Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, poslanici Stranke pravde i pomirenja podržaće i ove predloge zakona, jer smatramo da je uvođenje reda sistema koji su poslednjih decenija bili u izuzetno haotičnom stanju preko potrebno, a osobito u osetljivim stvarima kakve su plate u javnim sektorima i svim drugim vidovima zaposlenja unutar državnih institucija, institucija pokrajine ili institucija lokalnih samouprava.

Posebno nam je važno da se i ovde počinje voditi računa o zaposlenima, o njihovom statusu iz razloga što u onim mestima koje nisu centralni deo države, mnogo se jasnije vidi razlika u statusu onih koji su zaposleni u javnim sektorima i onih koji nisu zaposleni u javnom sektoru. U tim sredinama se zaposlenje u nekom od javnog sektora smatram sigurnim poslom, sve ostalo je zbog upravo ove haotičnosti i nasleđa destruktivnog ili destruktivnog režima 90-ih godina pa nadalje koji su uništavali privredu, razarali privredne subjekte, doveli do toga da su ljudi prosto nesigurni u bilo koju drugu vrstu zaposlenja i zato ovo dodatno snaženje njihovog statusa jedan je od dobrih signala da će se uvesti red u privredno delovanje i da će, verujemo, imati snažnijeg odjeka u tu njihovu odluku da li ostati ili otići iz države.

Ne odlaze samo oni koji nemaju posao već odlaze i to sa porodicama i oni koji imaju poslove pa i u javnim institucijama, institucijama države republike, lokalnog sistema, baš nezadovoljni svim ovim neredom. Zato uvođenje ovog reda pospešuje tu nadu.

Ovo zaista govorim i često spominjem iz razloga što ukoliko pogledate te gradove koji su izvan centralnih delova države, pa samo navečer bacite pogled na panorame gradova videćete koliko je svetala, stanova, kuća, ugašeno, koliko je porodica napustilo i koliko se već sprema. Ili pogledate autobuske stanice vikendom, videćete da uglavnom odlaze mladi, sposobni ljudi, ljudi sa porodicama. Zato bilo koji napor da se uvede red i da se pospeši status radnika bilo koje vrste ili statusa je za svaku pohvalu i podršku.

Kao što je za podršku, takođe, i ovaj Predlog zakona o agencijama za zapošljavanje, jer će se i tu uvesti red, jer su vrlo često oni koji su angažovani na privremene i povremene poslove zloupotrebljavani ili upotrebljavani, naročito od lokalnih uprava i samouprava za moćnike u tim upravama i samoupravama, za različite vrste usluga, preko ucena, tim angažmanom koji je vrlo često ograničen, a pre svega mislim na političke ucene i ucene kada dođu izbori, odnosno izborni proces.

Zato verujemo da će se ovakvim profesionaliziranjem i to donekle sprečiti, da će se ljudima koji zaista žele da svojim radom, svojim angažmanom, zavrede i prime zasluženu platu, sačuvati dostojanstvo i osigurati elementarni uslovi da jednostavno prehranjuju sebe i svoje porodice i da pri tom ne osećaju da su dužni bilo kome bilo šta zbog onoga što su dobili kao svoje pravo, jedno od osnovnih ljudskih prava, pravo na rad i pravo na zaradu.

Sada je situacija da ljudi, iako su dobri radnici, opet se moraju godinama zahvaljivati onome koji je sticajem okolnosti na nekoj poziciji i primio je na to radno mesto, ali je zbog ovih nerešenih stvari, kada su u pitanju zakonske regulative, zloupotrebio tu svoju poziciju da ih na neki način ucenjuje i da im na neki način spočitava za ono što u stvari jeste njihovo pravo.

Ovo vidimo kao put da se tako nešto spreči, da se zloupotrebe spreče i da čast, dostojanstvo radnika, čoveka, bude na većem nivou, jer je to nešto što nema cenu i nešto što je osnovna vrednost ljudske kulture i civilizacije. Hvala.

Zahvaljujem.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15.00 sati.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Reč ima narodni poslanik Stefana Miladinović.
Izvolite.

Hvala vam, kolega Arsiću.

