemo da se početak reforme odloži za još jednu godinu, imajući u vidu kompleksnost ovog procesa.
Naime, reforma se odnosi na preko 400 hiljada zaposlenih u raznim ustanovama, državnim organima, javnim agencijama, jedinicama lokalne samouprave koji moraju da budu pripremljeni za promenu, jer će one da implementiraju kada reforma počne.
Specifičnosti svakog dela javnog sektora moraju da se analiziraju i važe kroz sistem plata, dodatka i drugih prava koje proizilaze iz rada, kao i kroz proces planiranja finansijskih troškova rada. Dakle, treba voditi računa da zdravstvo ima dežurstva i drugačiju organizaciju rada zbog potrebe pružanja neprekidne zdravstvene, odnosno neprekidne dostupnosti zdravstvene zaštite. Prosveta se razlikuje u pogledu organizovanja, pa i do samog finansiranja, od predškolskog preko osnovnog i srednjeg, pa i do visokog obrazovanja. Nauka je takođe u reformskom procesu finansiranja. Organi lokalne samouprave prolaze kroz reformski proces u radnim odnosima.
Sve to naravno uslovljava da je obimna finansijska analiza svakog sektora, načina njihovog organizovanja, načina njihovog finansiranja i troškova rada neophodna da bi se napravio smislen i budžetski održiv prelazak na novi sistem u svim delovima javnog sektora. Za svo ovo vreme, dakle od 2015. godine kada je rešeno da se uđe u reformu, urađen je i još uvek se radi na ogromnom delu posla koji treba da omogući da reforma otpočne.
Doneta su četiri nova zakona o platama posle dugih pregovora sa sindikatima i drugim zainteresovanim stranama. Dakle, Sistemski zakon, Zakon za javne službe, za AP i jedinice lokalne samouprave i Zakon za javne agencije.
Pripremljen je nacrt još jednog zakona koji tretira državne službenike, koji je prošao kroz javnu raspravu. Urađena su takođe radna mesta u javnom sektoru kroz usvojeni katalog radnih mesta i naravno da se promene u radnim mestima sve vreme prate kroz katalog i samim tim i usklađuju. To je jedan živi organizam, jedna kontinuirana aktivnost.
Izvršena je takođe implementacija kataloga u sistematizaciji svih javnih službi. U završnoj fazi je priprema za usvajanje kataloga radnih mesta nameštenika u državnim organima i organima AP i jedinice lokalne samouprave. Usklađen i šifarnik registra Trezora sa katalogom radnih mesta, kao podrška finansijskoj analitici i adekvatnog praćenja zaposlenosti u javnom sektoru.
Razgovaralo se sa svi ministarstvima i sindikatima o vrednovanju radnih mesta, što treba da rezultira donošenjem uredbe o koeficijentima za radna mesta iz kataloga. Takođe, ono što nas očekuje, to je nastavak razgovora sa sindikatima i to je još jedan veoma važan deo procesa koji treba da izvršimo i naravno da završimo, kako bi se postigao što je moguće veći konsenzus oko konačnih rešenja pre implementacije 1. januara 2021. godine.
Radi se takođe analiza zatečenih isplata plata kod svakog poslodavca u javnom sektoru, kao i finansijska analiza mogućih opcija po kojima bi reforma mogla da se postepeno implementira kada započne primena zakona. Znači, radi se, praktično, o veoma kompleksnom, zahtevnom, finansijski pre svega osetljivom procesu koji mora da bude izveden do kraja tako da možemo pouzdano da kažemo kako će reforma uticati na budžet i kako na platu svakog zaposlenog.
Ako imamo u vidu da su ovakvi reformski procesi u drugim državama pripremani, implementirani u sistem i duže od 10 godina onda treba zaista i uvažiti razloge zbog kojih se jedna ovako ozbiljna reforma ne može sprovesti ni u Srbiji u tako kratkom roku. Naročito što ovom reformom ne smemo da ugrozimo budžetsku stabilnost postignutu u prethodnom periodu.
Na kraju, ja se nadam da ćete svakako u danu za glasanje podržati predlog izmena ova četiri zakona i nadam se da ćete uvažiti i argumentaciju koja tretira ovo pitanje i sva obrazloženja koja smo dali, jer se zaista radi o jednom veoma zahtevnom, kompleksnom procesu koji radimo zajedno sa Ministarstvom finansija i čitava Vlada je vrlo posvećena ovoj tematici i najvažnije je da kada uđemo u implementaciju samog reformskog dela reforme sistema plata važno je da to bude i smisleno i finansijski održivo i da bude pre svega u interesu onih na koje se odnosi, a to su, kao što sam rekao na početku, preko 400.000 ljudi koji rade u našim javnim službama, organima, agencijama itd.
Zahvaljujem se.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem ministre Ružiću.
Reč ima Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Izvolite ministre.

