Zahvaljujem kolega Stevanoviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite kolega Rističeviću.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da kažem da diskusija prethodnog govornika nije bila primerena. Kaže – ljudi se menjaju. Samo mrtvi i glupi se ne menjaju, a ja se nadam da nismo ni mrtvi ni glupi i drago mi je što ljudi promene mišljenje.

Ne možete biti za Evropsku uniju i slobodan protok ljudi, kapitala i roba, a onda zamerati zbog odlaska određenog broja ljudi iz Srbije da se zaposle tamo. Ako smo za slobodan protok ljudi, onda ne možemo zabraniti ljudima da se kreću po EU i da tamo traže bolji posao nego što imaju ovde.

Ustav takođe garantuje svakom građaninu Srbije da iz Srbije može da ode i u Srbiju može da se vrati. Mnogi od tih koji su otišli u EU će svoja znanja vratiti u Srbiju. Sem što na prvi pogled odlaze zbog boljih plata, oni na određen način, ja sam siguran da ukoliko ova vlast ostane u dužem roku, će se vraćati u Srbiju i da će se vratiti sa obogaćenim znanjima i time doprineti da Srbija napreduje još bolje.

Takođe, po pitanju nedostatka majstora, vodoinstalatera, zidara, bravara, strugara, činjenica je sve što je prethodni govornik rekao, to su činjenice, da ne možete danas na tržištu radne snage da nađete određene profile.

Dva su razloga. Jedan razlog je što nije postojalo dualno obrazovanje i pre nekoliko meseci i pre godinu dana budete protiv dualnog obrazovanja i govorite o tome kako će u Srbiji biti samo majstori nepismeni, kako se ljudi neće obrazovati itd. a, godinu dana kasnije govorite kako nema dovoljno majstora, nema dovoljno bravara, nema dovoljno vodo-instalatera, nema dovoljno zidara, nema dovoljno strugara itd.Moraju da uravnoteeže, ja poštujem opoziciju, ali moraju da uravnoteže svoje diskusije i da kažu za čega su stvarno.

Drugi razlog za nedostatak radne snage je povećano upošljavanje, ne samo odlazak i treba priznati novoj vlasti da je zaposlila preko 300 hiljada ljudi, ali treba joj odati priznanje tim pre što to nisu ljudi zaposleni u javnom sektoru.

Od 2012. godine na ovamo u javnom sektoru ima manje, jel tako gospodine Orliću, makar nekoliko desetina hiljada ljudi. Znači, 2012. godine smo imali da je bilo više zaposlenih u javnom sektoru nego u realnom sektoru, da je realni sektor živeo kako mora, a javni kako hoće.

Ova vlast i vladajuća garnitura je to okrenula u korist realnog sektora, u korist proizvodnje. Zbog toga je naravno i nedostatak radne snage kao drugi razlog, a prvi je naravno onaj da ljudi imaju pravo da iz Srbije odu i da se u Srbiju vrate, ali ja verujem da će doći sa obogaćenim znanjem i da će Srbija uskoro biti na rangu nekih pojedinih evropskih zemalja.

Šta dalje reći o Agenciji za sprečavanje rada na crno? Prvo se ne narušava konkurencija, što je do sada bio slučaj. Ukoliko neko radi na crno, taj može da bude konkurentniji i može veoma da naškodi onome koji plaća sve zaposlene koje je prijavio, koji plaća sve doprinose i to se ovim Zakonom o Agenciji za privremene poslove da doprinese da se taj rad na crno smanji uveliko.

Nije samo narušavanje konkurencije rad na crno, nego će se zahvaljujući tome puniti fondovi, PIO fond će biti puniji, Fond za zdravstvo će biti puniji, lokalne samouprave će imati korist zbog poreza na plate. Dakle, svi će od toga imati korist i radna snaga će imati korist tako što će biti prijavljena, tako što će moći svoja prava na penzije da ostvare na vreme i u iznosu za koji su stvarno zaradili i zaslužili.

Nedostatak radne snage na tržištu će dovesti do porasta plata. Poslodavci ne angažuju radnike zato što ih vole, posebno u realnom sektoru, već zato što su im potrebni da im zarade profit i mislim da će se uravnotežiti odnos između profita i radne snage. Da će radna snaga dobiti više, da će dnevnice rasti, da će plate rasti i one su sada, to naši građani treba da znaju, i minimalne i prosečne plate veće za 50% u odnosu na 2012. godinu.

Najbolji pokazatelj je PIO. Godine 2012. sa isplaćenih 508 milijardi, čini mi se, godišnje u penzije 273 milijarde se izdvajalo iz budžeta zato što je PIO fond bio gotovo prazan. Sledeće godine po predlogu budžeta na 600 i nešto milijardi isplaćenih penzija izdvajaće se, čini mi se, 157 milijardi, ukoliko se ne varam, ili milijardu evra manje nego 2012. godine uprkos penzijama koje su u obimu veće za preko 100 milijardi. To je najbolji pokazatelj da su realno ljudi uposleni, da se plaćaju doprinosi za PIO osiguranje i to je svakako zasluga ove vlasti koja je od 2012. godine izvela reforme ne samo fiskalne nego i mnoge druge koje su doprinele da se Srbija bolje razvija.

