Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2019.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre Đorđeviću, poštovani ministre, gospodine Ružiću sa saradnicima, drage kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi kod grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače sam u Skupštini izabran sa liste SNS – Aleksandar Vučić i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Inače, ja ću kao i do sada podržati predloge svih ovih zakona sa aspektom, vidi se da će tu biti više sredstava za naše radnike koji rade u javnom sektoru.

Ti ljudi koji su do sada imali određenu naknadu, odnosno platu, koja je bila, sigurno mogu da kažem nedovoljno dobra, sada će imati mogućnost da dobiju veća sredstva, veće plate, tako da će oni ljudi koji rade i u policiji i u Vojsci i BIA-i, u službama bezbednosti, u zdravstvu, u prosveti, u institucijama za socijalnu zaštitu, svi ti ljudi će imati veće mogućnosti da zadovolje svoje potrebe.

Kada neko kaže – pa i ovo je malo, trebalo je više. Ali, sa druge strane, moramo da budemo svesni da budžet Republike Srbije po prvi put daje mogućnost da ljudima koji rade odlično svoj posao, koji rade za dobrobit svojih građana, da li su to građani Svrljiga, da li su građani Bele Palanke, da li su građani Gadžinog Hana, da li su građani Beograda, Novog Sada, ti građani će imati bolje usluge.

Bilo bi sigurno bolje kada dođe taj zakon o platnim razredima, za koji se nadam da će biti u toku narednog perioda, u toku naredne godine, siguran sam da će se bolje tada neke stvari vrednovati, ali sada, ovo je vrlo bitno, pošto znamo da ljudi koji rade u tim našim lokalnim samoupravama, da su plate tamo veoma male, niske, da zbog nedovoljnog broja radnika, recimo, opština Svrljig ima manji broj uposlenih nego što je propisano i data mogućnost, a ima takvih još opština. Jedan radnik ima veći broj referata, tako da će ovo na neki način biti njima jedna vrsta satisfakcije, da mogu kvalitetnije da završavaju svoje poslove.

S druge strane, ja sam u periodu od 2000. do 2007. godine, bio i predsednik sindikata na nivou opštine Svrljig, bio sam aktivan kao sindikalac, gde ovaj deo oko ovih agencija za zapošljavanje, za mene bi bilo sigurno mnogo bolje da ti ljudi imaju stalno radno mesto, da mogu da rade, da budu sigurni na svom radu, ali ovo je, na neki način, mogućnost da zbog određenih zakonskih propisa, da mogu se ljudi uposliti, da ti ljudi imaju iste mogućnosti, ista prava i iste obaveze da rade, s tim što nije u okviru radnog odnosa, kao što su malopre govorile kolege poslanici pre mene, u radnom odnosu gde imaju status na neodređeno vreme.

Svedoci smo da period iza nas je pokazao da ima tendencija rasta i plata, da ima tendencija rasta obezbeđivanja više sredstava za razvoj nerazvijenih područja. Taj nivo rasta ide od 2012. godine, pa do ovih današnjih dana, gde je stvarno vidljivo, gde je uposlenost mnogo veća, gde smo nekada imali preko 20% nezaposlenih na nivou evidencije, a sada je to ispod 10%.

Mogu da kažem samo jednu stvar, kada sam govorio, a govoriću i u narednom periodu, ja dolazim iz Svrljiga, najlepše opštine u Srbiji, da ima sugestija i primedbi na moje aktivnosti u Skupštini, zašto ne govorim da dolazim iz najsiromašnije opštine u Srbiji, jer smo četvrta grupa nerazvijenosti, devastirana, opština koja ima veoma lošu demografsku sliku. To je fakat stanje.

Očekujem da ćemo imati mogućnosti da u narednom periodu imamo u okviru nadležnog ministarstva i rada i socijalne politike, odnosno nadležnog Ministarstva finansija, poreske politike, da za takve opštine može da se obezbedi oslobađanje za svakog poslodavca koji želi da otvori svoju firmu u takvim opštinama kao što su Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, da se tim ljudima obezbede sredstva, odnosno da se oni stimulišu oslobađanjem određenog dela obaveznog poreza koji plaćaju u okviru bruto zarade, a da ta razlika koja treba da bude između 50 – 70%, bude za te radnike mogućnost da se poveća plata.