Zoran Đorđević

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pred vama je Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju. Naime, uvođenjem zakonskog okvira za rad preko agencije za privremeno zapošljavanje vrši se usaglašavanje radnog zakonodavstva Republike Srbije sa međunarodnim standardima MOR.
Narodna skupština Republike Srbije je 20. februara 2013. godine usvojila Zakon o potvrđivanju Konvencije MOR broj 181, o privatnim agencijama za zapošljavanje, čime je načinjen još jedan korak u harmonizaciji našeg zakonodavstva sa međunarodnim standardima. Ovim zakonom vrši se usklađivanje kako sa navedenom konvencijom i preporukom 188, tako i sa Direktivom 2008/104 o radu preko Agencije za privremeno zapošljavanje i drugim direktivama koje sadrže odredbe koje se odnose na agencijske radnike, odnosno ustupanje zaposlenih. Iz tog razloga je donošenje ovog zakona potvrđeno kao prioritet u akcionom planu za sprovođenje programa Vlade 2017-2019 u nacionalnom planu.
Zakonom o radu nije regulisan ravnopravni status niti su uređeni uslovi pod kojima se zapošljavaju radnici u cilju njihovog ustupanja na rad drugom poslodavcu, kao ni njihova zaštita. Međutim, Zakonom o privrednim društvima nema ograničenja u pogledu obavljanja više delatnosti, pa i onih koje nisu upisane u registar, tzv. sporedne delatnosti, ustupanje radnika je dozvoljeno Uredbom o klasifikaciji delatnosti, kao privremeno zapošljavanje i ostalo ustupanje ljudskih resursa, tako da se ovim delatnostima mogu baviti svi privredni subjekti, a ne samo agencije.
Uredba je jedini osnov za privremeno zapošljavanje i ustupanje ljudskih resursa bez postojanja adekvatne zakonske regulative koja bi obezbedila zaštitu prava ustupljenih lica.
Zakon o radu poznaje samo ugovorni odnos između zaposlenog i poslodavca, tako da ne uređuje rad zaposlenog preko Agencije za privremeno zapošljavanje. Jasnim definisanjem Agencije za privremeno zapošljavanje i preciziranjem uslova za njihov rad, pravima i obavezama lica koja sa Agencijom za privremeno zapošljavanje zaključuju ugovor o radu radi ustupanja na privremeni rad poslodavcu korisniku i druga međusobna prava i obaveze zaposlenih Agenciji poslodavca korisnika urediće se ova oblast i maksimalno zaštiti tzv. agencijski zaposlenik.
Pozitivni efekti donošenja ovog zakona ogledaju se u zaštiti i unapređenju uslova rada radno angažovanih lica u svrhu ustupanja zaposlenih drugim subjektima, korisničkim preduzećima, izjednačavanje u pogledu osnovnih uslova rada sa zaposlenim kod poslodavca korisnika, a naročito poboljšavanje radnopravnog statusa sa prelaskom sa Ugovora o privremenim i povremenim poslovima na Ugovor o radu, čime se obezbeđuju sva prava iz Zakona o radu i opšteg akta, to je kao što su Kolektivni ugovor i Pravilnik o radu.
Zatim jednak položaj u pogledu uslova rada kao da je neposredno zasnovao radni odnos kod poslodavca korisnika što će doprineti boljim uslovima rada, a naročito povećanju zarade ustupljenih zaposlenih, pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, za ishranu u toku rada, za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za vreme provedeno na službenom plutu u zemlji i inostranstvu, za smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu. Bolje obezbeđeni uslovi za bezbednost i zdravlje na radu. Pravo na neograničeno radno vreme i isplatu prekovremenih radnih sati rada. Pravo na odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor, godišnji odmor i druga odsustva, državne i druge praznike.
Siva ekonomija i neformalno zapošljavanje predstavljaju jedan od ključnih izazova sa kojima se Republika Srbija i danas suočava. Ne registrovane aktivnosti u značajnoj meri nanose štetu svim zainteresovanim akterima, poslodavcima, zaposlenima i samoj državi. Sa jedne strane ne prijavljeni radnici su uskraćeni za osnovna prava, između ostalog prava iz penzijskog i zdravstvenog osiguranja, dok sa druge strane država ne uspeva da naplati poreze i doprinose. Takođe, kompanije koje posluju legalno imaju znatno veće troškove poslovanja posebno radne snage u odnosu na svoje konkurente iz sive zone. S toga sve zainteresovane snage moraju imate zajednički cilj i zadatak, a to je da se bore protiv sive ekonomije. Primena zakona doprineće suzbijanju sive ekonomije, odnosno smanjivanja rada na crno, jer su do sada agencijski radnici nisu bili vidljivi u sistemu radnopravnih odnosa, te su bili podložni svim oblicima narušavanja ustavnih i zakonskih prava iz rada i socijalno osiguranja, tako da su spadali u oblik rada na crno.
Sagledavajući sve mogućnosti za rešavanje problema ne zaštićenih i diskriminisanih zaposlenih koji radi kao ustupljeni zaposleni činjenicu da postoji pravni osnov za obavljanje delatnosti, iznajmljivanje zaposlenih za potrebe drugih tzv. privremeno zapošljavanje i ostalo ustupanje ljudskih resursa, a nedostaju zakonska rešenja koja će u skladu sa međunarodnim standardima urediti radnopravni položaj ustupljenih zaposlenih agencija i korisničkih preduzeća donošenje ovog zakona je ne samo najbolji već jedini način za rešavanje napred navedenih problema.
Zakon o agencijskom zapošljavanju obezbediće i pravni osnov za otklanjanje svih navedenih problema a posebno nejednakost i diskriminacija i nelojalna konkurencija kada je u pitanju status ustupljenih zaposlenih i agencija, poslodavaca koji se bave ustupanjem i poslodavaca korisnika kod kojih ti zaposleni obavljaju rad.
U danu za glasanje predlažem da podržite ovaj zakon, jer kao što sam rekao on je nešto potpuno novo kod nas u sistemu i verujem da će u potpunosti unaprediti položaj svih naših zaposlenih. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milanka Jevtović Vukojičić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, ispred Odbora za rad, socijalnu politiku, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva ističem da je Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju bio predmet razmatranja, da ga je nadležni odbor prihvatio i predložio Narodnoj skupštini usvajanje u načelu.