Borba protiv sive ekonomije. Tu moramo da vodimo računa i o medijima. Mediji koji najviše kritikuju Vladu narušavaju konkurenciju domaćim medijima. Pitanje RTS, gde smo povećali taksu je veliko pitanje. Radio televizija Srbije se uopšte ne buni zato što neke lažne prekogranične televizije rade na crno i zato što im na takav način uzimaju deo reklamnog tržišta i smanjuju prihode. To što im neregistrovane televizije, tipa N1, lažne prekogranične, tipa Nova S, tipa Sport klubovi, jer nas političare zanimaju samo sportski kanali, najveći prihodi na reklamnom tržištu ovi prekogranični lažni kanali ostvaruju na sportu i razonodi. To je Televizija Grand takođe i Televizija Sport klubovi, kojih ima 13. Dakle, preko toga i preko oglašavanja domaćim reklamama koje su takođe nezakonite deo kolača domaćim medijima se uzima i meni je interesantno da se RTS ne buni protiv toga zato što su svesni da će im građani kroz povećanje pretplate platiti za to što su deo svog reklamnog prostora prepustili protivzakonitom delovanju lažnih prekograničnih televizija.

Da nije toga, mi bi mogli bez povećanja taksi da finansiramo RTS. Radio televizija Srbije se ne buni previše ni za prenose najvažnijih sportskih događaja na koje ona, RTS i drugi kanali koji pokrivaju celo tržište Republike Srbije, ima ekskluzivno pravo. Dakle, na listi najvažnijih događaja su sportski događaji i evropska prvenstva, svetska prvenstva, Olimpijske igre, kvalifikacije itd. i RTS se nikada ne buni zato što sklapa poslove za „Dajrekt medija“ i Đilasovim i Šolakovim kompanijama i zato se nikada ne buni da ostvari prava koja ima ne samo RTS, već i drugi kanali koji pokrivaju celo tržište Republike Srbije, da ta prava koja imaju na sportske prenose sa liste najvažnijih događaja i ostvare.

Na takav način ovi važni prekogranični kanali zbog sporta i želja ljudi da vide prenose, uvećavaju broj pretplatnika sa jedne strane, a sa druge strane kršeći zakon, gledaocima koji ostaju nepokriveni onemogućavaju da gledaju svoju fudbalsku, svoju košarkašku, svoju odbojkašku reprezentaciju. Sa tim treba prestati i to što ne radi RTS, mi kao narodni poslanici treba da odradimo i da privedemo lažne prekogranične kanale po znaniju prava.

To reklamno tržište vredi nege preko 80 miliona evra, koliko se emituje reklama na srpskom jeziku u navodne luksemburške televizije koje ne emituju program u Luksemburgu, a navodno ovde reemituju program iz Luksemburga, a bez emitovanja nema reemitovanja. To traje već nekoliko godina i ja shvatam da vlast i nema neke preterane mehanizme, Vlada nema preterane mehanizme zahvaljujući tome što te kanale treba i operatore kablovske po znaniju prava da privede Regulatorno telo za elektronske medije koji to ne žele, jer su određeni činovnici najverovatnije na platnom spisku Šolaka i Đilasa i ne žele da nalože SSB-u da takvu vrstu lažnih prekograničnih kanala, koji uzimaju hleb domaćim televizijama i koji na određeni način pokušavaju da uruše državu Srbiju, jer se njihovi programski direktori finansiraju od narko dilera iz Albanije, dakle, deluju po meni na određeni način protiv države, takav način informisanja REM ne želi da spreči i meni jedino što pada na pamet da je to zahvaljujući tome što verovatno određeni činovnici u REM-u su na platnom spisku Đilasa i Šolaka i ne žele da nalože operatoru da takvu vrstu divljih kanala udalje sa tržišta.

Takođe, ti divlji kanali smanjuju dobiti tako što od SSB-a dobijaju pare za korišćenje tih prekograničnih kanala po nekoliko evra po korisniku, a domaći mediji od SSB-a ne dobijaju ništa. Na takav način se ispumpava novac iz Republike Srbije i nema poreza na dobit. SSB prikazuje gubitke, jer je na svojoj televiziji u Luksemburg prebacio novac. U Luksemburgu ne plaćaju porez, jer tamo ne emituju program, a ovde tvrde da su prekogranična luksemburska televizija, pa ni ovde ne plaćaju poreze, ne plaćaju SOKOJ-u, ne plaćaju REM-u, ne plaćaju RATEL-u, ne plaćaju ništa od onoga što domaće televizije plaćaju.

Kada bi država ubrala te prihode, ne da bi bilo dovoljno za RTS, već bi bilo sasvim dovoljno i da država uveća svoj budžet i da odatle može da podigne više škola, više bolnice itd. Verujem da će naša radna snaga biti dovoljno kvalifikovana da će se deo radne snage u godinama koje slede vratiti u Republiku Srbiju, da će Republika Srbija imati sve veći rast bruto domaćih proizvoda, da će i dalje imati gotovo nultu inflaciju, nisku inflaciju, da i dalje neće biti rasta kursa, da će rast devizne rezerve, da će rasti zlatne rezerve, da će rasti izvoz, da će rasti pokrivenost uvoza izvozom i da će svakoga dana ova država ići korak napred i da ćemo ciglu po ciglu, od ništa što smo zatekli napraviti dobro ekonomsku razvijenu državu. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite, kolega Jovanoviću.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS će podržati ceo set zakona koji je danas na dnevnom redu i o kome raspravljamo, odnosno o kojima raspravljamo. Za to postoje i te kako utemeljeni razlozi.

U mojoj diskusiji ću krenuti onim redom kako je i u sazivu za sednicu ove Skupštine navedeno, počev pre svega od seta zakona koji je predložilo ministarstvo na čijem se čelu uvaženi ministre vi nalazite, a posle bih se u komentaru dotakao sa određenim, ne samo sugestijama, već i mogućnostima da se zakon možda poboljša po kvalitetu, da ne kažem kritikama, kada je u pitanju Zakon o agencijskom zapošljavanju.

