Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u onom kratkom obraćanju rekao da mi nemamo problem sa opozicijom, nemamo problem sa izborima. Nemamo problem čak ni sa ovima koji bojkotuju izbore. Mi imamo problem sa Šolakovim i Đilasovim biznisom.
Dame i gospodo narodni poslanici, suverenitet jednog naroda jedne države kakva je Srbija počiva na milionima, ne na milionerima. Realno je da vlast izaberu milioni građana Srbije, a ne milioneri, kako su oni zamislili.
Ja se bojim da oni misle da kada imaju novac da sa novcem mogu da urade sve, ali vas podsećam na onu izreku, da oni koji misle da sa novcem mogu da urade sve, istovremeno i za novac su spremni da urade sve. Dakle, i da izdaju rođenu zemlju, da žrtvuju nacionalne i državne interese Republike Srbije. Zato kažem da mi imamo spor ne sa milionima građana, nego sa milionerima.
Mi ćemo na izbore izaći pod njihovim uslovima. Oni neće da izađu na izbore ni pod svojim uslovima i to građani treba da znaju. Nijedan zakon o izvoru poslanika, odbornika, predsednika Republike nismo doneli mi, već oni. Nismo mi doneli Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, već oni.
Dakle, sva ta izborna pravila koja su usvojena, usvojili su oni. Oni neće pod svojim uslovima. Mi izlazimo po ko zna koji put pod njihovim uslovima.
Oni se žale na slobodu medija, oni koji kažu - pohapsićemo vlasnike, zatvorićemo televizije. Ima i onaj Dušan Teodorović koji će bagerom da oslobodi televiziju jednu nacionalnu.
Nismo mi delili frekvencije ni nacionalne, ni regionalne. Oni su delili. Nismo mi izabrali urednike u RTS. Ni portira nismo izabrali. Oni su izabrali. To su njihovi uslovi.
U eri društvenih mreža, da vas podsetim, 2012. godine su bili retki oni koji su telefonom mogli da pristupe društvenim mrežama. Korisnika društvenih mreža je bilo sigurno deset puta manje nego danas, ako ne možda i 100 puta.
Portala, imate koliko hoćete, a 2012. godine te portale ste mogli na prste ih izbrojati.
Nismo mi upadali u BK televiziju, da je zatvorimo kalašnjikovim. To su oni uradili. Nismo mi zabranjivali štampu, oni su zabranili. Nismo mi uhapsili vlasnika i direktora „Glasa javnosti“. To su oni uradili. To je njihova sloboda medija, kako je oni vide.
Zato se nemojte čuditi što Đilas to radi i Šolak. Oni hoće da naprave jedan medijski pejzaž pomoću miliona, ali, pazite, oni koji su spremni da za milioni urade sve, spremni su i za milione da urade sve, da izdaju svoju zemlju, da naprave medijski pejzaž, u kojem će Srbija ponovo biti indisponirana zemlja spram okruženja.
Oni bi žrtvovali nacionalne interese samo da se dokopaju vlasti. NJima treba vlast da bi kontrolisali milione i da bi tim medijskim pejzažom, koji prave preko SBB-a, lažnih graničnih kanala, preko štampe koju neće niko čita… Da li mi možemo da nateramo nekoga da čita „Danas“? Što se mene tiče, mogu da ga štampaju u milion primeraka i da ga prodaju. Neka NIN kupuje milion ljudi, neka „Vreme“ kupuje 500 hiljada ljudi, neka „Nedeljnik“ kupuje 700 hiljada ljudi, ali ne očekuju valjda da mi teramo ljude da čitaju NIN, „Vreme“, „Danas“, „Blic“, da gledaju N1 i Novu S televiziju, koje nisu registrovane?
Mi se snažno protivimo učešću N1 i Nove S i svih drugih stranih televizija u izborne procese u državi Srbiji. To svaka zemlja radi. Mi ne smemo da dozvolimo da strane zemlje preko stranih medija, u korist Šolaka i Đilasa, u izbornoj kampanji stvaraju javno mnjenje koje opredeljuje birače, jer oni su na prvom i drugom kanalu. Navodno, reemituju program. Pa, ako ste luksemburška televizija, a ne znate kada su izbori u Luksemburgu, a hoćete da se bavite izbornom propagandom i predizbornom propagandom u državi Srbiji, za mene je to neprihvatljivo.