Ono što najpre moram da kažem, to je da pohvalim rad Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja upravo iz razloga što se radi o jednom sasvim novom sistemskom zakonu čiji je prevashodni cilj unapređenje radnopravnog statusa radnika koji su radili na povremenim i privremenim poslovima. To su uglavnom sezonski radnici, to su uglavnom građevinski radnici. Unapređenje kvaliteta njihovog života, njihova naknada koja će se obračunavati u skladu sa uporednim radnim mestom, poslodavca korisnika, njihov sveukupni bolji životni standard i smanjenje siromaštva.

Cilj SNS, naravno i ove Vlade i našeg predsednika jeste da siromaštvo u Srbiji bude svedeno na najmanju moguću meru, a to znači da se kvalitet života svih radnika koji su radno angažovani po bilo kom osnovu unapredi i da se život njihovih porodica takođe, životni standard unapredi.

Takođe, moram da pohvalim nadležno ministarstvo zato što je na jedan potpuno transparentan način došlo do predloga zakona koji je danas na dnevnom redu, ovde u domu Narodne skupštine. Moram da istaknem da su bili uključeni predstavnici drugih ministarstava, predstavnici Privredne komore, predstavnici Unije poslodavaca, da je javna rasprava održana u novembru 2018. godine, kao i da su bili i okrugli stolovi upravo na temu prezentacije ovog zakona u pet gradova u Republici Srbiji, Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Novom Pazaru.

Takođe, ovim zakonom na precizan i detaljan način se utvrđuje obaveza agencija za zapošljavanje, kojih je prema podacima iz 2018. godine, prema podacima Ministarstva rada, bilo 111, tačno na precizan način su uređuje rad agencija. Time se sprečava nelojalna konkurencija, daje se mogućnost pojavljivanja većeg broja agencija na tržištu rada, ali ono što je najvažnije, to je da se smanjuje siva ekonomija koja je kancer svakog društva.

Naravno da smanjenjem sive ekonomije ovaj zakon i te kako doprinosi. Takođe, moram da pohvalim da će nadzor nad primenom ovog zakona vršiti Inspektorat za rad, uprava u okviru Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, da će podzakonski akti za primenu ovog zakona takođe nadležni ministar doneti u vremenu koje je propisano zakonom. Nadamo se da će implementacija ovog zakona doprineti poboljšanju životnog standarda zaposlenih kojima do sada nije na adekvatan način bio utvrđen radnopravni status. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice.
Da li neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SDPS, narodni poslanik Predrag Jelenković. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Predrag Jelenković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, potpredsedniče, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege.