Na taj način, mi ne bismo imali kao najsiromašnija opština najniže plate u Srbiji, već bi dolazili poslodavci koji bi dali mogućnost, upošljavali ljude, sa obavezom da povećaju platu. Na taj način bi ti ljudi imali platu preko 40.000 dinara.

Ja mislim, pošto ćemo sutra raspravljati o amandmanima, koji se tiču zakona poreske politike, oslobađanje od određenih kategorija i opština, mislim da je ovo neophodno, jer bi na taj način imali mogućnost da prosek plate u tim našim opštinama, ne povećava se prosek plata kada se poveća plata u javnom sektoru, već iz realnog sektora, da radnici mogu imati veću naknadu zarade, a svedoci smo da ozbiljni investitori, jake firme ne žele da dolaze u opštine kao što je Svrljig, kao što je Bela Palanka, Gadžin Han, opštine koje su, što se kaže male, nemaju dovoljno kapaciteta za određene kategorije poslova, ali vrlo je bitno da smo prepoznali, da znamo da takvim opštinama, devastiranim područjima moramo dati mogućnost da se više oslobode poslodavci, da ta razlika bude za veću platu radnika. Na taj način bismo sigurno dobili i bolja radna mesta i veće plate i siguran život za ljude. Hvala još jednom.

Ja ću kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke glasati za set ovih zakona, zato što je to neophodno i potrebno za boljitak života u Srbiji.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jasmina Obradović.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jasmina Obradović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.

Poštovani predstavnici Vlade, cenjene kolege poslanici, dragi građani Srbije, u današnjoj raspravi bavimo se setom pet zakona iz sfere Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja. To su sledeći predlozi zakona: Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinici lokalne samouprave, Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenim u javnim službama i Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju.

Tema današnje rasprave vezana je, dakle, i za zapošljavanja, te ću u svojoj diskusiji pomenuti neke primere, tačnije investicije u Novom Sadu, a kao način za nova zapošljavanja.

Zabranom zapošljavanja u javnom sektoru SNS uvela je red u ovom segmentu društva, a obezbeđivanjem investicija otvorila mogućnost zapošljavanja u privredi u realnom sektoru, koji je tako obnovljen i osnažen napokon počeo da plaća obaveze, a time i otvori mogućnost za nova zapošljavanja u javnom sektoru, ovaj put na zdravim nogama.

Tako mogu da pomenem Naučno-tehnološki park, kojim je Vojvodina i Srbija dobila jednu od najznačajnijih institucija za edukaciju i razvoj visokih tehnologija. Vrednost ove investicije je 13 miliona evra. Uz podršku predsednika Vučića, uspeli smo da u Novi Sad dovedemo dve velike internacionalne proizvodne kompanije iz oblasti auto industrije, kompanije „Aptiv“, koja trenutno zapošljava oko 3.000 radnika i „Lir“ sa blizu 2.600 zaposlenih koji rade u fabrici u zoni Sever 4, gde se odmah nalazi pored holandska kompanija „CTP“, a gradi se i novi industrijski objekat.

Očekujemo da ove godine i kompanija „Knor“ počne da zapošljava, a tu su i manje kompanije, kako što su danska „Kvik fajer“, zatim, „Lidl“, „Promenada“, Istraživačko-razvojni centar „Kontinental“, koji je u prvoj godini poslovanja zaposlio 2.000 inženjera. „Beri Kalebo“ grupa, vodeći svetski proizvođač proizvoda od čokolade i kakaa visokog kvaliteta dolazi u Srbiju. Ovaj gigant potpisao je Memorandum o razumevanju sa Vladom Srbije i gradom Novim Sadom.

Dakle, mogla bih da nabrajam još mnogo toga. U jednoj rečenici, u ovom periodu Novi Sad je postao mesto razvoja, o čemu svedoči činjenica da je postao evropska prestonica mladih i evropska prestonica kulture.

Ovo su samo neki primeri investicija koje omogućavaju novo zapošljavanje na području Novog Sada, kao i čitave države, od kako je odgovornost za grad preuzela SNS i gradonačelnik Miloš Vučević. Srpska napredna stranka, predvođena Vučićem, uprkos ometanjima onih koji su ovu zemlju doveli do ruba propasti, nastavlja da radi i gradi.

