Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
S obzirom, da smo i zaboravili šta je na dnevnom redu, ja ću vas malo podsetiti.
Pre svega da kažem da su predlozi izmena zakona odgovorni, a Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju je dobar i kvalitetan. Apropo onoga što je rečeno da su loši i jedni i drugi i da ih je trebalo definitivno izbrisati.
Kad kažem da su odgovorni, podsetiću vas, s obzirom da smo zaboravili, to je Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave; Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru; Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika, organima AP, jedinica lokalne samouprave i Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenim u javnim službama.
Za sve četiri izmene zakona zajedničko je to da se odlaže datum primene. Razlozi. E, pa razlozi su sledeći. Pre svega zbog potrebe da se u predstojećem periodu obave dodatne analize prelaska na novi sistem plata da se sagledaju svi problemi, izazovi koji mogu da se jave, te da se ostavi primeren vremenski period za prilagođavanje kako poslodavaca, tako i zaposlenih.
Drugi razlog zbog koga se pristupa izmenama zakona na ovaj način je potrebno da se izvrši kvalitativna procena i kvalitetna fiskalnih posledica novog načina obračuna plata svih zaposlenih u javnom sektoru i uradi sveobuhvatna analiza da ne bi došlo do narušavanja zadatog, tj. ciljanog učešća nivoa zarada opšte države u BDP, odnosno da on nekontrolisano ne poraste i time naruši finansijsku ravnotežu. I na kraju sagledavajući složenost samog postupka uvođenja i primene zakona raznorodnost profesija, zvanje u javnom sektoru, veliki broj značajnih obaveza za osnivače i poslodavce prilikom planiranja osnovica plata, a da se pri tome vodi računa da se ne naruši, ponoviću se, finansijska održivost budžeta, potrebno je ostaviti razuman vremenski period do primene ovog zakona kako ne bi došlo do kakvih negativnih posledica, kako na budžet, tako i na zaposlene, jer ruku na srce radi se o pitanju koje tišti sve nas i utiče na nas i naše živote, a to je pitanje plate zaposlenih.
Da je dobar Predlog, govori i Predlog budžeta za 2020. godinu i to posebno onaj deo koji se tiče povećanja, to smo već uradili rebalansom budžeta za 2019. godinu, povećanje dela zarada u javnom sektoru. Na taj način smo napravili neku ravnotežu i napravili smo jednu dobru osnovu da možemo koliko-toliko, da li će to biti ispravno, ali u svakom slučaju ispravno i uravnoteženo da osnovice u svim segmentima javnog sektora i javnih službi budu kako treba. Sa ciljem da reforme uspeju i da daju svoj puni efekat, predložen je 1. januar 2021. godine kao datum primene. U svakom slučaju to će tako i biti, jer sve ono što je obećala i ova i ona Vlada pre nje i svaka od 2012. godine svoj zadati cilj je ispunila i ovaj cilj će biti ispunjen.
Mislim da je sasvim ispravno i da ministarstvo ispravno postupa i da ćemo tamo negde, početkom 2021. godine govoriti i o platnim razredima i o svemu onome šta sleduje iz ovoga.
Drugi predlog zakona je Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju. Čuli smo dosta toga u današnjoj raspravi. Evo i ja imam saradnike koji su agencijski angažovani, u službi u kojoj radim. Do sada je zavisilo od poslodavca korisnika kakvi će biti njihovi radni zadaci i njihov rad i odnos prema njima. U principu oni nisu imali ni radno vreme, ni godišnje odmore, ni plaćeno. Za razliku od takvih, svi oni koji su radili tamo gde radim ja, imali su i pravo na slobodan dan za versku slavu, imali su pravo sve ono što je imao i redovno zaposleni radnik u društvu.
Upravo jeste cilj ovog Predloga zakona da budu svi izjednačeni i zato me čude sve ove priče koje su bile do sada. Tačno je, od 2007. godine postoji taj način zapošljavanja, nije bio uređen kako treba, ovo jeste pravi način da se uredi da svaki zaposleni bilo agencijski zaposlen u društvu, kod privatnika, u javnom sektoru, bude isto tretiran, da ima ista prava i obaveze.