Poštovani ministre Đorđeviću, poštovani ministre Ružiću, ja ću u nekoliko minuta da se osvrnem na ova četiri zakona koja se tiču plata u javnom sektoru i, naravno, javnim agencijama i drugim organizacijama, izmene i dopune Zakona o platama službenika i nameštenika u organima AP i lokalne samouprave, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u javnim službama.

Naime, predložene izmene i dopune tiču se rokova od kojih počinje primena sistemskog i posebnih zakona o platama u celokupnom javnom sektoru.

Kada govorimo o javnom sektoru, treba imati u vidu da javni sektor obuhvata gotovo 400.000 zaposlenih. Kada se izgovori ova cifra ona deluje veliko, ali je zato važno istaći da ova cifra obuhvata zaposlene, pre svega, u zdravstvu, u prosveti, pravosuđu, zatim službenike u sektoru javne bezbednosti, službenike MUP-a, Ministarstva odbrane, zatim službenike u sistemu bezbednosti, javne agencije i ovo jesu najbrojniji sektori koji zapošljavaju najveći broj naših građana i građanki.

Reforma koja se sprovodi odnosi se i na zaposlene u državnim organima, raznim ustanovama, javnim agencijama i jedinicama lokalne samouprave.

Imajući u vidu da sve ovo zajedno čini državni aparat, jasno je da je potrebna obimna analiza i to svakog sektora, načina njihovog organizovanja, finansiranja i troškova rada, zatim radne uslove i rizika kojima su zaposleni izloženi kako bi se napravio jedan smislen i budžetski održiv prelazak u novi sistem koji želimo da uspostavimo u svim delovima javnog sektora.

Ljudi koji rade u javnom sektoru jasnije sagledavaju ovu problematiku, jer sistem iznutra može da prepozna i značaj reformskog procesa, doprinese u pripremi novog sistema i taj isti sistem, odnosno javni sektor treba da bude i spreman da implementira ovo što su novine.

Razumemo razloge za odlaganje primene osnovice zato što je važno, a upravo sam to i rekla, da sam sistem bude pravičniji kako bi javni sektor bio zadovoljan i pripremljen.

Skrenula bih pažnju, ministre Ružiću, na javne agencije o kojima se inače polemiše godinama unazad i u pogledu visine njihovih primanja, ali i onoga što oni zapravo rade.

Uzimajući u obzir nadležnosti, prirodu posla i usko stručnu osposobljenost, lica, odnosno službenici koji rade u javnim agencijama, njihov status morao bi biti određen na osnovu specifičnosti posla koji obavljaju, ali i uslova koje je potrebno da ispune pored kvalifikacija, posedovanja određenih licenci i svih drugih uslova.

Smatram da i ove javne agencije imaju državni kadar, odnosno kadar koji država mora da neguje i da pruži uslove koji ga neće oterati u privatni sektor.

Ovde ne govorim samo o visoko obrazovanim stručnim kadrovima, već i kvalifikovanim radnicima koji su izuzetno traženi i plaćeni na tržištu.

Naravno, ovo se ne odnosi na javne funkcionere i imenovana i postavljena lica, pa tako ne govorim o direktorima ili zamenicima direktora ovih javnih agencija, već o onim ljudima koji nose izuzetan odgovoran posao i rade vrlo delikatne stvari. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Maja Mačužić Puzić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, kolege narodni poslanici, ja bih na početku pohvalila set zakona koji je danas na dnevnom redu, ali bih se posebno osvrnula na Zakon o agencijskom zapošljavanju.

Čuli smo danas brojne pohvale, ali i kritike na Zakon o agencijskom zapošljavanju, ali ono što je vrlo bitno to je da se ovim zakonom uređuje oblast rada i radnih odnosa koji do sada nisu bili uređeni ni jednim drugim zakonom i što je, čini mi se, vrlo bitno, to je pohvaljeno od svih prisutnih u ovoj sali i učesnika u ovoj današnjoj raspravi kako od pozicije, tako i od opozicije.

U dosadašnjem, a ne tako malom mom političkom stažu imala sam prilike da primim na razgovor veliki broj građana, pokušavajući da im pomognem u rešavanju njihovih problema.

