Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Pravo na repliku.
Izvolite.

Koleginica Radeta nije u pravu.

U zakonu koji smo doneli, a koji se tiče izgradnje Moravskog koridora jasno stoji da će Vlada Republike Srbije da uputi javni poziv za sve one koji su zainteresovani da učestvuju u izgradnji Moravskog koridora. Tako da, na tom javnom pozivu je mogao da se prijavi svako, mogle su da se prijave i firme, odnosno građevinska preduzeća iz drugih država. Sticajem okolnosti prijavi se Konzorcijum „Behtel“ – „Enka“. „Behtel“ je američka kompanija, a „Enka“ je turska, dakle, nije se prijavio niko drugi. Vlada Srbije i predsednik Republike nisu nikome branili da se prijavi na taj javni poziv. Javni poziv je nešto što piše u zakonu koji se tiče izgradnje Moravskog koridora.

Mogle su da se prijave i kompanije iz nekih drugih država, ali nisu. I sad, šta mi da radimo? Da zastanemo sa izgradnjom Moravskog koridora dok se neko ne smiluje da se javi na javni poziv. Javio se Konzorcijum ove dve kompanije, kažem jedna je američka, druga je turska. Za Srbiju je važno da se Moravski koridor izgradi, za Srbiju je važno da nastavi sa unapređenjem svoje saobraćajne infrastrukture, a ono što je takođe važno, to je da je Srbija danas jedno veliko gradilište u kome grade i kompanije iz Rusije, iz Kine, iz Azerbejdžana i domaće kompanije, evo sada će da gradi i ovaj Konzorcijum američko-turski. To za građane nije ništa loše, ja čak mislim da je strateški to vrlo dobro da se na teritoriji, jedne relativno male države kao što je Srbija nađu najveće i najbolje svetske kompanije.

Možda bi situacija za nas bila bolja 1999. godine, da su i ovde bile prisutne i ruske, i američke, i kineske, i azerbejdžanske i mnoge druge kompanije, teško da bi se neko odlučio da bombarduje državu u kojoj njegova firma izvodi radove. Nažalost, Srbija 1999. godine, nije bila u mogućnosti da ulaže toliko u saobraćajnu infrastrukturu, mi danas jesmo u mogućnosti da to radimo. Ono što je dobro, to je da je ovog puta svaki autoput, svaki koridor koji se gradu u Srbiji vremenski ograničen, u smislu završetka radova, i kao što vidite, ti rokovi se poštuju u dan.

Pozivam vas, gospođo Radeta, sad, 18. decembra, biće otvaranje autoputa Obrenovac – Surčin, pa da vidite, biće to još jedan dokaz da je naša građevinska operativa veoma dobra da se ugovorni rokovi poštuju, da je kvalitet radova vrlo visok, i ono što je takođe veoma važno, kompanije u Srbiji rade, praktično tokom cele godine, nema prekida, čak i u decembru mesecu. Srbija se razvija, putevi se grade, kao što se razvija i železnička infrastruktura uz pomoć naših prijatelja iz Ruske Federacije.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Pravo na repliku.
Izvolite.

Uobičajeno, mi o „Behtelu“, mi o 300 miliona evra ukradenih iz budžeta, a predstavnici vlasti o gradnji koridora, kao da smo mi protiv gradnje koridora i protiv gradnje autoputeva. Naravno da nismo, ali smo protiv toga da se na tom poslu krade. Za 300 miliona evra, koliko će dobiti „Behtel“, mogao se izgraditi ovaj deo koji treba da ide prema Požegi, koji još uvek nije u planu zato što niste obezbedili pare.

Prvo, „Behtel“ nije nikakva državna firma i nema veze sa američkom državom, osim što je jedna od privatnih kompanija u SAD. Ona ima veze sa bivšim ambasadorom Skotom, koji ih je doveo na celo ovo područje, pa je taj isti „Behtel“ radio i u Hrvatskoj, Rumuniji. U Hrvatskoj je ministar podneo ostavku kad je otkriveno koliko je državnih para dao „Behtelu“.