Pred nama je danas Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju, između ostalog, čini mi se jedan od važnijih, jer je ova oblast do sada bila dosta nedefinisana, kao što je rekao i ministar u uvodnom izlaganju. Zato treba ponoviti, radi javnosti, pre svega zbog onih koji su trenutno u tom statusu tzv. agencijskog zaposlenog.

Predmet uređivanja ovog zakona, kao što se može videti u materijalu koji smo dobili, pre svega su prava i obaveze zaposlenih koji zasnivaju radni odnos sa Agencijom za privremeno zapošljavanje, zatim jednak tretman, kako da kažem, ustupljenih zaposlenih u pogledu ostvarivanja određenih prava iz radnog odnosa, onda uslovi za rad agencija za privremeno zapošljavanje. Predviđen je i način, kao i sami uslovi ustupanja zaposlenih drugom preduzeću, odnosno drugom pravnom licu, zatim odnos agencija između i poslodavaca korisnika, kao i obaveze agencija i poslodavaca korisnika prema ustupljenim zaposlenima.

Interesantno je da dosadašnjim propisima koji uređuju ovu oblast nije regulisano pitanje agencija za privremeno zapošljavanje, iako one, kao što smo čuli od prethodne koleginice, u praksi dugo postoje. Zakon o radu poznaje samo ugovorni odnos između zaposlenog i poslodavca, tako da ne uređuje rad zaposlenog preko Agencije za privremeno zapošljavanje. Međutim, preciznijim definisanjem agencija za privremeno zapošljavanje, kao i uslova za njihov rad, prava i obaveza, ovim zakonom uređuje se ova oblast i maksimalno se zaštićuju oni koji su tzv. agencijski uposleni, odnosno zaposleni kod poslodavca.

Predviđeno je i kolektivno pregovaranje, što je jako dobro, i kolektivno pregovaranje u agenciji ili kod poslodavca korisnika. Ugovorima se mogu pregovarati i neki segmenti kojima bi se unapredili i usavršavali, recimo, putem raznih edukacija zaposlenih, kao i pristupa objektima, npr. za boravak dece ili neke druge vidove pogodnosti za same zaposlene preko Agencije za zapošljavanje.

Zakonska rešenja koja su pred nama danas pozitivno će uticati na tržište rada u, mogu da kažem, neka četiri segmenta. Prvo, doprineće povećanju broja ugovora o radu sa iznajmljenim radnicima, drugo, doprineće poboljšanju materijalne i socijalne sigurnosti iznajmljenih radnika kroz obezbeđivanje zarade koja je jednaka zaradi uporednog radnika kod poslodavca. Pod tri, dovešće do ukidanja nelojalne konkurencije, kao što smo čuli od ministra, između samih agencija i agencija i poslodavca. Pod četiri, doprineće većoj konkurentnosti među agencijama koje se bave iznajmljivanjem radne snage na zakonskim i tržišnim osnovama.

U cilju postizanja održivog trenda zaposlenosti, definisani su pojedinačni ciljevi koji kroz sprovođenje različitih programa, kao što stoji u materijalu, mere i aktivnosti, treba da doprinesu povećanju zaposlenosti u Srbiji. Između ostalog, tu se misli na podsticanje zapošljavanja u manje razvijenim regionima i razvoj regionalnih i lokalnih politika zapošljavanja, što je jako važno, naročito kada je u pitanju južna i jugoistočna Srbija. Zatim, širenje programa aktivne politike zapošljavanja, što dovodi do unapređenja kvaliteta ljudskih resursa i na kraju razvoja institucija, odnosno institucionalnih kapaciteta.

Ono što treba istaći je da će zakon o agencijskom zapošljavanju obezbediti pravni osnov za otklanjanje svih navedenih problema dosadašnjih, a posebno nejednakosti i diskriminacije kada je u pitanju status zaposlenih i agencija poslodavaca.

Treba istaći član 31. Predloga zakona gde se uređuju kolektivna prava ustupljenih zaposlenih u skladu sa međunarodnim standardima Međunarodne organizacije rada i Evropske unije.

