Približava se kraju diskusija po ovim amandmanima i moramo da se podsetimo kako ste vi iz SNS zajedno sa vašim koalicionim partnerima, svi ste u tome učestvovali, izrabljivali radnike proteklih godina.

Da se Ustavni sud uopšte ne oglušuje o podnete zahteve za ocenu ustavnosti, govori i podneti zahtev krajem 2017. godine, početkom 2018. godine, koje je „Sloga“ uputila Ustavnom sudu Republike Srbije, da se oceni ustavnost Uredbe Vlade Republike Srbije o klasifikaciji delatnosti i Uprava je po toj uredbi, dozvoljeno bilo, a to su ove agencije koje i dan danas postoje, koje će samo da se preregistruju po ovom vašem novom zakonu, da one mogu da obavljaju posao odnosno iznajmljivanje radnika i zapošljavanje na privremenim poslovima.

Dakle, ta jedna opšta nesigurnost kod zaposlenih u Srbiji je pre svega i apsolutno u najvećem procentu prisutna u ovim kompanijama koje vi dovodite i dajete im subvencije od preko 10.000 evra, ali i u javnim preduzećima. U Elektroprivredi Srbije, koja je jedna od najvećih gubitaša u našoj zemlji, apsolutno bez razloga, zbog nesposobnog rukovodstva, zbog vas iz Vlade koji ih trpite i koji sve to nemo posmatrate, kao i Naftne industrije Srbije, „Srbija gas“, Aerodrom „Nikola Tesla“ i tako iz godine u godinu, ti ljudi su tu privremeno zaposleni, ustupaju se nekom drugom preduzeću bez ikakve pravne i bez ikakve sigurnosti za svoju budućnost.

Zbog toga je SRS protiv ovog zakona i mi ćemo i do kraja ovog mandata, ovog saziva Skupštine, da insistiramo na tome da se poboljšaju prava zaposlenih i naravno još ste išli toliko daleko tom uredbom Vlade, jer to mnogi ljudi ne znaju, da ste zaposlene, kako stoji u Zakonu o radu, gospodine ministre, u toj uredbi nazvali – radnik, a poslodavce ste nazvali – klijent. Eto, toliko, kao da se to nešto razlikuje, a u stvari da biste mogli da manipulišete ljudima i da kradete njihov rad preko agencija.

Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Da li neko želi reč?

Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Da li neko želi reč?

Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč?

Izvolite, kolega.

Hvala predsedavajući.

I kroz ovaj amandman na član 28. Predloga zakona o agencijskom zapošljavanju, poslanička grupa SRS je iznela svoj stav o ovom Predlogu zakona. Smatramo da se na ovakav način neće unaprediti položaj zaposlenih, bez obzira na to što predlagač kaže u obrazloženju da će se maksimalno zaštititi tzv. agencijski zaposleni.

Umesto što bezuspešno ubeđuju i građane Srbije i nas narodne poslanike opozicije da se ovakav zakon donosi u interesu zaposlenih, mnogo jednostavnije je da priznaju da se ovaj zakon usvaja u Narodnoj skupštini Republike Srbije zbog usaglašavanja radnog zakonodavstva Republike Srbije sa standardima Evropske unije.

Kao što su to i napisali na samom početku obrazloženja za donošenje zakona, dovoljno je bilo dodati samo još i to da je donošenje ovog zakona utvrđeno kao prioritet u Akcionom planu za sprovođenje programa Vlade u periodu od 2017. do 2019. godine i u Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.

Za ovakav predlog zakona sasvim dovoljno obrazloženje, svima je sada jasno, kada na kraju sve sublimiramo, ovim zakonom biće omogućeno nekome da razvija dobar biznis na nesreći nezaposlenih ljudi, jer agencije neće raditi besplatno, već će svoje usluge privremeno ustupati i naplaćivati. To je glavna razlika u odnosu na Nacionalnu službu za zapošljavanje.

Još jednom da ponovim, usvajanjem ovog zakona ne kreira se dobar poslovni ambijent, niti ambijent za ostanak mladih ljudi da žive u svojoj državi. Hvala.

Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Najbolje je radi javnosti da objašnjavamo na primerima.

Primer fabrike koja se bavi konfekcioniranjem kablova, već više puta pominjana, recimo, koja se zove „Lir“, kada iznajmljuje radnu snagu preko agencije, poslodavac gleda da što više uštedi na radnoj snazi, jer tehnološki taj proces nije nešto složen, tako da mogućnost napredovanja kada je u pitanju rad i kada su u pitanju primanja nije neka velika. Imate jedan plafon kada su u pitanju primanja koji je u rasponu od 30 do 40 hiljada. Četrdeset hiljada retko ko dostigne, zato što postoji ona druga strana gde je poslodavac uveo i nešto što bi se moglo slobodno reći kazne. Imate neispunjenja radnih obaveza, imate nešto što nije baš vezano direktno za proizvodnju, ali su jasno isprecizirani kriterijumi pod kojima se izriču ti kazneni poeni, tako da su retke prilike da neko sa stimulativnim sredstvima i sa svim primanjima dođe do ovih 40 hiljada, ali preciznije govoreći – i ako dostigne, ne traje to jedan duži period.