Kako je došlo do toga da baš „Behtel“ ispunjava uslove, pa tako što ste onim pozivnim pismom o kojem smo mi ovde govorili u oktobru 2018. godine, napravili takve uslove da samo može taj „Behtel“ da ih ispunjava. Onda kažete - kako je to moguće. „Behtel“ je jedina firma, jedina kompanija sa kojom se poslovi zaključuju direktnom pogodbom. Znači, ukinuli ste javne nabavke kod izvođača, obezbeđivanje izvođača za ovaj autoput, zamislite koje su to sve imaginacije.

Da vam kažem, „Behtel“ je firma, pokazalo se to tamo gde je radila, za podizvođače uzima turske firme, Kinezi koji su radili i koji rade po Srbiji, za podizvođače uzimaju srpske firme. U mnogo čemu je velika razlika, ne samo u tih ukradenih 300 miliona evra.

Videćete, kažete kako se sve radi u dan i tako dalje, videćete koje ćemo probleme imati na ovom delu Moravskog koridora, upravo zbog toga što ste ga dodelili firmi koja je znala da će ovo raditi pre više od godinu dana i koja je uzela pare, ponavljamo, sa Skotom, sa Zoranom Mihajlović i to je nešto što će jednom svakako morati detaljno da se ispita i zbog toga mora da se odgovara.

Nemojte da se vadite na to da je „Behtel“ jedini ispunjavao uslove. Znate, tako se raspisuju i konkursi za neka radna mesta, funkcije i tako dalje, sve se nacrta, samo slika fali, e, tako je i „Behtel“ dobio posao. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Pravo na repliku.
Izvolite.

Nije tačno da niko sem „Behtela“ nije ispunjavao uslove iz javnog poziva, ali morate da razumete da kompanije koje dolaze iz različitih država sveta imaju svoje ekonomske i finansijske interese.

Nije Vlada Srbije rekla mora ovaj posao da dobije američka kompanija. Upućen je javni poziv i svako ko je hteo mogao je da se javi.

Ne razumem. To pominjete besomučno iz nedelje u nedelju iz dana u dan kako je neko ukrao 300 miliona evra. Ne znam kako mislite da je to neko mogao da izvede?

Koliko razumem, plaćanje će biti etapno. Onako kako se budu izvodili radovi na pojedinim deonicama puta, tako će biti i plaćanje.

Da li vi mislite da je danas Aleksandar Vučić u Predsedništvu Srbije izvadio na sto vreću sa 800 miliona evra i dao predstavnicima američke kompanije? Nije, nego će biti plaćanje shodno izvršenim radovima na pojedinim deonicama puta. Ne znam kako zamišljate da se vrši plaćanje u 21. veku, u kešu? To tako ne može i to se tako ne radi.

Sem toga, imate još jednu činjenicu koju vi prenebregavate, a to je da se izgradnja moravskog koridora finansira iz kredita koji je uzet od, ako se ne varam, Eksim banke, tako da to je još jedan dokaz da niko nije ukrao i niko nikome nije poklonio 300 miliona evra i još jedan dokaz da nije niko dao odmah danas 800 miliona evra bilo kome, nego da će plaćanje biti vršeno shodno izvršenim radovima na pojedinim deonicama puta.

Verovatno vam je poznato da Moravski koridor planira da se gradi u naredne četiri godine. Dakle, on ne može da bude izgrađen za sedam dana, za šest meseci ili za godinu dana, on će biti građen četiri godine, ali kad se završi Moravski koridor, onda ćete od Beograda do Vrnjačke Banje moći da, bez neke brze vožnje, stignete za sat i po.

Drugo, moravski koridor biće važan ne samo za ona mesta koja se nalaze duž trase Moravskog koridora. Biće važan i za ljude koji žive na Kopaoniku, za ljude koji žive u Raškoj, u mestima Raškog upravnog okruga. Biće im mnogo lakše i brže da se priključe na taj koridor i da dođu do Beograda.

Ovaj tzv. Moravski koridor, kako ga mi kolokvijalno zovemo, spojiće dva koridora – Koridor 10 i Koridor 11. To nešto mora da košta, ali niko nije ukrao 300 miliona evra, a pogotovo predsednik Republike Aleksandar Vučić ne bi dozvolio, pošto je on potpisnik ugovora, osim ako nećete da kažete da je on ukrao 300 miliona evra, ali Aleksandar Vučić ne bi dozvolio ni sebi, a pogotovo ne bi dozvolio bilo kom ministru u Vladi Srbije da ukrade 300 miliona evra, tako da ta vaša priča jednostavno nije tačna.