Što se tiče vašeg seta zakona, uvaženi ministre, ne sumnjivo je da je suština svega onoga o čemu smo danas komentarisali i ono što ste ovde izneli pred narodne poslanike, jeste redefinisanje rokova za početak primene ovih zakona i uveren sam i svi mi u poslaničkoj grupi SPS, da ste dali krajnje smislene i logičke razloge zbog kojih se redefinisanje rokova mora prihvatiti.

Naravno da ti razlozi imaju i činjenično i pravno utemeljene, prevashodno zbog toga što se radi o jednom kompleksnom pitanju koje bez dodatnih analiza, bez praćenja situacije i bez rešavanja na svakom pojedinačnom i slučaju, kao i segmentu ne može da zaživi u praktičnom smislu na način kako to građani Republike Srbije od Vlade očekuju, a to znači da Zakon o platnim razredima u praktičnom smislu zaživi u punom kapacitetu.

Naravno da sa tog aspekta posmatrano, vi imate i te kako jak razlog kada kažete da specifičnosti svakog sektora u javnom sektoru zahtevaju posebnu pažnju i zahtevaju analizu svega onoga što do sada nije bilo obuhvaćeno. Naročito, imajući u vidu nespornu činjenicu da smo uspostavili finansijsku stabilnost, da smo uspostavili fiskalnu stabilnost, da imamo jedan budžet koji u odnosu na prethodne u kontinuitetu podrazumeva očuvanje te stabilnosti i naravno stepen održivosti koji je sada faktički uspostavljen na taj način da bojazni za budućnost, kada je u pitanju ekonomija i finansije Republike Srbije nema.

Ono što je jako važno, dotakli ste se jedne teme koja za poslaničku grupu SPS ima i te kako veliki značaj, a to je radno-pravni status i položaj onih slojeva koji u socijalnom smislu zavređuju najviši stepen pažnje, a to su državni službenici i nameštenici.

Ja sam o opravo tom sloju, odnosno o nameštenicima govorio nedavno, na prethodnim sednicama ovog parlamenta, kada sam ukazao na položaj nameštenika u pravosuđu, insistirajući da i u budžetu imamo stavku koja podrazumeva barem mali pomak napred kada je u pitanju poboljšanje radno-pravnog statusa ove kategorije zaposlenih.

Naravno, da u sklopu platnih razreda i državni službenici i nameštenici očekuju da se nakon uspostavljanja i primene zakona o kojima danas govorimo, taj položaj bude na onom nivou koji podrazumeva apsolutnu socijalnu zaštitu i naravno, ono što podrazumeva, još bolji životni standard, ali ne samo te kategorije, već i svih ostalih kategorija, kada se radi o zaposlenima u Republici Srbiji.

Ono što je krajnji cilj svih zakona koje ste danas predložili, jeste kada dođe do praktične primene ovih zakona da imamo nesporno prisutno načelo koje će zaživeti, a to je načelo - ista plata za isti posao. Važno je da se vidi koje su zarade niske, a koje su zarade preterano visoke i da se na osnovu krajnje opravdanih kriterijuma, prevashodno u odnosu na složenost posla, u odnosu na odgovornost i rizike, odrede ciljni odnosi u okviru javnog sektora.

Mi smo u poslaničkoj grupi SPS sigurni da vi taj cilj ostvarujete i da upravo i na ovaj način, kako ste objasnili poslanicima, a samim tim i građanima Republike Srbije, doprinosite da se sa dužnim razumevanjem prihvate razlozi zbog čega se primena, odnosno početak roka primene ovih zakona odlaže.

Moram da podsetim na jednu činjenicu koju danas niste istakli, a sigurno je da sa njom operišete, da su plate u javnom sektoru trenutno utvrđuju na osnovu 23 različite osnovice. Da postoji više od 500 osnovnih koeficijenata za obračun zarada i preko 200 dodataka na osnovnu platu.

O čemu se radi? Radi se o tome što ovakav princip izaziva određene posledice koje nekada i nisu prijatne, a naročito nisu povoljne, imajući u vidu da se uglavnom sporni odnosi rešavaju preko sudova, da su sudski postupci prilično dugi, da zaposleni potroše prilično vremena, energije, da ne kažem i novca, na ostvarenje onih prava koja, u svakom slučaju, mogu biti u daleko većem stepenu zaštićeni upravo na način kako ste vi to i predložili i objasnili, a to je kada dođe do praktične primene ovih zakona u punom kapacitetu.

Zbog svega toga, kao i onih razloga koje ste na samom početku izneli, PG Socijalističke partije Srbije nema ni jedan jedini razlog osim da uvaži vaše razloge, da pruži punu podršku i da glasa za ovaj set zakona.

Kada je u pitanju zakon koji se odnosi na Agenciju za zapošljavanje i sve ono što se od strane Agencije za zapošljavanje očekuje, mi moramo tu da istaknemo nekoliko činjenica za koje smatramo da su veoma važne.

Prvo, ono što je uvažena koleginica Radeta istakla jeste činjenica da na nivou lokalnih samouprava postoje agencije preko kojih se radno angažuju određena lica. Kad kažem radno angažuju, to podrazumeva da agencije za sada na nedovoljno utemeljenim normativnim aktima, na nedovoljnoj normativnoj regulativi obavljaju posao posrednika u zapošljavanju i to je, kako se to pežorativno kaže, zapošljavanje na lizing, odnosno zaposleni na lizing.