U danu za glasanje sa zadovoljstvom ću podržati predloženi set zakona. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš.
Reč ima narodni poslanik Ana Čarapić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ana Čarapić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, već treću nedelju za redom raspravljamo o predlozima zakona koji će doprineti rastu životnog standarda i otvaranju novih radnih mesta sa jedne strane, dok sa druge strane, doprineće privrednom rastu i razvoju.

U četvrtak smo izglasali Predlog zakona o razvojnom budžetu Republike Srbije za 2020. godinu i odmah smo krenuli sa raspravom o novim predlozima zakona koji će zajedno sa usvojenim budžetom dati pune rezultate kada je u pitanju privredni rast i razvoj.

Prva četiri predloga zakona o kojima danas raspravljamo tiču se redefinisanja zakonskih rokova, vezano za početak primene platnih razreda u obračunu plata u javnom sektoru, dok Zakon o agencijskom zapošljavanju ima za cilj zaštitu prava agencijskih radnika. Dakle, zakon predviđa izjednačavanje prava agencijskih radnika sa radnicima kod poslodavca korisnika, odnosno kod poslodavca koji za potrebe svog posla, osim redovnih zaposlenih, angažuje i agencijske radnike.

Nakon usvajanja i stupanja zakona na snagu, agencijski radnici imaće prava na godišnji odmor i regres, imaće prava na bolovanje, pravo na naknadu usled privremene sprečenosti za rad, kao i ostala prava iz radnog odnosa, a to su pravo na podizanje stambenih, potrošačkih i drugih kredita itd. Takođe, Predlog zakona će doprineti apsolutnoj materijalnoj zaštiti agencijskih radnika usled povrede na radu.

Predlozi zakona o kojima danas raspravljamo su još jedan dokaz u nizu, da država brine o svakom građaninu Srbije. Zašto ranije nismo imali predloge zakona koji štite radnike? Do 2012. godine u moru otpuštenih i nezaposlenih ljudi nikoga se nije ticalo da raspravlja o predlozima zakona koji štite prava radnika, a ljudi su pristajali da rade i za 15 hiljada dinara, koliko je tada minimalac iznosio, samo da bi prehranili svoju porodicu.

Godina 2019. je godina rada i godina izgradnje. Prvi put nakon 24 godine imamo stopu nezaposlenosti koja je jednocifrena. Možemo se pohvaliti sa tim da nam je stopa nezaposlenosti niža i od zemalja u okruženju i od zemalja članica EU. Srbija ima nižu stopu nezaposlenosti od Crne Gore za oko 5%, duplo nižu stopu nezaposlenosti od BiH, više nego duplo nižu stopu nezaposlenosti od Severne Makedonije, zatim nižu stopu nezaposlenosti ima Srbija i od Španije i od Grčke koje su zemlje članica EU.

Posebno me raduje činjenica da sektori u kojima imamo rast zaposlenosti su trgovina na veliko i malo, građevina, IT sektor i usluge. Rast zaposlenosti u trgovini na veliko i malo svedoči da je u Srbiji došlo do porasta životnog standarda, da je došlo do porasta kupovne moći građana. Rast zaposlenosti u sektoru građevine svedoči da država intenzivno realizuje infrastrukturne projekte i da angažuje naša domaća građevinska preduzeća. Rast zaposlenosti u IT sektoru svedoči da se Srbija intenzivno razvija i digitalizuje, a kada je u pitanju rast zaposlenosti u sektoru usluga, po mom mišljenju, to je najveći dokaz da je došlo do porasta životnog standarda u Srbiji zato što, kada imate razvijen tercijalni sektor, to govori kakav vam je stepen razvoja u Srbiji, a u ovom momentu Srbija se nalazi na dobrom putu, ka visokoj stopi privrednog razvoja. Ukoliko se nastavi ovim tempom, a sigurno da hoće, sasvim su nam realne šanse da uskoro dostignemo stopu nezaposlenosti EU, koja iznosi 6,3%.

Vlada Republike Srbije odgovorno brine o novcu građana Srbije. Svaki dinar uplaćenog poreza, doprinosa, putarine, građanima Srbije država vraća kroz izgradnju infrastrukture, kroz izgradnju auto-puteva, izgradnju lokalnih puteva do najudaljenijih ruralnih područja, kroz izgradnju škola, vrtića, zdravstvenih ustanova itd.