Kada prestane potreba za radnom snagom, onda svu obavezu preuzima Agencija. Ovde se u ovom članu konkretno precizira da su poslodavac i Agencija dužni da čuvaju tajnost podataka o angažovanom radniku. I možete misliti kakav je to napredak, sa jedne strane zadovoljena forma, evropski standardi, ne možete da otkrijete jedinstveni matični broj građanina, ne možete još neke lične podatke, a sa druge strane surova realnost. Taj isti angažovani radnik je radio šest meseci za najnižu cenu rada i pri tome svaki trenutak se koristio, ako je ostao duže na pauzi, ako nije poštovao određena pravila oduzimano mu je od plate i to vam je u suštini zakon koji štiti Agenciju, poslodavca i radnika. E, to je realnost i u realnosti se tako odvija.

Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Po nama srpskim radikalima ovaj zakon liči na predbračni ugovor. Oni koji očekuju da će sa ovim zakonima, pre svega mislim na one koji bi trebalo da dobiju posao, očekuju da će ovim zakonom nešto dobiti. Moramo ih razočarati da to neće biti tako. Znači, angažovani radnik može po ovom zakonu, da znate, biti primljen i u radni odnos na neodređeno vreme, ali kod Agencije. Ali budite spremni da takvih ugovora sa Agencijom će biti možda da mogu da se izbroje na prste jedne ruke. Možda ih neće ni biti. Ne može kod poslodavca korisnika biti zaposlen ni na određeno, ni na neodređeno vreme.

Činjenica da nakon oduzimanja dozvole Agenciji za rad angažovani radnik može najduže da ostane kod poslodavca koji je korisnik njegovih usluga do isteka ugovora koji je naveden, eventualno najduže dva meseca od oduzimanja dozvole Agenciji za rad, to ukazuje da od toga neće biti neke velike koristi za zaposlene i skoro nikad neće moći svoje radno angažovanje da pretvore u radni odnos na neodređeno vreme.

Mi nismo sigurni da država, i jednom se to afirmisalo, i to podržavamo, kad bi mogla možda i u većim iznosima da se vrši subvencija poslodavcima za do sada zaposlene radnike, direktno zaposlene kod korisnika, odnosno kod poslodavaca i na ovaj način poslodavac nema pravo na te subvencije. Agencija takođe neće imati pravo na te subvencije, zato što će se ovde dešavati, ukoliko bude neko angažovan preko Agencije, da će tu biti brza fluktuacija, brzo kretanje radne snage. To će biti možda na dane, eventualno na mesece i onda od onih subvencija koje su predviđene neće biti koristi, odnosno neće biti neke vajde, a to bi verovatno u velikoj meri doprinelo zapošljavanju.

Najavljeni radovi u oblasti infrastrukture sigurno će ostaviti mogućnost, odnosno pojaviće se potreba za angažovanjem radne snage, ali njihov status na ovaj način neće biti rešen ne na zadovoljavajući, biće rešen na veoma loš način.

Zarada ili plata u sebi treba da sadrži veoma mali deo socijalnog, a ostalo bi trebalo da bude upravo njegov doprinos prilikom angažovanja na tom poslu.

Na član 31. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Ono što smo govorili vezano za prethodni amandman potpuno je primenljivo ovde i kod člana 33. Ovde se govori ukoliko se angažovani radnik kod poslodavca povredi ili bude ugrožena njegova radna ili zdravstvena sposobnost da će nadoknadu za to da mu da poslodavac korisnik. Ali u slučaju da poslodavac korisnik iz bilo kojeg razloga ne može da isplati tu nadoknadu, onda Agencija može da to uradi supsidijarno. Da je bila ozbiljna namera od strane predlagača ovog zakona da se zaštite prava na takav način angažovanog radnika, onda bi se u ovom članu propisalo da će solidarno odgovarati i Agencija i poslodavac koji je korisnika angažovao.

Pošto je smisao postojanja privrednih subjekata, odnosno privrednih društava ostvarivanje profita, možda u malim i mikro preduzećima, u malim zanatskim ili nekim drugim radnjama stvori se i tu neki drugi odnos koji ima malo više osećanja, pa se angažovani radnik doživljava na neki način kao možda i blizak prijatelj, ovde kod velikih kompanija koje će možda u najvećoj meri imati potrebu da angažuju ove radnike postoji isključivi odnos prema profitu. Zaposlenog radnika on tu prepoznaje samo kao nekog ko treba da završi određene poslove i sigurno je poslodavcu stalo da pod najpovoljnijim uslovima angažuje radnika. Ali onom vlasniku Agencije je stalo da ostvari što je moguće veći profit.

Ko će tu biti mesto pucanja? Pa naravno da će to biti angažovani radnici čija će prava biti daleko manja nego što su do sada bila. Iako je od strane poslodavaca bilo mnogo zloupotreba, ne znači da svi poslodavci zloupotrebljavaju angažovanje radnika i čak mnogi poslodavci poštuju svaku odredbu Zakona o radu, ali ima i onih koji to ne poštuju. Cenu ovakvog načina angažovanja svakako će platiti zaposleni radnici na određeno vreme, odnosno oni koji budu angažovani preko agencija za zapošljavanje.

Na član 34. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.