Mi smo tražili na ovim razgovorima da se ne mogu kupovati dugovi stranke. Dame i gospodo, kada neko kupi dug stranke, kao što je to uradio Đilas, to kada sam govorio ovima, oni su se protivili, a sada sami kažu da ih je Đilas kupio za kamatu. Sami sada to tvrde. Dok sam im ja to govorio, da to ne treba da bude dozvoljeno, onda su se ponašali na sasvim drugačiji način. Nisu znali da će Đilas upravljati njima kroz dug, ali kada kupite dug, Agencija za borbu protiv korupcije treba da vidi ko je kupio dug, da li je to pravno ili je fizičko lice, da li je time izašao iz limita donatorstva.
Vi kada ste donator u kampanji, vi možete da uložite određenu količinu sredstava koja je limitirana i kako pravno i kao fizičko lice, ali vi možete da zadužite stranku i da naknadno preko firme kupite dug te stranke. Time ste nedozvoljeni donator i očuvali ste politički uticaj ako to nije vaša stranka na drugu političku stranku i na takav način prekrajate izbornu volju.
Takođe smo tražili da poslanici imaju pravo da izađu iz partije koja ih je stavila na listu i da pređu u drugu, ali ne moraju da vraćaju mandat i moraju da pribave onoliki broj overenih potpisa koliko je trebalo da dobiju taj mandat sa kojim prelaze. Oni danas prilikom prelaska bi trebalo da skupe 14.000 potpisa, jer time imaju podršku birača da svoj mandat prenesu drugoj partiji ili da budu samostalno. To pravilo sada nemamo.
Ko krade izbore? Pa, Đilas i Šolak i Jeremić. Odakle im 11 mandata, kada nisu učestvovali na izborima? Koliko treba glasova za 11 mandata? Oni pričaju kako će na biračkom mestu neko ukrasti glas dva ili će greškom nešto pogrešiti za glas-dva.
Ajde da vidimo koliko vredi 11 mandata, gospodine Arsiću. Vredi preko 150 hiljada glasova. Najveća lopuža, ne samo u novcu nego i u glasovima, Dragan Đilas i Vuk Jeremić, dakle, oni su pokrali gotove glasove, prebrojane. Da je hteo neko da glasa za Mariniku Tepić u Đilasovoj stranci, koja nije bila registrovana, nije bilo moguće. Glasali su za Ligu socijaldemokrata Vojvodine. I ona uzme, Marinika Tepić, 15 hiljada glasova, gotovih, koji su dati drugoj izbornoj listi i prenese, ne znam, kod Jankovića, pa posle toga kod Živkovića, pa na kraju tih 15 hiljada glasova prenese kod Dragana Đilasa, čija stranka nije ni učestvovala u izborima 2016. godine.
Isto se desilo i sa poslaničkom grupom Vuka Jeremića. I danas oni, kao, bojkotuju izbore. Izbori su bili prilika da verifikuju.
(Vladimir Orlić: Dve grupe ima Jeremić u Skupštini.)
Nisam razumeo.
(Vladimir Orlić: Dve grupe ima Jeremić u Skupštini.)
Dve grupe ima? Pa, dobro, on u dve grupe ima navodno poslanike, iz četiri-pet partija. Da su ljudi hteli da glasaju za tu stranku, nije postojala na izbornom listiću. Prilika da verifikuju svoje mandate je bila sad. Da kažu - jeste, mi smo prešli, nećemo da bojkotujemo izbore, hoćemo da dokažemo da smo vredeli tih 11 mandata. Oni to nisu uradili.
I na kraju, da završim, da vas ne mučim više.
Boško Obradović, kažete, hoće silom da uđe u parlament. On je već silom ušao u parlament. Zar ste zaboravili da je hteo da ripi sa balkona - gde bežite, da je zavrtao ruke, nema šta nije radio. Šta je radio ambasador Skot? Šta je radio te noći? Kako su ušli u parlament? Ušli su silom. Američkom silom. Silom američkog ambasadora. On se zvao Skot. Otišao je ambasador Skot, a nama je ostao idiot. Hvala.