Slika Srbije se drastično promenila 2019. godine u odnosu na 2012. godinu. Teme u Srbiji su se promenile. Godine 2012. glavna okupacija nam je bila kako da izvučemo državu od eventualnog bankrota, dok 2019. godine mi govorimo o digitalizaciji, mi govorimo o rekordnom izvozu informacionih tehnologija, mi govorimo o najvećoj stopi privrednog rasta u Evropi.

Poređanja radi, za prvih osam meseci u 2019. godini izvoz informacionih tehnologija je veći od cele 2017. godine, da ne pominjemo 2010, 2011, 2012. godinu kada IT sektor maltene nije ni postojao u Srbiji.

Za razliku od ovih bojkotaša, koji se bave izmišljanjem lažnih afera, kao što je afera „Krušik“, doktorat, „Jovanjica“ i mnoge druge, članovi Vlade Republike Srbije odgovorno rade i predsednik države zajedno sa članovima Vlade svakog dana uradi nešto dobro za građane i za Srbiju.

Zašto nisu pričali o „Krušiku“ kada su uništili preko 33 komada oružja i vojnih oruđa? Zašto nisu pričali o „Krušiku“ kada su tu fabriku, kao i mnoge druge u državi do 2012. godine doveli do samog gašenja?

Godine 2013. u „Krušiku“ je radilo 1.264 ljudi. Godine 2018. 3.231, dok je prihod povećan za 6%. To je ono čime se bavi SNS – zapošljavanjem ljudi, izgradnjom infrastrukture, a ne svakodnevnim lažima i izmišljotinama.

Koliko nemaju dokaza za svoje izmišljotine svedoči činjenica da sada, nakon 10 godina, proveravaju svoje saborce – Vuka Jeremića, Borisa Tadića i mnoge druge iz te lažne elite koji su upravo držali predavanja na tom „Megatrendu“ za koji su se sada uhvatili. Sad želim da pitam ove iz Đilasovog saveta – kako je „Megatrend“ bio dobar univerzitet kada su predavanja na njemu držali Boris Tadić i Vuk Jeremić, a diplome iz tog perioda ne valjaju? Očigledno da Vuk Jeremić i Boris Tadić nisu bili dobri predavači. Zaista ne razumem.

Građane Srbije ne zanima ni Vuk Jeremić, ni Boris Tadić, ni Dragan Đilas, i to su građani pokazali na izborima 2012, 2014, 2016, 2017. i 2018. godine. Građane Srbije zanima da rade i da žive od svog rada, a to im upravo omogućava SNS.

Zaista ne znam kakvu poruku žele da pošalju ovi iz Saveza za Srbiju, crtajući metu na grudima predsedniku države koji je ujedno i sin, i otac, i brat, i suprug? Na taj način prete svima nama koji drugačije razmišljamo nego iz Saveza za Srbiju, koji se borimo za državu i za svoj narod. Uperiti pušku u predsednika Republike u državi gde je 2003. godine ubijen premijer je zaista za svaku osudu.

Ovi iz Saveza za Srbiju nikako da shvate da ovo nije 2000. godina i da se u Srbiji na vlast ne može doći nasilnim putem. Ovo nije ni 2003, 2004, 2007, 2008, 2009. godine kada su najviše pljačkali državu i narod. Ovo je 2019. godina. Okolnosti u Srbiji su se drastično promenile. Srbija je danas bolje mesto za život i zato će poslanička grupa SNS podržati sve predloge zakona na dnevnom redu. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od kolega čija se stranka, ako se ne varam, zove Stranka moderne Srbije reče da su oni evrofilna partija. Srpska radikalna stranka je protiv evropilne Evrope, a u smislu EU. Razumeli smo se tu, nego da se malo vratimo na predloge zakona.

Gospodine Ružiću, nemojte nam zamerite, neću mnogo govoriti o ovim zakonima, što ne znači da oni nisu važni. Vi ovde na jedan diplomatski način pokušavate da rešite nešto što niste uspeli u periodu kada ste vi bili ministar, a i pre vas to nisu uspeli, pa se samo sada produžava jedan rok, tako da se nećemo mnogo osvrtati na to, što ne znači da ne treba opet sa jednom rečenicom da kažemo da, kada su u pitanju zaposleni u lokalnoj samoupravi, državnoj upravi, autonomnoj pokrajini, u drugim javnim preduzećima, nisu čestiti, dobri, ja bih rekao i stručni. Isto tako, naspram ovih, postoje neki drugi koji su na ta mesta došli pod određenim okolnostima, rekao bih, čak i sumnjivim, ali toga je bilo i ranije. Vi se potrudite da toga bude što manje.