Zbog specifičnosti ovog vida angažovanja zakonom je propisano da se ustupljeni zaposleni računaju u ukupan broj zaposlenih kod poslodavca korisnika pri utvrđivanju ispunjenosti uslova za određivanje predstavnika zaposlenih u skladu sa zakonom, kao i da imaju pravo na sindikalno organizovanje i delovanje, što je jako važno.

Opšte je poznato da se SDPS zalaže za sve zaposlene, bez obzira na vrstu radnog odnosa i radno vreme. U samom programu SDPS u delu obezbeđivanja socijalne sigurnosti i radnih mesta se, između ostalog, ističe da socijalno odgovorna država podrazumeva organizovanu solidarnost, gde država pre svega treba da pospeši stvaranje i saradnju sa različitim udruženjima i ostalim oblicima angažovanja čiji su ciljevi društvena solidarnost, socijalna zaštita i radno angažovanje.

Moje pitanje je zato što smo dobili kao poslanička grupa i predloge Samostalnih sindikata Srbije da li je bilo razgovora i sa sindikatima. Koliko sam shvatio koleginicu, javna slušanja su održana u Srbiji. Kakav je stav Socijalno ekonomskog saveta kada je u pitanju ovaj predlog zakona?

Takođe, u tim predlozima Samostalnih sindikata Srbije ima vrlo zanimljivih ideja koje, nadamo se, kao SDPS da će biti predviđene u tom delu koji se zove podzakonska akta, a tu se pre svega misli na bankarsku garanciju, kao sigurnost agencije za zapošljavanje, kao i solidarnu odgovornost agencija i poslodavca.

U danu za glasanje SDPS podržaće set predloga zakona. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, narodni poslanik Vjerica Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u petak i danas imamo 16 predloga zakona koji su nekako blisko vezani sa Zakonom o budžetu i od tih 16 predloga, 13 su izmene i dopune zakona. Neki se menjaju čak 17 puta. To valjda dovoljno govori o tome da su ovi predlozi loši i da sve ovo o čemu ste vi ovde danas, gospodo ministri, govorili, treba menjati iz korena.

Takođe je važno da napomenemo da ćete vi za neki dan usvojiti i zakon kojim se povećava taksa za tzv. Javni servis, koji sve jeste samo to nije. Danas je poskupela struja za 3,9%, pa niste nešto dobro sinhronizovali, trebalo je bar da sačekate da ovo povećanje penzija ili povećanje minimalne zarade i ovo povećanje zarada u javnom sektoru, pošto ste očigledno lepo uklopili da se ta povećanja ponovo vrate u budžet. Znači, ništa od povećanja potrošnje, što je vaša priča u javnosti.

Ministar je govorio o platnim razredima i ova tri zakona koja se odnose na plate u lokalnim upravama, Republici, autonomnim pokrajinama. Pa, neće biti da je onako kako smo čuli od ministra. Prvo, platni razredi u Srbiji ne postoje. Platni razredi se obećavaju već punih, evo, 19 godina.

Vi ste, ministre, rekli da se u nekim drugim zemljama ta vrsta reforme priprema više od 10 godina. Evo, u Srbiji, 19 godina. Svaki ministar i svaki predsednik Vlade su kao jedan od prioritetnih poslova obećavali platne razrede.

Vi kažete da se od 2007. godine u Srbiji primenjuju u lokalnim samoupravama platni razredi i da se na osnovu kvaliteta rada usklađuju plate, odnosno povećavaju zarade zaposlenih. Prvo, to nisu platni razredi i to vam je svakako jasno. Postoje neka ocenjivanja koja su sve više nego realne ocene, gde nemate egzaktnih podataka na osnovu kojih neposredni rukovodilac ocenjuje zaposlenog i onda je tu toliko zloupotreba u lokalnim samoupravama da je to prosto neverovatno. Od ličnih interesa, ličnih afiniteta, ličnih eventualnih svađa zavisi da li će neko dobiti ocenu tri, četiri, pet, dva, itd.

Ne možete vi reći da postoje te merodavne ocene, vi ih još nazvaste platnim razredima, što, naravno, nije tako, gospodine Ružiću i vi to dobro znate, ali lepo zvuči kad se ministar tako pohvali, pa onda ljudi misle - vidi, ovi stvarno nešto rade.

Dakle, ako nemate precizno navedeno na osnovu čega, obrazac koji neko popuni i na osnovu tog obrasca mu se plata smanjuje ili povećava, sve drugo je pričam ti priču i nešto što jednostavno nema veze sa realnošću.