Najbrojniji među tim problemima bili su upravo problemi vezani za zapošljavanje, a veliki broj tih problema bio je direktno vezan za rad na privremenim i povremenim poslovima.

Ranije su zaposleni na privremenim i povremenim poslovima bili gotovo bez ikakvih prava, vrlo često manje plaćeni nego zaposleni u stalnom radnom odnosu na istom takvom poslu i nisu imali gotovo ni jedan, osim novčane nadoknade koja, kažem, je bila uvek manja od one koju su drugi zaposleni primali, ni jedno drugo pravo iz radnog odnosa. Ovim zakonom se upravo to obezbeđuje i obezbeđuju se i plaćeno bolovanje i plaćen godišnji odmor, plaćeni putni troškovi i druga prava iz radnog odnosa, što, čini mi se, predstavlja ključ u boljitku sa ovim zakonom.

Poštovana gospodo, ono što takođe moram danas da naglasim je da niko sve prethodne vlasti nije sprečavao u tome da donesu zakon kojim bi se regulisala ova oblast.

Niko, poštovani građani, nije sprečavao ni Đilasa, ni Jeremića da danas, a i tada, misle o nezaposlenima ili o povremeno ili privremeno zaposlenima. Oni su, međutim, bili zauzeti raznim mahinacijama i sopstvenim bogaćenjem, jer je trebalo ispratiti tako nagli rast odjednom u prometu njihovih privatnih preduzeća od čak 619 milina, koliko je zabeležilo Đilasovo preduzeće, a sve to na teret građana i građanki Srbije.

Gospodo draga, nije ni Đilasa, ni Jeremića tada zanimalo ni kako će biti zapošljavanje, niti stopa nezaposlenosti koja je 2012. godine dostizala preko 25%. Sva sreća je da su to građani Srbije prepoznali i sva sreća po građane Srbije da SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, sada to menja i popravlja situaciju u Srbiji.

Za razliku od tadašnjih 25% nezaposlenosti, danas je ona smanjena na istorijskih 9,5%. Danas zato više ne pričamo samo o smanjenju nezaposlenosti, već i o poboljšanju uslova rada, jer ovaj Zakon o agencijskom zapošljavanju upravo to čini.

Zahvaljujući politici koju vodi Vlada Republike, zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i činjenice da je u proteklih pet, šest godina otvoreno preko 200 fabričkih pogona, danas možemo da pričamo o boljem životu građana Srbije.

Ni danas, posle svega toga, ni Đilas, ni Jeremić i kompanija ne razmišljaju ni o zapošljavanju, ni o otvaranju novih radnih mesta. Oni samo razmišljaju kako će smisliti novu laž i kako će udariti na Aleksandra Vučića što jače, kako bi ga uništili, crtajući mu gotovo svakog dana metu na čelu.

Odgovor na sve to su autoputevi kojim se danas vozimo kroz lepu nam Srbiju, a koje je otvorio Aleksandar Vučić. Odgovor na to su stotine hiljada novih radnih mesta koje je otvorila SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Odgovor na to je istorijska stopa nezaposlenosti od 9,5%. Odgovor na njihove laži i mete je bolji život građana Srbije.

Koliko god Savez za Srbiju, Đilas, Jeremić, Aleksić, Boško Obradović lagali, krali i bili bučni u tome, SNS će, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, suprotstaviti se tome marljivošću, radom, zalaganjem, izgradnjom Srbije i sigurna sam da će građani Srbije to prepoznati.

Zakoni koji su danas na dnevnom redu su mehanizmi za taj bolji život građana Srbije. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati sve zakone koji su danas predloženi. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, danas Skupština raspravlja o setu zakona koji se odnose na sistem plata u javnom sektoru. U pitanju su izmene i dopune četiri zakona kojima se pomeraju rokovu, pre svega, za usklađivanje posebnih zakona sa krovnim zakonom u ovoj oblasti i to u delu koji se odnosi na primenu osnovice za obračun plata, kako se to sada primenjuje kod državnih službenika i nameštenika, a to je uvođenje platnih razreda i novog načina nagrađivanja zaposlenih prema učinku.