To je lepo ovako da se kaže, pošto ste opoziciona stranka, kako je neko ukrao iz budžeta, platio 800 miliona evra, a ukrao 300 miliona evra. Još nikakvo plaćanje nije izvršeno i niko nije ukrao 300 miliona evra, a pogotovo to nije uradio predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.

Obzirom da ste prijavljeni i vi i koleginica Radeta, moram vama dati pravo na repliku kao predsedniku poslaničke grupe.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemojte da prebacujete na Vučića. Mi predsednika Republike Srbije ne optužujemo da je ukrao ili da ima nameru da ukrade, nego ću…

(Aleksandar Šešelj: Vjerica kaže da je ukrao.)

Polako, polako. U ovom momentu vaša je politika da se dalje ne zamerate Amerikancima, nego da im popušate i otuda i odluka da se ne kupuje novo naoružanje. Sada ćemo stati pa ćemo čekati bolju priliku.

Nismo mi vesla sisali, mi se ovim poslom političkim bavimo decenijama, još od vremena komunizma.

Nemojte da mislite da to što je Zorana Mihajlović išla sa predsednikom Republike u Rusiju da je ona odjednom postala vrlo uticajna i u Vladi. Ne, nego je poveo sa sobom da je drži na oku. Ko zna šta bi ovde mogla da napravi u njegovom odsustvu. Sa NATO, sa CIA, sa bilo kim preuzme vlast i šta sad? NATO uđe, ušeta, ima dozvolu da slobodno šeta po Srbiji i ostade Vučić u Sočiju. Dobro, u letnjim mesecima znao bi šta da radi u Sočiju, a šta bi zimi? Ne zna da skija.

Ovo su vrlo ozbiljne stvari i zato ih mi neprekidno teramo ovako. Kinezi su dali obračun da je reč o vrednosti od 500 miliona evra. Pojavio se „Behtel“ sa 800 miliona.

Pre nekoliko dana je rečeno javnosti da je moguće i 100 miliona skuplje da košta. Da li je tako? Je li to izjavila lično Zorana Mihajlović, da ovo nije konačna cifra?

Kada je to branila Ana Brnabić u Narodnoj skupštini, rekla je – jeste, ali tu ima i drugih radova, i optički kabl.

Da li znate koliko košta taj optički kabl od Čačka do Pojata? Dva, tri miliona. Ne može više od deset, nikako.

Da li može, Branko Ružiću? Ti si ministar, razumeš. Koliko može taj optički kabl da košta?

Ti mene ni ne slušaš! Može li više od dva, tri miliona? Ne može. Evo, zna Branko.

Kaže da će biti i neki agromeloracioni radovi. Da li sam ispravno rekao? Jesam. Pa, zašto nam to nije dato u projektu, da vidimo koji su to radovi, irigacioni radovi. To bi radili Kinezi. Ne mogu ti radovi da budu, maltene, kao i vrednost autoputa, pogotovo što se sada računa i sa sto miliona poskupljenja.

Čemu onda onaj leks specijalis? Čemu sva ta ujdurma oko Amerikanaca? Kakva je tu uloga onda Skotova? Zašto nije išao kao za sve ostale poslove javni konkurs, pa ko izađe sa najboljom ponudom?

(Aleksandar Martinović: Pa išao je.)

Šta znači išao, a vi unapred rekli ko će dobiti posao?

(Aleksandar Martinović: Kako smo rekli?)

Rekli ste lepo…

(Aleksandar Martionović: Kako?)

… I onim predugovorom koji ste potpisali i leks specijalisom.

(Aleksandar Martinović: Kako?)

Lepo ste predvideli da to mogu raditi samo Amerikanci.

Zašto bi Kinezi sada ulazili u konflikt sa Vladom Srbije, kada kažu – ako baš ne dobijemo taj posao, opet ćemo dobiti neki drugi.

Ali, Kinezi bi zaposlili domaće podizvođače. Amerikanci planiraju da dovedu turske i to je još jedan veliki gubitak za Srbiju.

Nama bi bilo optimalnije da Kinezima i više platimo nego Amerikancima ako naše podizvođače uvode u posao. Ovi ništa ne ostavljaju. Odnose sve.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite, kolega Martinoviću.

Niste u pravu, gospodine Šešelj.