Vi ste ovde takođe pričali koliko je mnogo razloga zbog čega se mora pomeriti primena ovih zakona za još jednu godinu. Ne postoji nikakav razlog, jednostavno niste uradili to što ste obećali. Obećali ste platne razrede, svi ovi zakoni su vezani za platne razrede, vi ih niste uradili, i onda se lepo kaže - izvinite, narodni poslanici, nismo ništa uradili, prosto, moramo produžiti rok. Ovim zakonima se mora produžiti rok. To nije sad stvar da li neko hoće ili neće, samo obrazloženje treba biti onako kako zaista jeste realno stanje.

Radi se o platama u javnim službama, radi se o platama koje svakako ni ovakve kakve su i sad sa tim nekim povećanjima su daleko od nečega od čega može realno da se živi, a pogotovo, kada ovo kažem, mislim na nameštenike. To je najveća grupa zaposlenih u javnom sektoru, u lokalnim samoupravama, u administraciji AP, u državnoj administraciji. Ti ljudi jedva da dobijaju platu u visini ovog tzv. minimalca. Minimalca, koji je 30.000,22 dinara, još uvek nije, još je 27.000,22 dinara, tek posle 1. januara će biti 30.000,22 dinara i koji je za sedam hiljada dinara manji od minimalne potrošačke korpe, ne od prosečne, već od minimalne. Penzije su tek, najniža penzija je za tri puta niža, i više od tri puta niža, od te najniže potrošačke korpe.

Vi, gospodo, niste socijalno odgovorni. Vaš budžet, koji ste usvojili, nije socijalno odgovoran. Sve ovo što vi radite u ovom poslednjem periodu, vezano za buduće izbore, pogotovo je Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju, odnosno za buduće predizborne kampanje.

Agencijsko zapošljavanje, valjda znate, postoji i sada. Ja mislim da to vama nije novina. Postoji, gospodine Đorđeviću, lokalne samouprave po Srbiji, 80% njih su osnovale agencije. U te agencije su smestili sve one koji su bili zaposleni u vreme prethodne vlasti i u tim agencijama primaju mnogo manje plate od onih koje primaju zaposleni u lokalnoj samoupravi i, naravno, nemaju ni jedno od tih prava koje vi ovde sada, koliko-toliko ovim zakonom predviđate. Svi ti ljudi su samo premešteni, raskinut je ugovor u lokalnoj samoupravi i premešteni u agencije.

Dakle, nemojte da mi kažete da to ne postoji, kad to svi koji nas sad gledaju znaju i svi koji ovde sede u ovoj sali znaju. Ako neće da kažu, ako je to državna tajna, evo, mi smo je otkrili, dakle, agencije postoje.

Ovo što vi sad predviđate ovim Zakonom o agencijskom zapošljavanju je nešto što se tiče nas srpskih radikala, što je apsolutno nepotrebno. Vi kažete da se ovim zakonom radno zakonodavstvo usklađuje sa međunarodnim standardima, sa nekim evropskim standardima, međunarodnim, mi smo nešto ratifikovali i tako dalje, ali ministre, u tim zemljama sa kojima se vi upoređujete, mi bismo se u ovom delu rado upoređivali, ali ne ide.

Tamo je socijalna pomoć veća od naše prosečne zarade sa kojom se vi hvalite unapred, od juna, da će do kraja ovog meseca biti 500 evra. Tamo je socijalna pomoć, u svakoj od tih država, te razvijene Evrope, veća od te naše prosečne zarade. Tako da mi ne bismo trebali baš da srljamo da se po svaku cenu upoređujemo, odnosno da usklađujemo svoje zakonodavstvo.

Ministre, vi treba da skinete zabranu zapošljavanja u javnom sektoru, taj predlog zakona nemamo, a to treba hitno da uradite. Tri godine to obećavate i sad premijer Ana Brnabić kaže da će zabrana zapošljavanja biti skinuta, ali će Komisija određivati ko i gde treba da se zaposli. Nije šija, nego vrat. Dakle, nema slobodnog zapošljavanja. Premijerka kaže – kako ko bude otišao u penziju zapošljavaće se novi ljudi. Ne radi se to tako stihijski, radi se tamo gde treba. Mi kad kažemo da treba skinuti tu zabranu, onda se, pre svega rukovodimo onim što slušamo od vas ministara ovde.

Vi ministri nama narodnim poslanicima kukate. Šta god vam kažemo da nešto ne funkcioniše, vi kažete – nemamo inspektora. Nemamo građevinskih inspektora, nemamo inspektora za rad, nemamo budžetskih inspektora, nemamo zdravstvenih inspektora, nemamo prosvetnih inspektora, tržišnih, itd i činjenica je da nemate. Ne može 10 inspektora da u svom poslu, pa ni 20 ne može da pokrije celu Srbiju da bi posao bio koliko-toliko završen u bilo kojoj oblasti.