Kada je u pitanju ovaj Zakon o agencijskom zapošljavanju, gospodine Đorđeviću, mi bi vas onako zamolili da ovo što vam govore poslanici SRS malo ozbiljnije uzmete u razmatranje.

Vi ste najavili, odnosno i premijer Vlade je najavila da će u sledećim godinama i ministar finansija u sledećih nekoliko narednih godina država subvencionisati zapošljavanje onih koji nisu bili zaposleni u 2019. godini, čak premiranjem obaveza sa 100% prve godine, sledeće godine nešto manje itd.

Mi ne patimo od teorije zavere, ali nam se ovde čini da ova agencija koju vi sada hoćete da legalizujete, odnosno mogućnost osnivanje ovih agencija, koje hoćete da legalizujete, da vam nekako bude štediša tih sredstava u budžetu.

Ima jedna mnogo opasnija stvar od ovog, a na to morate da obratite pažnju. Sećate se kada je to jedan drugi zakon regulisao, Agencija o fizičko tehničkom obezbeđenju i postoji jedan bivši ambasador koji je bio i jedan od prvih vlasnika tih agencija. Znate, oni su za vrlo malo para dobili vrlo ozbiljnu obaveštajnu strukturu. Sa malo para za kratko vreme oni imaju to.

Ovde bi trebalo obratiti pažnju da ukoliko se zakon ne prihvati ovakav kakav jeste da ne napravi dalekosežne posledice za radnike u Srbiji.

Mi se ovde razlikujemo potpuno. Mi smatramo da je trebalo doraditi Zakon o radu i vi kažete da ga ne prepoznaju. U obrazloženju Predloga zakona stoji da Zakon o radu nije mogao da reši neke dileme i neke nejasnoće, pa se zato opredelilo do ono što je do sada svakako postojalo da se uvede u zakonski okvir. Samo kada se građani Srbije sete kakav je bio Zakon o radu iz 2001. godine. To najbolje znaju i porodilje i mnogi drugi koji su u to vreme radili u Srbiji, pa podneće se možda i ovo, ali mi ne želimo više da pravimo eksperimente sa nečim zašto unapred sigurno znamo da neće dati dobre rezultate.

Vrlo često ovde možemo da čujemo da je porastao životni standard. Jeste, ali koleginice Vukojičić vi govorite o onim marginalnim grupama. Da li su one ovde prepoznate? Da li oni koji se nalaze u tom marginalnoj grupi - kakav je njihov životni standard? Koliko oni mogu dobro da žive i da osete sve to što mi imamo?

Šta ovde još može da se desi? Pitanje je zbog brze fluktuacije, gospodine ministre, mi smo znači izričito da bi bili potpuno jasni i protiv ovakvog načina rešavanja ovog problema, mi smo zato da se ako treba Zakon o radu popravi i da se tu sredi stanje da bi bilo dobro i za poslodavce i za zaposlene.

Ovde, ako se ovo dobro razume i ako se bude primenjivao zakon vrlo malo će vlasnici tih agencija moći da računaju na sredstva koja država inače izdvaja, ako ništa drugo ono kroz oslobađanje od poreza i doprinosa za zaposlene. Zbog brze promene, zbog brze fluktuacije kretanja tih zaposlenih ne možemo imati tu povoljnost.

Veliki broj radnika u Srbiji anagažovan preko ovih agencija, ili kako se to do sada zvalo radnika na lizing, to je negde oko 70 hiljada. Naravno, ima i drugačijih podataka ne bi sada o tome polemisali, ali to je jedan baš veliki broj. Vrlo često sa zadovoljstvom ističemo da ne možemo da nađemo dovoljno radne snage. Tu činjenicu treba imati u vidu i preduzeti sve one mere koje mogu da dovedu i da daju dobre rezultate i zbog nekih drugih situacije. Nije to samo zbog rasta životnog standarda i bolje zarade koju najviše građani mogu da ostvare prilikom odlaska pre svega, da kažem, na zapad, a naravno, zašto da ne, i u Rusiju, mogu da ostvare bolju zaradu. Oni idu i zbog perspektive i za svoju decu. Znači, razmišlja se i o svojim pokolenjima, o svojim naslednicima, a mi sada treba da preduzimamo mere koje će dati rezultate koji se ne očekuju za godinu, dve ili više.