Pred nama su zakoni o izmenama i dopunama zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, platama zaposlenih u javnim službama u organima autonomne pokrajine ili lokalne samouprave i u agencijama čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

Iskoristiću ovu priliku da pre svega skrenem pažnju na ulogu državne administracije na očuvanju pravne države. Mnogi bi kazali da naša administracija nije dovoljno stručna, da nije efikasna i to je možda u jednoj meri i bio slučaj. Ipak, konstatujem da se slika menja poslednjih godina reforma javne uprave i njeno usklađivanje sa potrebama građana, ali i sa standardima dobre administracije u razvijenim zemljama dala je svoj pozitivni efekat.

Javna uprava, koliko god to nekome nije važno, predstavlja jedan od stubova pravne države, jer je administracija upravo ta snaga koja sprovodi propise i pred kojom građani ostvaruju svoja prava. Dakle, ako administracija nije dobra, onda ni građani kao poreski obveznici neće biti zadovoljni, jer su u ostvarivanju svojih prava do skoro morali da čekaju pred brojnim šalterima, da plaćaju prilične svote novca za dobijanje traženih dokumenata. Na sreću, ovo jeste situacija koja se drastično promenila.

Pohvaliću reformski proces započet pre tri godine u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu kojim se uprava modernizuje, edukuje i priprema za jedan novi pristup prema obavezama koje država ima prema građanima. Građani postaju, pre svega, subjekti, a ne samo brojevi pred šalterima.

To omogućava sistem e-uprave, koji smo usvojili 2018. godine. Na ovaj način se ubrzava svaki administrativni postupak, stvoren je zakonski osnov za objedinjavanje svih elektronskih baza podataka o građanima. Tako da, organi po službenoj dužnosti mogu pribavljati dokumenta potrebna za ostvarivanje prava građana.

Poseban značaj, istakla bih, ima projekat lokalnih samouprava koje Ministarstvo finansijski podržava, a koje čine efikasnijom lokalne administracije. Videla sam da su za tu svrhu povećana i sredstva u budžetu, koji smo ovih dana usvojili, tako da, ne treba zaboraviti da je za svaku ozbiljnu pravnu državu veoma važno kakva je javna uprava, jer se preko efikasnosti javne uprave, pre svega, formira i odnos građana prema državi.

Poistovećuje se država i administracija, što nije retko, jer je prvi susret građana sa državom upravo na šalterima u lokalnim samoupravama, odnosno opštinama, poreskoj upravi, domu zdravlja, socijalnim službama itd.

Ovim zakonima samo nije obuhvaćena administracija u užem smislu te reči. Ovim zakonom obuhvaćeni su sektori koji zbog prirode svojih usluga koje pružaju jesu obimni i zapošljavaju veliki broj lica. Istakla bih sektor obrazovanja i zdravstva, koji su, složićemo se, dva važna stuba napretka svakog društva. Smatram da zdravlje i obrazovanje nacije za državu nema alternative.

U tom smislu je veoma važno sagledati sve elemente posebnosti, sve sličnosti, ali i razlike u ovim segmentima, kako bi se primenom novog modela obračuna plata obezbedila što veća pravičnost, a time i zaposleni učinili zadovoljnijima, jer država vrednuje njihov rad na adekvatan način. Pravedniji modeli će, verujemo, zaustaviti odliv kadrova, naročito iz zdravstva.

Stručna, efikasna i odgovorna javna uprava, odnosno čitav javni sektor zahteva i bolji društveni tretman i bolji ekonomski položaj, osnova svakog rada jeste plata. Iz tih razloga jeste potrebno da država kodifikuje platni sistem u sektoru javne vlasti upravo da se na što jednobrazniji način urade plate većine zaposlenih u javnom sektoru.

To nije jednostavno. Radi se o različitosti poslova, pre svega, stručne spreme, nadležnosti i odgovornosti i to je po određenim sektorima veoma raznoliko.

Ono što je sigurno, uvaženi ministre, jeste da ste sa svojim saradnicima u mandatu koji nije kratak, obišli većinu lokalnih samouprava, kad je u pitanju Republika Srbija, pretpostavljam da ste parametre na osnovu kojih ste predložili odlaganje rokova, vrlo precizno odredili.