Dakle, mi vam kažemo da tamo gde zaista postoji potreba, normalno, raspišete konkurs, primite ljude koji ispunjavaju uslove, a ne da primate na određeno vreme stranačke aktiviste. Šta se onda dešava? Taj stranački aktivisti… sad vam ja govorim sve ovo što je apsolutno prisutno u praksi, taj stranački aktivista na nekom kiosku kupi diplomu i automatski sa mesta, na primer, kafe kuvarice postaje savetnik, dobija veću platu i, nažalost, za dva, tri meseca dobija neki ozbiljan posao, tipa nekog inspektora, itd. Ne može se sa takvim kadrovima uraditi ništa ni u lokalnoj samoupravi, ni u državnoj upravi. Ne može, ministre.

U državnoj upravi, obojici ministara se obraćam, i vi to dobro znate, pogotovo vi, gospodine Ružiću, koji ste duže od gospodina Đorđevića i bili ste narodni poslanik i znate, pratili ste sve šta se dešava, mi u državnoj upravi, a nažalost i u lokalnim samoupravama i u pokrajinskim administracijama imamo, ljudi, ozbiljan problem. Vi nemate na praste jedne ruke da izbrojite ljude koji znaju da rade svoj posao. Evo, ja neću nikoga da prozivam. Pitajte ljude koji rukovode Skupštinom, pitajte ljude koji rukovode vašim ministarstvima, ne mislim vi kao ministri, nego, ne znam, sekretari, u ovom više, rekla bih, tehničkom, tehnološkom smislu koji rukovode.

Vi nemate ljude koji znaju da rade posao. Ovi koji dolaze sa štancovanim diplomama, prvo, ne znaju, drugo, neće da uče i, treće, otvoreno kažu – ti ćeš meni da kažeš da ja nešto radim, pa ja sam ovde zaposlena preko stranke. Otvoreno tako kažu nekom od starijih kolega koji pokušava da ih nešto nauči.

Verujte, kada još ta jedna grupa ljudi koja treba da ide u penziju, kada ode u penziju verujte da neće imati da uradi ni najjednostavniji posao u lokalnim samoupravama i u državnoj upravi.

Mi iz tog razloga govorimo – primajte tamo gde ima potrebe, zapošljavajte pravnike, mlade pravnike koji su završili državni Pravni fakultet. Dajte im da uče posao, dajte im da nauče. Nisu ovo jednostavni poslovi. Poslovi državne uprave i lokalne samouprave nisu jednostavni poslovi. Zahtevaju i znanje i ozbiljnost i iskustvo. Vi radite na tome, svesno ili nesvesno, da potpuno ostanu devastirani ti najznačajniji organi za funkcionisanje države.

Zašto i dalje mislimo da ovo agencijsko zapošljavanje nije dobro? Nama niko, ni ovaj zakon, ni obrazloženje, a ni ministar nije objasnio, osim toga što moramo da se uskladimo sa nekim na međunarodnom nivou, šta dobijamo mi ovim agencijskim zapošljavanjem? Šta dobijaju zaposleni koji će biti ustupani? Kaže – biće ustupljen nekome.

Ovo je Nacionalna služba za zapošljavanje u nekom „ŽNj“ obliku, ovo što predviđate ovim zakonom. Zašto neko, ako mu treba pravnik, ekonomista, inženjer, lekar, ne znam šta, ne može normalno raspisati konkurs i primiti nekog ko ispunjava uslove? Zašto ga ne može primiti na neodređeno vreme? Zašto to mora da se radi preko Agencije? Koja je uopšte uloga Agencije? Šta će da radi ta Agencija? Da li će se prijavljivati Nacionalnoj službi ili Agenciji? Da li će oni tamo da budu u Agenciji, Bože me oprosti, ko u ulici Crvenih fenjera poređani da neko dođe da ih bira da rade? To je prosto neverovatno. Prosto je neverovatno šta ste vi ovim Predlogom zakona predvideli.