Ova oblast do sada nije nijednim propisom koji reguliše pitanje rada i radnih odnosa, bila regulisana i upravo je to i glavni motiv da se pristupi donošenju Predloga zakona, jer iako zakoni o radu nisu prepoznavali ovo pitanje, kao što sam rekao, bilo je mnogo zaposlenih na ovaj način. Zakon o radu je prepoznavao samo ugovorni odnos između zaposlenog i poslodavca, a rad zaposlenog preko agencije za privremeno zapošljavanje nije bio uređen. To je otvaralo mnoga pitanja o pravima i obavezama lica koja su preko agencije ustupana poslodavcu na privremeni rad, počev od razlika u visini plate zaposlenog preko agencije i zaposlenog kod poslodavca za isti rad tj. isto radno mesto, do prava na godišnji odmor, ono što sam malopre pomenuo, odsustva na rad, radno vreme i sve drugo što se tiče radnih odnosa.
Ovim Predlogom zakona se maksimalno štiti agencijski zaposleni i izjednačava u svim pravima i obavezama sa ostalim zaposlenima kod istog poslodavca. Takođe, ovim Predlogom zakona bliže se uređuje tj. definiše agencija za privremeno zapošljavanje, što do sada nije bio slučaj, potrebni uslovi za rad, kao i međusobni odnosi između agencije, zaposlenog i poslodavca, korisnika. O tome smo mnogo danas pričali istim jezikom, ali se izgleda nismo razumeli.
Drugi bitan razlog bilo je usaglašavanje našeg radnog zakonodavstva sa međunarodnim standardima Međunarodne organizacije rada i EU. Mnogi će reći da nam to ne treba. Treba. Treba podsetiti da smo mi 2013. godine u Narodnoj skupštini usvojili Zakon o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada, broj 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje i upravo o njima danas i govorimo.
Predlogom zakona su bliže definisani uslovi za rad Agencije, koja dozvolu za rad dobija od ministarstva nadležnog za poslove rada, kao i ko ne može osnovati agenciju i o tome smo mnogo pričali, zakon definiše i rok od tri godine kao vremenski period u kome agencija kojoj je dozvola oduzeta ne može obavljati istu delatnost, jer je verovatno napravila nekakav prekršaj.
Ministarstvo vrši nadzor u postupku ispunjenosti uslova za rad i za otvaranje agencije, što do sada nije bio slučaj, kao i za izdavanje, produžavanje, oduzimanje i prestanak važnosti dozvole. Dozvole se izdaje na rok od pet godina i može da se produži, ukoliko ispunjavate sve zadate uslove.
Predlogom zakona se bliže uređuje zasnivanje radnog odnosa agencije sa ustupljenim zaposlenim, elementi ugovora o radu, ugovora o ustupanju zaposlenog između agencije i poslodavca, korisnika. Predlog zakona definiše i slučajeve u kojima postoje zabrana i ograničenje agencijskog zapošljavanja. U razgovorima sa sindikatima u cilju podsticaja neposrednog zapošljavanja radnika od strane poslodavaca korisnika, ograničeno je ustupanje zaposlenih preko agencije na 10% od ukupnog broja neposrednog zaposlenih. O tome je ministar mnogo više pričao u dosadašnjem izlaganju. Predlog zakona definiše i sve slučajeve do kojih može doći u toku angažovanja agencijskog zaposlenog, kao što su zaštita na radu, trajno ustupanje, zabrana zasnivanja radnog odnosa agencijskog zaposlenog i poslodavca, korisnika, nakon isteka vremena na koji je ustupljen.
Upravo sve ovo što sam rekao bila je tema i prethodnih dva sata i sve to definiše ovaj zakon. Ovaj zakon će uvesti red u sve one primedbe koje su imale moje kolege u današnjem izlaganju.
Osvrnuću se još samo na tri člana, na član 2, član 10. i 12, tiče se zapošljavanja u zemlji i u inostranstvu. Mislim da su i to ispravni i dobri članovi. Član 10. i 12. govore upravo o tome šta će biti kad bude. Da li ćemo biti nekad članovi EU ili nećemo, ali mi se pripremamo da i u tom trenutku budemo spremni i da ispoštujemo sve ono što je do države Srbije.
S obzirom da ja žurim na Odbor za finansije, ostaviću malo vremena kao ovlašćeni, za kasnije.
U danu za glasanje, SNS će podržati sve zakonske predloge. Hvala.