Prvi put sada dolazimo u situaciju da Agenciju za zapošljavanje normiramo na pravi način, sistemski i to je jedan pomak koji je dobar, bez obzira na kritike koje se mogu prihvatiti kao razložne i osnovane. Ali, u svakom slučaju, izbegavamo stihiju, izbegavamo inerciju koja je do sada postojala kada su u pitanju agencije za zapošljavanje na nivou lokalnih samouprava. Ovaj trougao agencija-poslodavac-zaposleni ni u kom slučaju ne sme da bude na štetu zaposlenih.

Zašto ovo govorim? Zbog toga što je do sada bez dovoljno jake regulative, bez dovoljnog utemeljenja u normiranju koje mora da bude krajnje efikasno u praktičnom smislu reči, imali smo situaciju da se lica koja se radno angažuju preko agencija stave u diskriminisani položaj u odnosu na zaposlene koje direktno angažuje poslodavac.

Zašto ovo govorim? Pa, zbog toga što su agencije, a čini mi se i sada, ali doduše na način koji jeste normiran po nama onako kako treba, su upućivani ili ustupljeni poslodavcu. E, sad ovo, ustupljeni poslodavcu je, po meni, jako loš termin, imajući u vidu da zaposleni prevashodno nisu roba da bi se ustupali, to s jedne strane, s druge strane ustupljivanje podrazumeva sasvim nešto drugo u odnosu na ono što podrazumeva jednu vrstu humanizma, moralnosti i bilo kakvog drugog aspekta koji se mora primeniti kada je u pitanju položaj zaposlenih na teritoriji Republike Srbije kako bi se izbegao prekarijat o kome je moj uvaženi kolega malopre govorio, mislim potpuno osnovano i potpuno sa razlogom.

Šta je motivisalo do sada zaposlene da se angažuju preko agencije? Pre svega lakši način dolaska do posla. Zašto lakši način? Zbog toga što je kod poslodavca to moralo da ide shodno odredbama Zakona o radu, da se raspisuju konkursi, da se na konkursima pojavljuje veći broj kandidata, da postoji manji stepen izvesnosti da se preko konkursa neko radno angažuje u odnosu na izvesnost koja mu se daje preko agencije.

Međutim, šta je problem? Problem je što su do sada agencije postupale isključivo profitabilno. Agenciju nije zanimalo ništa drugo osim sticanja prihoda. Ta zamka, ta opasnost koja podrazumeva da Agencija stiče profit, da poslodavac s druge strane određenim uštedama ostvaruje korist, a da zaposleni ostane u nepovoljnom ili diskriminatorskom položaju, mora da bude eliminisana.

Mi u PG SPS na tome kategorički insistiramo imajući ideju koja je protkana i kroz naš program i kroz naše delovanje i sve ono što mi radimo, a to je ideja socijalne pravde.

Ono što, kao socijalisti insistiramo, jeste obaveznost izjednačavanja prava i obaveza svih zaposlenih, i onih koji se radno angažuju preko agencije i onih koje je direktno angažovao poslodavac.

Šta je problem, uvaženi predstavnici iz Ministarstva rada, socijalnih pitanja? Problem je prilično složen, a za objašnjenje je jednostavan. Agencije su imale jedan položaj, jedan status koji podrazumeva sledeći način postupanja. Agencija upućuje zaposlenog kod poslodavca, poslodavac i bez otkaznog roka može da otkaže ugovor o radu sa zaposlenim do sada, sada više ne. Šta znači otkazivanje ugovora o radu? To znači da zaposleni u toj situaciji već ostaje bez pravnih mehanizama zaštite, kako da svoja prava zaštiti. Ako je on zaposlen u agenciji, a ne kod poslodavca, onda bi agencija bila prirodno dužna i obavezna da mu pruži adekvatnu zaštitu. Da li je to agencija do sada činila? Nije. Da li to sada mora? Naravno da mora.

Ono što je takođe jako važno istaći, jeste činjenica da poslodavac ima značajno manje troškove kod otkaza ugovora o radu, barem je to do sada bilo. Šta to znači? To znači da je najjednostavnije otpustiti zaposlenog. U kakvom je položaju tada zaposleni? Blago rečeno nikakvom. Da li u takvom statusu moramo pružiti adekvatnu zaštitu sa svih aspekata zaposlenog? Moramo i oko toga nema ni jedne jedine dileme, niti to treba da bude predmet bilo kakvog komentara ili razgovora, čak ni u kolokvijalnom smislu reči.

Ono što se ovde nameće kao pitanje, jeste obaveza Agencije za zaštitu prava zaposlenih kada poslodavac pričini štetu zaposlenom. Koleginica Radeta je otvorila to pitanje, ja ću se na to pitanje nadovezati. Član 33. predloženog zakona kaže da postoji subsidijarna odgovornost Agencije ukoliko poslodavac ne nadoknadi štetu zaposlenom. Ja ću da vas zamolim da pažljivo saslušate jedan komentar koji će nadam se biti što jasniji i vama i građanima Republike Srbije, a to je sledeće. Zašto postoji subsidijarna odgovornost? Zašto ne postoji solidarna odgovornost? Zašto nije Agencija solidarno odgovorna sa poslodavcem? Zbog čega bi Agencija došla na red tek posle poslodavca? Ja kao zaposleni imam puno pravo da tražim obeštećenje ili od poslodavca ili od Agencije.