Iz tog razloga, podržavam opredeljenje da se ostavi još vremena za izradu jedinstvenih metodoloških osnova za primenu novog modela za obračun plata, jer je kud i kamo opravdanije produžiti rokove za primene osnovice, nego napraviti greške koje se mogu odraziti na položaj čitavih delova javnog sektora.

U tom smislu, podržavam predložene izmene zakona iz paketa koji je u nadležnosti, pre svega Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Kada je u pitanju Zakon o agencijskom poslovanju, malo se šta u ime poslaničke grupe SPS može reći posle izlaganja gospodina Neđe Jovanovića, ali ću svakako skrenuti pažnju na nekoliko stvari. Jasno je da je namera predlagača da zakonom uredi oblast zapošljavanja na nešto drugačiji način. Međutim, stiče se utisak da zakon nije u potpunosti zaokružen, jer nije dovoljno precizno uređen odnos poslodavca i zaposlenih koji se ustupaju.

Navešću nekoliko zapažanja. Vidim pozitivnu ulogu ove agencije, naročito kod zapošljavanja naših radnika u inostranstvu, pre svega, jer bi mogla biti garant radnicima da će sigurno za svoj rad dobiti i svoje plate. Poznati su mnogi slučajevi kada su radnici u inostranstvu ostajali bez plata, jer su odlazili da rade za ne proverene poslodavce, pre svega. To je bilo izraženo naročito u građevinarstvu.

Možda ovaj model zapošljavanja može doprineti smanjenju rada na crno, iako je ovde inspekcija rada gotovo nezamenljiva u otkrivanju rada na crno, ali to ste i sami ministre rekli, čini mi se, u vašem konstruktivnom razgovoru sa koleginicom Radetom.

Činjenica je da se agencija javlja kao posrednik koji ipak, poskupljuje troškove poslodavca, odnosno troškove rada, jer će agencija od poslodavca naplaćivati proviziju za troškove ustupanja, što u nekim slučajevima može predstavljati opasnost po smanjenje cene rada, jer poslodavac sada mora da izdvoji više sredstava za takvo zapošljavanje.

Sa druge strane, agencijsko zapošljavanje može biti i stimulans poslodavcima da zapošljavaju nove radnike direktno putem konkursa i za stalno, jer će tako svoje troškove svesti na ono planirano ili neće bar imati dodatnih izdataka.

Skrenula bih pažnju na pojavu da se u kontekstu rasprave o ovom zakonu u javnosti često agencijsko zapošljavanje uporedilo sa nečim što su omladinske i studentske zadruge. Te dve kategorije, naime, uopšte nisu isto.

Omladinske zadruge zapošljavaju mlade učenike i studente na privremenim i povremenim poslovima koji mogu trajati nekoliko sati do nekoliko dana ili mesec dana. Radno zakonodavstvo poznaje definiciju privremenih i povremenih poslova, tako da je to potpuno drugi oblik zapošljavanja od zapošljavanja po ovom zakonu. Agencije zapošljavaju radnike na određeno vreme i to je, čini mi se, ključna razlika.

Mi socijalisti smo inače kod donošenja Zakona o radu i Zakona o zadrugama podržali omladinsko i studentsko zadrugarstvo i obavezu zdravstvene i PIO zaštite učenika i studenata koji po ovom osnovu rade.

Na kraju, svakako ne po značaju, da pomenem i jedno od važnih pitanja, a to je da zakon ne propisuje obavezu agencije da ima osnivački kapital, niti da dobije dozvolu za rad, što izaziva izvesnu sumnju u kapacitete ovakvih agencija da mogu raditi u korist zaposlenih.

Po mom mišljenju, zakonom treba zbog te moguće nesigurnosti radnika propisati obavezu solidarne odgovornosti agencije i poslodavca i kod prava, ali i kada je u pitanju povreda na radu ili profesionalna bolest.

Ono što želim da naglasim jeste da ovaj blago kritički osvrt prema zakonu nije ništa drugo do namera da u nekom budućem vremenu, ukoliko zakon pokaže neke svoje slabosti o kojima smo danas govorili, one budu apsolutno korigovane u korist, pre svega, građanki i građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.