Pretpostavljam da gospođa Slavica Đukić Dejanović i Vlada preduzimaju neke mere vezane za populacionu politiku, ali nema ne željenih, nema ozbiljnijih rezultata još uvek i pitanje da li će ih i biti ukoliko sve ovo sada i ovi predlozi zakona prođu ovakvi kakve mi imamo. Znači, ovde treba mnogo više obratiti pažnje da bi zaštitili pre svega zaposlene radnike.

Do čega će dovesti ove agencije? Imaćemo sigurno jednu nelojalnu konkurenciju. Kažu da se u Srbiji sada dešava takva situacija da potpuno nepoznat čovek svrati na neko gradilište i anketira zaposlene – koliku vi imate platu. I sada oni kažu. Radi se uglavnom o onim deficitarnim zanimanjima u ovom trenutku u Srbiji. I kada oni kažu – imamo 800, 900, čak i hiljadu evra, a on ih pita – da li bi došli da radite kod mene za 1.200 itd? To je nelojalna konkurencija. Istina, odgovara to onima koji bi bili zaposleni posle toga, ali se postavlja pitanje – koliko je to iskreno, koliko je to stvarno?

Zašto ste preko Službe za zapošljavanje organizovali toliko sajmova za zapošljavanje ukoliko sada nemamo poverenja i nismo sigurni da to može da da dobre rezultate? Mi mislimo da evidencija koja se nalazi u Službi za nacionalno zapošljavanje je dobra, pa ste vi rekli – ako se bude primio određeni radnik, jer je određena firma na javnom nadmetanju dobila posao u jednom ciklusu, u sledećem ga ne dobije ona nego neka druga firma, pa će agencija tu biti posrednik. Služba za nacionalno zapošljavanje takođe može da bude posrednik i u tom slučaju smo potpuno sigurni da neće biti reketiranja ni od strane državnih organa na takav način, ni od strane tih poslodavaca.

Ovo može da za posledicu proizvede upravo takvu situaciju, da dođe do, ja bih rekao, neprimerene, a čak i nepoželjne saradnje između vlasnika agencije, radnika i poslodavaca kao tri subjekta koji se ovde pojavljuju. Ukoliko vi ne poslušate nas, što je, čini mi se, takva klima i raspoloženje kod vas da nas nećete poslušati, onda obratite pažnju, mi smo podneli određen broj amandmana i trebalo bi usloviti ove buduće vlasnike agencije da imaju neki depozit, da imaju neku garanciju za obezbeđenje radno-pravnog statusa zaposlenih koji budu išli od agencije do privrednog subjekta.

Vi sada smatrate da to ne treba. Kada je bio važeći Zakon o turizmu i tada su neki smatrali da ne treba agencije koje se bave turizmom da imaju limit veći nego što je bio u onom momentu, nego da to može i sa malim iznosom sredstava da se obezbedi neka garancija, pa kada su nam učenici i studenti i drugi naši turisti imali probleme u inostranstvu, onda se uvidelo da mora da se poveća taj limit. I ovde treba nešto da se uradi da bi to tako bilo.

Ovo vam samo govorim u slučaju da ne prihvatite naše sugestije, nego se opredelite da čvrsto i bezuslovno idete ka donošenju ovog Zakona o agencijskom zapošljavanju, ali ograničite, odnosno probajte da zaštita zaposlenih bude obezbeđena na najbolji mogući način. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Marković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na tačke dnevnog reda, želeo bih da obavestim javnost da je danas 336 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao za koji uredno primaju platu i na taj način oni jasno pokazuju svoj odnos prema funkciji koju obavljaju, prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije.

Mi znamo, a sada i građani to znaju da bi se velika većina među njima vratila u parlament, vratili bi se oni na svoj posao, ali im neda Dragan Đilas, Dragan Đilas koji je formalni i neformalni šef svima njima i on je taj koji je odlučio da im ne dozvoli da se oni vrate u parlament i ko je ovih dana mogao da prati ovu špansku seriju u DS mogao je da vidi da ovo što ja pričam je istina. Tako Branislav Lečić je praktično priznao da Dragan Đilas odlučuje u DS, a ne legano rukovodstvo.