Na kraju, postoji tzv. princip objektivne odgovornosti za zaposlenog po principu objektivne odgovornosti je odgovoran poslodavac. Ako zaposleni na radu i u vezi sa radom pričini nekom trećem štetu, poslodavac je odgovoran za to i to solidarno sa zaposlenim. Zašto onda ovde ne bi bila solidarna odgovornost Agencije zajedno sa poslodavce? Pa će onda zaposleni lakše ostvariti svoje pravo. Možda kod poslodavca ne može, možda kod poslodavca ta mogućnost ne postoji zbog toga što je bonitet poslodavca vrlo loš, zbog toga što on finansijski ne može da izdrži taj teret odgovornosti i obeštećenja. Ali, u toj situaciji, Agencija bi to morala, ne preuzme, nego da solidarno odgovara zajedno sa poslodavcem.

Na kraju, ono što mislim da je jako važno kada je u pitanju ovaj zakon, jeste da vi imate jedan dobar ugao posmatranja prilikom obrazloženja koji je danas dao uvaženi ministar, u odnosi na ovaj zakon, kada je u pitanju ograničavanje broja radno angažovanih preko Agencije za zapošljavanje. To je 10%. Mislim da taj procenat, doduše, može da bude diskutabilan, ali je suštinski dobro da se definiše da bi se sprečila inercija, da bi se sprečila stihija i da bi se sprečio voluntarizam kod poslodavaca, jer onda poslodavac faktički može da kalkuliše. Otpustiće 10, zaposliće tri, itd. ne želim sad da banalizujem celu priču, ali suštinski, ako se to ne normira ulazimo u dodatan socijalni problem.

Mi poslanici SPS podržavamo izjednačavanje prava zaposlenih, kako onih koji su se radno angažovali preko agencije, tako i onih koji se angažuju direktno od strane poslodavca u svim vidovima, u pogledu prava na rad, u pogledu prava na godišnji odmor, u pogledu svih onih prava koja su zajemčena Zakonom o radu, Ustavom Republike Srbije i međunarodnim dokumentima. Nesporno je da ste vi sa ovim zakonom ušli u proces nečega što Srbija radi već dugo vreme, a to je harmonizacija domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. U tom smislu ste uradili mnogo.

Ono što treba dalje raditi i o čemu dalje treba voditi računa jeste nešto što je uvaženi kolega Stepanović postavio kao pitanje, a to pitanje podrazumeva način dopunske zaštite zaposlenih nakon upućivanja od strane agencije prema poslodavcu. Tu se negde otprilike pojavljuje mogućnost za problem. U čemu se može desiti problem? Može se desiti problem da agencija prestane sa bilo kakvim obavezama prema zaposlenom, da se sve svede na poslodavca koji suštinski nije preuzeo taj teret obaveza na način koji zaposleni zaslužuje i na šta ima pravo, a s druge strane agencija će svakako ostvariti korist. Ako idemo u tom pravdu da se isključivo agenciji omogućava sticanje određenih prihoda ili koristi, a da nemamo zaštitu zaposlenog na adekvatan način, onda to ni u kom slučaju sistemski ne sme da opstane.

Na samom kraju želim još jednom da vas zamolim da ovo što sam u ime nas socijalista i poslaničke grupe SPS istakao prihvatite samo kao dobronamerne sugestije, da prihvatite da je ovo naša potreba da zbog ideala socijalne pravde koji zaista stoji u svemu onome što mi radimo i kako se ponašamo prihvatite i sa drugog aspekta, a to je aspekt socijalnog zadovoljavanja svih onih koji socijalno ne smeju biti ugroženi, a s druge strane da im se omogući poboljšanje životnog standarda, i to životnog standarda na teritoriji cele Republike Srbije.

Hvala vam što ste me saslušali. Hvala vam na pažnji koju ste mi posvetili. Još jednom, SPS će podržati set zakona koji ste predložili.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Koleginica Radeta, vi ste u sistemu. Želeli ste po kom osnovu?
Nisam primetio da vas je kolega pomenuo.
Izvolite.

Vidite kako je lepo kada se narodni poslanici slušaju i kada se stvaraju mogućnosti za polemiku, što jeste svrha našeg postojanja, između ostalog, u ovoj Narodnoj skupštini.

Kolega Neđo Jovanović i ja, odnosno socijalisti i radikali se koncepcijski razliku, pre svega zbog činjenice da su socijalisti deo vladajuće koalicije koja je za ulazak Srbije u EU, a mi srpski radikali apsolutno protiv ulaska Srbije u EU. Kao pravnici, kolega Jovanović i ja nismo imali nekih velikih razlika kada je u pitanju Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju.

Osnov što sam se ja javila jeste što je kolega primetio ono što sam ja tvrdila, a ministar Đorđević mi sa mesta pokazao da nije tačno, da već sada postoje agencije preko kojih se u lokalnim samoupravama ljudi zapošljavaju. Tačno je da je to prilično stihijski, da to nije usklađeno sa Zakonom o radu. Tačno je da se ljudi eksploatišu kroz te agencije, da rade iste poslove sa onima koji su zaposleni u lokalnim samoupravama, a dobijaju mnogo manje plate. U kontekstu ovoga što je kolega Jovanović govorio prosto mi se javilo jedno pitanje, koje sam malopre propustila.

Šta će se desiti sa zaposlenim koji je ustupljen od strane agencije na rad u momentu kada ta agencija prestani da radi? To je u ovom zakonu nedefinisano. Kaže se, utvrđeno je i propisano kada agencija, pod kojim uslovima prestaje da radi, ali nije u zakonu dat odgovor na pitanje šta će biti sa tim ljudima koji su ustupljeni od strane agencije drugim organima na rad. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Reč ima narodni poslanik Jelena Vujić Obradović. Izvolite.
Nemate osnova, kolega Jovaniću, za repliku. Nemojte da produbljujemo raspravu kad niste pomenuti.
Izvolite, koleginice Obradović.