Tek koje ste uslove dali ko može i kako može osnovati ovu Agenciju? Može, otprilike, svako kome padne napamet. Ali, na koji način… predvideli ste ovde i da će Agencija, ako zaposleni, poslodavac korisnik dužan je da ustupljenom zaposlenom naknadi štetu koju je ustupljeni zaposlenih pretrpeo na radu. Ako on neće iz nekog razloga, Agencija je subsidarno odgovorna za naknadu štete. Iz čega će ta Agencija da tu naknadu štete isplati? Na osnovu čega je subsidarno odgovorna? Nigde ne piše da treba ni jedan jedini dinar da ima bankarske garancije. Prema tome, ovaj stav 2. člana 33. vam je potpuno nepotreban, neupotrebljiv.

Dakle, može taj ustupljeni zaposleni, što mi strašno izgleda samo kao pojam, ustupljeni zaposleni, može da pretrpi ne znam kakvu štetu, poslodavac neće da nadoknadi tu štetu, Agencija nema pare zato što nema obavezu da ima pare, zato što može da je osnuje onako kome god padne na pamet, ali je važno da kažete da to privredno društvo, tako bi se zvala ta Agencija ili preduzetnik, ispunjava prostorne i tehničke uslove za rad.

Stvarno, kakve? Kakve prostorne i kakve tehničke uslove za rad treba da ispunjava? Ta Agencija, kako ste je vi ovde normirali ovim zakonom, treba da ima dva kompjutera i dva zaposlena koji će evidentirati ljude koji se prijavljuju i ljude koje ustupate. Kakav drugi prostor vam treba za to i kakvi drugi tehnički uslovi vam trebaju za to? Umesto što ste to propisali, trebalo je da propišete da moraju obezbediti bankarske garancije u nekom ozbiljnom iznosu. Jer, šta će se desiti ako poslodavac ne isplaćuje tom ustupljenom zaposlenom sve ono što je predviđeno ovim zakonom? Šta će, da se tuži, pa će da dobije radni spor za pet godina? Toliko minimalno traju minimalno radni sporovi u Srbiji.

Dakle, ni ovim zakonom ni na koji način niste vodili računa o zaposlenom. Vama su ciljni grupa poslodavci. Naravno, mi nemamo ništa protiv. Poslodavci moraju imati određene uslove, moraju imati dobre uslove da bi se otvarale firme, da bi se ulagalo. Sve je to normalno i mi sve to prihvatamo, ali ne može zaposleni biti poslednja krpa kojom svako može da obriše pod. Prvo, ne može zaposleni da radi za minimalac od 30.000 dinara, od kojeg ne može da napuni tu najnižu potrošačku korpu. Mora imati bar 37.000 dinara.

Mi, ljudi, u Srbiji imamo 300.000 ljudi koji rade za minimalac i 400.000 koji imaju svega hiljadu dinara više od minimalca. Reče ovde koleginica – ovim zakonom će se suzbiti siva ekonomija. Kako? Kako će se suzbiti ovim zakonom o agencijskom zapošljavanju? Nema ovde, nigde tu ne piše kako će se suzbiti, a svi znamo, javna tajna je u Srbiji da oko 70% zaposlenih koji primaju minimalac, koji je još uvek 27.022 dinara, pet hiljada dinara moraju da vrate poslodavcu u kešu. To smo svojevremeno govorili Aleksandru Vučiću kada je ovde predstavljao ekspoze kao premijer i on je tada rekao da zna za tu pojavu i da će Vlada učiniti sve da je više ne bude. Verujte, ta pojava nije smanjena. To postoji i dalje.

Evo, problem opet. Možda imate dobru nameru, ali, recimo, nemate inspektore. Ljudi se plaše da ovako nešto prijave zato što nikada se nije desilo da inspekcija rade stane na stranu zaposlenog. Nikada. Zaposleni da bi tužio, mora prethodno da se obrati inspekciji rada, pa tek kada dobije mišljenje i stav inspekcije rada, onda može da tuži.

Ali, inspekcija rada redovno stoji na stranu poslodavca zato što možda po prijavi prošeta, ode sa poslodavcem na ručak, malo ćaskaju, druže se i šta će, mora da donese mišljenje koje nije u interesu zaposlenog. Onda to kasnije rukovodi sud i onda se tako dešava sve što se dešava.

Dakle, okanite se Agencije za zapošljavanje, skinite zabranu zapošljavanja u javnom sektoru, zapošljavajte ljude na konkurs, nemojte na određeno vreme, nemojte partijske kadrove, zapošljavajte ljude koji su osposobljeni, koji imaju stručnu spremu, koji su redovno završili fakultete, pa da krene konačno i lokalna samouprava i državna samouprava da radi ozbiljnije u interesu, apsolutno svih građana koji žive u Srbiji. Hvala.