Evo, ja vas pozivam, neka vam vaše koleginice iz poslaničke grupe donesu zakon koji je Narodna skupština usvojila, a koji se tiče izgradnje Moravskog koridora. Ako pronađete i jednu odredbu u zakonu u kojoj se unapred kaže koja kompanija će dobiti posao, ja ću dati ostavku i više neću biti narodni poslanik, ali ja vam kažem da takve odredbe nema. Ne postoji takva odredba.

U zakonu lepo piše da će Vlada Republike Srbije da raspiše javni poziv i javni poziv je raspisan. Svaka kompanija, domaća ili strana, je mogla na taj javni poziv da se javi. Sticajem okolnosti, javio se konzorcijum koji se zove „Behtel-Enka“. Jedna je kompanija američka, ovaj Behtel, a Enka je turska kompanija. Oni su se javili i sa njima je potpisan ugovor.

Što se tiče memoranduma, memorandum predstavlja izražavanje spremnosti da se uđe u neki posao i to je legitimno. To je legitimno u poslovnom svetu.

Zašto bi sada vi bili ljuti na Amerikance ili sutra na Ruse ili Kineze ako potpišu memorandum gde izražavaju svoju spremnost da se uključe u neki infrastrukturni projekat u Srbiji? Nije memorandum sam po sebi značio da će ugovor biti potpisan sa njima, ali oni su izrazili spremnost da se uključe u izgradnju, odnosno u realizaciju tog projekta.

Danas je na bazi javnog poziva, na koji se javio samo ovaj konzorcijum, potpisan ugovor. O tome se radi.

Ja sada ne ulazim u ove cene o kojima ste vi govorili, vi se više razumete u te optičke kablove i koliko šta košta. Ja se u to ne razumem.

(Vojislav Šešelj: Potvrdio mi je ministar da se razume.)

Dobro, potvrdio je ministar. Super, i ministar se razume. Ja se ne razumem, priznajem, ali vam kažem kako je bilo.

Dalje, rekli ste da mi nešto popuštamo Amerikancima. Šta smo im to, gospodine Šešelj, popustili? Šta? Koji deo teritorije Republike Srbije smo prodali? Koji smo to nacionalni interes pogazili? Gde smo to ugrozili bilo šta što se tiče građana Srbije, a u korist SAD?

(Vojislav Šešelj: Replika.)

Dakle, nismo uradili ništa.

Ja znam, vi volite da stvari svodite na personalna pitanja. Targetirali ste Zoranu Mihajlović. Ona je američki špijun i udrite po Zorani Mihajlović.

(Vojislav Šešelj: Vi je branite. Niko ne sme da je brani.)

To je legitimno što vi radite. Nemam ja ništa protiv. Ja vam samo kažem da je ovo državni projekat, ovo nije projekat Zorane Mihajlović. Ministri su promenljivi. Možda će Zorana Mihajlović biti ministar u sledećoj Vladi, možda neće, ja to ne znam.

Kažem vam, ovo je državni projekat čija će izgradnja trajati četiri godine. Ja ne mogu da znam za četiri godine ko će biti ministar. Na kraju krajeva, to je najmanje važno. Važno je da se taj put, odnosno taj auto-put izgradi. Važno je za građane Srbije, važno je za to ćemo moći ekonomski još više da podignemo taj kraj.

Vrnjačka Banja je već sada centar turizma u Srbiji. Kad spojite sva ona mesta duž trase "Moravskog koridora", kada imate u vidu da se u blizini "Moravskog koridora" nalaze mesta, odnosno opštine iz Raškog upravnog okruga, da se tu nalazi Kopaonik, onda možete da pretpostavite od kakvog ekonomskog i turističkog značaja će imati izgradnja "Moravskog koridora".

To je sve mnogo važnije od toga da li je ministar građevinarstva Zorana Mihajlović ili neko peti. Zoran Mihajlović je danas ministar, za četiri godine ko živ ko mrtav, možda će biti, možda neće. Važno je da se taj put uradi.

Ono što je za građane Srbije važno, još jedanput da naglasim, niko nije ukrao, niko iz SNS, a pogotovo ne predsednik Republike koji je ugovor potpisao, niko nije ukrao ni dinara, a kamoli 300 miliona evra.

(Vojislav Šešelj: Replika.)