Hvala, uvaženi potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uvaženi ministre gospodine Ružiću sa svojim saradnicima ispred Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i uvaženi ministre za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, koji je upravo stigao jer je bio opravdano odsutan.

Treba pomenuti ovaj važan datum, zašto je ministar bio odsutan. Danas je Međunarodni dan osoba sa invaliditetom i upravo je u Narodnoj skupštini održan jedan veliki skup podrške osoba sa invaliditetom pod parolom „Osobe sa invaliditetom koje su menjale svet“. Kao poslanik ispred poslaničke grupe JS Dragana Markovića Palme, socijalno odgovorne stranke, koja ima i dva svoja poslanika u Odboru za rad, daćemo punu podršku osobama sa invaliditetom, zajedno i sa svojim kolegama iz SPS i borićemo se svakako za poboljšanje njihovog položaja ovde u Narodnoj skupštini, kao i za bolji položaj prilikom zapošljavanja.

Poslanička grupa JS podržaće Predlog zakona koje je dalo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, koji je danas na dnevnom redu, ali isto tako podržaćemo i svih 16 predloga u ovoj i prvoj i drugoj raspravi. Danas ćemo se fokusirati na ove zakone iz Ministarstva države uprave i lokalne samouprave koji su svakako jako bitni jer govore o materijalnoj i finansijskoj sigurnosti zaposlenih ljudi i uopšte građana Republike Srbije i platama zaposlenih u javnom sektoru, kao i platama zaposlenih u javnim agencijama koje su osnovane ili čiji je osnivač Republika Srbija, jedinica lokalne samouprave ili autonomne pokrajine.

S obzirom da su ovi zakoni jako bliski i uslovljeni sa budžetom Republike Srbije koji smo prošle nedelje izglasali za 2020. godinu, koji je Narodna skupština usvojila, svakako da budžet Republike Srbije, da plate zaposlenih u javnom sektoru, ali isto tako i plate svih zaposlenih, bez obzira da li u javnom ili u privatnom sektoru, govore ili garantuju bolji kvalitet života svakog građanina Srbije.

Svakako da sigurnost u povećanje plata, u povećanje penzija, a poslanici JS uvek će pre glasati svakako za povećanje penzija, s obzirom da je to kategorija stanovništva koja je pretrpela najteže reforme i koji su ostali dosledni i ovoj vlasti, koji su shvatili da je to i za svoju dobrobit i za dobrobit građana Republike Srbije i za budućnost naše dece, tako da ovo daje mogućnost otvaranja novih radnih mesta kada je u pitanju privatan sektor, dovođenja stranih investicija i stranih investitora.

Mi iz JS, na čelu sa Draganom Markovićem Palmom, kada su u pitanju strani investitori možemo da govorimo o značaju stranih investitora i stranih investicija koje su ušle u Republiku Srbiju, jer samo u Jagodini više od 16 stranih investitora otvorilo je svoje fabrike i dalo je mogućnost zapošljavanja ljudi koji su se nalazili na nacionalnim službama za zapošljavanje, tako da je sada u ovom gradu apsolutno velika zaposlenost, kao i u velikom delu Srbije, gde gotovo da ne postoji mesec a da neki strani investitor ne unese svoj kapital.

Ako govorimo o periodu do 2012. godine, došlo je do jednog totalnog uništenja i Fonda za penziono i invalidsko osiguranje, koji je gotovo ostao prazan, gde su postojali veliki i milionski dugovi, gde su ljudi gubili radna mesta i ostajali na ulicama.

Sada imamo sasvim jednu drugačiju sliku. Svakako da reforme nikako nisu mogle da dođu preko noći. Korak po korak, uslovljavale su da dođe do blagog povećanja i plata i penzija.

Međutim, svakako da, uvažavajući zaista i, evo i kao poslanik, prošle nedelje glasala sam za dva predloga poslanika iz opozicije, naravno, poslanika koji sede i dolaze u Narodnu skupštinu a ne poslanika koji ne dolaze u Narodnu skupštinu a primaju platu, tako da je i Vjerica Radeta zaista, koleginica iz SRS, dala jako dobre predloge kada su u pitanju i plate u javnom sektoru i kada su u pitanju agencije koje se bave posredovanjem prilikom zapošljavanja radnika na lokalnim nivoima, koji zaista postoje, a kada su u pitanju povremeni i privremeni poslovi.

Samo jednom tako odgovornom politikom, svakako, koju vodi Aleksandar Vučić, ali i svi ovde prisutni u Narodnoj skupštini, gde smo u tekućoj godini izglasali vrlo važne zakone, gde smo doneli budžet koji je jako dobar, koji je razvojni, možemo da nastavimo sa donošenjem zakona. Svakako da i zakone koje donosimo, ukoliko se kasnije pokaže da postoje određene šupljine, nedostaci, imamo uvek uslova da izmenama ispravimo, ali bitno je da se radi u kontinuitetu i da se radi u cilju napretka Republike Srbije, jer, sve govori u prilog da ne samo na unutrašnjem planu, već i na spoljnoj politici, Republika Srbija, njeni građani, uživaju sve veći i veći ugled i da je i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić dokazao da je 17. zemlja koja je povukla priznanje nezavisne države Kosovo, da se sve više povlače odluke koje su na dnevnom redu u međunarodnim institucijama, priznavanje nezavisne države Kosovo, tako da je to u stvari današnja slika Srbije.