Evo, šta kaže Lečić - odluke u DS se donose izvan Glavnog odbora DS, a možda i van same stranke. Član DS Branislav Lečić izjavio je da je već duže vreme svedok uzurpacije demokratije u DS, navodeći da ona svakako nije demokratska. Pa, on kaže – diskusija je paravan, odluke se donose izvan Glavnog odbora, a to me navodi na opravdan zaključak da se stranačke odluke donose i van same stranke. Ovim on potvrđuje da je Dragan Đilas zapravo šef i DS i da ne dozvoljava poslanicima DS da se vrate u parlament.

Potvrdu za to imao i od zamenika predsednika DS Paunovića, sećate se onog Paunovića poznatog po onim čuvenim aferama u opštini Paraćin u kojoj je još uvek predsednik opštine, pa taj Paunović kaže – poslaničke plate su uzrok podele u DS. Dakle, on tu aludira na grupu poslanika DS koja je napustila sednicu Glavnog odbora, valjda nezadovoljna na način kako rukovodstvo vodi tu stranku i oni sada zapravo optužuju njih za nekakav raskol u toj stranci. Ali, da se ostavimo mi sada ove sapunice koja traje već nekoliko sezona i nekoliko epizoda.

Danas raspravljamo o zakonima iz oblasti plata zaposlenih u državnim organima, u javnoj upravi, kao i o agencijskom zapošljavanju. U skladu sa tim ne mogu, a da ne istaknem da je stopa nezaposlenosti u Srbiji, dakle, prema zvaničnim podacima Zavoda za statistiku pala ispod 10%, što predstavlja ogroman uspeh, pogotovo ako imamo u vidu da je u vreme vlasti upravo ove stranke o kojoj sam malopre govorio i ostalih stranaka bivšeg režima, nezaposlenost dostizala čak 25%.

Ali, ovaj podatak nećete čuti ni na „N1“ televiziji, nećete pročitati ni u „Danasu“, ni u „NIN-u“, ni u „Vremenu“, ni u svim ostalim njihovim medijima zato što to za njih nije vest. Oni se ne bave time, oni se ovih dana bave nekim drugim stvarima iscrtavanjem mete na čelu Aleksandra Vučića, kao predsednika Republike, ali i ne samo iscrtavanjem meta, već posle se izruguju tome. Možete da vidite na naslovnoj strani i današnjeg izdanja „Danasa“ karikaturu u kojoj je Aleksandar Vučić i na kome su iscrtane mete i sada se oni rugaju svojoj naslovnoj strani iz „NIN-a“, gde su mu crtali pravu metu koja je predstavljala pozivno ubistvo ili barem najblaže rečeno priželjkivanje ubistva predsednika i oni nastavljaju iz dana u dan u „Danasu“ na naslovnoj strani imate karikaturu koja izvrgava ruglu ovakvo jedno delo.

Kada je reč o zakonskim rešenjima koja su na dnevnom redu, pozitivni efekti donošenja ovih zakona se vide u zaštiti i unapređenju uslova radno angažovanih lica, praktično izjednačavanje u pogledu uslova sa ostalim zaposlenima i naročito i ono što mi je najvažnije, poboljšanje radno-pravnog statusa sa prelaskom sa ugovora o privremenim i povremenim poslovima na ugovor o radu, a čime se obezbeđuju prava iz Zakona o radu.

Mislim da ne moram da naglašavam koliki je to benefit za zaposlene, dakle prelazak sa ugovora o privremenim i povremenim poslovima na ugovore o radu. Dakle, tu su i bolji uslovi rada, i povećanje zarada, pravo na naknadu troškova odlaska i dolaska sa posla, za ishranu, regres za godišnji odmor, vreme provedeno na službenom putu, boravak na terenu i sve ostalo što je inače predviđeno Zakonom o radu. Ne moram da pričam o bezbednosti i zdravlju na radu, prekovremenom radu, pravu na godišnji odmor, pravo na praznike, odsustva i sve ostalo što je već obuhvaćeno važećim Zakonom o radu.

Iz svih ovih razloga, smatram da treba dati snažnu podršku današnjim zakonskim predlozima i SNS će u danu za glasanje glasati za ova predložene akta. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.