Nikako ne trebamo da se osvrćemo nazad, nikako ne trebamo da se spotičemo, ni ovde u Narodnoj skupštini, ni predsednik Republike Srbije, na svaki bačeni kamen. Svakako da sve ovo što se dešava u zadnje vreme i što opozicija plasira i u novinama izaziva jednu nesigurnost građana Republike Srbije, ali svaka lažna vest može biti opovrgnuta i građani Srbije znaju da apsolutno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, sve što predlaže, predlaže u korist građana Republike Srbije.

Kada govorimo o Predlogu zakona o platama zaposlenih u javnom sektoru, ovde se radi o regulisanju rokova. Vi ste, ministre, ovde to i činjenično dokazali, tako da svakako treba preći na implementaciju ovih novih rešenja i na nov sistem plata.

Kada govorimo o platnim razredima, sigurno da treba da se stvori jedan jedinstveni obrazac i formula. U praksi, tehnički, sada to postoji, ali na tome reformski još uvek treba raditi, tako da sve ove činjenice koje ste naveli, koje stoje u zakonu, nesporno pokazuju nama kao poslanicima Jedinstvene Srbije da ćemo dati punu podršku izmenama, implementaciji, izmenama i dopunama ovog zakona, odnosno da ćemo glasati za ovaj zakon.

Imamo i takse koje se povećane na Javni servis. U suštini, to nije neko veliko povećanje, ali je sasvim dovoljno da stvori i veću odgovornost Javnog servisa i svih zaposlenih u Javnom servisu, kako bi se povećala gledanost ljudi koji, u stvari, daju svoje poverenje Javnom servisu.

O platnim razredima smo već govorili, i naše kolege iz Socijalističke partije Srbije, da svakako treba rad, doprinos i angažovanje da se vrednuje. Rokovi koji su ovde dati preusmereni su na 2020. godinu, dakle, pomereni. Kada je u pitanju doprinos po osnovu nagrađivanja i rada, prenet je na 2021. godinu, prosto, kako bi se video učinak iz 2019. i 2020. godine.

Zatim imamo skidanje zabrane zapošljavanja u javnom sektoru. Jako je značajno i o tome smo govorili prilikom donošenja budžeta, jer je puno mladih ljudi, mladih pravnika, ekonomista, koji zaista treba da uče, koji treba da budu angažovani i da prekinemo raniju politiku, gde sada vidimo, još iz tog perioda, pre 2012. godine, da još ima mladih lica koja su nezaposlena, gde nacionalne službe zaista ne smeju biti samo tehnički sektor, već moraju da vode računa o svakom licu koje se nalazi na birou ili Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ne smemo da dozvolimo, ja imam primer iz svoje lokalne samouprave, gde osoba sa dve stručne škole, srednjom i fakultetom, 17 godina čeka na posao i gde iz Nacionalne službe daju predlog da se prekvalifikuje u neko mnogo niže razredno mesto. To ne smemo da dozvolimo.

Dakle, Nacionalna služba mora u saradnji sa ministarstvom da bude servis građana i da se što više mladih ljudi zapošljava, što će svakako skidanje zabrane zapošljavanja dati jednu značajnu i veliku mogućnost za budućnost Srbije. Nama je svako novo radno mesto jako bitno, ulaganje u kadrove i sprečavanje mladih ljudi i odliva iz naše zemlje u inostranstvo.

Zatim imamo izmene Zakona o platama službenika i nameštenika, u jedinicama lokalne samouprave. U ovom predlogu pred godišnje izmene imamo i član 38. koji se odnosi na nagrađivanje službenika i pomeranje rokova za 2021. godinu, agencijsko zapošljavanje. Svakako da je veliki broj ljudi, naročito sa nižom stručnom spremom koja čeka na nivou lokalnih samouprava, da kažem, na to projektno zapošljavanje ili zapošljavanje po povremenim i privrednim poslovima, često te konkurse daje i Nacionalna služba za zapošljavanje, ali je bitno da svi radnici u Republici Srbiji, bilo da su zaposleni za stalno ili da su angažovani na povremenim i privremenim poslovima, imaju svoje socijalo osiguranje, što je jako bitno kada govorimo o sprečavanju rada na crno, ne samo što radinici u jednom trenutku misle da će na taj način imati veću zaradu. Dešavaju se različite povrede u toku rada, s obzirom da su to najčešće teži poslovi, građevinski poslovi i njima slični i dolazi se u situaciju da ta osoba nema penzijsko i invalidsko osiguranje, mogućnost lečenja, nadoknade troškova i svega što time nosi tako da je tu puna podrška od strane JS i na ove činjenice koje ste naveli, kao i za povećanje plata u javnom sektoru.

Mi smo imali prošle godine povećanje plata u javnom sektoru od 7% do 12%. Uvaženi ministre ovde sada imamo povećanje plata od 15%, naravno ne svih kategorija. Vođeno je računa u zavisnosti od, da kažem, i stepena stručne spreme, i sektora gde se radi, najveće povećanje dato je u zdravstvu, medicinskim radnicima. Dakle, medicinskim sestrama i lekarima, što je takođe jakoj bitno. Imamo povećanje od 7/8% koje je dato javnim službama. Svakako da i ovo treba svakodnevno kontrolisati naročito kada je u pitanju zapošljavanje u javnom sektoru i jedinicama lokalne samouprave.

Vaše Ministarstvo, uvaženi ministre Ružiću, je dosta dobro uvelo kontrolu javne uprave i celokupne reforme koje ste u tom domenu sproveli, kao i različite obuke koje obavljate kada su u pitanju zaposleni u javnom sektoru. Sve je ovo značajno zato što će biti veći stimulans u radu. Nama su potrebna lica zaposlena u javnom sektoru, nebitno da li se radi od najnižeg stepena zaposlenih, pomoćnih radnika, sekretara, prosto svima je potreban taj stimulans i povećanje plata kako bi dali veći doprinos i veći učinak. Samim tim biće veći učinak i na nivou lokalnih samouprava i na nivou Republike.

Takođe, imamo i povećanje plata kada su u pitanju vaspitači, socijalne kategorije stanovnika, zatim imamo povećanja plata kada su u pitanju vojna lica. Takođe, jako značajna izmena koju ovaj zakon donosi jeste kada su u pitanju vojna lica, da u slučaju smrti, bez obzira da li je prošao protok od tri godine života sa bračnim ili vanbračnim supružnikom, njegova porodica moći će da nasledi penziju ili da dobije njegovu penziju.

Pitanje koje je, takođe, jako značajno kada govorimo o platama u javnom sektoru – da li će to dovesti i do povišica kod privatnika? Svakako da je privatni sektor jako značajan i na njega se baca veliki akcenat. Svakako treba baciti veliki akcenat, jer mi imamo u javnom sektoru više od 600.000 zaposlenih, ali različitim sredstvima koje je ova vlast omogućila i, da kažem, stimulisanju otvaranja manjih i srednjih privatnih preduzeća, samim tim omogućavanjem da u jednom roku mogu unapred da im daju podstrek i da doprinesu da se u tim preduzećima otvore ta neka nova radna mesta.

Smatram da svakako ovo povećanje u javnom sektoru neće negativno uticati na privatni sektor, tako da može samo uticati da se na adekvatan način odredi postupak uvoza i izvoza, što je jako bitno.

Kada govorimo o prosečnoj plati u javnom sektoru, u junu ove godine bila je oko 59.000. Generalno, kada govorimo, to je za nas jako bitno povećanje, ali svakako da Srbiji treba još veće povećanje, s obzirom na potrošačku korpu, s obzirom na zemlje u okruženju i izjednačavanje cena.

Tako da, moramo raditi i na tome da se plate i penzije neprestano povećavaju kako bi Republika Srbija i njeni građani bili zadovoljni i zadovoljeni, jer jedino materijalnim statusom možemo da se borimo protiv svih ostalih nedaća u ovom društvu i protiv bele kuge i svega, jer jedino sigurna porodica i sigurnost u finansijskom smislu može da doprinese i stvaranju nekih drugih planova i planiranju porodice i napretku i budućnosti Republike Srbije.

Iz svega gore navedenog, iz svega što bi još moglo, s obzirom da se radi o jako važnim predlozima i o dva jako važna ministarstva, možemo govoriti puno o ovoj temi, ali činjenice govore da je zakon zaista ispravan i održiv i da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati svih 16 predloga, odnosno izmena i dopuna zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Vujić Obradović.
Koleginice Radeta, pretpostavljam ponovni osnov replika, jer vas je koleginica Vujić Obradović pomenula?
(Vjerica Radeta: Da. )
Sad ja za vas imam jednu molbu. Pomenite i vi, molim vas, kolegu Jovanovića, da bih i njemu sada mogao dati osnov za repliku, jer mu iz istog razloga maločas nisam dao. Ako vama sada dam, onda bih imao dvostruke aršine.
Izvolite.

Znate šta, kolega Milićeviću, replika valjda ne treba da podrazumeva samo svađu između narodnih poslanika ili narodnih poslanika i ministara. Replika bi trebala da bude poželjan način komunikacije u Narodnoj skupštini na ovim sednicama. Zato sam ja bila iznenađena zašto kolegi Jovanoviću niste malo pre dali da nas dvoje nastavimo raspravu o ovom zakonu, Zakonu o agencijskom zapošljavanju, o nekim temama koje smo otvorili kroz ove replike.

Koleginica Vujić je ovde pomenula nešto što nije baš u okviru ovih tačaka dnevnog reda. Ali, jeste, ja sam rekla da je potpuno nebitno kako ste napravili ove grupe, mogli ste bilo kako, jer su svi zakoni vezani za Zakon o budžetu. Ona je pomenula povećanje taksi za Javni servis.

Mi, srpski radikali, mislimo da te takse apsolutno treba ukinuti zbog više razloga. Prvo, što taj Javni servis uopšte nije javni servis, što taj Javni servis nema ni ozbiljne političke emisije, što na tom Javnom servisu ne mogu da se predstavljaju sve parlamentarne političke stranke, zato što su im vesti posebno, da kažem, sa njihovim komentarima, nisu to vesti koje bi trebalo da budu, kakve bi trebalo da budu na Janovom servisu, kulturni program, itd. Dakle, jednostavno ne treba da dobijaju ni jedan dinar kroz ove takse, pogotovo što dobijaju dovoljno sredstava iz budžeta. Neka se malo gospoda potrude, pa neka rade po sistemu ovih televizija koje su u privatnom vlasništvu, koje dobro zarađuju kroz razne programe, reklame, itd.

Još samo jedna rečenica, kad su oni u pitanju. Nedopustivo je da se donosi zakon da im se povećava taksa, a oni koje-kakve programe puštaju umesto sednica Narodne skupštine, a bojim se da to rade u dogovoru sa vama koji ste deo vlasti, što ako je tako je zaista jako, jako loše.